Perle integrali 6: Valierijan 2: Ambasador senki i druge priče / Darkwood
Klik za veću sliku

Perle integrali 6: Valierijan 2: Ambasador senki i druge priče

0.0 (0)
Junak / serijal: Perle integrali
Broj: 6
Izdavač: Darkwood
Datum izdavanja: 01. jul 2017.
Scenario: Pierre Christin
Crtež: Jean-Claude Mezieres
216, A4 strana
Dok otkucavaju poslednji dani do premijere novog bioskopskog spektakla Lika Besona, Valerijan i Carstvo hiljadu planeta, sa Denijem Dehanom i Karom Delavinj u glavnim ulogama (u domaćim bioskopima od 27. jula), beogradska izdavačka kuća Darkwood se odlučila da pripremi publiku dugo očekivanim drugim integralom strip serijala Valerijan Pjera Kristena i Žan-Kloda Mezijera. Istina, prvi integral sa pet najranijih avantura Valerijana i pratilje mu Loreline, Darkwood je objavio u integralnoj knjizi čak 2014. godine. Prvi integral je s vremenom postalo teško pronaći, posebno u tvrdokoričenoj varijanti, te je paralelno sa izlaskom druge knjige Darkwood objavio i reprint prve, sa nešto drugačijom naslovnicom.


Valerijan integral 1, reizdanje

Serijal Valerijan je nastao pre tačno 50 godina (iste godine kada je, na primer, Prat objavio Baladu o slanom moru), serijalizovan je 9. novembra 1967. godine u magazinu "Pilot" broj 420, i otad su objavljena 22 albuma sa redovnim epizodama, album Svemirskim stazama sa kratkim pričama, nulti album Loši snovi, koji je naknadno umetnut u hronologiju albuma ali je zapravo prva priča iz 1967. gde se Valerijan i Lorelina upoznaju, slabašna animirana TV serija, roman Pjera Kristina o nastavku avantura, i sada filmski spektakl Lika Besona za koji u ovom trenutku još ne znamo koliko je uspešan. Sve u svemu, bogata produkcija za jednog junaka SF opere koji je pre pola veka stidljivo ponikao na stranicama časopisa. Poslednji album Valerijana i Loreline autorski dvojac je objavio 2010. godine, nakon čega su se odlučili na obustavu produkcije da ne bi unižavali opšti kvalitet serijala. Plan izdavačke kuće Darkwood je da celokupan opus Valerijana objedini u integralnim izdanjima prateći hronološki sled originalnog objavljivanja.

Opšti zaplet i ideja vodilja serijala jeste da je u dalekoj budućnosti Zemlja rešila većinu svojih egzistencijalnih problema, te samo mala grupacija ljudi ima potrebu da radi nešto ozbiljnije. Prostorno-vremenska služba je jedna od takvih organizacija, kojoj pripadaju agenti Valerijan i Lorelina, dok putuju bespućima kosmosa i hodnicima vremena, bdeći nad sudbinom čovečanstva, upuštajući se u diplomatkse – nekad i špijunske – misije sa drugim inteligentnim civilizacijama, ili tražeći pogodne planete za resurse. To, naravno, čine u prilagođenoj svemirskoj letelici izvanrednih mogućnosti. 

Nakon prvih par epizoda upitnog kvaliteta, Valerijan čini kvantni kvalitativni skok, i veoma brzo dobijamo vrhunsko delo frankofonog SF stripa. Kristen pokazuje svoj pun potencijal već krajem prvog integrala Darkwooda, koji obuhvata nulte Loše snove, i prva četiri redovna albuma: Grad pokretnih voda, Carstvo hiljadu planeta, Svet bez zvezda, Dobro došli na Alflolol

Album Carstvo hiljadu planeta ne treba mešati sa predstojećim filmom Lika Besona (koji bi, istini za volju, trebalo prevesti Grad hiljadu planeta – Valérian et la Cité des mille planètes). Istoimeni strip nema veze sa filmom, osim imena. Za druge poveznice ćemo morati da sačekamo do premijere filma, ali Beson je jasno naglasio da je film bazirao po albumu Ambasador senki, koji se nalazi u drugom Darkwoodovom integralu, ali o tome će više reči biti kasnije. 

Strip Carstvo hiljadu planeta označava početak rapidnog kvalitativnog napretka serijala i nosi značajne socijalne i društvene kritike, pre svega dvoličnosti društvene oligarhije. Svet bez zvezda, sledeći album u prvom integralu, nosi snažnu antiratnu poruku, dok je posebno interesantna poslednja priča, Dobro došli na Alflolol. Reč je o domišljatoj i veoma razložnoj priči koja se tiče susreta dveju civilizacija. Svojevrsna karikirana parabola o belcima i starosedeocima Amerike. Zemljani su zauzeli planetu i eksploatišu resurse, sve dok se ne pojavi naočigled zaostala, ali po svim kriterijumima naprednija rasa starosedeoca, koja pomirljivo i pacifistički poručuje: Evo nas, mi smo bili ovde pre vas. Dvoličnost, nesnađenost i radikalnost Zemljana, naspram dobrodušne i produhovljene prirode getoiziranih urođenika, jeste simbolika i jasna poruka u pogledu naše istorije.

A to je tek početak, jer su Kristen i Mezijer imali mnogo toga da kažu.

Žan-Klod Mezijer je autor koji nije pokazao svoj pun potencijal na početku serijala. S vremenom, kako se razvijao Valerijan i Kristenovo spisateljsko umeće, tako je i Mezijer sve domišljatije pristupao crtežu. Bio je veliki prijatelj sa Žanom Žiroom / Mebijusom, ali dok je ovaj ubirao prvu slavu oslikavajući epohalnost Divljeg zapada u Bluberiju, Mezijer je proživljavao taj san radeći u Americi kao kauboj. Po povratku u Francusku Žiro mu je pomogao da ostvari i obnovi kontakte, nakon čega je ubrzo usledio Valerijan. Crtež je u početku karikaturalan, nespretan, ali već sa albumom Carstvo hiljadu planeta dostiže zrelost koja se svakim sledećim radom osnažuje. Premoštavajući jaz između mlađe i SF publike, Mezijer zadržava delimičnu karikaturalnu liniju i ekspresiju, dižući okoliš i vanzemaljske rase na viši nivo. Maštovit koloplet najrazličitijih predela i rasa bez prestanka defiluju Valerijanom i grade svet u kome je granica samo mašta autorskog dvojca.

Drugi integral Darkwooda nosi naziv Ambasador senki i druge priče. Podnaslov "i druge priče" se odnosi na album Gospodareve ptice i kompilaciju sedam šesnaestrostranih bravura objedinjenih pod nazivom Svemirskim stazama, koje su objavljivane kao fileri u magazinu. Gospodareve ptice se bavi osetljivim temama diktature i despotije, prisilnog rada i izopštenosti neistomišljenika, sa posebno zlokobnim epilogom koji nagoveštava da te društvene pojave nije lako istrebiti. Kratke priče iz Svemirskim stazama su pak mudro osmišljene minijature SF-a, sa pregršt različitih simboličkih kritika, od ekoloških uticaja čoveka, preko nadmenosti viših civilizacija i njohovog zoološkog odnosa prema drugim oblicima života, pa sve do antiratne kritike i obezličavanja učesnika u sukobima. Sve u svemu, pregršt materijala za ljubitelje SF-a, u kome je jedina zamerka nedostatak prostora da se autori razmašu u punoj snazi.

Ambasador senki je namerno ostavljen za kraj. Kao što je rečeno, ova priča je poslužila kao osnova Liku Besonu za stvaranje predstojećeg bioskopskog spektakla. Kada se pogledaju trejleri i vizuelna rešenja, i uporede sa ovim albumom, ova činjenica dolazi do punog izražaja. Vanzemaljske rase i ambijenti iz trejlera su pažljivo preneti iz stripa, ali tek treba da se donese konačan sud nakon gledanja filma. Beson je u više navrata izjavio da mu je Valerijan godinama inspiracija i najomiljeniji strip iz mladosti – seća se da ga je predano čitao sa devet godina. Mezijera je uposlio na dekoru i scenografiji prilikom snimanja Petog elementa, i već tada je postojala želja da rediteljski opus jednog dana kruniše Valerijanom. Jedini razlog zašto do toga ranije nije došlo leži u njegovoj ubeđenosti da za to nisu postojale tehničke mogućnosti, a bilo šta dalje od savršenstva nije dolazilo u obzir.

Strip Ambasador senki (1975. godine) je Kristenovo i Mezijerovo viđenje pitanja globalizacije i multikulturalnosti. U čvorištu galaktičkih puteva osmislili su kompleksan centar svih inteligentnih civilizacija u univerzumu, poput Ujedinjenih nacija, u kome svaka civilizacija živi u odvojenim ćelijama i upušta se u diplomatske interakcije sa dalekosežnim posledicama. Autori su potom uveli ideje borbe za nadmoć, subverzije i korupcije, rušili su naizgled hermetički odvojene barijere između rasa, i na sebi svojstven način sve propustili kroz prizmu humoreske i kritike. Konačni rezultat je onespokojavajući sled događaja koji pokazuje kako je ljudska rasa prožeta nemogućnošću da adekvatno sarađuje sa drugima. Deluje kao savršena prilika da režiser Besonovog kalibra pokaže šta sve ume. Publika bez sumnje očekuje novi Peti element, dok Beson obećava mnogo više od toga. Utešna je činjenica da iza njega stoje i autori Valerijana.

Često se navodi kako je Valerijan poslužio kao inspiracija čitavoj plejadi mlađih SF ostvarenja. Neki se uticaji svakako precenjuju, ali svakako su postojali. Valerijan nije toliko uticao na Ratove zvezda kao što se često prikazuje na portalima. Istina, može se naići na veliki broj primera kako je neko vanzemaljsko biće ili ambijent nalik onom iz Mezijerovog pera, ali se isto tako može povući paralela Kristenove ideje sa pojmom Federacije planeta u Zvezdanim stazama, ili brojnim drugim ostvarenjima koja su mu nalik. Upitno je gde povući liniju između krađe, inspiracije i omaža. Može se istaći i daleko snažnija paralela u maštovitosti prikaza galaktičkih civilizacija i ideja između Valerijana i mlađeg mu SF brata Astera Blistoka.

Valerijan je ime o kome će se ove godine mnogo pričati, panegirički ili posprdno, makar dok se ne pojavi novi Blejdraner. Sve zavisi koliko će fanovska baza biti zadovoljena viđenim. Da li će doseći kultni status kao Peti element, možda i veći, ili pasti u zaborav kao more drugih instant blokbastera? Ali svakako mu se mora dati šansa, stripu i filmu, jer najveći fan Valerijana je upravo – Lik Beson.

Nikola Dragomirović

FACEBOOK KOMENTARI ()
DODAJ KOMENTAR
(ime)
Povezana izdanja (5)

Rabinov mačak
Perle integrali 5

Valerijan 1
Perle integrali 4

Osveta grofa Skarbeka
Perle integrali 3

Isak Pirat
Perle Integrali 2

Kenija
Perle Integrali 1

Portreti i recenzije