Priča o Čudovištu iz močvare
14. mar 2013. @ 09:04  |  portreti, recenzije, intervjui

Priča o Čudovištu iz močvare

U čast Fibrinih novih izdanja Saga o čudovištu iz močvare i Ljubav i smrt, odlučili smo da vam prenesemo fantastičan tekst o ovom čuvenom strip serijalu koji je pre par godina objavljen na sajtu stripovi.com.

Postoji ime koje će zauvek biti vezano za Swamp thing. To je ime majstora koji je strip uzdigao u vrhunske domete devete umetnosti, postigao neslućene razmere kreativnosti sa njim i otvorio vrata za mnoge stvari koje su kasnije došle. Ali ova priča ne počinje sa tim imenom, već desetak godina pre njega. Scenarista Len Wein, koji će u istoriji stripa ostati poznatiji po svojoj drugoj kreaciji, Wolverinu, razmišljao je o lansiranju novog horor strip serijala... u onoj meri u kojoj je omraženi Comics Code dozvoljavao horor. Taj strip bi bio užas koliko i psihološka drama, priča o nežnom čudovištu, o čoveku zarobljenom u obličju monstruma. Sa crtačem Berniejem Wrightsonom, rešio je da oproba svoju formulu u antologiji The House of secrets. I tako se u broju 92 iz 1971. pojavila osmostrana priča o... Čudovištu iz močvare! U toj prvobitnoj verziji koja se dešavala na početku prošlog veka, naučnik Alex Olson naizgled gine u eksploziji njegove labaratorije... ali samo naizgled, jer Olsenovo goruće telo pada u močvaru gde ga hemikalije pomešane sa vatrom pretvaraju u... Čudovište iz močvare! Ogromna zelena masa prekrivena travom i mahovinom, jadna kopija forme čoveka, šepajuća monstruoznost sada živi u močvari, svesna da više nikada neće biti čovek i da će njegova supruga Linda umreti od straha ako ga bude videla.

Strip je doživeo veliki uspeh. DC je dao zeleno svetlo da se pokrene novi serijal nazvan... Swamp Thing! Međutim, Wein je rešio da modernizuje priču – premestio ju je u sadašnjicu, Alex Olson je postao Alec Holland... i to je otprilike to. Holland je radio na bio-restorativnoj formuli koja bi pojačava rast biljaka kada su mu loši momci iz tajne organizacije Konklava razneli labaratoriju i ubili ženu (nepromenjenog imena Linda). Alec se u plamenu bacio u močvaru i iz nje izronio kao... Čudovište iz močvare! Sa ljudskim umom i osećanjima u telu monstruma, obdaren nadljudskom snagom i regenerativnim moćima na granici neranjivosti, Alec Holland bio je osuđen da ostatak života provede usamljen, izolovan od ljudi. Pa ipak, svet mu nije dao mira. Dosadni vladin agent Matt Cable konstantno je pokušavao da ga uništi jer je bio uveren da je u stvari Swampy ubio Hollandove, a raznorazna druga čudovišta počela su naprasno da se zanimaju za famoznu bio-restorativnu formulu i progone otužnu gonilu travuljine koja je nekada bila čovek. Među neprijateljima, od početka se isticao Anton Arcane, starac balkanskog porekla (Arcane je, naravno, veoma često prezime na ovim prostorima...) koji je u Swamp Thingu video način da prevari sudbinu i postane besmrtan. Nije samo njegova zloba ono što ga je izdvajalo – Arcane je imao nećaku, Abigail Arcane, koja je ubrzo postala Swampyjev prijatelj, a kasnije i ljubavnica Matta Cablea (koji je, eto, shvatio ko je zaista kriv za smrt Hollandovih i postao good guy). Taj prvi serijal Swamp Thinga, i pored toga što ga je pregazilo vreme i što odiše preteranom teatralnošću dijaloga i narativnih kapcija, ima svojih čari, mada uglavnom zbog jezovitih crteža Bernieja Wrightsona, uz Mignolu jednog od najvećih horor crtača, kao i određenih evokacija Lovecrafta. Kada su Wein i Wrightson otišli, serijal se još kratko vreme batrgao, boreći sa negativcima koji su se zvali Thrudvang (don't ask), a onda je ugašen.

Sve do početka osamdesetih. Hollywoodu je palo na pamet da bi mogao da napravi fim o Swampyju. O samom filmu ne treba trošiti reči, barem je dobro što se glumcu ne vide dugmad na zelenom gumenom odelu, ali DC-iju je utom sinulo da bi mogli malo da zarade na filmskoj slavi i ponovo su pokrenuli strip o Čudovištu iz močvare sa obligatornim cover blurbom "Because YOU demanded it!". Strip je nazvan... The Saga of the Swamp thing! Pisanje je povereno Martiju Paskou, a crtež Tomu Yeatsu. Ukoliko je Wein bio previše teatralan, Pasko se može opisati samo kao patetičan. Naravno, i ranije je Holland kukao što više nema Linde i što će zauvek ostati monstrum, ali sada je to ispunjavalo svaki panel novog serijala. Kroz gomilu vampira, paranormalnih devojčica i raznoraznih čudovišta kao Swampyjevih protivnika, provukla se i Sunderland korporacija, povezana sa tajnom (ne?)vladinom organizacijom DDI. Kao Arcane i Konklava pre njih, DDI su želeli da vivisiciraju čudovište koje je Holland postao i na taj način saznaju tajnu bio-restorativne formule. Usledilo je dosta povrataka: ponovo smo videli Matta i Abigail, sada već venčane, i Arcane se vratio, ovog puta sa paukolikim mehaničkim telom, i sve se završilo u jednom velikom obračunu... ali uzalud, jer je sve bilo ispričano toliko neinspirativno da se Swamp Thing nije prodavao. Na korak od otkazivanja, Lein Wein, sada jedan od urednika u DC-iju, rešio je da preduzme očajnički potez. Rešio je da potpunu kontrolu prepusti jednom bradatom, u kosu zaraslom britanskom piscu stripova koji je navodno preko Velike vode pisao veoma dobre priče o nekom tamo Marvelmanu. Wein je pozvao Alana Moorea. I sve se promenilo.

Moć prirode: Swampy napada Gotham City

Moore je konstantno nadograđivao Swampyjeve moći. Holland je prvo shvatio da nije vezan za svoje telo. Njegova svest sastavni je deo Zelenila, i gde god ima flore može da sebi za kratko vreme izraste novo telo. I to ne samo jedno, već i dva. Ili deset. Naučio je da može da "opseda" svako drvo, svaku gljivicu (pa čak i one u našim digestivnim traktima... painfull death indeed). Naučio je da ubrzava rast vegetacije na ogromnom nivou tako da se ceo Gotham city u jednom momentu našao preplavljen biljkama. Na kraju je bio u stanju da svoju svest transportuje kroz Univerzum, prebacujući se od jedne planete sa florom do druge.

Moore nije gubio vreme. U svojoj prvoj epizodi, Saga of the Swamp thing Volume 2 #20, razneo je Hollandov biljni mozak i prepustio ga naučnicima iz DDI, čisto za početak. Ali to nije sve. Doktor Jason Woodrue, poznatiji kao super-negativac Floronic man, manje više polu-čovek polu-biljka, secirajući Hollanda otkrio je fascinantne stvari i došao do zapanjujućih zaključaka. U sada već legendarnoj epizodi "Anatomy lesson", Moore i Woodrue viviseciraju ne samo Swampyja, već i scenaristički pristup stripovima sedamesetih. Jer, bio-restorativna formula na kojoj je Holland pre smrti radio i koja ga je navodno pretvorila u Čudovište iz močvare pravljena je da pospešuje rast biljaka. Zašto bi uticala na ljudsko meso? Zašto bi bilo koga pretvorila u bilo šta? Woodrue je otkrio da Swampyjeva biljna pluća ne funkcionišu, da njegov biljni mozak ne funkcioniše, da njegovi biljni bubrezi nemaju baš nikakvu funkciju. Ukratko, otkrio je da ovaj lik onako kako ga je Len Wein zamislio jednostavno ne može da postoji. Swamp Thing nije čovek koji je pretvoren u biljku – on je biljka koja misli da je nekada bila čovek. Da, poseduje sećanja Aleca Hollanda jer su trave iz močvare upile njegovu inteligenciju (postoji tu dublja priča, doći ćemo i do nje), ali on nikada neće ponovo biti Holland, jer to nikada nije ni bio. U pitanju je biljka. A biljke se ne mogu ubiti tako što će im neko razneti mozak. Swampy se budi. Swampy čita Woodrueov izveštaj. Swampy ludi od besa i bola i ubija generala Sunderlanda, šefa Sunderland korpopracije. Swampy se vraća u močvaru i pada u komu. U metafizičkom odricanju svoje humanosti, prihvatanju činjenice da je u stvari biljka, Swamp Thing pronalazi The Green, Zelenilo, dimenziju u kojoj se nalazi duhovni svet biljaka.

To je početak. Ostatak je teško koncizno opisati i sumirati – previše je informacija, previše ideja. Moore je pravio jednu razigranu celinu, kroz ogroman broj fenomenalnih minijaturnih epizoda vodio je Swampyja ka novom stanju duha, ka Bogu, ni manje ni više. Taj put je potrajao pet godina, imao je mnogo skretanja i pauza, prošetao je Hollanda kroz pola Univerzuma, Raj, Pakao i nešto između, promenio Swamp Thing, celu planetu i same stripove zauvek. Moore je konstantno transformisao Swampyja, kako fizički tako i duhovno, Holland je učeo teške lekcije na veoma teške načine. Od prirode dobra i zla i njihove povezanosti, preko zloupotrebe i korupcije moći do konačne uzvišene i božanske indiferentnosti prema zemaljskim stvarima, možemo da pratimo evoluciju ličnosti koja je nekada mislila da je ljudsko biće kako postaje nešto... više.

Moore se od početka razmišljao da li da nekako ubaci originalnu Swamp Thing priču sa Alexom Olsenom u sadašnji kontinuitet. Na kraju je to i uradio: u vreme velikih muka, Majka Zemlja stvara šampiona, junaka koji će joj pomoći da prebrodi krizu. Tako je od vajkada – živa bića prolaze kroz vatru, padaju u vodu, i iz nje izlaze plant elementals, biljni elementarci koji će zaštiti Planetu, besmrtna stvorenja koja gospodare biljkama. U Brazilu, uz reku Tefe, Alec Holland pronalazi svoje pretke, sve prethodne biljne elementarce – Parlament drveća, skup svih prethodnih ;udovta iy movare koji su se ukorenili i prepustili meditaciji, i čija ogromna svest čini okosnicu Zelenila. Parlament drveća nisu ljudski mudraci, njihova svest je udaljena od čovečije, njihova moć je ogromna. Pa ipak, oni se ne mešaju u poslove ljudi, toliko su se udaljili od tog sveta da se više i ne interesuju za njega. I tu je Moore stavio naznaku za ono što će doći....

Ljubav na močvarni način: Da li koriste kondom?

Svesno ili ne, u četrdesetak brojeva koje je napisao, Moore je proveo Swampyja kroz proces odbacivanja ljudskih zabluda i prihvatanja svoje Božanske Prirode, od običnog monstruma koji samo kuka i nada se da će se nekako vratiti u ljudsku formu, Swamp Thing, ili bolje rečeno Swamp God je prošao kroz inicijaciju i postao božanstvo koje obitava na zemlji, udaljeno, ponekad surovo ali uglavnom pravedno, i otuđeno od ljudi, samim tim i od čitalaca. Fenomenalne minijature kroz koje možemo da pratimo razvoj Swampyjevog lika ka Bogu su posebna draž priče. Naime, ovo je Mooreov najrazuđeniji serijal – nasuprot ultrarigidnoj strukturi Watchmena i From Hell, Moore je pisao Swampyja svakog meseca, i to mu je dalo mogućnost da malo skreće sa teme, da bi se opet vratio i nastavio ka cilju. I tu vidimo njegovu punu genijalnost, jer i ta skretanja čine progresiju priče, slika koju on ovde pravi samo je toliko velika, od toliko delića, da ju je nemoguće sagledati u jednom mahu, ali i ti delovi su sami za sebe dovoljni kao mala remek dela, kao mala čuda na 24 strane. Kada imate biljnog elemenatrca za glavni lik, rizik da se zapadne u propovedački ekološki ton je sveprisutan, pa ipak, do tog zastranjivanja nije došlo. Naravno da je ekologija prisutna, ali to je samo površina, samo metod da se ispričaju dublje priče o stanju ljudskog duha..

Pa ipak, i pored toga što je Swampy postao ekvavilent Boga u smislu da je mogao da promeni čitavu planetu samo da je sigurniji u sebe, njegov duh je još uvek bio opterećen sećanjima i emocijama Aleca Hollanda, njegov način razmišljanja previše ljudski. Moore nije želeo introvertno čudovište iz močvare koje će provoditi dane kukajući nad time što je Linda Holland mrtva, prošlost je završena, vreme je za sadašnjost i budućnost. A ta budućnost je bila Abigail Arcane, udata Cable. Swamp Thing ima i ljubavnu dimenziju, i to veoma jaku, koliko god to bilo atipično za Moorea – naravno, kao i uvek, ta veza je u svrsi progresa celokupne priče, bez nje Swampy ne bi mogao da prođe svoju evoluciju... a mi bismo ostali bez znanja kako izgleda seks između biljke i žene. Moore koristi Abby kao večitu kontratežu jurcanju za nevoljom, kao luku u koju Holland može da se vrati, narativni trik da bi dao čudovištu nešto novo za čim bi čeznuo u teškim trenucima. I to je, donekle, sve. Kasniji autori su Abby koristili za razne stvari, ali kod Moorea je ona ostala, o tako tipično, oruđe.

Postoji nekoliko verzija priče o Mooreovom odlasku sa Swampyja. DC tvrdi da je priča od početka bila planirana i da je dogovor bio da Moore ode nakon što je završi. Znajući koliko često DC gasi najprodavanije stripove, u to je teško poverovati. Moore je, s druge strane, oštriji. Swamp Thing ima još jednu istorijsku vrednost – broj 27 je prvi strip koji je izašao bez odobrenja famoznog Comics codea. Priča u kojoj se pojavljuju demoni, istruleli leševi i nagoveštava incest bila je previše oštra i nije dobila odobrenje. Pa ipak, DC je povukao jedan od svojih (retkih) hrabrih poteza i rešio da objavi strip bez CC oznake. Dekonstrukcija Werthamovog sna je počela, i Vertigo kao i kasnije Marvelovo odbacivanje CC-a samo su posledice tog potreza. Pa ipak, DC nije bio spreman da ide the whole way. Umesto CC-a, Swamp Thing je dobio oznaku "For mature readers", čemu se Moore žestoko protivio sa argumentom da ako knjige nemaju tu oznaku, ni stripovi ne bi trebalo da je nose. Kada se na sve doda i svađa oko autorskih prava oko Watchmena, Moore je digao ruke i rešio da završi Miraclemana, prethodno ispoštovavši čitaoce i završavajući Swamp Thing, kako je izgledalo, jednom zauvek.

TO HELL AND BACK
U dugoj priči American Gothic, Holland je sreo belog maga iz britanske radničke klase, to "pokvareno, cinično, promiskuitetno, uobraženo, manipulatorsko, bezobrazno đubre" Johna Constantinea kasnije poznatog kao Hellblazer (Mooreovog bastard son koga nikada nije priznao) koji ga je i podučavao njegovim moćima kao pripremu za veliki Sukob. Da, Sukob sa velikim S. U vreme kada se događala sada već čuvena Crisis on infinite Earths, Moore je osmislio nešto veće, nešto fantastičnije od uništenja celokupnog multiverzuma – bitku za sam Raj. Brujeria, sekta obožavalaca zla rešila je da probudi Praiskonsku Senku, entitet koji je postojao pre Boga i Univerzuma, biće čiji je Zlo samo mali deo, totalnu antitezu Svetlosti. U jubilarnom pedesetom broju nazvanom "The end", kao finale čitave American Gothic sage tokom koje je siroti Swampy širom USA prisustvovao ogromnim zverstvima i uvideo da stvari nikada nisu crno-bele, na granici između Pakla i Raja vodi se bitka za Nebesa u kojoj su uloge potpuno izmešane – i demoni brane Boga i ustaljeni poredak stvari, a Praiskonsko Zlo napreduje ka svom cilju, totalnom mraku. Kraj priče je greh otkriti, ali posle njega promenile su se same prirode Dobra i Zla, njihova povezanost ustanovljena je i fizički, i sve skupa, reč je o jednom od emotivno-intelektualno najjačih scena u stripu uopšte i ikada, o konceptu toliko velikom da se niko pre toga nije usudio da ga stavi na papir.

Izgledalo je kao da na poslednju epizodu, "Return of the good gumbo" nema više šta da se doda. Ali, uspešan serijal se ne gasi samo zbog kreativnih razloga, to je opšte poznato. I DC je unajmio Ricka Veitcha da nastavi sa pričom o Čudovištu iz močvare. Veitch je do tada bio crtač Swamp Thinga sa povremenim izletima u scenarističke vode, i bilo je diskutabilno kako će se snaći u jednoj veoma teškoj situaciji. Njegov odgovor bio je satira. Tokom svog pisanja Swamp Thinga, Veitch se bacio na bespoštednu kritiku američke korporativne kulture i svega što je predstavlja, od multinacionalnih kompanija do Supermena lično. Uvek oštar, uz veliku dozu neretko crnog humora, Veitch je pokrenuo Swamp Thing u novom pravcu... koji je podrazumevao da će Holland postati otac. Naime, da bi zaštitio Sprout, greškom stvorenog novog biljnog elementarca, Swampy je morao da zaposedne telo Johna Constantinea i preko njega... pa, "oplodi" Abby da bi se duh Sprouta naselio u njihovom detetu. I dok je trudnoća trajala, pod znakom pitanja da li će se roditi kaktus ili ljudsko biće, Veitch je rešio da pošalje Swampyja u prošlost. Na proputovanju koje je posetilo svaku eru, Holland se kretao sve dalje i dalje od dvadesetog veka. Veitchov plan je bio da Swampy završi u preistoriji, tokom koje je postojala biljna civilizacija koja je evoluirala u Parlament drveća, i da se vrati u sadašnjost tačno na vreme za porođaj. Nakon toga, serijal su trebali da preuzmu Neil Gaiman i Jamie Delano. Ali stvari su zapele negde oko deset godina pre Hrista. Naime, Veitch je planirao da se Holland tokom putovanja kroz vreme susretne sa Isusom, koga je hteo da predstavi kao belog maga, neku vrstu Johna Constantinea iz tog vremena. U DC-iju je naravno zavladala panika, odbili su da štampaju tu epizodu, Veitch je besan podneo ostavku, Gaiman i Delano su se solidarisali sa njim, i za scenaristu je dovedena izvesna persona zvana Doug Wheeler.


Korporativni nacizam: Hail Superman!

Pad serijala je počeo tu. Veitch nije bio Moore, ali se veoma dobro držao. Wheeler nije. Upao je na sred priče o putovanju kroz vreme, preskočio Hrista i doveo Swampyja u preistoriju, gde Parlament drveća još uvek nije postojao, tako da ga je Holland oformio i postao Prvi osnivač, a onda se vratio u sadašnjost tačno na vreme za rođenje svoje ćerkice koju je nazvao Tefe, po reci kraj koje se nalazi Parlament. Tefe je navodno bila prvi elementarac od mesa, nova vrsta kojoj je Parlament drveća planirao da ostavi brigu nad majkom Zemljom. Ali njeno prisustvo je probudilo nešto što se zove Matango, večnog neprijatelja Zelenog, i Parlament drveća se angažovao, više kao Justice league nego kao veće prastarih mudraca, u borbi sa njim. U toj borbi, čitaoci su bili kolateralna šteta.

Wheeler se očito nije proslavio, i nakon bitke sa Matangom, umesto njega je dovedena Nancy Colllins. U to vreme, Sandman je već žario i palio strip scenom, i Swampy je zajedno sa njim uleteo u Vertigo kada je taj imprint osnovan. To nije nužno bilo loše – loše je to što je Collinsova pokušala da ga prilagodi i izgubila se u onome što se u to vreme podrazumevalo kao mračno... seksualnim perverzijama svih mogućih i nemogućih vrsta, kojima mesto svakako nije bilo u Swamp Thingu. U velikom finalu svoje priče, ona je uspela da rastavi Hollanda i Abby, da po hiljaditi put vrati Arcanea i Sunderland korporaciju, i dovede serijal na ivicu opstanka.

Kao mnogo godina pre toga, urednici su u očajnim trenucima posegli za očajničkim merama. Zvali su Granta Morrisona. Ali, on je bio isuviše zauzet, pa je predložio da postavi osnove za dalji tok serijala, a njegov prijatelj Mark Millar je mogao da se bakće sa detaljima. Morrisonov pristup je bio veoma radikalan: Parlament drveća je bio samo jedan od parlamenata ovog sveta, sve što je Swampy do sada radio bila je inicijacija za njihovo dostizanje. Plan je bio da kroz mnogobrojne zadatke on postane šampion i Parlamenta kamenja, Parlamenta talasa, Parlamenta oblaka i, na kraju, Parlamenta plamena. Tada bi konačno postao junak celokupne planete Zemlje, i kao takav mogao bi da se suprotstavi Bogu i njegovim parazitima koji muče planetu – ljudima. Kroz sve to će ga voditi mračna trojka poznata pod čudnim imenima The Traveller, El Signor Blake i Don Roberto, a suprotstavljaće mu se dojučerašnji saborci John Constantine, Phantom Stranger i sama Abby Cable.

Hrabra i genijalna zamisao. Koju je Millar katastrofalno sproveo u delo. Njegove priče su uspele da od te premise naprave otegnute, promašene epizode kojima fali klimaks i bilo kakva prava emocija. Na kraju, prodaja je doživela neviđeni sunovrat i serija je otkazana. Za poslednji story arc kruže priče da ga je napisao sam Morrison, pošto drastično odskače od Millarovog tadašnjeg rada. U priči "Trial by fire", Swampy, koji je sada mnogo više od Čudovišta iz močvare i potpuno je nedostupan čitaocima, sprema se da uništi čovečanstvo jednom za svagda, da izazove Boga na megdan i preuzme kontrolu nad kreacijom. Kraj je morrisonovski fenomenalan i menja sve jednom za svagda, ali je daleko od happy enda. Te poslednje epizode nikada nisu sakupljene u trade i verovatno neće ni biti, ali se bez nekih većih problema mogu naći na DC++, pa ko voli...


BOG: Millarov (?) Swamp Thing

Godine su prošle i Swampy je "uživao" u statusu koji mu je "Trail by fire" podario, a onda se neko u jeku Buffy the vampire slayer pomame setio da DC ima jedan ženski teen-horor lik i da bi mogli da ga pokrenu. Tako je počela nova Swamp Thing serija, ovog puta sa Tefe, sada već tinejdžerkom, u glavnoj ulozi. Pisac Brian K. Vaughn pokušao je da kombinuje teen angst sa pričom o Čudovištu iz močvare, i poslao je mladu junakinju u potragu za Drvetom života. Da li je u pitanju bio nesrećan spoj, ili jednostavno ne baš dobre priče, tek Tefe je potrajala samo dvadesetak epizoda. Ovog puta niko nije hteo da očajničkim merama pokušava da oživi strip. Pre par meseci je DC ponovo krenuo sa Swamp Thing serijalom. Swampy je izgubio svoju ljudskost i Tefe i Abby moraju da ga zaustave... yawn. Da li smo to već negde čuli?

I nakon svega, šta ostaje? Moore, kao i uvek. Rani Weinovi radovi koji imaju veliku dozu horor morbide. Veitch sa svojom bespoštednom satirom. I Morrison sa svojim svetogrđima i inicijacijama. Mnogi bi rekli, malo li je na ovu skupocu? Na žalost, jeste, jer Swamp Thing efektivno pokazuje fakat kojeg je Marvel tek nedavno postao svestan, a DC se trudi da sa njim koketira, ali da ga ne prihvati u potpunosti: nije bitan lik, bitan je autor. Swamp Thing je bio poligon za ekperimentisanje, Mooreove priče su seme modernog američkog stripa, pre Ronina, Watchmen, Dark Knight returns i svega ostalog. Wein je isprobavao granice Comics codea i prilično dokazao da nisu potrebni istruleli zombiji da bi se pravio horor. Veitch je u DC-ijevom stripu ispljuvao Supermana. Morrison se suprotstavio Bogu. Sve to vredi, sve je drugačije, sve je jedan isti lik.

A kako će proći novi serijal? Only time will tell. Poneki mu čak i drže palčeve...


Novi Swampy je postao romantičan...

HNS dodaje: Ukoliko biste želeli da saznate još više informacija o ovom serijalu, savetujemo vam da posetite sajt Roots of the Swamp Thing. Najnoviju ediciju o Čudovištu radio je Scott Snyder, autor kojem poprilično verujemo budući da potpisuje naslove kao što su American Vampire i Batman.On je sada zaokružio svoju priču i reakcije čitalaca su većinom nbile dosta pozitivne. Više o tome možete pročitati ovde.

Povezane teme: swamp thing, alan moore, dc comics
FACEBOOK KOMENTARI ()
KOMENTARI (1)
vladica (neregistrovan) @ 14. mar 2013. 14:42 #1
Ovaj strip je nekada izlazio u ediciji EX-MAGAZINA iz Gornjeg Milanovca koja se zvala jednostavno Horror.Pored njega tu je jos bio i Dracula i Blade...
0 0
DODAJ KOMENTAR
(ime)

Portreti i recenzije

Povratnici / Veseli četvrtak Povratnici
Dylan Dog 110
Proročanstvo / Veseli četvrtak Proročanstvo
Zagor 110
Oteta devojka / Veseli četvrtak Oteta devojka
Mister No 59
Spiru i Fantazio / Darkwood Spiru i Fantazio
Karusel Integrali 1
Prorok / Darkwood Prorok
Perle 19
Cvetovi pokolja / Darkwood Cvetovi pokolja
Jedno doba, jedna priča 15
Vučje srce / Darkwood Vučje srce
Jedno doba, jedna priča 14
Urbane legende / Veseli četvrtak Urbane legende
Dylan Dog 109
Morski vuk / Besna kobila Morski vuk
Stripčine 6
Novi stripovi