Lag pravi techno koji grize, bije, čupa i ne pušta!
31. maj 2016. @ 14:33  |  intervju

Lag pravi techno koji grize, bije, čupa i ne pušta!

Novosadski di-džej i producent Lag izbacio je novi EP “Unrest” za londonski lejbl THEM. EP sadrži dve originalne trake Nemir i Bumer i remix Bumera koji je uradio legendarni Paul Birken. I u ovom izdanju Lag je ostao dosledan offbeat ritmovima i nejasnim vokalima. Kako Unrest zvuči uživo moći ćete da čujete na Release Partyju 3. juna u Drugstore Secret Garden Open Air Summer Scene.


Lag je neko ko radi ekstremno funkcionalne i samim tim jedinstvene di-džej setove, pa su njegovi nastupi sve zapaženiji i u popularnim klubovima u Evropi. U intervjuu za Urban Bug pričao je upravo o načinu na koji doživaljva techno, domaću publiku i zašto je važno uštinuti se i biti zahvalan na onome što imaš.

Kakvu poruku nosi EP „Unrest?

Nemir je moje neko viđenje te emocije, đubre od osećaja koje izjeda iznutra. Grize, bije, čupa i ne pušta. Zato traka, sa svim svojim promenama i brejkom, zapravo ni u jednom trenutku ne stane već gazi nemilosrdno i bez prestanka. „Bumer“ je jednostavno to kako se i zove – „it goes boom“. Zvuk ove numere je malo više UK/bass orijentisan pa smo zamolili legendarnog Paula Birkena da uradi remiks i pretoči ga u propisan tehno. Ploča izlazi na londonskom lejblu THEM i sadržaće artwork preko celog pakovanja, kao i rozi vinil.

U traci Nemir koristio si efekat/tehniku mondegreen. Šta je još karakteristično za tvoju produkciju?

Ono što je trenutno karakteristično za moju produkciju su offbeat ritmovi, za razliku od poliritmike ovo je pristup gde je sve u istom taktu, ali svaki element ritmički „vuče“ na svoju stranu, i iseckani vokali. Nekada volim da se ponavljaju i da oni budu element hipnoze ili jednostavno da budu „sidro“ za ostatak trake koja se menja, a nekada volim da se menjaju i pričaju svoju priču. Uvek se trudim da se ne razume šta vokal govori, iz jednostavnog razloga što u ovom pristupu muzici na glas gledam kao na još jedan ritmički element radije nego na nešto što treba da doda neko verbalno značenje numeri.

Kad praviš traku da li u glavi imaš publiku nekog kluba ili festivala pred kojom bi istu mogao da pustiš ili uopšte ne razmišljaš o tome?

Uglavnom krenem od neke svoje ideje i tripa koji često nije club-friendly pa ga onda oblikujem tako da može da se pusti u klubu. Ne razmišljam toliko o tome da li će se drugima svidet, najbitnije mi je da se uklapa u moj set i da sam ja zadovoljan gruvom, atmosferom, produkcijom...

Primetili smo da ceniš kvalitetan live set. Rekli bismo da ne voliš statičnost i jednoličnost. Šta je ono što karakteriše tvoje setove?

Ne bih rekao da ne volim statičnost i jednoličnost, samo mislim da je retko da neko to zna da uradi dobro. Uglavnom su setovi monotoni jer ljudi nemaju dovoljno veštine ili samopouzdanja pa im se set svodi na „pustio sam ovo, a sad sam pustio ovo“. To mi ima smisla u hausu gde muzika mnogo više „priča“ pa umeće selektovanja numera i prelaženja sa jedne priče na drugu mnogo više dolazi do izražaja. Techno vidim kao muziku gde di-džej koristi svoju kolekciju traka kao alate kojima na licu mesta stvara nešto novo. Kvalitet je kvalitet i nije bitno da li su u pitanju Filip Xavi i Soot koji u miksu sa dve ili više traka ostaju po nekoliko minuta, ili su to Scalameriya, Ontal, Feloneezy koji prave nagle prelaze i puste pet traka za deset minuta. Ja volim i jedno i drugo, a šta tačno mogu da uradim zavisi od ozvučenja, uslova za rad, publike i mog raspoloženja. U suštini jedino što je konstantno je da se trudim da uvek makar trećina seta bude nešto što ljudi inače ne bi očekivali (ili želeli) da čuju u techno setu, ali da napravim tako da im se svidi i da skapiraju fazon. Koliko god da je di-džej centralna figura žurke i bez obzria što pre svega treba da pruži zabavu i dalje smatram da je neophodno da u nekoj meri i izaziva i edukuje publiku.

Rekli bismo da ti polazi za rukom da za pultom budeš umetnik, a ne samo neko ko pušta muziku. Koliki je to danas izazov za di-džejeve?

Hvala, to je vrlo velikodušno od vas. Neko jednom reče da je umetnost zanat doveden na nivo da inspiriše druge. U tom smislu je potrebno usavršiti se u nečemu, bilo da je to selekcija muzike, umeće na mikseti, komunikacija sa publikom ili eventualno nešto šesto. Uglavnom su ljudi koji imaju ove tri veštine usavršene, tipa Karl Koks, Ben Klok, upravo ljudi koji su na vrhu scene. Ipak, mislim da postoji neka hijerarhija i da na primer, ljudi koji loše puštaju, a dobro komuniciraju sa publikom možda pre treba da budu, PR-ovi ili neki besednici, a da di-džejing prepuste ljudima koji bi pre napravili neki trik sa miksetom i dekovima nego digli ruke da prave srca dok im se raspada miks.

Ume li domaća publika da prepozna tu kreativnost i originalnost kod domaćih producenata?

Srbija ima sindrom koji se može nazvati „tri do pet godina“. Sve što se novo i kvalitetno pojavi, bilo kod nas ili u svetu, u Srbiji je potrebno tri do pet godina da bude primećeno i da zaživi. Ben Klock je kod nas postao pojam pre godinu, dve dok ceo svet balavi za čovekom, to jest njegovom muzikom i njegovim nastupima još od 2009. godine. Ontal, Scalameriya, Filip Xavi – samo su od nekih domaćih imena koji su sjajni di-džejevi i koji imaju ozbiljna izdanja na ozbiljnim lejblovima i to već dugi niz godina, a tek sad počinju da se pojavljuju na ozbiljnijim lajnapima na domaćim žurkama. MKDSL i Ubivae imaju neke od najboljih live actova koje sam slušao, kako lokalno tako i „preko“, i još uvek su ljudi u fazonu „a jel može na spisak plus 5“ za žurku gde oni rade a karta je 200 do 300 dinara. Al’ dobro... polako i strpljivo i doći će valjda iz dupeta u glavu.

I ti neretko nastupaš preko, između ostalog bio si gost čuvenog kluba Tresor, o čemu je Urban Bug već pisao. Postoji li nešto što si naučio iz tih gostovanja?

1. Nikada nemoj smišljati unapred šta bi puštao jer svaki klub ima drugačiji vajb i svaka publika drugačije reaguje. Stoga svaku fiks ideju odbaci i odluči kako ćeš pristupiti svemu tek kad stigneš tamo i osetiš prostor i ljude.

2. Kada provališ publiku i skontaš šta ih radi, slobodno i bez straha eksperimentiši sa neobičnim trakama i trikovima jer uvek možeš da se vratiš u sigurnost onoga što vole.

3. Nikada nemoj pristati da radiš pod uslovima koji ne zadovoljavaju minimum jer publika ne treba da ispašta zato što tehnički uslovi za rad ne postoje i ti ne možeš da daš svoj maksimum.

4. Uvek će biti i boljih i lošijih od tebe, i od svakoga ima nešto da se nauči.

5. Uštini se povremeno i budi zahvalan na tome što imaš.

Znamo da si pasionirani gejmer. Kada bi se neka tvoja traka našla u video igri, koja i kakva bi to video igra bila?

Svojevremeno sam radio muziku za neku svemirsku strategiju koja nikada nije izašla i zapravo sam odlučio da od toga napravim poseban projekat. Više o tome kada ugleda sunce.

Osim na No Sleep Novi Sad areni na Exitu, gde još publika u Srbiji može da te čuje ovog leta?

„Pevam“ 10. juna na Kalemegdan Summer Festivalu, a 11. juna u Novom Sadu na Future Sound of Danube žurci.

Kakvi su ti dalji muzički planovi?

Imam par dogovorenih izdanja, a cilj mi je da napravim još muzike pod Lag pseudonimom kao i da pokrenem makar još jedan nov pseudonim pod kojim bih radio malo drugačiju, možda ne tolko klupsku muziku.


Marija Joksimović @ UrbanBug

Povezane teme: Lag, techno
FACEBOOK KOMENTARI ()
DODAJ KOMENTAR
(ime)

Labels