Nije sve tako crno: Čarls Menson je opet singl
19. feb 2015. @ 10:20  |  moda i oko nje

Nije sve tako crno: Čarls Menson je opet singl

Verziju ovog teksta na engleskom jeziku možete pročitati OVDE.

Niko nije otporan na slomljeno srce – pa čak ni Čarls Menson. Jadni psihopata naučio je vrlo važnu lekciju prošlog meseca, a ona glasi: „Ne veruj ženama. One su zle i žele te samo zbog tvog tela“. Takva lekcija može naterati čoveka da odabere par ludača i naredi im da odaberu neku trudnicu i raskomadaju joj stomak na parčiće jer on je fin čovek i ne bi voleo da isprlja prstiće.

Ček, ček... on je to već učinio.

Pa, zašto on onda ima devojku? Uf. Komplikovan je taj ljudski um...

Iskreno, znam nekoliko super momaka koji su sami iz nekog meni nepoznatog razloga. Ruku na srce, znam još više super devojaka koje su singl iz još manje objašnjivog razloga, ali to je već neka druga priča. Vest koja je mene pred kraj prošle godine odalamila ko parče mokre krpe bila je ta da serijski ubica Čarls Menson planira da se oženi. Da stane na ludi kamen, onako simbolično, iza rešetaka. Iste godine kad i ja. Opa! Mora da ima nešto u tome...

Njegova verenica napunila je sada već 27 godina, u društvu zatvorskih čuvara viđaju se od njene devetnaeste i bili su ludo zaljubljeni sve do prošlog meseca kada je jadni Čarls saznao da je njegova draga Afton Ilejn Barton (sektaškog joj imena Star) nameravala da ostane sa njim i posle njegove smrti. Kako? Zašto? Da li je planirala da nad njim vrši neke odvratne religijske obrede?


Menson i Star, zaljubljeni par

Pa, ne baš. Star se pokazala kao praktična devojka. Ispostavilo se da se ona sa Mensonom zabavljala samo da bi kroz nekoliko godina dobila zakonska prava na njegov leš, a zatim ga unovčila. Ona i njen pravi momak želeli su da od Mensona naprave pravu atrakciju. Bio bi to događaj dostojan Diznijevog filma u formi nastavka „Snežane i sedam patuljaka“ koji se nadovezuje na scenu u kojoj hiljade i hiljade ljudi godišnje posećuju njen grob i gledaju njeno nepomično telo. Stavili bi ga u sanduk prozirnih zidova, izložili ga u specijalno otvorenom muzeju i papreno naplaćivali ulaznice. Star je prosto želela da se obogati. No, stari mudrac je to na vreme saznao i sada od njihovog braka neće biti ništa.

Treba li da mislimo da je to neka kosmička pravda? Pa, ne baš. Ove će nedelje više žena misliti nečasne misli vezane za Mensona nego što će se zainteresovati za vašeg slatkog singl komšiju. To je oduvek tako bilo.

Bez obzira na to da li je njena ljubav bila iskrena ili ne, Star svakako ne bi bila prva ženska osoba koja je pala pod čari Mensonovog šarma. On ima troje dece sa tri različite žene, njegova čuvena „porodica“ dičila se „lepšom većinom“, a danas svaki njegov kontrolisani korak prate brojne zaluđenice. No, ljubav prema zatvorenicima nije otkriće 21. veka, ma koliko nam se činilo da je ona jedino moguća u današnjem društvu. Dapače, seksualna sklonost prema osobama koje su počinile strašan zločin zove se hibristofilija ili, još simpatičnije, sindrom Boni i Klajda.

Guns N' Roses su svoju verziju vesele Mensonove pesme stavili na čuveni album "The Spaghetti Incident" iz 1993. Govori se da je Aksl Rouz bio taj koji je insistirao na tome iako su se ostali članovi benda tome protivili.
No, niko ih nije terao da pesmu prvo snime.

Kriminalac koji je osvojio najviše srca svakako je čuveni silovatelj i ubica Ted Bandi koji je tokom sedamdesetih ubio preko 30 žena (zapravo, ni ne zna se koliko), a Džefri Damer, jedan od čuvenijih kanibala, primao je ljubavna pisma, poklone i novčanu pomoć od mnogobrojnih obožavateljki za vreme svog kratkog i fatalnog boravka u zatvoru. Ričard Ramirez, još jedan serijski ubica, tako je odabrao i svoju suprugu, ženu koja mu je pisala najviše od svih.

Stručnjaci kažu da postoji više razloga zašto su brojne žene emotivno sposobne da se zaljube u krvoločne ubice i dugogodišnje zatvorenike. Neke su ubeđene u to da mogu da ih promene na bolje, neke vole one neshvaćene dečkiće u njima, a neke dame toliko nisu imale sreće u ljubavi sa civilima da u njima vide čvrstog muškarca koji nikada neće moći da ode daleko od njih.

No, stavimo na stranu sve te opajdare. To što postoje emotivno nestabilne žene spremne da se udaju za ubice manje me brine od toga što postoje zakoni koji to dozvoljavaju i naslovi u novinama koji glase „10 najpoželjnijih robijaša danas“. Sa takvim ženama se neću družiti i na te linkove neću kliknuti. Mene najviše brine to što se plan mlade Star i njenog pravog momka s ekonomske strane danas čini sasvim isplativ.


"Never Learn Not To Love" benda The Beach Boys je zapravo prerađena verzija Mensonove "Cease to Exist" iz 1968. Pesma je nastala u doba kada je Denis Vilson pokušao da pomogne Mensonu oko njegove muzičke karijera. Uprkos dogovoru, Denis je sa svojim bendom objavio svoju verziju Mensonove pesme, zbog čega je čuveni psihopata pripretio da će ga ubiti. Kasnije su se zbog toga potukli, a The Beach Boys zauvek raskrstili s Mensonom.

Star i njen momak imali su plan da se obogate na osnovu toga što ljudi ne umeju da sakriju privlačnost prema ubicama. O njima se snimaju filmovi, pišu se knjige, stvaraju se serije sa njima kao glavnim likovima, i ma koliko gnusni njihovi zločini bili, spretni scenaristi uvek će biti u stanju da smisle dobar izgovor za njihova zlodela. Muzičari im posvećuju pesme, pa čak se i oslanjaju na slavu starih ubica kako bi privukli publiku (ozbiljno, čak i moja mama zna ko je Merilin Menson, a ja i dalje ne mogu da se setim kako ide ijedna njegova pesma). Star ne bi bila prva koja bi se obogatila na njihovoj slavi i našoj opsednutosti užasnim zločinima, na tuđoj hibristofiliji. Volela bih da postoji scenario u kome niko ne bi uložio ni dolar u Mensonov muzej i da niko nikada ne bi video njegov leš makar kako fensi bio taj njegov sanduk, ali svi znamo da je to nemoguće. Da se Menson nije uvredio obogatila bi se Star, i te kako. Ono što bih još više volela jeste da neko može da mi garantuje da ja nikada ne bih posetila to mesto. Sudeći po količini krimi TV sranja koje gledam na nedeljnoj bazi, neko bi pomislio da sam prava publika za taj cirkus.

Moja i Mensonova priča je sasvim obična. Bila sam u osnovnoj školi kada su novinari iz nekadašnje X-Zabave počeli da pišu o gorepomenutom metalcu koji deli prezime sa užasnim serijskim ubicom. Tako sam saznala za Čarlsa, potom za Romana Polanskog čiji su žena i nerođena beba stradali u masakru kojim je Čarls dirigovao, Polanski mi je vremenom postao omiljeni režiser (i za takvog ga i dalje smatram uprkos optužbama za pedofiliju), a konačno sam kroz nekoliko godina uspela da zapamtim i ime njegove žene, Šeron Tejt.

Pitam se, da li i drugim ljudima toliko dugo treba da saznaju ime žrtve?

Na prvi pogled bi se reklo da ne pripadam profilu ljudi koji lako padaju na čari robijaša. U kranju ruku, obrazovana sam i iz fine kuće. No, nikada ne bih sklonila pogled sa automobilske nesreće. Provodim sate i sate gledajući svirepa imaginarna ubistva. Najboljoj drugarici sam za rođendan kupila knjigu o najčuvenijim ubicama u istoriji čovečanstva i ona se oduševila. Ne pamtim imena žrtava. Kako li je, dođavola, došlo do toga da postanem Starina ciljna grupa?!

Branka Malenica

Ilustracije:
Butcher Billy
Stanley Chow
André Demers

Povezane teme: charles manson
FACEBOOK KOMENTARI ()
DODAJ KOMENTAR
(ime)

Moda i oko nje