Facehunter Yvan Rodic
17. jul 2007. @ 20:17  |  intervju

Facehunter Yvan Rodic

Moda, ljudi i lovci na stilove

Svaka generacija ima svoju kulturu (i nekulturu, na žalost); svaki grad, svaka zemlja i svako vreme imaju svoj duh. Duh grada, duh vremena moguće je videti kroz mnoge aspekte života. Jedan od njih svakako je moda. O važnosti pronalaženja sopstvenog stila iscrpno sam govorila. O slici koju ostavljamo pred očima drugih takođe sam govorila. Pokušaću sada da pokažem kako to mi, kao pojedinci, stvaramo opštu sliku mesta u kojem živimo, koliko je ta slika važna i kako utiče na globalnu predstavu zemlje iz koje potičemo. Naime, može se reći da moda trenutno (i to više nego ikad!) paralelno živi dva života: onaj na pisti, u modnim časopisima, spotovima, reklamama i slično i ovaj svakodnevni; jednostavno rečeno, ulični život koji se ogleda u našoj percepciji i primeni ponuđenog.

Na prelasku iz 20. u 21. vek došlo je do mnogih (diskutabilnih) promena. Globalizacija uzima svoj danak i to je neporecivo. Način na koji se ovo odražava na industriju i politiku nikako nije zanemarljiv ni kada je reč o modi. Modna, kao i mnoge druge industrije (npr. automobilska) doživljava nešto što se ne može smatrati procvatom iako količina ''novog'' prevazilazi granice razuma i ima svoju cenu koju definitvno plaćamo svi. No, to je priča za sebe i njoj ću se vratiti u jednom od narednih tekstova. Bez obzira na sve, i dalje čvrsto stojim iza činjenice da moda predstavlja veoma značajan aspekt u izražavanju sopstvene ličnosti. Osim toga, smatram da je ona izuzetno važan element zavođenja. S obzirom na sve ovo, nipodaštavanje ili, pak, pogrešno shvatanje suštine mode vodi nas u devijaciju. Primer je očigledan: naša (voljena) zemlja Srbija, ruku na srce, ne liči ni na šta. To što ulicom prolaze muški i ženski klonovi ''zvezda'' porno filmova ne znači da smo slobodni, otvoreni, liberalni i savremeni. Na protiv; znači da smo duboko zastranili. Iako je realnost više nego zastrašujuća, ne bi trebalo da budemo demoralisani. Dobra volja, prave informacije i iskrena želja da sami sebi pomognemo može nas vratiti na pravi kolosek. Ipak, trebalo bi da požurimo da nam ne bi otišli baš svi vozovi.
 
Prvo moramo shvatiti da je suština odevanja postizanje jedinstvenosti i da uniformisanost (svi isto svuda i uvek) ne pomaže psihi. Kao dobar primer za ovo poslužiće vam ''kliktanje'' po sajtovima koji se bave uličnim stilom. Da pojasnim: u Evropi i svetu postoje ljudi koji se zovu style hunters, cool hunters, trend hunters i slično i koji se bave ''lovom'' na ulične stilove. Ulični stilovi tiču se upravo naše percepcije modnih trendova, njihove primene, samostalnog prepravljanja, dopravljanja, prihvatanja, odbijanja i, na taj način, stvaranja potpuno novih jedinstvenih stilova koji su izvanredan dokaz raznolikosti i lepote ljudske mašte. Modne kuće i mnogi internacionalni modni časopisi shvataju važnost ovog fenomena, te redovno konsultuju ''lovce na stilove'' koristeći njihov foto materijal kao polaznu tačku za kreiranje. Logika je jednostavna: vidimo li kako ljudi žele da se oblače, znaćemo šta da im ponudimo. Nisam pobornik ovakvog načina razmišljanja i stojim na strani ljudi slobodnog duha, nesputane mašte i inspirativnog pogleda na život. Nadam se da će vam razgovor koji sam vodila sa jednim lovcem na stilove, kao i fotografije koje smo njegovom ljubaznošću objavili, pomoći da razumete o čemu govorim.

Yvan Rodić rođen je u Švajcarskoj pre 29 godina. Otac mu je Srbin, a majka Švajcarkinja, ali Yvan, na žalost, ne govori naš jezik. Studirao je komunikaciju u Lozani. Radio kao copywriter u reklamnoj industriji i freelence novinar. Poslednje tri godine proveo je u Parizu. Upravo tu je pre godinu dana postavio svoj blog i u modnom svetu postao poznat kao Face Hunter (''a man out and about in London and beyond: eye candy for the style hungry''). Od novembra prošle godine poslom ''lovca'' bavi se puno radno vreme. Njegove fotografije objavili su mnogi modni časopisi i sajtovi. Neki od njih su Elle (francuski i italijanski), Tokion (japanski i američki), Vogue (korejski), GQ (američki i nemački), Cover (danski), Modette (švedski), Blond (nemački), menstyle.com, style.com i tako dalje.


Opiši nam, molim te, svoj posao. Šta želiš da pokažeš fotografijama koje objavljuješ?

Fotografišem fantastične i doterane ljude na ulici, na žurkama i svim mogućim umetničkim, modnim i muzičkim događajima. To radim danju i noću svuda po svetu. Želim da dokumentujem modu stvarnih ljudi i način na koji oni uspevaju da se obuku u potpuno ličnom stilu izvan masovnih trendova. Ove fotografije svakodnevno objavljujem na svom blogu i veoma često u raznim internacionalnim časopisima u Japanu, Francuskoj, Švedskoj, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj.

Kako si odlučio time da se baviš? Šta je to što te inspiriše u poslu lovca?

Počeo sam sasvim slučajno. Kao božićni poklon 2005. dobio sam foto-aparat i počeo da fotografišem inspirativne ljude na pariskim žurkama. Radio sam to gotovo svakog dana. Nakon jednog meseca punjenja sopstvenog kompjutera ovim slikama, odlučio sam da ih podelim sa eventualno zainteresovanim ljudima i kreirao svoj blog. Tako je rođen Face Hunter. Mislim da je veoma zanimljivo posmatrati kako su neki ljudi u stanju da pokažu sopstvenu kreativnost i sopstveni stil koji je izvan globalnih trendova. Smatram da moda mnogo govori o čoveku. Uzgred, pre nego što sam konkretno počeo ovim da se bavim, već sam bio u ''lovačkom'' raspoloženju. Radio sam kao tragač za stilovima za časopise i sajtove, tako da je sve došlo kao prirodna evolucija. U svom poslu volim činjenicu da nema suvoparan duh običnog posla, nego jednu posebnu snagu. Svakodnevne avanture, sretanje novih ljudi, putovanja, žurke i mnogo novih projekata koji dolaze najbolje opisuju moj posao.

Kako shvataš modu? Šta je ona za tebe?

Moda je način izražavanja sebe pomoću garderobe. Moda je, takođe, sva u zavođenju.

S obzirom na to da imaš mogućnost mnogo da putuješ, kako bi opisao razlike u stilovima pojedinih zemalja. Ima li neki stil koji ti se posebno dopada?

Skandinavske zemlje imaju najbolji osećaj za stil na svetu: elegantno i avanturistički. Njujork i London bi mogli biti odlični, ali samo za malu grupu populacije. Južna Evropa je veoma konzervativna i dosadna. Istočna Evropa takođe. U Istočnoj Evropi ljudi često imaju ukus koji nije baš najbolji. U njoj (straight) muškarci deluju potpuno preplašeni idejom da obuku bilo šta drugo osim sportske garderobe. Mislim da je to šteta za sve devojke tamo!

Nedavno si bio u Srbiji. Na tvom blogu mogu se videti fotografije zanimljivih ljudi sa Noći muzeja u Beogradu i neke iz Novog Sada. U poređenju sa Zapadnom Evropom, šta možeš reći o ovdašnjem stilu?

Rekao bih da ljudi imaju mašte, ali je to često veoma kič. Primetio sam svega nekoliko izuzetaka. Ljudi previše nose sportsku garderobu iako se ne bave sportom. Previše je špicastih cipela na nogama devojaka. No, ipak su devojke tu avanturističkije nego u Parizu.

Imaš li neke omiljene modne časopise?

Da. Volim Self-Service, I-D, POP, Numèro, Fantastic Man, jer kada ih otvorim, u njima vidim stvari koje se ne mogu videti nigde drugde.

Da li komuniciraš sa drugim lovcima na stilove? Možeš li nam preporučiti neke sajtove?

Da. U kontaktu sam sa nekima od njih. Preporučio bih vam da pogledate The Sartorialist (US + international) i Hel-Looks (Helsinki).

***

Ja vam uz to toplo preporučujem i www.style-arena.jp i, naravno, www.facehunter.org

Pustite mašti na volju!

Tanja Beljanski

* Tekst je objavljen u časopisu Quick Look, broj 006, jun 2007. www.quicklook.co.yu


                                 
FACEBOOK KOMENTARI ()
DODAJ KOMENTAR
(ime)

Moda i oko nje