Recenzija albuma: Björk - Vulnicura
09. apr 2015. @ 12:10  |  recenzije

Recenzija albuma: Björk - Vulnicura

Tri godine nakon smirujuće, prirodi i nauci okrenute Biophilie, s kojom je ponovo majstorski pomerila granice eksperimentisanja sa savremenom tehnologijom u korist kreativnosti, Björk se vraća u potpunosti ogoljena, mračnija nego ikad, slomljena, sa pričom koju želi da prenese svetu, prosvetljena, fokusirana na sebe i svoja osećanja.

Najvažniji saradnik na albumu je venecuelanski producent i DJ Arca (Alejandro Ghersi), koji je projektu pristupio u ranoj fazi pre dve godine i bio zadužen za beatove, u vreme kada je Björk imala napisane tekstove i gudačke aranžmane, a poslednji mix albuma odradio je britanski muzičar i producent The Haxan Cloak, poznat po svojoj mračnoj ambijentalnoj elektronici. Kreativni proces stvaranja Björk je započela pisanjem muzike za 15 violina, navodeći kako je to bio jedini način tadašnjeg nošenja sa košmarom postprekidnih emocija, a violine su svakako njen zaštitni znak i lajtmotiv.

Vulnicura (Vulnus + cura - lečenje rana) je intiman i duboko iskren album o bolnom raskidu sa dugogodišnjim partnerom Matthewom Barneyom, konceptualno podeljen na tri dela:vreme pre raskida, nakon i poslednji deo koji predstavlja regeneraciju i emocionalno zaceljenje, propraćen izuzetnim vizualnim identitetom.

Već prva numera “Stonemilker” najavljuje atmosferu albuma, podsećajući na njene ranije radove (albumi Homogenic i Vespertine), u kojoj glas kao da lebdi na gudačkim aranžmanima i profinjenoj elektronici uz decidnu izjavu: "moments of clarity are so rare/I better document this", istovremeno otvarajući vrata sledećoj pesmi “Lionsong”, još uvek punoj nade i prividne vere u voljenu osobu: „maybe he will come out of this loving me/maybe he won’t/I’m not taming no animal/maybe he will come out of this“, i ti optimistični trenuci već su izgubljeni na elektronski frenetičnoj “History of Touches”: „this is our last time together/therefore sensing all the moments/we’we been together.“

Jedna od ključnih numera albuma sigurno je desetominutna “Black Lake” (“2 meseca posle”), pažljivo aranžiranih melanholičnih violina, popraćenih izražajnim Arcinim beatovima, koji kao da naglašavaju potpunu rastrojenost i beznađe ove muzičke dive, sukobljene sa velikim gubitkom :“ you betrayed your own heart/corrupted that organ/.../you have nothing to give/your heart is hollow/i’m drowned in sorrows/no hope in sight of ever recover.“ Takva jačina u njenom muzičkom izražaju nije se osetila od Homogenica (“Jöga”). Jednakim crnilom odzvanjaju i udarci “Family”(za koje je zaslužan The Haxan Cloak), svojevrsnim nastavkom prethodne pesme, savršeno mračne atmosfere koja tematski obrađuje problematiku uništene porodice ledeći krv u žilama: „how will I sing us/out of this sorrow/build a safe bridge/for the child/out of this danger“, čiji pojedini zvukovi asociraju na kidanje fotografija.

Nakon ovako snažno emotivno nabijenog albuma lako je izgubiti se u stvarnosti, a nema mesta ni za ravnodušnost posle toliko iskrenih i dubokih osećanja pretočenih u muziku. U njenom opusu će se Vulnicura izdvajati kao najmelanholičniji segment životnog ciklusa svakog pojedinca, u ovom slučaju nje same, možda će se ponekad reći kako nije najpristupačniji album i kako Björk više pristaju šarenije boje i razigranije melodije, ali iz njene pozicije, proživljeno iskustvo savršeno se uklapa u savremeni humanizam koji i sama zagovara i obogaćuje svojim muzičkim i životnim iskustvom.

Povezane teme: Björk, Vulnicura
FACEBOOK KOMENTARI ()
DODAJ KOMENTAR
(ime)

Labels