Ibikus: priča o neznanom gadu koju nećete zaboraviti tako lako
15. apr 2014. @ 10:53  |  portreti, recenzije, intervjui

Ibikus: priča o neznanom gadu koju nećete zaboraviti tako lako

"Ibikus", Paskal Rabate, Besna kobila, 2013.

Objaviti delo kao što je „Ibikus“ je jedan veliki zalogaj, naročito ako ga se dohvati jedna mlada kuća poput Besne kobile. No, kada vam neko dokaže da hoće i može, onda od njega svakako želite još. Postavite kriterijume visoko, a onda čekate da vas taj neko iznenadi. I svaka čast Kobili jer je opet u tome uspela. I to na jedan.. pa haj'mo reći nesvakidašnji način.

Sama priča o tome kako je do ovog stripa došlo je dovoljno interesantna da vam zagolica maštu. Paskal Rabate, autor i crtač stripa, tražeći na buvljaku novu-staru literaturu kupio je jednu Tolstojevu knjigu naslova za kojeg do tada nije čuo. Kasnije je shvatio da je greškom kupio pogrešnog Tolstoja, ali posle izvesnog vremena, kada je knjizi ipak dao šansu, pokazalo se da je neki tamo buvljak još jedared iznedrio pravo pravcato blago. I tako je nastao „Ibikus“.

No, ne bi to bilo tako lako da Rabate nije majstor zanata i da ovom delu nije poklonio crtež dostojan kakvog vanvremenskog klasika. Možda na prvi pogled deluje kao da su suviše mračne, no istina je da su ove slike žive i nekako gipke. Ali i morbidne, groteskne, smešne.. baš kao što je i život ponekad. I onda, nakon što knjigu napokon zaklopite, shvatićete da su oni krupni kadrovi pozajmljeni iz vaših noćnih mora.

„Ibikus“ nije za sve stripofile, jer, istinu govoreći, ljudi u njima i dalje traže nešto lakše svarljivo. Adaptacije književnih dela obično služe tome da pomire one neozbiljne ljubitelje superjunaka sa književnom elitom, pa se dočekuju oberučke, a stara dobra literatura dobija neku novu dimenziju. Ali, šta ako se radi o nekom davno zaboravljenom romanu? S jedne strane, očekujete pomalo zahtevnije delo, s porukom koja će preokrenuti vaš svet, jer ipak se tu radi o adaptaciji knjige... a knjige su ozbiljne i poučne, zar ne? Opet, kada su davno zaboravljene knjige u pitanju, uvek postoji rizik od toga da postoji razlog zašto su ih zaboravili. No, ovde se ne radi o tome. „Ibikus“ neće preokrenuti vaš svet, ali ga nećete nikada više ni zaboraviti. Ipak, svakoga dana mi koračamo kroz život pokušavajući da zaboravimo da ljudi poput čoveka s kojim smo se družili na ovih 500 i kusur stranica uopšte postoje.

Ime mu je Sejmon Njevzorov, a zovemo ga Ibikus, po jednom živom mrtvacu, lobanji koja govori. Baš kakav će i on postati.

Nije lako pratiti priču u kojoj je glavni lik zapravo antijunak, besramni oportunista čije su akcije toliko odvratne da ne možete da pređete ni tri stranice a da vas ne podseti na to, bilo da se radi o novčanim malverzacijama, pljačkanju mrtvih ili ubistvu (što bi on nazvao spletom srećnih okolnosti). Obično kod antijunaka nađemo barem jednu osobinu koja nam je bliska ili barem simpatična, zbog koje nam je lakše da pratimo priču do kraja. Zatim, postoje i oni antiheroji koji su toliko bezobrazni da morate što pre da dođete do kraja kako biste ga videli kako se muči. No, ovde to nije slučaj, jer Ibikus nije samo lažljivac, oportunista i prevarant, on je ono „crno ispod nokta“... Šljam, ako ćemo iskreno. On je toliko pokvaren da čak ni sebe ne može da ubedi u suprotno, što samo ponekad pokušava. Ali, ruku na srce, ni ne mora jer sve oko njega je pokvareno.

Nalazimo ga u vremenu koje je trulo, koje je ljude orobilo ljudskosti. Ono što Ibikusa izdvaja od ostalih je to što je on ta zla vremena prihvatio kao još jednu priliku, jer je bio truo oduvek. I kada ga put odvede u neki novi grad, novu kuću, među novu sirotinju, mi to osetimo. I znate šta? Baš ta slika raspada jednog društva održava ovu priču tako živom. Sve se to zapravo desilo. Možda ne u jednom cugu, ne samo jednom liku, možda ne samo u Rusiji, ali sve to se kad-tad desilo. „Ibikus“ je samo podsetnik na sve te događaje, jer, u suštini, mi kao društvo nismo daleko od te slike.

Boljševičko čistilište, pad visoke klase, kolektivno rasulo i duhovno siromaštvo ovde služe kao postavka. Scene tog raspada, jada, ostavljaju nas u grču, s jezom ispod kože, jer znamo da se to nekada zaista zbilo. Ali, to su sve kockice koje su se posložile da bismo saznali priču o Ibikusu.

On je besmrtan, jer zlo je besmrtno. Zapravo, za njega bi se reklo da je ljudska bubašvaba, ali na samom kraju nam je bačena jedna velika ironija u facu – jer on se na tim mikro čudovištima i obogatio. Kaže da je on kralj života, ali ruku na srce, svi znamo da je on ipak samo kralj bubašvaba.

„Ibikus“ je lekcija iz istorije, ali pre toga lekcija o čovečanstvu koja ostavlja pomalo gorak ukus u ustima. No, kada je završite shvatićete da je ovaj veliki zalogaj zapravo pravi delikates.


Branka Malenica

Povezane teme: ibikus, rabate, besna kobila
FACEBOOK KOMENTARI ()
KOMENTARI (3)
Shibby (neregistrovan) @ 15. apr 2014. 11:28 #1
Kupio i pročitao. Još jedno monumentalno izdanje Besne kobile. 500 stranica vrhunskog stripa u luksuznoj opremi i tvrdim koricama. Samo za prave kolekcionare! Riječ je o književnom djelu Alekseja Tolstoja koje je Rabate pretvorio u ovaj strip. Uživao sam. Avanture i dogodovštine glavnog antijunaka se mogu prenijeti na svačiji život. Laži, podvale, lake žene, alkohol, droga, izdaja države i pravoslavne vjere... Uostalom, Branka je sve to opisala u ovom sjsjnom osvrtu.
0 0
PR0T0N @ 15. apr 2014. 12:45 #2
Takođe pročitao... odličan strip, preporučujem.
0 0
Dekac (neregistrovan) @ 24. apr 2014. 14:32 #3
Mozda i najbolje strip izdanje u 2013.Aplauz za izdavaca i preporuke za citanje.
0 0
DODAJ KOMENTAR
(ime)

Portreti i recenzije