Lucas & Aaron Mäthger
18. jan 2008. @ 12:35  |  intervju

Lucas & Aaron Mäthger

Lucas i Aaron su blizanci; dva brata osnivača modne marke L&A Mäthger. Rođeni su i odrasli u Istočnoj Nemačkoj (nekada znanoj kao DDR) u gradu koji se i dalje zove Karl-Marx-Stadt.
Kada je pao Berlinski zid, otvorila su im se vrata sveta punog novih mogućnosti. Putovali su sa jedne na drugu stranu globusa tragajući za sobom i svojom inspiracijom. Put ih je konačno doveo u Belgiju i modu. Lukas je 2003. završio studije modnog dizajna na Kraljevskoj akademiji lepih umetnosti u Antverpenu i to uz Arona koji ga je sve vreme podržavao.
Dva brata su se uvek trudila da kroz rad izraze svoju ličnost i svoje stavove. Anarhija, oslobađanje, muzika i svakodnevica urbanog života njihove su inspiracije. Spajajući različita iskustva, oni kreiraju jedinstven stil. U potrazi za individualnošću, posvećuju se kreiranju garderobe za muškarce. Uravo je to sfera koja im nudi više izazova u okviru oblasti kojom dominiraju kolekcije za žene.
Iako ne vole uvek iste stvari (Aron voli puding, dok Lukas uživa uribljim štapićima), spaja ih ljubav prema modi. U svakom slučaju, okojednog se potpuno slažu: živi život, inspiriši se, kreiraj i uživaj!

TB: Poreklom ste iz nekada Istočne Nemačke i to iz grada koji se zove Karl-Marx-Stadt.
Da li je to uticalo na vaš rad? Na koji način ste razvili interesovanje za modu?

LM: Interesovanje za modu je zaista povezano sa našim detinjstvom. Odrasli smo u Istočnoj Nemačkoj, u komunizmu, i na nas je mnogo uticalo uniformisano oblačenje toga vremena. Individualizam i snažna ličnost nisu bili prihvaćeni u komunističkom sistemu u kom su svi pripadali zajednici i bili jednaki. Naravno da u ovakvoj vrsti sistema nema prostora za ispoljavanje individualnosti, čak ni putem različitih stilova odevanja. Upravo smo zbog toga postali fascinirani različitim životnim stilovima i različitom garderobom koji su uspeli da se provuku u našu diktatorsku zemlju Istočnog bloka. Tako smo počeli da maštamo kako se oblačimo na raličite načine. Osećali smo se drugačijim i nije nam se dopadalo da podržavamo jedinstvo. Počeli smo da otkrivamo sopstveni identitet. Ovo nas je vremenom učinilo jakim i naučilo da se borimo za ciljeve koje smo sebi postavili.

Naše poreklo je u zaista velikoj vezi sa onim čime se bavimo danas, kao i sa konceptom našeg rada. Osnovna nam je ideja da mešamo različite stilove i pokušamo da spojimo nespojivo. Kao osnovu koristimo klasične komade, kao što su prave klasične muške košulje, pantalone, mantili, sakoi itd. Upravo ti komadi reflektuju snažan stereotip „kancelarijskog“ izgleda, a ta je uniformisanost za nas veoma slična onome što smo imali u Istočnoj Nemačkoj: biti isti i ne iskakati iz reda. Ovo je centralna tačka naših kolekcija. Dodajući ovoj garderobi sportske elemente, izražavamo revolucionarnu energiju.
U celini mogu da kažem da je inspiracija sivim kancelarijskim stereotipima u kombinaciji sa sportskim elementima u velikoj meri proizašla iz naše prošlosti, iz Karl-Marx-Stadt-a, istočne Nemačke i komunističke pozadine. Naravno, svake sezone postoje različiti izvori inspiracije koji nam omogućavaju da od svake kolekcije napravimo poseban izraz. Poslednja kolekcija bila je inspirisana tučom i borbom i, shodno tome, zvala se Fight. Svakoga dana moramo da se borimo za svoje živote i svoje snove, kao što smo u Istočnoj Nemačkoj morali da se borimo za individualnost i sopstvenu ličnost.












TB: Vaše prve misli kada je srušen Berlinski zid?

LM: Prvog momenta nismo mogli da verujemo da je zid otvoren i da imamo šansu da uđemo u „raj“, makar samo na jedan dan. Nadali smo se da će „raj“ uskoro doći i u našu zemlju. Osećali smo se kao da smo pušteni iz zatvora. Kada sada na sve to gledamo, vidimo da „raj“ ne postoji ni za koga.

TB: Ispričaj nam, molim te, više o svom dolasku u Antverpen i Akademiju.

LM: Zbog svoje snažne želje da istražim svet, potrebe da promenim mesto stanovanja i želje da upoznam druge ljude i druge mentalitete, odselio sam se u Amsterdam 1997. U ovom revolucionarnom periodu svoga života otkrio sam veoma mnogo različitih načina i mogućnosti, te mi je postalo teško da odlučim kojim putem da krenem. Iz tog razloga sam krenuo na orijentacioni smer na Gerrit Rietveld akademiji u Amsterdamu. Želeo sam da steknem bolju i jasniju sliku o onome što želim da radim u životu. Upravo tada sam shvatio da želim da radim nešto što je vezano za modu. Nakon toga, proveo sam kratko vreme na Institutu za modni menadžment i dizajn u Amsterdamu dok nisam osetio da sam spreman za veliki korak i izazov na Antverpenskoj akademiji.
Četiri godine koje sam proveo na akademiji u Antverpenu bile su za mene odlična škola. Naučio sam mnogo o sebi i svojoj snazi, kao i o tome da se borim za svoje ideje i svoju kreativnost. Ovo predstavlja izuzetno dobru osnovu i upravo je ono što mi je potrebno u svakodnevnom poslu u modi.

TB: Sada imate svoju robnu marku; svoju kolekciju. Šta vas je opredelilo na taj korak i šta svojim radom pokušavate da pokažete?

LM: Pokrenuli smo sopstvenu kolekciju jer smo osetili potrebu da se izrazimo putem ideje koju smo imali. Za mene kao dizajnera od osnovne je važnosti da komuniciram sa publikom jezikom kojim želim. Veliki je izazov u muškoj modi razviti novi stil i kreirati sopstvenu atmosferu u kojoj kupci mogu da učestvuju. Takođe želimo da ljudima damo mogućnost da vide nešto novo, savremeno i da učestvuju u našem izrazu iz sezone u sezonu. Naše kolekcije spajaju različite stilove i donose jedinstven osećaj koji se ne može svrstati ni u jednu kutiju stereotipa. One su izraz naše prošlosti i naših ličnosti; na njima se baziraju i, kao takve, usmeravaju ka publici.

TB: Dvoje vas je. Ko je zadužen za šta? Molim vas, objasnite nam proces vašeg rada.

LM: Mi smo Aron i Lukas, blizanci, i odlično je što radimo zajedno. Jasno smo razdvojili polja delovanja. Ja sam Lukas i vodim računa o celokupnom kreativnom delu, dok Aron preuzima na sebe kompletan menadžment i administraciju, od organizovanja fotografisanja do komunikacije sa distributerima i tome slično.
Počinjemo tako što pronalazimo inspiraciju. Ovo radimo zajedno, jer nam je veoma važno da zajenički dođemo do ideje za atmosferu koju će kolekcija imati. Iz odabira slika, boja, tekstura, filmova i muzike, kreiram okvire raspoloženja na kom će se kolekcija zasnivati. Ovo mi daje osnovu da napravim dobru strukturu i da se ne izgubim u procesu kreiranja. Nakon toga počinjem da kreiram siluete; u početku veoma grubo skicirajući rukom, da bih, zatim, počeo da radim na svakom komadu ponaosob i to do trenutka dok ne dođem do samih detalja.
U međuvremenu tragam za odgovarajućim materijalima. Tada Aron počinje da radi na komercijalnom delu i razmišlja o načinu na koji ćemo kolekciju predstaviti kupcima i novinarima. Kada je kolekcija na papiru spremna, posećujemo fabrike i ugovaramo izradu prototipova...













TB: Novi dizajneri i modna idustrija – koje su teškoće, a koji izazovi?

LM: Najveći je izazov kreirati tačan koncept svoje robne marke, a potom pronaći ugao u kom možeš zadobiti kupce. Ovo nije oblast mode u kojoj svi moraju da vole to što radiš, niti ti moraš da radiš samo ono što drugi žele. Upravo je to ono što je veoma dobro za nove dizajnere.
S druge strane, postoje velike teškoće u preživljavanju u modnoj industriji zbog moći velikih komercijalnih brendova koji ti uvek stoje za vratom, znajući da mogu da proizvedu jeftinije od tebe i tako zarade više. Ovi brendovi imaju olakšicu i u tome što prodaju u sopstvenim prodavnicama.
Ipak, apsolutno je moguće uspeti, ali treba biti koncentrisan i svestan svega što se oko tebe dešava.

TB: Kako vidiš modu u budućnosti? Kako vidiš sebe u svemu tome?

LM: Moda u budućnosti sve više postaje prostor za igru; prostor u kom pojedinac ima mogućnost da izrazi svoje ideje, jasnije i ekstremnije. Nastavljam da izražavam svoja osećanja, jer sam siguran da ima mnogo ljudi sa kojima ih mogu podeliti.

www.l-a-maethger.com









































Tanja Beljanski

Quick Look, decembar 2007.



FACEBOOK KOMENTARI ()
DODAJ KOMENTAR
(ime)

Moda i oko nje