John Byrne: prorok ljudske tragedije
08. dec 2011. @ 10:07  |  portreti, recenzije, intervjui

John Byrne: prorok ljudske tragedije

Početak priče o John Byrneu zvuči kao svaka druga priča o nekom uspešnom američkom strip autoru i crtaču (najčešće superherojskih stripova), ali u jednom momentu u nju će se umešati neke stvari poprilično zanimljive i, moglo bi se reći, paranormalne prirode. Zbog svojih mnogobrojnih predskazanja John Byrne je ostao zapamćen u istoriji američkog stripa kao veliki vrač u čije mistične moći ljudi već zaista počinju da veruju. Ako vam sve ovo zvuči isuviše naivno, predlažemo da pročitate ostatak teksta.

Pa, da krenemo redom.

Dakle, Byrne se rodio u zapandom delu Engleske 1950. godine gde je živeo do svoje osme godine kada se sa roditeljima preselio u Kanadu. Sa stripovima se upoznao još u ranim godinama, kada je u Engleskoj pratio pojedina domaća izdanja, kao i reprinte DC-jevih stripova. Njegov prvi susret sa Marvelovim serijalom Fantastic Four na kojem su tada radili famozni Stan Lee i Jack Kirby desio se kada je imao dvanaest godina. Byrne je kasnije izjavio da je to bio jedan od ključnih momenata u njegovom profesionalnom životu, jer je i kao tako mali dečak uspeo da primeti da su te knjige imale nekakvu dozu sirovosti i siline, što DC-jevi naslovi iz tog perioda nisu nudili. Veruje se da je to i osnovni razlog zašto se Jack Kirby spominje kao glavni uzor ovom autoru.

1970. godine Byrne upisuje Fakultet umetnosti i dizajna u Kalgariju, gde je za fakultetske novine pisao i crtao superherojsku parodiju Gay Guy koja je ismevala tadašnje stereotipe vezane za gej populaciju među studentima. Ovaj strip je za Byrnea veoma važan i u tom smislu što su mu likovi iz ovog serijala kasnije poslužili kao prototipi za neke njegove kasnije poznate junake. Iako je fakultet napustio pre nego što je diplomirao, Byrne se uskoro upušta u nekolicinu strip projekata kako bi 1975. Dobio svoj prvi veći angažman za Marvel (u pitanju je bio crtež za priču iz serijala Dark Asylum). U početku je za Marvel radio na naslovima koji se nisu baš najbolje prodavali, ali je vremenom njegova karijera počela da se kreće uzlaznom putanjom, što mu je ubrzo donelo angažman na jednom od najznačajnijih serijala koji su proizašli iz ove kuće, X-Men.

Uncanny X-Men #108, prvi broj na kojem su zajedno radili
John Byrne i pisac Chris Claremont

Pečat koji će ostaviti na ovom serijalu uslovio je razvoj radnje i pojedinih likova u smeru koji je doveo do toga da ovo postane jedan od najuticajnijih superherojskih stripova, koji su za razliku od mnogih žanrovskih dela, zasnovani na realnom sociološkom problemu marginalizacije pojedinih društvenih manjina. Iako je svoju karijeru u Marvelu započeo kao crtač, Byrne se vremenom prebacio i na poziciju koscenariste, ali najbitniji naslov za njegov scenaristički uspeh je ipak serijal kojem se najviše divio u svom detinjstvu – Fantastic Four. Na ovom serijalu Byrne je radio pet goina, a kasnije je prešao u DC kako bi radio na spin-off miniserijalu o Supermanu. Tokom devedesetih, Byrne će se uglavnom baviti autorskim izdanjima, među kojima su naslovi poput Next Man i Danger Unlimited. Pored ostalog, napisao je i neke od prvih epizoda Hellboy-a i producirao nekolicinu brojeva serijala Star Treck za izdavačku kuću IDW Publishing.

Ipak, postoje neke činjenice koje smo izostavili iz ove kratke biografije, a koje su Byrneu na neki način pomogle da dođe do kultnog statusa koji mu danas pripada. Njegova predskazanja koja su se, na sveopštu žalost, tokom godina pokazala kao tačna , smatraju se svojevrsnim urbanim legendama u pop kulturi. Ipak, moramo priznati da zaista veliki broj ovakvih predviđanja može da izazove sumnju i kod najvećih skeptika.

Kako bismo vam objasnili o čemu se tu zapravo radi, predtavićemo vam listu od nekoliko najšokantnijih predskazanja koje je napravio ovaj autor.


Zamračenje Njujorka 1977. godine

Ili što bi neki prosto rekli – kuršlus! Činjenica je da se Marvel oduvek hvalio time kako su njegovi superherojski stripovi realniji od DC-jevih i kao osnovni argument za tu tvrdnju uzimao je činjenicu da je radnja njegovih stripova smeštena u prave gradove, a ne u neke izmišljene metropole. Ovaj put, ta činjenica se ispostavila kao poprilično kontraproduktivna.

U stripu, napeta borba između Spider-Mana i jednog njegovog zlog neprijatelja prouzrokovala je nestanak struje u celom gradu. Iako ova scena na prvi pogled deluje kao nešto što bi se moglo desiti samo u fikciji, istorija je pokazala da to i nije baš tako. Istinu govoreći, ovo je bio skoro katastrofičan događaj, s obzirom da je nestanak struje koje je trajao više od 24 časa prouzrokovao ne samo paniku građana, već i razbojništvo, pucnjavu, nasilje i mnoge druge opasne akcije tokom kojih je više od 500 policajaca bilo povređeno, a kasnije je usledelo i masovno hapšenje pomahnitalih građana. Da stvar bude još neverovatnija, u Byrneovom stripu (koji je napisan šest meseci, a izdat samo mesec dana pre opisanog događaja) opisani su upravo ovakve posledice zamračenja.


Zemljotres u Japanu

Godinu dana posle užasavajućeg događaja u Njujorku, u Japanu se desilo nešto mnogo gore – zemljotres u kojem je život izgubilo 28 osoba, a povređeno je na hiljade ljudi. Naravno, i ovaj događaj je, bar na neki način, Byrne „opisao“ u jednom superherojskom stripu koji je izašao samo nekoliko nedelja pre nego što se dogodio zemljotres. U pitanju je epizoda serijala Uncanny X-Men na kojoj je Byrne radio sa svojim čestim saradnikom Chris Claremontom i u kojoj je izmišljeni zemljotres pogodio upravo ovu azijsku državu!


The Challenger katastrofa

Kada smo napisali da je 1986. Byrne prešao u DC kako bi radio na spin-off miniserijalu The Man of Steel, nismo napomenuli da je isti ovaj serijal prouzrokaovao veliku kontroverzu. Naime, u ovom stripu Superman je trebao da spasi neimenovanu svemirsku letelicu američke agenciije NASA od eksplozije koja bi dovela do opakog pada ove letelice u centar Metropolisa. Eksplozija prave NASA svemirske letelice Challenger, koja je u istoriji zabeležena kao jedna od najvećih katastrofa u oblasti svemirskog istraživanja i u kojoj je umrlo sedam članova posade, desila se u toku Byrneovog rada na stripu. Ipak, do tada je Byrne već imao nekoliko ovakvih „ispada“, pa pretpostavljamo da mu ova katastrofa i nije prestavaljala neki ogroman šok. Ovaj put je, na svu sreću (u nesreći), imao dovoljno vremena da povuče napravljeni materijal i svemirsku letelicu zameni nešto manje interesantnim vanzemaljskim NLO-om.

Ipak, to nije sve što se ove nezgode tiče... U stripu je jedan od osnovnih razloga zašto je Superman krenuo u ovu spasilačku misiju bilo to što je njegova voljena Lois Lane na toj letelici bila jedini član posade koji nije bio profesionalni astronaut. Lois je u osnovi trebala da napravi ekskluzivnu reportažu o svemirskim ekspedicijama, što opet nije tako daleko od onoga što se u stvarnosti dogodilo. Naime, jedna članica Challenger-ove posade bila je Christa McAuliffe, učiteljica iz Nju Hempšira, koja je u ovaj projekat ušla pomoću inicijative koja se zalagala za priključivanje odabranih studenata i profesora sa različitih američkih obrazovnih institucija u naučno istraživanje svemira agencije NASA. Nažalost, nesrećna učiteljica se nije zabavljala sa tamo nekim tipom koji poseduje natprirodne moći, te nije bilo nikoga da je spase.


Smrt Lejdi Di

Neki od vas će sigurno pomisliti da neke od ovih događaja nije bilo teško pogoditi – Japan je poznat po čestim zemljotresima, nestanak struke u Njujorku se do tada već jednom desio, a uništenje svemirskih letelica nešto je što bi svakom od nas moglo da padne na pamet uzevši u obzir da se ogroman broj ljudi boji čak i letenja avionom, a ne tek ogromnom svemirskom letelicom. Ipak, pojedinosti i detalji opisani u ovim stripovima su ono što sve ove priče čini jezivim, a Byrneov strip koji je u tom smislu otišao najdalje svakako je 126. epizoda Wonder Woman koja je izašla, pogađate, 1997. godine. I to iste nedelje kada je u saobraćajnoj nesreći poginula prava Dijana, princeza od Velsa.

Wonder Woman verovatno je najpopularniji ženski superheroj u Americi već decenijama. Iako je radnja ovog stripa smeštena u savremenu Ameriku, gde Wonder Woman prvo upoznajemo kroz masku obične devojke, ona svoje korene vuče iz grčke mitologije. Naime, ova moćna žena u svojoj rodnoj zemlji bila je čelnica ženskog ratničkog plemena, čuvenih Amazonki, a ljudi su je znali pod imenom princeza Dijana od Temiskira. U pomenutoj epizodi ova junakinja pod neobjašnjivim okolnostima upada u duboku komu, umire i konačno se uzdiže kao grčka princeza. Naslovna strana ove epizode odrađena je kao lažna naslovna strana dnevnih novina koje su posvećene smrti ove čudesne žene.

U sledećoj epizodi princeza (opet) umire, a stara Wonder Women se napokon vraća u svoj svet. Veruje se da je originalna verzija sadržala čak i rečenicu „Princeza Dijana je umrla“, ali je ovaj put DC imao dovoljno vremena da reaguje i promeni sadržaj epizode pre nego što je ista otišla u štampu. Na kraju, 127. epizoda završena je u optimističnom duhu, pošto je Wonder Woman sve ubedila da je živa i zdrava, dok je epizoda pre nje završena mučnim scenama u kojima svi oni koji su voleli ovu hrabru devojku tuguju dok ona polako umire bolnom i užasnom smrću.


John Byrne još uvek piše i crta stripove, ali na svu sreću u skorije vreme nije predvideo nikakvu katastrofu, te pretpostavljamo da je napokon naučio kako da zauzda svoje natprirodne moći i da ih upotrebljava na neki malo suptilniji i produkitivniji način.

FACEBOOK KOMENTARI ()
DODAJ KOMENTAR
(ime)

Portreti i recenzije

Kule od peska / Komiko Kule od peska
Meridijani 11
Povratnici / Veseli četvrtak Povratnici
Dylan Dog 110
Proročanstvo / Veseli četvrtak Proročanstvo
Zagor 110
Oteta devojka / Veseli četvrtak Oteta devojka
Mister No 59
Spiru i Fantazio / Darkwood Spiru i Fantazio
Karusel Integrali 1
Prorok / Darkwood Prorok
Perle 19
Cvetovi pokolja / Darkwood Cvetovi pokolja
Jedno doba, jedna priča 15
Vučje srce / Darkwood Vučje srce
Jedno doba, jedna priča 14
Urbane legende / Veseli četvrtak Urbane legende
Dylan Dog 109
Novi stripovi