Zoran Janjetov otvoreno o Bernardu i bitnim odlukama u karijeri
19. jul 2017. @ 10:09  |  vesti

Zoran Janjetov otvoreno o Bernardu i bitnim odlukama u karijeri

U svom najnovijem intervjuu, čuveni novosadski strip umetnik, Zoran Janjetov, otkrio je brojne činjenice o svojoj karijeri koje ni najverniji fanovi verovatno nisu znali.

Intrevju u kojem Janjetov, izmežu ostalog, priča o svojoj skoro pa kompletnoj karijeri, o stripskim počecima, izletu u muzičke vode, o francuskoj stripskoj sceni, pa tako i o Novom Sadu i njegovoj Akademiji, u celosti možete pročitati na portalu mojnovisad. Ovde izdvajamo nama najzanimljivije delove.

Hteo sam da crtam kao francuski crtači, kao Franken, Mašero ili neko od drugih autora koje sam tada obožavao. Mislio sam da je bilo potrebno samo sesti i crtati, ali to obično ne ispadne onako kako si zamislio. Međutim, kad si mali, samo je bitno da nešto izlazi iz tebe, jer ne pripovedaš nikom drugom već samom sebi praviš strip – mada, i kad sam porastao, opet sam pravio stripove samo za sebe (smeh). Ti rani stripovi nisu bili bitni da ih neko drugi pročita, pravio sam nešto što je trebalo meni - odgovara Janetov na pitanje o tome koliko je bilo teško doći do sopstvenog crtačkog stila.

O tome kako je stvorio svog najpoznatijeg junaka i vlastito "drugo ja", Janjetov govori sledeće:

- Seo sam i, kao, nešto bih da crtam, potpuno slobodno, jer stvari ispadnu najbolje onda kad nemam nameru da nešto napravim. Kad krenem ambiciozno da proizvodim, onda se ugušim, loš sam, više ne umem da crtam, frustracija, blok, sve najgore ti se dogodi, a kad kreneš samo da se zabaviš, onda ispadne dobro. Gledao sam nešto Inkal u “Metal Hurlantu” i dopala mi se poza u kojoj sedi Džon Diful. Ta slika, danas kad je vidiš, deluje potpuno besmisleno, ali meni se svidela sa crtačke tačke gledišta, kako ju je jednostavno postavio, s nekim linijama. Krenem i nacrtam tu istu pozu, nekog čoveka kako sedi u kolima – i to ispade prva slika Bernarda Panasonika. Pitao sam se kako to nazvati i napišem naslov “Smrt u Osaki”. Njega kolima prate neki redari, policajci, redarstvenici, i kažu, “Eno ga...”. I, sad treba smisliti ime, a pored mene stoji kutija od Tehniks gramofona na kojoj piše da su Panasonik, Tehniks i ne znam koja još kompanija registrovani trejdmarkovi Macušita Elektrik Kompani, Japan. Panasonik? Super! Ime Bernard mi se nešto sviđalo, pa sam smislio – Bernard Panasonik, čovek membrana. Bukvalno sam sa kutije od gramofona uzeo reč. Jedino je Panasonic bilo napisano sa “k”, da bi bilo upotrebljivo, da nemamo zakonski problem (smeh).

Foto: Aleksandar Jovanović, izvor: mojnovisad.com
FACEBOOK KOMENTARI ()
DODAJ KOMENTAR
(ime)

Portreti i recenzije