Alan Mur: Zašto sam okrenuo leđa Holivudu
09. jan 2013. @ 12:13  |  portreti, recenzije, intervjui

Alan Mur: Zašto sam okrenuo leđa Holivudu

Alan Mur, ekscentrični genije i autor čuvenih grafičkih novela V for Vendetta i Watchmen odbija da radi velike filmove koji donose još veću zaradu. Prošle godine, napravio je niskobudžetni film u svom rodnom gradu, Northemptonu.

Alana Mura možete videti kako tumara ulicama Northemptona noseći u ruci štap izvajan u obliku opasne zmije i četku za kosu. Pedesetdevetogodišnji pisac polako se kreće, a kaže da četku nosi sa sobom zato što je berberina poslednji put posetio kada je bio tinejdžer. Već decenijama Mur sam održava svoju grivu i veliku bradu kakvu imaju čarobnjaci, i to agresivnim češljanjem.

Deca iz obližnjeg šoping centra ga ponekad zadirkuju nazivajući ga Bogom ili Isusom. „Ja to prihvatam sa zadovoljstvom, s obzirom da je Isus umro u 33. godini, deca očigledno misle da sam ja mnogo mlađi muškarac“, rekao je Mur. Ali, fanovima njegovog rada, ovakvo oslovljavanje čini se sasvim opravdano. Mur je jedan on najpoštovanijih i uticajnijih pisaca u Velikoj Britaniji. Takođe, jedan od najkonfuznijih, budući da je pomalo pervezan i teško dokučiv.

Ono što je radio tokom 80-ih sa novelama Watchmen i V for Vendetta, na primer, nateralo je celu industriju stripa da se u potpunosti preokrene, a izdavači su počeli da obraćaju pažnju i na naslove koji nisu predstavljali sigurnu zaradu i koji nisu bili namenjeni deci i tinejdžerima, već zahtevnijoj, odrasloj publici. Kasnije, kada su njegova dela dospela do šire publike, Mur se odaljio od mejnstrima i razvio averziju prema korporativnoj Americi, te počeo da odbija velike sume novca koje su mu stizale iz Holivuda za prava na adaptacije njegovih dela. Uprkos tome, čak je pet blokbastera napravljeno od Murovih priča, ali tek je u novembru prošle godine izašao film rađen po njegovom delu koji Mur odobrava i koji mu se zapravo dopada. U pitanju je kratki niskobudžetni film za koji je sam Mur napisao scenario i koji se, trenutno, može pogledati besplatno na internetu. Pored pomenutog scenarija i višedecenijskog rada na stripovima, Mur je pisao prozu, istorijska dela, protestne pesme i pornografiju. Jedan je od najprodavanijih autora u Britaniji, koji sebe naziva praktičnim mađioničarem.

Mur je jedna velika zagonetka, a jedna od najbitnijih činjenica vezanih za njegovu ličnost jeste to da je ovaj pisac odrastao u pomenutom Northemptonu, gradu koji se na listi najvećih gradova u Velikoj Britaniji nalazi tek na 73. mestu. Ovo je grad koji ima bogatu istoriju, ali je siromašan u bilo kom drugom smislu. „Toliko mnogo prodavnica propada. Jedini ljudi koji zarađuju ovde jesu proizvođači suvog maltera.“ Ipak, Mur ne želi da ode iz ovog mesta i pored činjenice da interesovanje za njegov rad jača širom sveta. Film Watchmen je bio veliki hit pre nekoliko godina i zaradio je preko 140 miliona funti. U međuvremenu je 2005. godine izašao film V for Vendetta, u kojem su se po prvi put, u fizičkoj verziji, pojavile uznemirujuće Guy Fawkes maske, koje će se kasnije nositi na raznim političkim protestima, među kojima je bio i onaj najmasovniji, Occupy. Ove maske sada predstavljaju simbol pobune širom sveta. „Ne želim da preuzmem zasluge“, kaže Moore. „Ti demonstranti su svojim trudom napravili sve to.“


Guy Fawkes maske danas predstavljaju simbol otpora

Pored svega, Mur je poznat i po tome što retko odlazi iz svog grada radi posla. Kada je 2007. godine pisac trebao da se pojavi u jednoj epizodi Simpsonovih, producent serije je iz Los Anđelesa doleteo u centralnu Englesku, kako bi snimio Murov deo dijaloga u malom oronulom studiju blizu njegove kuće. „Ovo je dobro mesto za mene. Fokusira me na rad. Život nije lak, ali nije ni preterano težak. Northempton poseduje neku specifičnu gravitaciju koja meni odgovara.“

Kratki film za koji je Moore napisao scenario, premijerno je prikazan u novembru i zove se Jimmy's End. U pitanju je uznemirujuća i uspešno realizovana priča o donjem svetu, a reditelj filma je Murov sugrađanin Mič Dženkins. Snimljen je u gradskom radničkom klubu, a čak se i sam Mur na kratko pojavljuje u njemu.

Zašto ste snimili film baš sada, posle toliko godina tvrdoglavog otpora? „Moje dosadašnje iskustvo uglavnom je bilo vezano za Holivud, što je meni odbojno na više nivoa. Svaki film je rimejk nekog prethodnog filma, ili rimejk televizijske serije koju su svi voleli 1960-ih, ili rimejk televizijske serije koju su svi mrzeli 1960-ih. Ili vožnje u nekom tematskom parku; uskoro će početi da se snimaju filmovi o maskotama sa pahuljica za doručak.“

Zvanični trejler filma Jimmy's End

„Ali, uvek mi se sviđala ideja snimanja jeftinih, malih filmova. Ukoliko želite da postanete pisac ili umetnik, sve što vam treba je odgovarajuća olovka i notes; pisanje je demokratski medij. Volim filmove koji su snimljeni sa skoro nepostojećim budžetom.“

Mur je u komplikovanoj vezi sa novcem. Kada su ga prošle godine u televizijskom intervjuu izazvali da objasni zašto je predao autorska prava za novelu Watchmen, ako već nije želeo da taj strip ikada preraste u film, Mur je rekao da se prava na strip odrekao zato što nikada nije očekivao da će se ta adaptacija napraviti; taj potez je nazvao zarađivanjem novca uz staro uže. Ali, kada je film izašao i kada je Mur video tu grozotu na ekranu i basnoslovno veliku zaradu koju je ona donela, Mur je zamolio producente da njegovo ime skinu sa špice, a onda je odbio i honorar. Ono što je do tada zaradio od filma dao je crtaču oriuginalne novele, Dejvu Gibonsu.

Pored filma Jimmy's End, Mur i Dženkins su pre izvesnog vremena snimili i kratki film Act of Faiths koji je smešten u istom fiktivnom podzemlju Northemptona. Koštao je oko 11.000 funti, što bi na setu Watchmen-a moglo da isplati..... „Pa, recimo, kafu. U tome je stvar: Takvi budžeti me užasavaju, pa tako i sami filmovi.“

„Razvio sam teoriju da postoji uzajamna veza između novca i mašte. Ukoliko si maštovit, nije ti potrebno puno novca, a ukoliko imaš puno novca, mašta ti nije ni potrebna.“

„Moraš biti sposoban da platiš račune, jer u protivnom nećeš moći da spavaš mirno noću. Ali, i pored svega toga, svet u mojoj glavi je uvek bio daleko bogatije mesto od spoljašnjeg sveta. Pretpostavljam da velik broj mojih dela i pisanih radova predstavljaju pokušaj da se ova dva sveta spoje.“

Murova stara tastatura je deo stalne postavke Muzeja lepih umetnosti u mestu Šarlroa u Belgiji. Možda se ova činjenica nekome može učiniti čudnom, naročito starom zameniku direktora northemptonovske škole za dečake, koji je tada sedamnaestogodišnjeg Mura izbacio iz škole, jer je dilovao LSD i marihuanu.


Foto: Phil Fisk, Observer

Kada je rekao roditeljima šta se desilo Mur se osećao „kao da je došao kraj sveta“. Njegova porodica živela je u siromašnom delu grada u koji su ostali stanovnici nerado dolazili. Kao dečak bio je izuzetno bistar. „Tokom mog detinjstva mislio sam da sam najpametniji dečak na svetu, i to je bila iluzija koja se održala sve do osnovne škole.“ On je tamo bio samo jedan od desetak dečaka iz radničkih porodica koji nisu pohađali predškolski program i koji nisu znali osnove latinskog. „Moj ugled u razredu je, prosto, opao.“

Američki stripovi su bili „dobrodošli spas, ulaz u svet razuzdane mašte.“ Kasnije, Mur je počeo da piše i crta svoje kaiševe i ubrzo stvorio superheroja zvanog Rej Gan (tajni identitet: Rejmond Gan). Stripove o Rej Ganu crtao je prijateljima za neke male honorare koje je kasnije poklanjao humanitarnim organizacijama poput Unicefa ili projekta Save the Children. „Mislio sam da će to delovati plemenito. Ko bi odoleo loše nacrtanim dečjim stripovima čiji profit ide u humanitarne svrhe?“

Posle isključenja iz škole, u periodu koji on naziva „euforičnim i ekspanzivnim vremenom“, Mur je razmišljao o tome da aplicira za neku umetničku školu, ali to se nije desilo i počeo je ozbiljno da crta stripove. Crtanje nije bilo strano njegovoj porodici. Njegov pradeda sa očeve strane pravio je karikature za kriglu piva u lokalnom pabu (bio je, kako tvrdi Mur, notorni alkoholičar). Mur je ubrzo počeo da piše i crta stripove za lokalne novine, a kasnije i za muzički časopis Sounds. Kada je, nekoliko godina potom, počeo da radi na čuvenoj seriji Doctor Who, Mur je potpuno prestao da crta („Nisam crtao dovoljno brzo, niti dovoljno dobro“) i fokusirao se na pisanje.

Tada je već bio oženjen i živeo sa svojom suprugom Filis i njihovom ćerkom Leom na imanju na ivici grada. Kada se rodila njihova druga ćerka Amber, prešli su u mali stan u zgradi bližoj centru grada. Mur je tada pisao u svojoj spavaćoj sobi. „Dok sam pisao Vendettu znao sam da je to što radim dobro. Ali tek kada su se Amerikanci zainteresovali za moj rad, naša materijalna situacija je počela da se menja.“

Muru je tada ponuđeno da radi na američkom stripu Swamp Thing u kojem se radilo o heroju koji je ujedno i primerak ljudske biljke. To je za Mura bila idealna teritorija, a pošto Swamp Thing nije bio jedan od vodećih naslova izdavačke kuće DC, Mur je mogao da kroz strip provuče i neke ozbiljnije i mračnije poruke. „Nisam znao da su nekorfilija i incest ovde još uvek tabu teme“, rekao je Mur, mrtav ozbiljan, američkom novinaru davne 1985. pošto je dobio kritike na račun nekih kontroverznih epizoda.

U to vreme, serijal V for Vendetta već je bio objavljen i Mur je započeo rad na naslovu Watchmen, neobičnoj fuziji žanrova koja je govorila o grupi penzionisanih boraca protiv kriminala koje proganja serijski ubica. Na samoj površini, Watchmen je bilo delo o superherojima – akteri su posedovali razne moći, kostime, plašteve – ali, priča je ipak bila smeštena u svet koji je bio poprilično realan, imala je nekakvu noir atmosferu i bila je namenjena odraslima.

Mur je, zatim, počeo da radi na istorijskiom hororu From Hell o Džeku Trboseku (koji je kasnije prerastao u razočaravajuće filmsko ostvarenje sa Džonijem Depom u glavnoj ulozi), kao i na seriji opasnih avantura zvanoj The League of Extraordinary Gentlemen (koja je, takođe, pretočena u šupljikavu filmsku akciju sa armijom poznatih glumaca). Tokom 1990-ih, Mur počinje sa radom na pornografskom strip serijalu Lost Girls, koji je crtala američka ilustratorka Melinda Gebi. Lost Girls su, u konačnom izdanju, objavljene 2006. godine, kada se Mur već razveo od svoje prve žene, a on i Melinda postali par. Venčali su se sledeće godine. Ceremonija njihovog venčanja bila je zaista autentična, budući da su se mladoženja i mlada obukli u ekscentrične kombinacije jarkih boja, zbog čega je Murova starija ćerka rekla da izgledaju „kao dva različka“.



Alan i Melinda na dan venčanja
Foto: Neil Gaimen

Međutim, ništa što je uradio u svojoj karijeri nije uspelo da zaseni uspeh i genijalnost novele Watchmen (čak je i časopis Time ovo delo uvrstio na listu od 100 najboljih romana na engleskom jeziku modernog doba), ali Mur danas ne drži ni jednu kopiju ovog dela u svom domu. Crtač Gibson i on dugo su se prepirali oko toga da li izdavačima treba dozvoliti da ponovo ožive serijal i treba li dopustiti stvaranje video igrice po uzoru na novelu. Mur kaže da su se njih dvojica oko te teme raspravljali i na dan njegovog i Melindinog venčanja. Ipak, uprkos Murovol želji, serijal Watchmen dobio je svojevrsni nastavak zvani Before Watchmen koji je, kao što sugeriše i sam naziv, smešten u period koji prethodi događajima opisanim u originalu.

Mur se, očekivano, potpuno distancirao od projekta, a odbio je i ponuđenu zaradu koja je iznosila preko milion funti. On tvrdi da mrzi kada ga ljudi prisiljavaju na nešto, čak i kada su velike svote u pitanju i da je sasvim moguće da je to karakteristika koju je nasledio od svojih predaka. Njegov pradeda Džindžer, pomenuti karikaturista i alkoholičar, je početkom 20. veka odbio ponudu da postane direktor velike velike gradske fabrike stakla. Mur tvrdi da je njegovom pradedi rečeno da će zaraditi milione, ali da za to postoji jedan uslov – nije smeo da uđe u pab čitave dve nedelje. Odgovor je, naravno, bio odrečan; a Džindžer je do kraja svog života, svaki dan, prolazio pored bogate vile u kojoj je živeo čovek koji je prihvatio taj posao.

„Ali, ja sam neizmerno ponosan na to. Odbijanje nečega što ne predstavlja ono čime bismo voleli da se bavimo je verovatno nešto što nam se provlači kroz gene.“

„Mašta je kao mišić“, tvrdi Mur. „Ukoliko radiš na njoj, postaje sve jača.“ Ipak, posle četiri decenije rada, moguće je da ga je Mur isforsirao, jer on danas bukvalno ne zna šta da radi sa svim svojim idejama.

To što je napravio film Jimmy's End i njegov predložak Act of Faith, njemu nije bilo dovoljno, te je odlučio da napravi još nekoliko različitih fantazija koje su sve smeštene u istom fiktivnom svetu. Pored toga, napisao je i jednu radio dramu koja se kasnije možda preseli i u pozorište, a zajedno sa svojom ćerkom Amber kreirao je kompjutersku igricu koja možda uspe da se probije na tržište. Kao da to nije dovoljno, pre nekoliko meseci stvorio je brend energetskih pića, pa tako i jednu društvenu mrežu.

„Precenjujem sebe. To možda ima neke veze sa tim što sam bio najpametniji dečak u komšiluku kada sam ima 10 godina. Ali, ja samo želim da pomutim granicu između onoga što je stvarno i onoga što nije.“

Granica između onoga što je stvarno i onoga što je izmišljeno u njegovom ličnom životu je, takođe, nejasna: on je istovremeno i osobenjak i mađioničar. Kada sednete na voz za Northempton, ne znate ni sami koga ćete upoznati kada dođete na odredište, ali ispostaviće se da je čovek koji će vas dočekati izuzetno prijatan i ljubazan, i da nosi ljubičasti duks. Mur je strpljiv, ali odlučan u tome da vas provoda po Northemtonu, pokaže vam grad i objasni šta on njemu znači, a uz to sasvim slobodno češlja svoju dugačku grivu pred svima.

On neprekidno ćaska o homeopatiji, lekovitim napicima, seriji CSI: Miami i čuvenim lokalnim sitnim kriminalcima. „Mislim da sam poprilično društvena osoba“, reče on posle skoro dva sata provedenih u zanimljivom razgovoru, zatim se malo postidi i spusti glavu tako da mu brada legne na grudi. Na svojoj ruci on nosi prsten, toliko velik i čudnovat, da biste na prvi pogled pomislili da se radi o nekom magijskom predmetu, ali ipak je u pitanju njegov venčani prsten, koji je lično dizajnirao i na kojem se nalaze dva mala opala u obliku suze.

Činjenicu da se zapravo bavi magijom objavio je tokom 1990-ih i nikome ni do sada nije jasno da li je on bio ozbiljan ili se samo šalio. „Moj pogled na svet u velikoj meri počiva na tome. Pomalo ličim i na Gandalfa, tako da se morate zapitati...“ I po prvi put Mur nije uspeo da razumno završi rečenicu, te je pokušao ponovo: „Deo toga je šala. Ali, ono što stoji iza te šale je vrlo ozbiljno.“ Kod njega nije stvar u trikovima, već u razumu. Potom on pravi digresiju i počinje da priča o krajnjim granicama uma, o Frojdu, Alanu Turingu, Paracelzijusu i Šekspirovoj Dvanaestoj noći. Tek je posle toga dao smisleno objašnjenje. Naime, Mur magiju shvata kao vid meditacije, izlaz za njegovu živopisnu maštu.

„Da li verujem da uz pomoć magije mogu poleteti? Ne. Kako bih uspeo da izbegnem silu gravitacije? To je nemoguće. A da li verujem da uz pomoć magije svoju svest mogu projektovati u vrlo, vrlo živopisnu simulaciju letenja? Da. Da, to sam već uradio. To funkcioniše.“

Šta to podrazumeva? „Pa, ponekad vam je, naravno, potrebna droga. Ponekad su vam potrebni samo snovi. Ponekad to možete učiniti pomoću nekog kreativnog čina. Pisanje je vrlo fokusiran vid meditacije. Kao i sedenje sa ukrštenim nogama.“

Kada je još jedna stara Murova tastatura stavljena na aukciju putem eBay-a prošle godine, kupac je nagovestio da postoji mogućnost da ona poseduje neke neopsive moći. Prodata je za 461 funtu, iako joj tipka „Z“ uopšte ne radi kako treba. Mur kaže da ljudi mogu lako doći do njegovih starih tastatura jer ih je on ranije vrlo često menjao. Danas on piše na vrlo jakoj, metalnoj tastaturi napravljenoj za korišćenje u livnicama, ratnim zonama i teškim uslovima.

On sada radi na romanu koji je, takođe, smešten u fiktivnu verziju Northemptona. Skoro je gotova, zove se Jerusalem i, za sada, ima oko 600.000 reči – što znači da je pozamašnija od Biblije. Mur tvrdi da su mu se vrhovi prstiju gotovo izlizali od pisanja i da nije siguran da li oni još uvek imaju otiske, a zatim naglas počinje da razmišlja o tome kakve bi sve zločine mogao da počini neko u njegovoj poziciji, bez straha da će ga policija ikada uhvatiti. Mogao bi, na primer, da počini ubistvo...



Scena iz filma Jimmy's End

Mur kaže da jako žali zbog toga što ni njegov otac ni majka nisu stigli da pročitaju njegova najbolja dela pre smrti. Njegova majka je, međutim, bacila pogled na jednu epozodu serijala Swamp Thing. „To je verovatno bila druga knjiga koju je u životu pročitala, posle adaptacije filma The Sound of Music“, rekao je pisac. Njegovi roditelji bili su ti koji su ga naučili da novac nije najvažnija stvar na svetu. „To je bilo zbog naše klase. Jedina stvar kojom smo u takvoj situaciji mogli ponositi bilo je naše poštenje. To što smo se suprotstavljali nasilnicima. Još od kada sam bio sasvim mali dečak, to je bila jedna od najvećih lekcija koje sam ikada naučio i mislim da je to zaista dobro životno načelo.“

Njegova ćerka Lea nedavno je rodila blizance i tako je Mur postao deda po četvrti put. Da li zbog toga žali što je više puta odbio da primi novac od velikih kompanija? „Ne. Pazim na moju decu koliko god mogu i mojim unucima nikada ništa nije bilo uskraćeno. Ali, ja ne želim da oni žive u bogataškim vilama isto onako kao što ni deda Džindžer nije želeo da prihvati onaj posao pre sto godina.“

Čitav vek kasnije, Džindžerov ekscentrični potomak i dalje se vodi njegovim načelima i čini se da će i on postati jedan od najlegendarnijih članova porodice.

Prilikom šetnje, Mur je neprestano pokazivao znamenitosti svog grada: esnafski dom u kojem se oženio, te statuu koja je napravljena u čast pronalaska DNA u čemu je Northempton imao bitnu ulogu, te stare zanatlijske radnje. Pauzu pravi kod pijačnog trga, jednog od najstarijih u zemlji. Izgradnju ovog trga odobrio je kralj Ričard I, 18. novembra 1189. „Moj rođendan je, takođe, 18. novembra“, kaže Mur sa neskrivenim zadovoljstvom. „Tako da, na mnogo načina, je suis Northempton. Da... ja se zaista identifikujem sa ovim gradom.“



Intervju vodio Tom Lamont (The Observer, www.guardian.co.uk)

FACEBOOK KOMENTARI ()
DODAJ KOMENTAR
(ime)

Portreti i recenzije

Povratnici / Veseli četvrtak Povratnici
Dylan Dog 110
Proročanstvo / Veseli četvrtak Proročanstvo
Zagor 110
Oteta devojka / Veseli četvrtak Oteta devojka
Mister No 59
Spiru i Fantazio / Darkwood Spiru i Fantazio
Karusel Integrali 1
Prorok / Darkwood Prorok
Perle 19
Cvetovi pokolja / Darkwood Cvetovi pokolja
Jedno doba, jedna priča 15
Vučje srce / Darkwood Vučje srce
Jedno doba, jedna priča 14
Urbane legende / Veseli četvrtak Urbane legende
Dylan Dog 109
Morski vuk / Besna kobila Morski vuk
Stripčine 6
Novi stripovi