ALIEN (1979)
22. nov 2005. @ 16:11  |  flashback

ALIEN (1979)

"Osmi putnik"

Uzmite vrlo glup scenario po imenu Zvezdana neman. Unajmite reditelja za koga niko nije čuo. Angažujte ludog švajcarskog umetnika da napravi intergalaktički penis. Obucite nigerijskog studenta kao gumenog vanzemaljca i... dobićete bizarnu priču o nastanku naučnofantastičnog klasika.

Ovaj film je “oštriji od Ajkule, zvezdaniji od Zvezdanih ratova i jeziviji od Bliskih susreta treće vrste”. Godina je 1979, britanski dnevnik Daily Mirror piše da je Ridley Scott režirao najstrašniji film svih vremena. “Bez daha se ostaje jednom u minutu”, bio je oduševljen The News Of The World. “Ponesite mirišljavu so”, savetovao je The Evening Standard. “Zašto je ova devojka preplašena?”, pitao je na naslovnoj strani Daily Mirror. Ispod naslova su bile melodramske fotografije tinejdžerke koja bulji u ekran i hvata se za lice. Zvezdani ratovi? Ne, Ridley Scott je prevazišao svemirske pucnjave George-a Lucas-a i napravio film pored kojeg druge svemirske avanture izgledaju kao frka u vrtiću (opet Mirror). Ne pamti se da je štampa ovako poludela još od Isterivača đavola.

“Veoma sam zadovoljan prijemom”, kaže Scott posle londonske pretpremijere, tokom koje je jedna žena skoro pala u nesvest, ali u poređenju sa Njujorkom i Los Anđelesom, ovde je bilo prilično uzdržano. Tamo su ljudi vrišteći istrčavali iz bioskopa. “Obično uzdržani producent Ivor Powell dodaje: “Imali smo pretpremijeru u Dalasu. To nikada neću zaboraviti. Nekoliko žena se utrkivalo koja će pre da izleti iz bioskopa tokom scene probijanja iz grudi i one kada Ash ostane bez glave. Jedan od razvodnika u bioskopu pao je u nesvest i udario se. U kompaniji Fox je nastala panika”. Posle kratke pauze, Powell se upitao: “Mislim, neće nas valjda linčovati?”

Linčovanja nije bilo, ali su porođajne muke filma bile i previše složene i neprijatne. Sve je počelo još u avgustu 1970. kada su John Carpenter i scenarista Dan O’Bannon krenuli da razrađuju ideju za film koji bi se zvao Tamna zvezda i bio bi nekakva hipi verzija Kubrickove Odiseje, u kojoj bi se posada borila protiv vanzemaljca prokrijumčarenog na brod. Vanzemaljac, koji bi izgledao kao šarena lopta sa kandžama. Film se konačno pojavio četiri godine kasnije, a njegov grubi dizajn i problematična priča bili su preteča Osmog putnika, što sa jeftinijim i neuspelim elementom komedije nije bio slučaj.

U to vreme, O’Bannon je bio švorc i pokušavao je da sa producentom Ronald-om Shusett-om nađe lovu za adaptaciju Dine. A onda je Shusett naleteo na jedan scenario koji je njegov prijatelj, i u to vreme gost u kući, skarabudžio na brzinu za neki B-film koji bi se zvao Zvezdana neman, o posetiocima na nepoznatoj planeti, koji slučajno na svoj brod donose zlog stvora. O’Bannon je zamislio nešto gadnije od šarene lopte sa kandžama, ali nije mogao da reši pitanje kako taj stvor dolazi na brod. Shusett je predložio da to biće siluje i oplodi jednu od članica posade. Eto odjednom ideje...

Prilika se ukazala kada je tekst došao do produkcijske kuće Brandywine koju vode Gordon Carroll, David Giler i reditelj Walter Hill (Mark Hoggard, zajednički prijatelj Hill-a i O’Bannon-a, dao je Hill-u tekst kroz prozor dok je prolazio pored njegove kancelarije). Kada je kuća Brandywine pokatala taj tekst studiju 20th Century Fox, ovi su se primili na ideju Ajkule u svemiru. Postojao je samo jedan mali problem: O’Bannon-ov scenario. “Bio je izuzetno sirov”, komentarisao je Walter Hill. “Nije čak bio ni po standardima B-filmova, likovi se ni po čemu nisu razlikovali. Ipak, po mom mišljenju, imao je rešenje jednog veoma zanimljivog problema. Kako da uništiš biće koje ne možeš da ubiješ, a da ne upropastiš sopstveni sistem za održavanje u životu?!”

Giler i Hill su krenuli da prerađuju tekst, da Zvezdanoj nemani dodaju sjaj i oštrinu i da iz nje vade ono što je Hill zvao “đubre”: Holograme, piramidu na nepoznatoj planeti, lobanju vanzemaljca, tri probna odlaska na planetu i jeftine mačo dijaloge. Posada je proširena na sedam članova, sa dve žene i androidom po imenu Ash. Hill je Ash-u dodelio mnoge rečenice koje je O’Bannon bio namenio brodskom kompjuteru, Majci, i tako mu omogućio da u govoru pred smrt polemiše sa Darvinovom teorijom opstanka najjačih (i pored svega ovoga, prema presudi Američkog udruženja pisaca, O’Bannon je proglašen jedinim scenaristom filma).

Pošto je Hill već trebao da počne rad na jednom vesternu, krenula je potraga za rediteljem. Jednom od Fox-ovih direktora Sandy-ju Lieberson-u dopao se Hill-ov tekst. A dopao mu se i film The Duellists, debitantski rad izvesnog Ridley-ja Scott-a, iskusnog reditelja reklama. Kada je pročitao tekst, Scott je odlepio. “Tekst je bio savršen, totalno direktan i radio je posao, proizvodio je strah još u fazi čitanja. Bio je veoma kratak, konkretan i prepun nasilja.”Pošto je Zvezdane ratove video tri puta za tri dana, Scott-u nije trebalo mnogo vremena da odustane od planova da ekranizuje Tristana i Izoldu. Celokupnim dizajnom i šokantnim scenama, Isterivač đavola se nametnuo kao očigledan model za Osmog putnika, ali se Scottu isto tako dopao Texas Chain Saw Massacre, scenariste O’Bannon-a, zbog, kako je rekao, mračnog, surovog i beskompromisnog realizma, kao i nasilja koje pomera granice. Ipak, nijedan od tih filmova nije Scott-u pomogao da reši veliki problem. “Čim prihvatite scenario kao što je ovaj”, kaže, “počnete da brinete šta ćete sa tipom u gumenom odelu.” U narednih sedam meseci Scott je gledao crteže i slike dinosaurusa i drugih sličnih bića i toliko se iznervirao da je bio na ivici da odustane od projekta.

Sigourney Weaver svakako nije bila impresionirana konačnim rešenjem: “Iako je scenario bio tanak, ja sam Vanzemaljca zamišljala kao nekakvo žuto čudovište koje juri ljude i upija ih, ili tako nešto.”
Bez uverljivog neprijatelja posade, film bi se izgubio u svemiru. A onda su O’Bannon i Shusett pokazali Scott-u radove švajcarskog nadrealiste HR Giger-a, posebno knjigu Necronomicon. Scott se primio na Giger-ove vizije seksualnih noćnih mora, posebno na Necronom IV, sliku đavola sa penisom umesto glave.

Kada im se doda teorija da ljudska bića nisu toliko jedinstvena u svemiru, kao što vole o sebi da misle, Giger-ova organsko-mehanička bića su se odlično uklopila u Hill-ovu verziju scenarija sa evolutivnim elementom. Kada su ga doveli u studio Sheperton u Engleskoj i rekli mu da napravi nešto što neće izgledati kao ljudskih ruku delo, Giger je odgovorio kombinacijom kostiju, cevi, plastelina i motora, kao i crtežima nepoznate planete i napuštenog svemirskog broda, koji i danas izgledaju uverljivo.

Rad na ovom filmu bio je poslastica za svakog dizajnera. Roger Dicken je napravio model koji se pripija uz lice i onaj koji iskače iz grudi. Carlo Rambaldi, koji je 1976. dobio Oskara za ruku King Konga, napravio je odraslog Vanzemaljca i tri modela njegove glave, sa onim sjajnim zubima od ispoliranog čelika i tečnošću koja curi iz usta zveri, sa jezikom premazanim džemom i glavom znojavom od ulja. Lepo. Inspirisan Moebiusovim stripom Metal Hurlant, konceptualista Ron Cobb je u svemirsku svakodnevnicu uveo kamiondžije. U kombinaciji sa Scott-ovim osećajem za detalje (to što je išao u umetničku školu pomoglo mu je da se posveti detaljima koji su daleko prevazišli ono što je studio od njega očekivao), kompletan dizajn je bio toliko uverljiv da je Fox pristao da doda 2,5 miliona dolara, tako da je ukupan budžet filma bio 9 miliona.

Što se podele uloga tiče, Scott je smatrao da je osnovna pretpostavka filma da u njemu nema glumaca sa A liste. Zato se koncentrisao na izbor cenjenih glumca sa obe strane Atlantika. Iz Amerike je doveo Tom-a Skerritt-a, Harry-ja Dean-a Stanton-a, Yaphet-a Kotto-a i Veronicu Cartwright. Njima su se pridružili Britanci Jan Holm i Jon Finch. Finch je ranije glumio u Hitchcock-ovom filmu Frenzy, dok je u to vreme malo poznati Holm uglavnom igrao u pozorištu. Scott je ipak video potencijal za nešto zlo u njemu, pa mu je dao ulogu sintetičara koji obavlja posao za Kompaniju.

Jedini izuzetak u toj ekipi bila je drugi oficir Ellen Ripley, neobična skoro koliko i glavni lik. Hill i Giler su došli na ideju da malo zamene uloge i jedino njoj dozvole da preživi. Potraga za glumicom za tu ulogu nije bila laka. U Fox-u nisu mislili da to može da bude novajlija. Audiciju je prošlo desetak glumica, među kojima i mlada Meryl Streep, ali je ulogu na kraju dobila 28-godišnja Sigourney Weaver, koja, da ironija bude veća, u početku uopšte nije bila oduševljena scenarijom. Scott-u i Hill-u se, međutim, dopala ta visoka i harizmatična devojka, pa su je doveli u London na probno snimanje (Weaver: “Nosila sam staru vojničku uniformu. Nismo hteli da izgledam kao Jackie Onassis u svemiru. Više smo hteli da ličimo na gusare.”)

Što se samog Vanzemaljca tiče, Scott je prvo imao ideju da angažuje jednu porodicu fakira, dok mu neko iz ekipe nije doveo nigerijskog studenta Bolaji-a Badejo-a. Badejo je bio mršav, izuzetno visok i vižljav. “Izgledao je neverovatno”, kaže Weaver. “Noge su mu kao moje ruke. Bio je toliko visok i elegantan da je zaista uneo neku lepotu koja nije sa ovog sveta.”

Četvoromesečno snimanje je počelo 25. jula 1978. i nikako se ne može reći da je išlo lako. Pripremne radnje su brzo bile završene, ali je Scott-ov perfekcionizam usporio realizaciju.
“Ovde je ta opsesija detaljima neophodna”, objašnjava Scott. “Radite sa nekih 280 ljudi i pošto ih ima toliko mnogo, veće su šanse da dođe do neuspeha. Mora da postoji jedna opsesivna centralna ličnost. Neko ko će reći: Ne, to nije to, mora ponovo. Jer, inače je veoma lako reći: Ma ‘ajmo dalje.”

Izazovi su postojali od samog početka. Drugog dana snimanja, Jon Finch, koji je glumio Kane-a, zaradio je bronhitis. Potrebno je bilo odmah pronaći zamenu. Scott se obratio John-u Hurt-u pokazalo se da je imao sreće. Hurt je sa lakoćom ušao u, pokazaće se, svoju najčuveniju ulogu, dok se Finch oporavljao u bolnici. Bez takve sposobnosti prilagođavanja, mnogi ključni efekti ne bi uspeli. U sceni kada Dallas, Kane i Lambert dolaze na nepoznatu planetu, model svemirskog broda nije bio toliko veliki, pa su, da bi se dobio željeni utisak veličine, u svemirskim odelima ispred broda stajala deca. Kada Kane zaviri u ogromno jaje, to što mrda je Scottova ruka u rukavicama.

Scena sa kojom se Scott dosta mučio bila je ona u kojoj Vanzemaljac uvlači Bretta (Harry Dean Stanton) u ventilacioni sistem. Nervozni Badejo je bio zakačen za veliki kran i onda velikom brzinom spuštan prema Stantonu. Zbog naglog slivanja krvi u mozak, Nigerijcu se nije baš dopalo da ponavlja tu scenu, pa je Scott morao da uposli kaskadera (koji je na kraju pao u nesvest). Prema sopstvenom svedočenju, Badejo uglavnom nije uživao na snimanju: “Ima jedan deo kada sam sklupčan 5 metara iznad zemlje. Bio sam učauren i trebalo je da se polako ispravim, ali nisam mogao. Uhvatio me je grč i gušio sam se.” Scott-u nije bilo lako ni da reši kraj filma, kako da efektno eliminiše Vanzemaljca. Odgovor je pronađen u sceni kada Brett pre smrti pogleda u cevi iz kojih kaplje voda. “Voda je izgledala kao plazna”, rekao je Scott. “Padala je u dugim, sporim snopovima svetlosti. To nismo mogli da uradimo vatrom, jer čim upotrebite vatru dobijate žutu boju. A ja sam hteo belu boju. I, uostalom, u svemiru nema vatre.” Na pitanje da li Vanzemaljac gine na kraju, Scott nema odgovor: “Mislim da je neuništiv. I da je u poslednjoj sceni samo napravio grešku.”

Snimanje je, inače, bilo dovoljno obavijeno velom tajne, posebno ona scena kada Vanzemaljac iskače iz Hurt-ovih grudi. Čak ni šefovi u Fox-u nisu znali šta će da se desi. Njihova zabrinutost je, međutim, bila mnogo veća kada je došlo do probnih projekcija, zbog toga što se u prvih 45 minuta filma ništa ne dešava. Scott je tvrdio da tako mora, jer gradi atmosferu. Posle premijere, 25. maja 1979, dakle dve godine nakon Zvezdanih ratova, pokazalo se da je bio u pravu i da početak filma uopšte nije problem. Osmi putnik je zaradio gotovo 60 miliona dolara samo u SAD.

Većina kritičara je pozdravila film ciničnim komplimentom da je reč o dobro dizajniranom B filmu, u konceptualističkom pakovanju. Drugi su smatrali da je Scott postigao autogol time što se Vanzemaljac ne pojavljuje češće u filmu. Taj stav zastupao je i dizajner Rambaldi. “Dao sam reditelju 100 mogućnosti, on je iskoristio 20.” Scott se, naravno, nije složio. Snaga filma leži u dizajnu, dobroj podeli uloga i u klaustrofobiji: kao Projekat veštice iz Blera, u prvom planu je strah glavnih junaka. Dizajn sa seksualnim konotacijama i feministička priroda Vanzemaljca nude dovoljno tema za razmišljanje i višegodišnje razgovore (Scott se ni sa tim ne slaže. “Nema u filmu ničeg intelektualnog. Film nema poruku i funkcioniše više nego na jednom emotivnom nivou. Njegova jedina poenta je jeza, jeza i jeza.”)

Na nastavak se čekalo sedam godina, što je iznenađenje, imajući u vidu da je Scott vrlo brzo izrazio interesovanje da istražuje poreklo Vanzemaljca. Možda je on trebalo da bude oružje, pa se izmaklo kontroli. Zamislite par hiljada takvih stvorova. Blagi Bože! Ali to je, kao što znamo, sasvim druga priča.


KRALJ VANZEMALJACA
Švajcarski nadrealista HR Giger priča o tome kako je napravio najstrašniju filmsku neman

Kako ste privukli pažnju Ridley-ja Scott-a?
“Poslao sam prvo izdanje svoje knjige Necronomicon Dan-u O’Bannon-u. On je knjigu pokazao reditelju Ridley-ju Scott-u, koji je prelistao i rekao: ‘To je to!’ Video je sliku pod naslovom Necronom IV i to je bio vanzemaljac kakvog je želeo.”

Da li se sećate prvog susreta sa Scott-om?
“Da, došao je kod mene u Cirih i počeli smo da razgovaramo o filmu. Pristao sam da dizajniram Vanzemaljca i onda mi je rekao da treba da počnem sutradan. Bio sam u šoku.”

Da li ste odmah znali kako će on da izgleda?
“Ridley je već bio odlučio da nam polazna osnova bude Necronom IV, kojeg sam ja zatim preradio. Uspeli smo da ubedimo producente da mu uklone oči, jer je mnogo opasniji ako nikada ne znaš gde gleda.”

Prebacivanje crteža u trodimenzionalne modele sigurno nije bilo lako...
“Nisam znao da ću i to raditi dok nisam stigao u Englesku i video da je Vanzemaljac kojeg su napravili katastrofalan! Nisu znali kako da ožive moje crteže, pa me je Ridley zamolio da to uradim sam. Rešio sam da probam. Za to vreme, glava je poslata Carl-u Rambaldi-ju da osmisli unutrašnji mehanizam. Svi su bili oduševljeni kada je stigla nazad, osim mene. Izgledala je majmunski (Rambaldi je neposredno pre toga završio rad na rimejku King Konga)! Skoro da sam zaplakao. Ta glava je ispunjavala zamišljenu funkciju, ali je on napravio tako da joj se pomeraju elementi koji ne treba da se pomeraju. On je bio lud za majmunima.”

Da li je bilo problema sa upotrebom čoveka za pokretanje Vanzemaljca?
“Ridley nije to hteo da radi. On je hteo da radi s ljudima od gume, ali je to bilo malo blesavo, pa je ovo ispalo kao jedina alternativa. Prvobitno smo nameravali da napravimo jedno providno odelo, tako da se vide kosti glumca sa cevima kroz koje prolazi tečnost. To je bilo teško postići, pa smo odustali.”

Kako vam je bilo da radite kad ste prešli u Englesku?
“Ridley me je zvao da dođem u Englesku na tri nedelje, a ostao sam pet meseci. Trebalo je samo da radim Vanzemaljca, ali me je po dolasku Ridley zamolio da osmislim i napušteni svemirski brod. Tako da je posla bilo sve više i više…”

Bili ste zaslužni i za jednu od najstrašnijih scena, koja je na kraju otpala u montaži. Scena sa čaurom je sad ubačena u rediteljevoj verziji, a, koliko sam čuo, vi ste u ono vreme bili veoma iznenađeni što je otpala?
“Ne, jer se zaista nije uklapala u ostatak filma. U sceni je upotrebljeno neko čudno žuto svetlo, sasvim drugačije od ostalih boja u filmu. A i za razliku od drugih ljudi, nisam mislio da je ta scena nešto posebno strašna.”

Kako vam je film izgledao kad ste ga prvi put videli?
“Prvi put sam bio deprimiran. Nije mi se dopalo kako sam uradio neke stvari. Samo sam video ono što ne valja. Kada prvi put vidite Svemirskog džokeja, on nije obojen. Nije završen. I nisam bio zadovoljan Vanzemaljcem. Srećom da je stvorenje zlo, tako da ga Ripley nije često pokazivao. Naravno, uvek ste pobednik ako se ljudima dopada ono što ste napravili. I ja se tako osećam u vezi sa Osmim putnikom, iako je zbog tog filma moja reputacija stradala.”

Izvor: TOTAL FILM

FACEBOOK KOMENTARI ()
DODAJ KOMENTAR
(ime)
The Edge of Seventeen / Komedija / Drama
The Edge of Seventeen

Komedija / Drama
Nocturnal Animals / Drama / Triler
Nocturnal Animals

Drama / Triler
Life on the Line / Akcija / Drama
3.0

Life on the Line

Akcija / Drama
Shut In / Drama / Triler
2.0

Shut In

Drama / Triler
Arrival / Drama / Naučna fantastika
Arrival

Drama / Naučna fantastika
Come and Find Me / Drama / Triler
Come and Find Me

Drama / Triler
Elle / Drama / Triler
Elle

Drama / Triler
Novi filmovi