Recenzija albuma: Sia - 1000 Forms Of Fear
24. sep 2014. @ 12:27  |  recenzije

Recenzija albuma: Sia - 1000 Forms Of Fear

Izgleda da su albumi sa mračnom i dramatičnom tematikom zauzeli visoko mesto među popularnim izvođačima, ili je baš takva tematika ono što danas publika oberučke prihvata u moru muzičkih izbora. Jednu verziju takvih tema donosi nam Sia, umetnica iz Australije koja se proslavila saradnjom sa Guettom na Titanium i Flo-Ridinom Wild Ones. Osim toga, autor je hitova poput Diamonds koji je napisan za Rihannu, Pretty Hurts koji je završio kod Beyonce i Perfume za Britney Spears, međutim, njena muzika ostajala je u senci sve dok album „1000 Forms Of Fear“ nije ugledao svetlost dana i širokoj publici pokazao kako ovoj umetnici nisu ni do kolena mnoge muzičke zvezde koje su trenutno na vrhuncu popularnosti. Na albumu se sukobljava melodioznost pop-a sa grubostima stvarnosti, stapa se jednostavna poetika s virtuoznim glasom kojim oslikava emocije boli, tuge i ravnodušnosti. „1000 Forms of Fear“ oda je strahovima, odnosno, njihovom prihvatanju i odupiranju istima. Imajući na umu Sijinu borbu s bipolarnim poremećajem, zavisnostima i pokušajem samoubistva, ovo je ujedno i autobiografsko delo u kom ona otkriva delove sebe, ali pažljivo skriveno i upakovano u alegorijske stihove i izražajni vokal. Ono što ona želi da nam otkrije, mi otkrivamo, što želi da osetimo, mi osetimo. Emotivna nabijenost najsnažnija je karateristika, potkrepljena moćnim melodijima. Možda nisu najinovativnije, ali nešto im daje posebnost, koju retko kad čujemo kod drugih izvođača. Da li je to zbog neverovatnog glasa kojim može da izrazi i najmanju nesigurnost, snagu, ljutnju i strah, a možda i do onoga što stoji iza muzike, što ju je stvorilo i čini pozlaćenu nit koja se provlači kroz pesme i čini ih nekako magičnim i veličanstvenim.

Tematiku koja je inače strašna i užasavajuća odenula je u privlačno, dijamantno i sjajno ruho pop melodija. Već uvodna "Chandelier" umaskirana je u party-pesmu koja bi pristajala Rihanni ili Katy Perry, ali uz dramatičnu pozadinu i Sijin srceparajući glas menja joj se značenje i postaje poziv u pomoć od gubljenja u alkoholu i bega od stvarnosti. Kod „Fire Meet Gasoline“ motiv je katastrofalnost spoja, odnosno unutrašnji sukob koji prouzrokuje eksploziju. Može se shvatiti kao lepa oda nesretnim ljubavnicima, ali s obzirom na tematiku albuma najverovatnije je da se radi o tragičnom spoju iznutra. „Free The Anima“l sukobljava i spaja ljubav i mržnju uporedno sa životom i smrti, zadržavajući se na mutnoj granici između to dvoje. Veseo i gotovo foršpanski zvuk „Hostage“ uz laki ritam i pevljivu melodiju u rečima skriva ljubav prema zavisnosti, ili u nežnijoj interpretaciji zavisnost o ljubavi.




I da zaključimo: za razliku od ostalih muzičara, posebno u pop glazbi, Sia ne privlači pažnju na samu sebe, naprotiv odbija je, dok je u prvom planu njen rad. Iz mnoštva je izdvajaju energičnost i snaga koji je istovremeno čine posebnom, a tekstovi posebne prirode su kroz jednostavne metafore i složenije alegorije otvoreni za interpretaciju čime se slušaoci mogu baviti dok im telom prolazi elektricitetom nabijena jednostavna brilijantnost pesama. Poslušajte i uverite se i sami!
Povezane teme: Sia, 1000 Forms Of Fear
FACEBOOK KOMENTARI ()
DODAJ KOMENTAR
(ime)

Labels