Iza nas ne ostaju umetnička dela, iza nas ostaju leševi
23. jul 2014. @ 11:35  |  portreti, recenzije, intervjui

Iza nas ne ostaju umetnička dela, iza nas ostaju leševi

Recenzija stripa “Siročad – Ljubav, a ne mržnja”

Dok sa nestrpljenjem očekujemo treću epizodu najskupljeg projekta iz Bonelija, “Siročad”, valja se reći koja o drugoj epizodi koja nosi naziv “Ljubav, a ne mržnja”. Iako se činilo da će “Siročad” biti samo zabavan naučno-fantastični serijal, već sada, pored zabave, prisustvujemo i prokletoj napetosti. Ovog puta, centralni lik je Žuno, crnokosi devojčurak iz Lisabona, čiji je brat Ektor izgubio glavu u prethodnoj epizodi (sećate se?), spašavajući družinu od crvenookog, postapokaliptičnog medveda. Njegova smrt je više nego li samo uništenje planete Zemlje uticalo na razvoj njenog karaktera i emocinalnog sazrevanja, pa gotovo na svakoj tabli, na njenom licu primećujuemo mržnju i gnev koji akumuliraju u njoj. Ta mržnja i potreba za osvetom direktno je usmrena prema pretpostavljenima, a naručito prema Takašiju Nakamuri, kome Žuno i obećava da će ga ubiti kad bude bila spremna.

Ako ste za prošlost predstavljenu u epizodi “Siroti mali ratnici”, mislili da je surova, u epizodi “Ljubav, a ne mržnja” ćete tek videti prokletu brutalnost surovih treninga kroz koji su sirotani morali da prođu; čak je i trening kadeta u Kjubrikovom “Bojevom metku” u poređenju sa ovim kao vožnja statičnog bicikla.

Možda najpoetičniji momenat u ovom stripu je trenutak kada se, u budućnosti, Žuno i Džonas ljubakaju na neprijateljskoj planeti usred ničega, kada iza njih izranja neprijateljski grad sa sve Gaudijevom bazilikom, koja je bila uništena na Zemlji. Da, dobro ste čuli, ovaj, pročitali, Gaudijeva bazilika Sagrada familija se nalazi na planeti sa koje je navodno ispaljen zrak koji je gotovo uništio čovečanstvo.

Kažem navodno, jer se lagano otktiva koprena satkana od tajni i zavera iza koje se skrivaju prave namere Jasne Jurić i čitava istina u vezi sa apokalipsom, koja je, čini mi se, ipak indukovana od strane ljudi.

“Siročad” postaju sve mračniji i jedna od centralnih tema je i smrt, i bojim se (tačnije, radujem se) da će se leševi tek gomilati, te da će sve više i više prelaziti sa “Enderove igre” na “Igru prestola”, ali važno je da se igraju, zar ne? Naposletku, šta drugo i može da se očekuje od ratobornih, dobro istreniranih klinaca čiji je moto “Iza nas ne ostaju umetnička dela, iza nas ostaju leševi”

Priču potpisuje Roberto Rekioni, koji se sve više zahuhtava sa izvanrednim narativom.

Kako je i najavljeno, svaku epizodu će stvarati drugi crtač, te se ovog puta sa olovkom u ruci našao Alesandro Binjamini, poznat po serijalu Grejstorm, kao i po radu na Mister Nou i Bredu Beronu, koji donosi znatno detaljnije table od Mamukarijevih i često kadrirajući netipično za ono na šta smo navikli od Bonelija.

Za volšebni kolor pobrinula se Analiza Leoni, koja je zaista začarala i oživela ovu epizodu, dok je za naslovnicu, kao i u prethodnom broju, bio zadužen Masimo Karnevale.

Ovo Darkvudovo izdanje uredio je Vladimir Tadić, koji ne može da se ne pohvali i za izvanredni prevod na naš jezik.

Jedina stvar koja je meni falila, bio je uvodnik, ili nekakav propratni tekst jer me je prosto Darkvud razmazio vrlo interesantnim pisanijama gotovo u svakom stripu.

Povezane teme: siročad, darkwood, bonelli
FACEBOOK KOMENTARI ()
DODAJ KOMENTAR
(ime)

Portreti i recenzije

Povratnici / Veseli četvrtak Povratnici
Dylan Dog 110
Proročanstvo / Veseli četvrtak Proročanstvo
Zagor 110
Oteta devojka / Veseli četvrtak Oteta devojka
Mister No 59
Spiru i Fantazio / Darkwood Spiru i Fantazio
Karusel Integrali 1
Prorok / Darkwood Prorok
Perle 19
Cvetovi pokolja / Darkwood Cvetovi pokolja
Jedno doba, jedna priča 15
Vučje srce / Darkwood Vučje srce
Jedno doba, jedna priča 14
Urbane legende / Veseli četvrtak Urbane legende
Dylan Dog 109
Morski vuk / Besna kobila Morski vuk
Stripčine 6
Novi stripovi