TRON (1982)
19. dec 2010. @ 08:52  |  flashback

TRON (1982)

Bacimo pogled na vreme u kom fotorealistični CGI i njegove tvorevine, kao što su T-1000 varljivog oblika, iritirajući Jar Jar Binks i vrhunac kao što je Gollum još uvek nisu postojali. Da budemo precizni, osvrnimo se na godinu 1982. i jedan od filmova za koji je prvi put korišćena kompjuterska grafika u velikoj meri: TRON.

RADNJA
Radnja TRON-a odvija se u dva sveta: Stvarni svet, u kom jedan jedini program kontroliše ogromni kompjuterski sistem; i Elektronski svet, u kom električna bića žele da svrgnu program koji kontroliše njihove živote. U centru radnje nalazi se haker po imenu Kevin Flynn (glumi ga Jeff Bridges) koji očajnički želi da dokaže da mu je najveću video igricu softverske kompanije ENCOM ukrao njegov bivši kolega Ed Dillinger (David Warner). Međutim, Flynnove napore osujećuje ENCOM-ov megalomanski Master Control Program (MCP). Jedne noći, MCP hvata Flynna u pokušaju hakovanja i uvlači ga u virtuelni svet. Flynn otkriva da MCP čini da je život u virtuelnom svetu jednako mizeran kao i u stvarnom svetu. Flynnova jedina nada je da pronađe Tron (Bruce Boxleitner), nezavisni program za zaštitu i pomogne mu da uništi MCP i tako vrati red u oba sveta.

KAKO JE SVE POČELO
"Tron" je počeo kao inspiracija scenariste i reditelja Stevena Lisbergera. Sredinom 70-tih godina, Lisberger je vodio studio u Bostonu koji je producirao animacije za reklame i naslove TV programa. U to vreme, on je počeo da istražuje mogućnost korišćenja kompjuterski generisanih slika za priču o likovima koji su živeli u video igrici. Koristeći konvencionalnu animaciju, Lisberger je producirao animirani logo za svoj studio, koji je imao licencu za reklamu nekoliko radio stanica širom zemlje. Tada se po prvi put pojavio lik koji je on nazvao Tron. Po originalnoj zamisli, "Tron" je trebalo da bude tradicionalni animirani film. Priča bi počela kao igrani film koji prikazuje Stvarni svet. Kasnije, Elektronski svet unutar kompjutera bio bi predstavljen kombinacijom kompjuterski generisanih snimaka i crtane, backlit animacije.

Godine 1977, Steven Lisberger je udružio snage sa advokatom i pozorišnim producentom Donaldom Kushnerom kako bi producirao animiranu šalu na račun Olimpijskih igara pod imenom "Animalympics". Godinu dana kasnije, Lisberger i Kushner sele svoj studio (kao i osamnaest umetnika) u Kaliforniju. Nadali su se da će uspeti da finansiraju "Tron" iz nezavisnih izvora. Nažalost, Amerika je 1980. bojkotovala Olimpijadu i "Animalympics" više nije bio privlačan kao što je mogao biti. Lisberger i Kushner su stoga bili primorani da potraže studio koji bi ih podržao u finansiranju "Tron"-a. U junu 1980, kontaktirali su studio The Walt Disney sa detaljnim opisom filma. Njihove ideje naišle su na entuzijastični prijem i, ubrzo nakon toga, počela je predprodukcija.

Ubrzo posle zelenog svetla studija Disney, angažovan je konceptualni umetnik Andy Probert (koji će kasnije kreirati dizajn za TV seriju "Star Trek: The Next Generation") koji je trebao da dizajnira vozila, setove i kostime. Međutim, nijedna od njegovih ideja nije iskorišćena u konačnom filmu. Početkom 1981, Steven Lisberger je okupio tim umetnika koji su trebali da dovrše dizajn za "Tron". 

U ovom timu su se nalazili Jean "Moebius" Giraud, Syd Mead i Peter Lloyd. Moebius je bio francuski strip umetnik poznat po radovima za časopis "Heavy Metal", koji je dao svoj doprinos u dizajnu kostima i storyboard-a. Za dizajn vozila i kompjuterskog okruženja bio je zadužen futuristički filmski dizajner Syd Mead. Komercijalni airbrush umetnik Peter Lloyd, osim što je bio zadužen za boje, dizajnirao je okruženja i pozadine.

ISTORIJA
Kompjuterska grafika je prvi put korišćena 60-tih godina u naučnim istraživanjima, kada su se metode digitalnog simuliranja predmeta u njihovim dimenzijama pokazale jednako efektivne kao i pravljenje modela. Tehnologija je potom primenjena i na teritoriji zabave. Kompjuterski generisani pejzaži, građevine i vozila predstavljali su okruženje za odvijanje radnje u Elektronskom svetu.

TRON predstavlja prekretnicu u industriji kompjuterske animacije. Studio Disney se za efekte u filmu obratio vodećim kompjuterskim grafičkim firmama, kojih je u to vreme bilo četiri: Information International Inc. (Triple-I), MAGI (Mathematic Applications Group Inc.), Robertu Abelu i saradnicima, kao i firmi Digital Effects of New York City. Mora se napomenuti da su kompjuteri u to vreme radili sa samo 2MB memorije i hard diskom koji nije mogao biti veći od 330MB, što je umnogome ograničavalo detalje u pozadini.

PROCES STVARANJA
Produkcija TRON-a predstavlja prvo veliko korišćenje kompjuterski generisanih slika (CGI) u jednom igranom filmu. Punih petnaest minuta filma čine pokretne slike koje je u potpunosti generisao kompjuter. Osim toga, postoji preko 200 scena koje sadrže kompjuterski generisanu pozadinu. Veći deo ostalih efekata čine backlit optički efekti.
Zbog njihove sposobnosti da kreiraju složene pokrete i 3D grafiku, veliki deo kompjuterske animacije odradile su firme MAGI i Triple-I.

MAGI-jevi kompjuterski snimci vide se najviše u prvoj polovini TRON-a, u delu "Game Grid", gde su kreirali vozila poput "Lightcycles", "Recognizers" i "Tanks". MAGI je u tu svrhu koristio jedinstven proces kompjuterske simulacije pod imenom SynthaVision. Ovaj proces je koristio osnovne geometrijske oblike koje je kompjuter prepoznavao kao pune objekte sa gustinom. Menjajući veličinu i broj ovih oblika, MAGI je mogao da napravi ograničen broj različitih trodimenzionalnih oblika i lako ih ubaci u animaciju. Proces SynthaVision je bio ograničen u smilu da nije mogao da kreira složene objekte. Međutim, bilo je lako napraviti tečne pokrete (koreografiju) za ove objekte. Zbog jačine u animaciji pokreta, MAGI je bio zadužen za prvu polovinu filma, kada se odvija veći deo dinamičnih scena.

Kompjuterske slike iz druge polovine filma, kao što su MCP i Solar Sailer, predstavljaju rad firme Triple-I. Ovi snimci predstavljaju najsloženiji dizajn u filmu. Za razliku od MAGI-jevog procesa SynthaVision, većina današnjih kompanija za kompjutersku grafiku koristi metodu sličnu koju je koristio Triple-I. Uz pomoć šema ili blueprint-ova, inženjeri iz Triple-I-ja snimali su slike prateći linije slike na digitalnoj ploči. Ova informacija je prenošena u kompjuter kao slika čija se površina sastoji iz velikog broja poligona (npr. trouglova). Na konvenciji za kompjutersku grafiku (SIGGRAPH) održanoj 1981. godine, Triple-I je predstavio svoja dostignuća u kompjuterskim snimcima. Ova prezentacija je ubedila izvršne producente iz Disney-ja da se kompjuterska animacija može uspešno integrisati u igrani film.

SLIKANJE SVETLOM
TRON je i prvi igrani film koji je snimljen korišćenjem backlit fotografije. "Slikanje svetlom" je izraz za tehniku koju je razvio Richard Taylor, a koji ju je prvi put iskoristio početkom 70-tih u TV reklamama za Levi's i Seven-UP. Jednostavno opisana, backlit fotografija zahteva da svaki frejm filma bude ponovo uslikan nasuprot izvoru svetlosti. Filteri u boji preko sočiva aparata i različite ekspozicije daju nijanse boje likovima i okruženju dok se podešava intenzitet svetla.

Elektronski svet je uslikan na 65-milimetarskom crno-belom filmu, pri čemu su glumci bili u crno-beli kostimima nasuprot crnoj pozadini. Svaki frejm filma je potom rastavljen na nekoliko transparentnih folija od 16 do 20 inča - jedne su isticale konture, druge su isticale kostime i oči. Ove transparentne folije su jedna po jedna postavljane preko svetlećeg izvora i ponovo snimane odgovarajućim filterom u boji preko sočiva. Napravljene su i crne mat podloge koje su predstavljale pozadinu filma. Fotografski elementi za sastavljanje boja u frejmu zvali su se "art package". Prosečan "art package" se sastojao od jedanaest elemenata, ali taj broj je išao i do 30. Sveukupno, bilo je skoro 500.000 transparentnih folija koje su štampane ili bojene za film.

I KRAJ
TRON nije postigao uspeh na bioskopskim blagajnama iz nekoliko razloga. Najveći razlog je taj, što je njegova premijera, prvobitno planirana za proleće 1982, odlagana do leta. Tako se našao u trci sa još nekoliko velikih filmova, kao što su ET: The ExtraterrestrialBlade RunnerFast Times at Ridgemont HighPoltergeistFriday the 13th (Part 3) i Star Trek II The Wrath of Khan. Takođe, petnaest minuta CGI-ja i preko 50 minuta backlit animacije koštalo je film preko 20 miliona dolara.
Povezane teme: tron 1982, backlit, tron
FACEBOOK KOMENTARI ()
DODAJ KOMENTAR
(ime)
The Edge of Seventeen / Komedija / Drama
The Edge of Seventeen

Komedija / Drama
Nocturnal Animals / Drama / Triler
Nocturnal Animals

Drama / Triler
Life on the Line / Akcija / Drama
Life on the Line

Akcija / Drama
Shut In / Drama / Triler
Shut In

Drama / Triler
Arrival / Drama / Naučna fantastika
Arrival

Drama / Naučna fantastika
Come and Find Me / Drama / Triler
Come and Find Me

Drama / Triler
Elle / Drama / Triler
Elle

Drama / Triler
Novi filmovi