"Morski Vuk", Rif Rebs: Slobodan prikaz još slobodnije adaptacije čuvenog romana
05. sep 2016. @ 10:33  |  portreti, recenzije, intervjui

"Morski Vuk", Rif Rebs: Slobodan prikaz još slobodnije adaptacije čuvenog romana

Ne propustite jedini pravi rodeo na talasima!

Minulog proleća Besna kobila nas je počastila adaptacijama dva velika američka romana. Pročitati, upiti i iz svih uglova ispitati grafičke odgovore na neke od najpoznatijih dela u istoriji ispostavilo se kao vrlo obiman zadatak, te mi je izuzetno drago što su u oba slučaja dostignuta moja, da slobodno kažem, visoka očekivanja.

Adaptacije “Mobi Dika” prihvatio se, logično, Francuz Kristof Šabute, autor koji je sa svojim starim “Vešticama” u velikoj meri pomerio moj odnos prema grafičkim romanima, a ujedno je i krivac što sam postala verni pratilac Kobile. Izdanja ovog izdavača uvek prati izuzetan kvalitet, kako u fizičkom, tako i u smuslu izbora autora čija nam dela predstavljaju. Samim tim, plovidba sa kapetanom Ahabom bila je posve sigurna, baš kako sam i očekivala. Sa druge strane, o “Morskom vuku” sam prethodno malo znala. O autoru Rifu Rebsu apsolutno ništa, te je pred ovu plovidbu krenula detaljna priprema.

Prvo sam pripremila posadu, što znači da su zarad ovog prikaza knjigu morali da pročitaju dobrovoljni članovi jedinog književnog kluba u Novom Sadu, a potom da mi podele svoje utiske. Hvala im. Nakon toga je “Morski vuk” zajedno sa mnom posetio hrvatsko primorje, i pravo da kažem, lepo smo se tamo družili. Evo, ovako.

Volf Larsen je stežući ručice svog kormilara bio jedno telo sa svojom škunom. Poput otelotvorenja boga, diktirao je svoja pravila savlađujući kataklizmične lomove vasione.

Grafički roman Rifa Rebsa predstavlja slobodnu adaptaciju Londonovog klasika. To bi moglo da se protumači kao da je autor bio dovoljno slobodan da izmeni sve ono što mu je u originalu “talasalo” i tako stvori “Morskog vuka” po svojoj - slobodnoj - volji. Na sreću, moj senzibilitet je (gle čuda!) sličniji Rebsovom nego Londonovom, pa sam generalno zadovoljna ishodom. A moglo je biti potpuno drugačije. London je bio plodan, vrhunski pisac i vodio je život uzbudljiviji od ma kakve robinzonijade. Gajio je jasne, ponekad oprečne stavove koji su se mahom ticali društvenog poretka i važio za čoveka iz naroda, čak i kada je živeo kao kapitalista (ako ne verujete, pitajte Irvinga Stouna). Drugim rečima, izazov je prošetati u njegovim cipelama.

Najbolja stvar vezana za ovu adaptaciju je crtež. Rebs je svojim stilskim izrazom u potpunosti uspeo da prenese priču o surovom ribarskom životu u vizuelni format. Posebno zanimljiv momenat predstavlja i smena preovlađujućih boja između poglavlja što je poprilično neočekivano, nema baš neke čvrste veze sa pričom, i generalno je baš super odluka.

Druga odlična stvar kod Rebsove adaptacije se odnosi na njen jezik. On je sveden, direktan, maksimalno sažet i oslobođen svih romantičarskih “neprijatnosti” (pogotovo na kraju). Uz pojednostavljene dijaloge i narativ Rebs je uspeo da izvuče samu suštinu romana, prepustivši crtežu da ispriča određene delove priče. Neko bi ovde Rebsu mogao da zameri što je praktično izostavio beskonačno naklapanje o kapitalizmu, ali meni to sasvim odgovara. Rebs, baci pet!

A šta onda ne valja sa adaptacijom?

Pa, moja glavna zamerka se odnosi na to što fali epizoda sa mornarom koji je krenuo da zaveže jedro, a boji se visine. Oni koji su pročitali knjigu sigurno se sećaju koliko je ova, umalo humoristična scena, zapravo bila efektna, surova, prva istinski ključna scena u romanu. Scena u kojoj je “Sablast” postala još skučenija i još opasnija. I da, tada smo shvatili šta to znači živeti i preživeti uz kapetana Volfa Larsona.

Još jedna stvar koja mi je zasmetala kod adaptacije je nedostatak jedva ukroćenog seksualnog nagona koji praktično bukti u prvom delu originala. Ja na to gledam ovako: tridesetak muškaraca kreće u krvoločni pohod na slabašne, nedužne životinjice, zatvoreni su u skučenom prostoru, mesecima odsečeni od sveta i ma kakvog ženskog pogleda, i to pod vođstvom najmuževnije persone u celoj vasioni. I šta mislite da će da se desi? Realno, to je istovremeno i tužno i zabavno i pomalo bezobrazno sa Džekove strane. A u adaptaciji toga nema.

Na kraju krajeva, kada se sve sabere i oduzme, ostaje Volf Larsen. Morski vuk lično. Njegov opis, njegova veličina, način na koji mu je Rebs prišao, sve je bez premca. U pitanju je jedan od najkompleksnijih, grandioznih likova 20. veka i ova adaptacija ide samo njemu u čast. Rebs je to istakao napisavši kraj sa kojim bi i sam London vrlo verovatno bio više zadovoljan.
Sa dužnim strahopoštovanjem.

Branka Malenica

FACEBOOK KOMENTARI ()
DODAJ KOMENTAR
(ime)

Portreti i recenzije

Kule od peska / Komiko Kule od peska
Meridijani 11
Povratnici / Veseli četvrtak Povratnici
Dylan Dog 110
Proročanstvo / Veseli četvrtak Proročanstvo
Zagor 110
Oteta devojka / Veseli četvrtak Oteta devojka
Mister No 59
Spiru i Fantazio / Darkwood Spiru i Fantazio
Karusel Integrali 1
Prorok / Darkwood Prorok
Perle 19
Cvetovi pokolja / Darkwood Cvetovi pokolja
Jedno doba, jedna priča 15
Vučje srce / Darkwood Vučje srce
Jedno doba, jedna priča 14
Urbane legende / Veseli četvrtak Urbane legende
Dylan Dog 109
Novi stripovi