Strip preporuke za one kojima se sviđaju The Hunger Games
20. apr 2012. @ 08:32  |  portreti, recenzije, intervjui

Strip preporuke za one kojima se sviđaju The Hunger Games

„The Hunger Games“ je film koji je prouzrokovao veliku pomamu pre nego što je i dospeo na velike ekrane. Ne samo što je knjiga, prva iz triologije, po kojoj je rađen već uveliko bila popularna (i to ne samo među tinejdžerima, ciljnoj publici ove franšize, već i među velikim brojem onih starijih čitalaca), nego što je film propratila odlična medijska kampanja. Ipak, kako to obično biva, gotovo svi preterano uspešni filmovi mogu očekivati još oštriju kritiku nego što je uobičajeno, cepidlačenja i poređenja sa nekim starijim delima sličnog karaktera.

Tako je za glavnog neprijatelja „The Hunger Games“-a proglašen japanski film „Battle Royale“, takođe nastao po istoimenoj knjizi koja je nekih deset godina starija od američkog romana. Premisa ovih knjiga/filmova je u osnovi dosta slična. Grupa tinejdžera koji žive u nekoj još sumornijoj verziji ovog našeg sveta (bilo u distopijskoj budućnosti ili sadašnjosti čija je istorijska predloška u velikoj meri promenjena) osuđena je na borbu do smrti u kojoj poslednji preživeli biva izabran za pobednika, i to sve u cilju zabave širokih narodnih masa.

Suzanne Collins, autorka knjiga „The Hunger Games“ i producentkinja filma, na samom se početku ogradila od ovih poređenja izjajviši da ona za „Battle Royale“ nikada nije ni čula. Iako je većina odmah odbacila ovu njenu tvrdnju kao čistu laž, ja sam se zapitala da nije ona možda istinita?

Katniss se "dobrovoljno" prijavila da učestvuje u igrama

Realno gledano, ni „Battle Royale“ ni „The Hunger Games“ nisu izmislili toplu vodu. Stephen King je kao Richard Bachman svog „Trkača“ napisao još 1985. godine, a ubrzo je usledila i filmska adaptacija sa Švarcijem u glavnoj ulozi. „Gospodar muva“ iz 1959. jedan je od romana koji se već odavno nalaze na zvaničnoj listi najuticajnijih knjiga svih vremena, a za one koji nisu upućeni, u njemu grupa dece na zabačenom ostrvu otkriva na šta je sve ljudsko biće sposobno dok se bori za svoj opstanak. Da ne spominjem da je Orwellova „1984“ nastala nešto malo posle Drugog svetskog rata, a Zamjatinov roman „Mi“ više od 20 godina ranije. Sve u svemu, postavlja se pitanje zar je tako teško zamisliti da su se dve različite osobe u udaljenom vremenskom periodu setile da bi bilo kul napisati roman o deci koji se u strogo kontrolisanom društvu bore za smrt pred milionima gledalac? Ideja pre svega nije ni originalna. Niti teško zamisliva. U osnovi, zašto se uopšte postavlja pitanje originalnosti jednog takvog post-apokalipitičnog romana u 2012. godini? Valjda zato što je moderno prozivati Amere za plagijatore. Na kraju, kada uzmete sva pomenuta dela u obzir (a to su samo mejstrim primeri), šta je onda „Battle Royale“?

Zapravo, ovaj podugački uvod trebao bi da pripremi teren za listu stripova koji bi mogli da se svide onima kojima se sviđa tematika zastupljena u filmu „The Hunger Games“, a koju sam delimično preuzela od omiljenog mi stripaškog sajta The Comics Aliance. Pa hajmo redom..

Kao prvo, tu je “Battle Royale” manga koja je u Japanu izlazila tokom perioda od pet godina i bila završena nakon punih 15 brojeva. Za razliku od same knjige i brutalno nasilne filmske adaptacije, u stripu je seksualnost tinejdžera daleko više naglašena, ali to ipak nije uspelo da uguši kvalitet serijala. Englesko izdanje ovog stripa sadržalo je neke izmene, kao što je smeštanje priče u formu reality programa koji je u to doba (2003. godina) postajao sve popularniji.

Za one koje ipak raduje kada deca prežive brutalnost slične distopije, preporučuje se fantastična grafička novela "Sweet Tooth" koju od 2009. izdaje Vertigo. U njoj glavnu ulogu tumači mladi Gus koji je, kao i ostali likovi u stripu, zapravo hibrid ljudske i životinjske vrste. Gus na početku priče ostaje bez oca koji mu je, uz sve mane, predstavljao sve na svetu i nesrećni dečak ostaje potpuno sam. Nedugo potom, upoznaje Jepparda koji se na prvi pogled čini kao pravi spasilac, ali se na kraju ispostavlja da ga ovaj koristi za neke potpuno sebične ciljeve, te Gus ubrzo dospeva u jednu naučno-istraživačku ustanovu u kojoj se ispituju poslednji preostali primerci dece-životinja kao što je on. Ova mlada stvorenja u ustanovi doživljavaju neopisive grozote i ubrzo bivaju primorani na bekstvo.

„V kao vendeta“ (u originalu „V for Vendetta“) Alana Moora prvi je strip na koji sam pomislila pročitavši opis radnje filma „The Hunger Games“. Pretpostavljam da mi je to bilo dovoljno da odem u bioskop, s obzirom da su post-apokalipsa i badass ženski likovi elementi koji me uvek, bez iznimke, uspevaju da privuku. Kao i u Orwellovom svetu koji stoji pod nadzirom svemogućeg Velikog Brata, Moorova vizija budućnosti nije ništa manje surova. Uništeni su svi dokazi radosti i kreativnosti na kojima je bar delimično počivao svet koji smo nekada poznavali, umetnost je zabranjena, a ostalo je samo bespogovorno klanjanje onima koji stoje na vlasti. U „The Hunger Games“ odnos ljudi u državi prema nadređenima je podeljen i to je jedna od najupečatljivijih razlika između ovih dela. Oni siromašni u nezavidnom su i opasnom položaju,a oni koji žive u bogatijim delovima zemlje uživaju u čarima novog sveta, dok napadno ekstatični ambijent Kapitola u velikoj meri podseća na estetiku „Petog elementa“. Nesumnjivo je da je V daleko kompleksniji lik od heroine Katniss, ali za mlađu publiku koja se po prvi put susreće sa sličnom tematikom, „The Hunger Games“ predstavljaju sasvim solidnu podlogu za razumevanje tako genijalnog dela kao što je „Vendeta“.

Ukoliko vas je pre svega u „The Hunger Games“ privukao momenat lukave medijske manipulacije od strane državne uprave (a to je tema koja nam je svima nesumnjivo poznata) strip Briana Wooda zvani Chanel Zero bio bi dobar izbor za vas. Junakinja stripa Jennie 2.5 svim se silama bori protiv ovakvih aktivnosti i u svojoj misiji nailazi na brojne probleme. Ipak, nije sve tako crno-belo. Iako na početku Jennie vidimo kao heroinu koja stoji nasuprot podmuklih predstavnika vlasti i, sa druge strane, mase čija ravnodušnost i pomirenje sa trenutnim stanjem predstavlja oslonac za dalji razvoj državne torture, Jennienin karakter se vremenom menja i usled uticaja nagle popularnosti, njena moralnost počinje da stoji na vrlo klimavim nogama.

Web serijal „Finder“ koji potpisuje autorka Carla Speed McNeil smešten je u jezivu verziju budućnosti u kojoj malobrojna plemena (od koji su neka ljudska, a neka nisu) žive u šumama i kako bi opstala primorana su da se bave lovom i uzgajanjem kultura, dok oni bogatiji i daleko brojniji predstavnici civilizacije žive u prenaseljenim gradovima. Ovim gradovima vladaju oni najmoćniji klanovi koji svoje članove biraju na osnovu fizičkih i psihičkih predispozicija, koje su vrlo striktno određene. Pošto je ovaj interet strip 2009. ovenčan prestižnom nagradom Eisner, svetlo je ugledalo i štampano izdanje posebne grafičke novele „Finder: Voice“ u celosti posvećenoj junakinji Rachel koja se nalazi pred velikim izazovom, pokušavajući da pridobije pažnju bogatih članova klana u koji bi želela da bude primljena.

„The Zombie Hunters“ je, takođe, web serijal koji je 2006. godine nastao iz pukog zezanja, kako bi na kraju postao sasvim ozbiljan projekat. Zombi apokalpsi je ovom prilikom pristupljeno na nešto drugačiji način nego što je to uobičajeno, te se pred čitaocima stvorilo sasvim novo viđenje zombi problematike. U ovom stripu, preživeli su podeljeni u dve grupe – na one zaražene i na one u čijoj se krvi ne nalaze ni najmanji tragovi virusa. Dok zdravi uživaju u azilu smeštenom na dobro obezbeđenom i izolovanom ostrvu, oni zaraženi imaju zadatak da brane ostatak populacije od krvi žednih mrtvaca koji još uvek lutaju po Zemlji. Iako ova podela deluje na prvi pogled sasvim logična, opet se u pitanje dovodi jedna od najproblematičnijih stavki u pričama sličnog karaktera – humanost.

Naravno, mislim da ova lista ne bi bila kompletna bez pominjanja najdražeg Dylana Doga. Istraživač noćnih mora se nekoliko puta susreo sa sličnim problemima kakve sam iznela u ostatku teksta i nadam se da mi tvrdokorni dilandogovci neće zameriti što u svom istraživanju nisam otišla preterano daleko. Tako je pala odluka da se skoncentrišem na jednu epizodu serijala koja mi je ostala u nešto svežijem sećanju, a ujedno i jednu od najupečatljivijih ikada napisanih. U pitanju je epizoda „Nekropolis“ u kojoj nema nikakvih natpirodnih bića, čudovišta i aveti, ali koja donosu daleko superiorniju priču u odnosu na mnoge koje su izašle u okviru serijala. „Nekropolis“ je napisala izvanredna scenaristkinja Paola Barbato, a ubrzo saznajemo da u nedaleko od Londona (a to može biti i bilo koji drugi grad na svetu) postoji tajanstvena ustanova koja ima status urbane legende i koja funkcioniše poput zatvora u kom se pod punom kompjuterskom kontrolom vrše razni surovi eksperimenti nad naočigled nasumično odabranim zatvorenicima. Ti zatvorenici se drže u potpuno sterilnim metalnim ćelijama i ne smeju da rade ništa do onoga što im naređuje kompjuter, a to se najčešće svodi na obavljanje osnovnih fizioloških potreba. Dylan, večiti (anti)heroj tako još jednom upada u bezizlaznu borbu protiv sistema, ali na kraju se ispostavlja, kako je autor uvodnika dobro primetio, da je „svako uređenje, loše i odvratno kakvo jeste, bolje od alternative“.

Slike devastirajuće budućnosti oduvek su bile prisutne kako u književnosti, tako u filmu i strpu, a uz to, oduvek su bile privlačne publici. Da li zbog neke morbidne radoznalosti ili nekog drugog prirodnog nagona, post-apokaliptični poredak uvek je bio i nastaviće da bude neiscrpna tema u umetnosti. Originalnost je zbog toga manje-više nebitna. Da li će se ovakva vizija budućnosti na kraju i ostvariti, to još uvek ne znamo. Do tada nam ostaje da se samo lako zabavimo uz one „naivne“, ali opet tako primamljive reality programe.


Branka Malenica

FACEBOOK KOMENTARI ()
DODAJ KOMENTAR
(ime)

Portreti i recenzije

Kule od peska / Komiko Kule od peska
Meridijani 11
Povratnici / Veseli četvrtak Povratnici
Dylan Dog 110
Proročanstvo / Veseli četvrtak Proročanstvo
Zagor 110
Oteta devojka / Veseli četvrtak Oteta devojka
Mister No 59
Spiru i Fantazio / Darkwood Spiru i Fantazio
Karusel Integrali 1
Prorok / Darkwood Prorok
Perle 19
Cvetovi pokolja / Darkwood Cvetovi pokolja
Jedno doba, jedna priča 15
Vučje srce / Darkwood Vučje srce
Jedno doba, jedna priča 14
Urbane legende / Veseli četvrtak Urbane legende
Dylan Dog 109
Novi stripovi