Trag života – kad trag počne da traga
10. apr 2017. @ 19:16  |  recenzije

Trag života – kad trag počne da traga

recenzija filma

U početku beše Gravitacija (r. Alfonso Kuaron, 2013). Potom beše Međuzvezdani (r. Kristofer Nolan, 2014). Naposletku Marsovac (r. Ridli Skot, 2015). U proteklih nekoliko uzastopnih godina oni koji su specijalizovani za vizuelne efekte svemira imali su mnogo posla, što je rezultovalo mnogim filmovima čija radnja u najmanju ruku nije ovozemaljska. Ovo ne iznenađuje doduše, s obzirom da od najranijih dana ljudska vrsta biva intrigirana kosmosom, tom nedokučivom prazninom (ili puninom).Takođe je poznata ljudska potreba za bežanjem, što dalje to bolje, ne samo do Marsa, već i do drugih galaksija i do samog kraja, a ako može, i iza njega. U nizu filmova koji se bave našim odlaskom, za kraj prošle godine bili smo počastvovani njihovim Dolaskom (r. Deni Vilnev). A da su svemir i njegova pitanja svevremeno aktuelna, dokazuje nekoliko nominacija za oskara (i jedan osvojeni) koje je Dolazak sa sobom poneo. Ipak, nakon Dolaska, na put odlaska vraća nas švedski reditelj Daniel Epinosa svojim filmom Trag života.


Za magazin The New Yorker američki kritičar Ričard Brodi naslovio je svoj tekst o ovom filmu „Život je pun horora“, jer je originalni naslov filma Life (život). Zvanični srpski prevod utoliko je nesrećniji, ne zato što ja nisam mogla da naslovim ovaj tekst „život je čudo“ ili „život je pun iznenađenja“, već zato što trag našeg naziva u samom filmu vrlo brzo prestaje da bude tek trag. On postaje trag koji traga, trag koji lovi, i trag koji, pa, ubija.

Film počinje delom koji bi se mogao označiti kao prolog, a prikazuje pokušaj hvatanja kapsule sa Marsa, koja donosi uzorke tla sa – životom. Ili tragom života. Kako vam drago. Kapsulu hvata Međunarodna svemirska stanica (MSS), a tim stručnjaka na njoj spreman je za novi život. Oni ne očekuju da će taj vrli novi život, uneti drastične novine u njihove dotadašnje živote. Stvari sa hvatanjem kapsule polaze po zlu, no tu je Rori (Rajan Rejnolds) koji superherojski spašava dan, a čitavoj stanici i svetu, pa i publici filma sledi predah. Ako ste kojim slučajem pomislili kako sam slučajno spojila Rejnoldsa sa superherojskim, prevarili ste se – njegova izvedba, a i replike, podsećaju na Dedpula, što opet, nije slučajno s obzirom da su scenaristi Života, isti ljudi koji su pisali Marvelov blokbaster. No, vratimo se na prolog – on suptilno nagoveštava da sa stvarima koje polaze po zlu nije svršeno.

Marsovac u ovom slučaju nije Met Dejmon, već jedna jedina inertna, tek mikroskopski vidljiva ćelija sa ponekom trepljom. Biolog (Arion Bakare) na MSS uspeva da je probudi iz stanja potpune apatije, te Marsovac oživljava i sada se zove Kelvin. Kelvin maše trepljama i dok maše svi su srećni. Ali, Kelvinova ćelija se razmnožava, a Kelvinove treplje ubrzo zamenjuju makroskopski vrlo uočljivi pipci. Problem, gledano sa strane čoveka, a verujem prednost gledano iz Kelvinove perspektive, jeste to što je svaka njegova ćelija ujedno i mišićna i nervna i senzorna. To znači da je Kelvin vrlo jak, vrlo pametan i da vrlo dobro opaža. Praktično, u svemu je bolji od vas. Ili stručnjaka na MSS.

Kelvin možda nije obučen, ali je zato vrlo sposoban da ubija. Zaplet sledi, a elementi horora mešaju se sa elementima trilera i drame, i u sve to upliću se filozofske teme shvatanja života. Izuzimajući nekako podrazumevanu napetost i buđenje nagona za navijanjem u gledaocu (a verujem da ćete navijati, ako ništa drugo, barem za lik Džejka Džilijenhala), ovo uplitanje suštinskih pitanja u već zamršene niti horora, predstavlja najveći adut filma. Osnovna teza jeste da samo postojanje života zahteva uništenje. Da Kelvin mora da ubije da bi preživeo. Da dolazak jednog život znači odlazak drugog (ili drugih). Da ravnoteža postoji. Naravno, ovakve teze i njihove antiteze mogu se ređati do kraja svemira, a ako može, i iza kraja, no Epinosa to ostavlja isključivo vama. On je samo potaknuo temu.

Ono što Trag života razlikuje od “običnih” strašnih priča jesu kompleksni međuljudski odnosi, kakvi se nužno razvijaju kada sa šašicom ljudi živite doslovno desetinama hiljada kilometara daleko od svih ostalih, ali i detaljno razvijeni likovi koji tokom filma doživljavaju preobražaj. Izostaje možda reakcija drugih likova na odluku biologa da zarad nauke i zarad “života” posveti svoj život Kelvinu, međutim uzimajući složenost ljudske ličnosti i odsustvo reakcije može se tumačiti kao reakcija.

Ono što Trag života razlikuje od “običnih” filmova o svemiru jeste to što njegov zaplet nije začinjen romansom, ljubavnim vezama niti hepiendom. Trag života je surov i sirov istovremeno. Baš kao i Kelvin.

Fotografija (DOP Šejmus MekGarvej) u filmu vas na momente može podsetiti na zaštitni znak Čoveka-ptice (r. Alehandro Gonzales Injaritu, 2014), i Emanuela Lubeckog – dug kadar bez rezova. Ovakvi kadrovi u kojima kamera kao da pliva u bestežinskom prostoru prateći glumce veoma prijaju oku čineći da gledalac oseća da lebdi zajedno sa stručnjacima na MSS. Barem dok stvari ne postanu ružne.

Maestralni kraj filma predstavlja lekciju iz dobro napisane i dobro režirane filmske završnice - uz tahikardiju i bez daha sve do početka špice. A “za poneti” iz bioskopa ostaje mogućnost: Ubiće nas sopstvena znatiželja.

Mina Stanikić

FACEBOOK KOMENTARI ()
KOMENTARI (1)
Shibby (neregistrovan) @ 17. apr 2017. 11:26 #1
Погледао сам јуче у биоскопу најновији наставак Fast and Furious франшизе, код нас преведен као Паклене улице 8. ОК филм, дефинитивно се може погледати. Класичан љетни холивудски блокбастер који обилује акцијом, јурњавом и жестоком тучом. Прича коректна, ништа лошија него нпр у петом, шестом или седмом дијелу. Не треба очекивати не знам ни ја сад неку драму и супер емоције, али кажем, ко је волио прошле дијелове, свидјеће му се и овај...
Вин Дизел и Мишел Родригез су опет главни ликови, али акцију и франшизу полако преузимају Двејн Џонсон и Џејсон Стејтам. Продуценти очигледно покушавају да прошире базу гледалаца. Шарлиз Терон добра као главна негативка. Оно што је седми дио имао, а овај нема је - покојни Брајан, тј Пол Вокер. И то ће дефинитивно утицати на зараду овог филма. Захваљујући Вокеровој смрти, као и насловној нумери од Чарлија Пута и Виз Калифе Furious 7 је зарадио милијарду и по долара у кинима широм свијета! Мада, и овај F8 није лоше стартовао, зарадио је округло 100 милиона овај први васкршњи викенд у САД-у плус још 400 милиона широм свијета... Не бих се зачудио да сниме и девети дио, поготово што је остављена опција за тако нешто на крају овог филма.
0 0
DODAJ KOMENTAR
(ime)
The Edge of Seventeen / Komedija / Drama
The Edge of Seventeen

Komedija / Drama
Nocturnal Animals / Drama / Triler
Nocturnal Animals

Drama / Triler
Life on the Line / Akcija / Drama
Life on the Line

Akcija / Drama
Shut In / Drama / Triler
Shut In

Drama / Triler
Arrival / Drama / Naučna fantastika
Arrival

Drama / Naučna fantastika
Come and Find Me / Drama / Triler
Come and Find Me

Drama / Triler
Elle / Drama / Triler
Elle

Drama / Triler
Novi filmovi