Dobrodošao Gost ( Prijavi se | Registracija )

33 Stranice V  < 1 2 3 4 5 > »   
Reply to this topicStart new topic
> Odlomci, stihovi i citati
Penelopa
poruka Oct 1 2005, 21:52
Poruka #41




Grupa: Members
Poruke: 705
Registrovan/a: 16. February 05
Lokacija: Where The Wild Roses Grow
Korisnik br: 1,653



Bese jednom jedna ptica. i bese ukrasena parom savrsenih krila i svetlucavim, sarenim i cudesnim perjem.Najzad, bese to zivotinja stvorena da leti slobodno na nebu, i da raduje svakoga ko bi je posmatrao.
Jednog dana, jedna zena vide pticu i zaljubi se u nju. Posmatrase njen let usta otvorenih od cuda, dok joj je srce brzo lupalo, a oci sjajile od uzbudjenja.
Pozva je da lete zajedno, i obe letese nebom u potpunom skladu. Zena se divila, obozavala i slavila pticu.
Ali onda pomisli: mozda ptica pozeli da upozna daleke planine! I zena se uplasi. Uplasi se da se nikada nece osecati isto snekom drugom pticom. I oseti ljubomoru na sposobnost letenja koju je ptica imala.
I oseti se usamljenom.
I pomisli: Spremicu zamku. Cim se ptica sledeci put pojavi, nikada vise nece otici.
Ptica, koja je takodje bila zaljubljena, ponovo dodje sledeceg dana, upade u zamku, i ostade zarobljena u kavezu.
Svakog dana gledala je pticu. Tamo bese predmet njene strasti, i ona ju je pokazivala svojim prijateljicama, koje primetise:Ti si osoba koja ima sve. U medjuvremenu, pocela je da se dogadja neobicna promena: kako je pticu posedovala, i vise nije imala potrebu da je osvaja, poce da gubi interesovanje za nju. Ptica ne mogavsi da leti i izrari svoja zivotna osecanja, poce da bledi, gubi sjaj, postade ruzna- i zena joj vise nije poklanjala paznju, osim dok ju je hranila i cistila kavez.
Jednog lepog dana, ptica uginu. Ona se duboko rastuzi i zivot je provodila misleci na nju.Ali nije se secala kaveza, vec samo onog dana kada ju je prvi put ugledala kako leti zadovoljna medju oblacima.
I kada bi sebe osmotrila, shvatila bi da je ono sto ju je toliko dirnulo bila pticja sloboda, snaga krila u pokretu, a ne njeno fizicko telo.
Bez ptice njen zivot izgubio je smisao, i smrt pokuca na njena vrata.
Zasto si dosla? upita ona smrt. Da bi ponovo mogla da letis na nebu zajedno sa pticom. Odgovori smrt. da si dozvolila da zauvek leti, volela bi je i divila bi joj se jos i vise; sada sam ti ja potrebna da bi je ponovo srela.



Paulo Koeljo - 11 minuta
Go to the top of the page
 
+Quote Post
frkans
poruka Oct 1 2005, 22:02
Poruka #42




Grupa: Members
Poruke: 1,221
Registrovan/a: 26. May 03
Lokacija: Japan
Korisnik br: 245



odlicna knjiga...


--------------------
shlajm mi se navato...yo
shlajm mi se navato...yo
Go to the top of the page
 
+Quote Post
Penelopa
poruka Oct 1 2005, 23:27
Poruka #43




Grupa: Members
Poruke: 705
Registrovan/a: 16. February 05
Lokacija: Where The Wild Roses Grow
Korisnik br: 1,653



(frkans)
odlicna knjiga...

aha... kao i sve njegove. al najaci utisak na mene je ostavila 'veronika je odlucila da umre' knjiga je brutalna. u njegovom je fazonu. ali od svih njegovih koje sam procitala (a to je skoro sve koje su prevedene) ova prednjaci
Go to the top of the page
 
+Quote Post
Penelopa
poruka Oct 2 2005, 15:01
Poruka #44




Grupa: Members
Poruke: 705
Registrovan/a: 16. February 05
Lokacija: Where The Wild Roses Grow
Korisnik br: 1,653



Jeste li...

Jeste li se ikada usprotivili nasilniku?
Jeste li ikada pljunuli u lice ucenjivacu?
Jeste li ikada ustali u odbranu slabijeg?
Jeste li ikada rekli da laze, mocniku koji je lagao?
Jeste li ikada uspeli da posmatrate klevetnike?
Jeste li ikada sprecili podlu intrigu?
Jeste li ikada ustali u odbranu nevinog?
Jeste li ikada ucinili nesto dobro, stavljajuci zivot na kocku?
Ako jeste, niste uzalud bili covek,
a ako niste, ne znam zasto ste se uopste rodili kao covek,
mogli ste se roditi kao crv, mis ili muva.

Dragan Jeremic
Go to the top of the page
 
+Quote Post
-Neuromancer-
poruka Oct 3 2005, 12:41
Poruka #45

Ronaldo Luís Nazário de Lima


Grupa: Members
Poruke: 3,773
Registrovan/a: 13. April 05
Lokacija: Kinky Kingdom
Korisnik br: 3,489



sve tvoje reci ljubavi pune
jos mojih misli stranice boje
dok prepuno tuge srce kune
dan kada sreo sam usne tvoje

na te mirisi mi jastuk svaki
slika me tvoja jos uvek gleda
a nocu sanjam poljubac laki
koji mi oci sklopiti ne da

osmehom placem, kad te se setim
kad shvatim sta sam za tebe dao
na novi svet neki, ja cu da letim
jer ovaj ceo u tebe je stao


--------------------
Go to the top of the page
 
+Quote Post
olive-green
poruka Oct 3 2005, 13:45
Poruka #46




Grupa: Members
Poruke: 1,273
Registrovan/a: 6. December 04
Lokacija: the green room
Korisnik br: 681



(deysun)
..Sad smo bezbrizni, laki i nezni.
Pomislimo: kako su tihi, snezni
vrhovi Urala.

Rastuzi li nas kakav bledi lik,
sto ga izgubismo jedno vece,
znamo da, negde, neki potok
mesto njega rumeno tece!

Po jedna ljubav, jutro,u tudjini,
dusu nam uvija, sve tesnje,
beskrajnim mirom plavih mora,
iz kojih crvena zrna korala,
kao, iz zavicaja, tresnje.

Probudimo se nocu i smesimo, drago,
na Mesec sa zapetim lukom.
I milujemo daleka brda
i ledene gore, blago,rukom...

Crnjanski-Sumatra



Sumatra :love:


--------------------
what goes around comes around.
Go to the top of the page
 
+Quote Post
Gosn Pali
poruka Oct 3 2005, 14:00
Poruka #47

I'm Jim Morrison, I'm Dead


Grupa: Members
Poruke: 15,370
Registrovan/a: 16. April 02
Korisnik br: 13



Shattered Pieces

Inside my sleeve, I pull out my heart,
handing it to you, "careful it's fragile,
and easily falls apart."

Extending your arms, you take the heart in
your tender warm hands.
It falls into a million shattered pieces - on
the floor it lands.

You begin to bend down to pick it up, sorrow and
sadness in your eyes.

Apologies are not enough.

Looking at you with tears in my eyes,
I ask you not to pick up the pieces of a heart
that has fallen apart.

I am the one who needs to pick up the pieces of
my shattered heart - one by one, piece by piece.

I need to put it together again, some how. some way.

Each piece of my heart has a memory so true.
Each piece of my heart has part of you.

You are the one who is leaving to start a new lease on life.
I'll just be here on my knees picking up the pieces of a
heart that feels like it's being pierced with a knife.

All my tears won't keep you near
All my tears won't mend what's not here.

Again I look at you with a whisper in my voice,
The only way my heart will mend and finally be complete,
is if you and I can come together without being discreet.
You see, what we have here and today, helps me face the
world, with a love for you that gives a glow -
but now, my darling, you made a choice.

My heart is on this floor, shattered and broke.
With each piece I pick up -
I need to learn to let go.


--------------------
It's not worth doing something unless you were doing something that someone, somewere, would much rather you weren't doing.
Go to the top of the page
 
+Quote Post
Penelopa
poruka Oct 3 2005, 14:25
Poruka #48




Grupa: Members
Poruke: 705
Registrovan/a: 16. February 05
Lokacija: Where The Wild Roses Grow
Korisnik br: 1,653



(-Neuromancer-)
sve tvoje reci ljubavi pune
jos mojih misli stranice boje
dok prepuno tuge srce kune
dan kada sreo sam usne tvoje

na te mirisi mi jastuk svaki
slika me tvoja jos uvek gleda
a nocu sanjam poljubac laki
koji mi oci sklopiti ne da

osmehom placem, kad te se setim
kad shvatim sta sam za tebe dao
na novi svet neki, ja cu da letim
jer ovaj ceo u tebe je stao


:love:

:kuc, kuc: gde je nas neuro? sta si sa njim uradio? :?

;).gif
Go to the top of the page
 
+Quote Post
deysun
poruka Oct 3 2005, 15:34
Poruka #49




Grupa: Members
Poruke: 666
Registrovan/a: 23. October 03
Korisnik br: 329



(olive-green)
(deysun)
..Sad smo bezbrizni, laki i nezni.
Pomislimo: kako su tihi, snezni
vrhovi Urala.

Rastuzi li nas kakav bledi lik,
sto ga izgubismo jedno vece,
znamo da, negde, neki potok
mesto njega rumeno tece!

Po jedna ljubav, jutro,u tudjini,
dusu nam uvija, sve tesnje,
beskrajnim mirom plavih mora,
iz kojih crvena zrna korala,
kao, iz zavicaja, tresnje.

Probudimo se nocu i smesimo, drago,
na Mesec sa zapetim lukom.
I milujemo daleka brda
i ledene gore, blago,rukom...

Crnjanski-Sumatra



Sumatra :love:


znas li kako je nastala pesma? smile.gif
Go to the top of the page
 
+Quote Post
-Neuromancer-
poruka Oct 3 2005, 17:29
Poruka #50

Ronaldo Luís Nazário de Lima


Grupa: Members
Poruke: 3,773
Registrovan/a: 13. April 05
Lokacija: Kinky Kingdom
Korisnik br: 3,489



(Penelopa)
:love:
:kuc, kuc: gde je nas neuro? sta si sa njim uradio? :?
;).gif


resio sam sa vama da podelim i poneku moju pesmicu, ako budete dobri mozda vam napisem i jos koju, mada ne smem da preterujem necu da unistavam reputaciju... ;).gif


--------------------
Go to the top of the page
 
+Quote Post
olive-green
poruka Oct 4 2005, 03:10
Poruka #51




Grupa: Members
Poruke: 1,273
Registrovan/a: 6. December 04
Lokacija: the green room
Korisnik br: 681



(deysun)
(olive-green)
(deysun)
..Sad smo bezbrizni, laki i nezni.
Pomislimo: kako su tihi, snezni
vrhovi Urala.

Rastuzi li nas kakav bledi lik,
sto ga izgubismo jedno vece,
znamo da, negde, neki potok
mesto njega rumeno tece!

Po jedna ljubav, jutro,u tudjini,
dusu nam uvija, sve tesnje,
beskrajnim mirom plavih mora,
iz kojih crvena zrna korala,
kao, iz zavicaja, tresnje.

Probudimo se nocu i smesimo, drago,
na Mesec sa zapetim lukom.
I milujemo daleka brda
i ledene gore, blago,rukom...

Crnjanski-Sumatra



Sumatra :love:


znas li kako je nastala pesma? smile.gif






(Crnjanski)
Now we are carefree, light and tender.
We just think: how quiet are the snowy
peaks of the Urals.
If a pale figure makes us sad,
the one we lost to an evening,
we also know that somewhere, instead of it a rivulet
flows and is all red.
Each love, each morning in a foreign land
envelops our soul closer by its hand
in an endless tranquility of blue seas,
in which red corals glitter
like the cherries of my homeland.
We wake at night and sweetly smile
at the Moon with its bent bow
and we caress those distant hills
and the icy mountains with our tender hand.



Znam samo da je napisana u NSu smile.gif


--------------------
what goes around comes around.
Go to the top of the page
 
+Quote Post
deysun
poruka Oct 4 2005, 05:41
Poruka #52




Grupa: Members
Poruke: 666
Registrovan/a: 23. October 03
Korisnik br: 329



(olive-green)
(deysun)
(olive-green)
(deysun)
..Sad smo bezbrizni, laki i nezni.
Pomislimo: kako su tihi, snezni
vrhovi Urala.

Rastuzi li nas kakav bledi lik,
sto ga izgubismo jedno vece,
znamo da, negde, neki potok
mesto njega rumeno tece!

Po jedna ljubav, jutro,u tudjini,
dusu nam uvija, sve tesnje,
beskrajnim mirom plavih mora,
iz kojih crvena zrna korala,
kao, iz zavicaja, tresnje.

Probudimo se nocu i smesimo, drago,
na Mesec sa zapetim lukom.
I milujemo daleka brda
i ledene gore, blago,rukom...

Crnjanski-Sumatra



Sumatra :love:


znas li kako je nastala pesma? smile.gif






(Crnjanski)
Now we are carefree, light and tender.
We just think: how quiet are the snowy
peaks of the Urals.
If a pale figure makes us sad,
the one we lost to an evening,
we also know that somewhere, instead of it a rivulet
flows and is all red.
Each love, each morning in a foreign land
envelops our soul closer by its hand
in an endless tranquility of blue seas,
in which red corals glitter
like the cherries of my homeland.
We wake at night and sweetly smile
at the Moon with its bent bow
and we caress those distant hills
and the icy mountains with our tender hand.



Znam samo da je napisana u NSu smile.gif


Jeste u pravu si, ali evo kako je doslo do tih pesnickih, hipermodernih buncanja, uzivaj.... :love:

Osetih jednog dana svu nemoc ljudskog zivota i zamrsenost sudbine nae..Video sam da niko ne ide kuda hoće i primetio sam veze ,dosad neposmatrane.Kraj mene su,tog dana,prolazili Senegalci,Anamite:sreo sam jednog svog dobrog druga,koji se vracao iz rata.Kad ga upitah odakle dolazi,on mi rece: iz Bukhare!.

Mati mu je bila umrla i komsije njegove behu je sahranili.Neko mu je pokrao namestaj,kod kuce.Ni postelje,veli,nemam!
A kad ga upitah kako je putovao,on mi rece: Preko Japana i Engleske,gde su me uhapsili i umalo me nisu streljali.
Pa ta mislis sad?-pitao sam ga
Ne znam ni sam.Sam sam.Ti zna da sam se bio verio.Ona je otisla nekuda.Moda nije dobijala moja pisma.Ko zna ta će i ona docekati?Ne znam ni sam ta ću,moda ću dobiti mesto u nekoj banci.

Sve se odigralo na stanici u Zagrebu.Posle sam ja seo u voz i otputovao dalje.U vozu je bilo prepuno sveta,naročito vojnika,ena u ritama i mnogo zbunjenih ljudi.U vozu nije bilo osvetljenja i videle su se samo senke.Mala deca lezala su na podu vagona,oko naih nogu.Iznuren,nisam mogao oka da sklopim.Dok su oko mene pricali,primetio sam da su i ti glasovi nekako teski i da ljudski govor,pre,nije tako zvucao.Zagledan u mracne prozore,secao sam se kako mi je drug opisivao neke snezne planine Urala,gde je proveo godinu dana u zarobljenistvu.On je dugo i blago opisivao taj kraj na Uralu.

Osetih tako svu tu belu neizmernu tisinu,tamo u daljini.Polako sam se nasmesio.Gde sve taj covek nije bio! Secam se da je pricao i o nekoj eni.Iz njegovog opisa zapamtih samo njeno bledo lice.On je nekoliko puta ponavljao kako ju je tako bledu poslednji put video.
U mome secanju,nervozno,pocese tako da se mesaju bleda lica ena od kojih sam se i ja rastajao,ili koja sam vidjao po vozovima i brodovima.To me je gusilo te izadjoh u hodnik.Voz je bio stigao u Srem i prolazio ispod Fruske gore.Neke grane udarale su o okno,koje je bilo razbijeno.
Kroz njega je u voz padao vlazan,mokar ,hladan miris drveca i čuo sam zubor nekog potoka.Stali smo bili pred jednim razrivenim tunelom.
Hteo sam da sagledam taj potok sto je u mraku zuborio i učinilo mi se da se rumeni,i da je veseo.Oci su mi bile umorne od nespavanja,a obuzela me je bila teska slabost od dugog putovanja.Pomislih: gle,kako nikakvih veza nema u svetu.Eto,taj moj drug voleo je tu enu,a ona je ostala negde daleko u nekoj zavejanoj kuci,sama,u Tobolsku.Nita ne moe da se zadrzi.I ja,kud sve nisam isao.

A,eto,kako veselo tece ovaj potok.On je rumen i zubori.Naslonih glavu na razbijen prozor.Neki vojnici prelazili su za to vreme sa krova na krov vagona.A sva ta bleda lica,i sva moja zalost nestade u zuborenju tog potoka u mraku.Voz nije mogao dalje.Valjalo je preci preko Cortanovackog tunela peske.

Bilo je hladno.Isao sam u gomili nepoznatih putnika.Trava je bila mokra,pa smo klizili lagano,a neki su i padali.Kad smo se uspuzali na brdo,pod nama se u svitanju ukazao Dunav,siv i maglovit.Sva ta magla iza koje se naziralo nebo bila je neizmerna i beskrajna! Zelena brda,kao ostrva nad zemljom,nestajala su jo u svitanju.Bio sam zaostao iza ostalih.
A moje misli jednako su pratile mog druga na onom putovanju o kojem mi je bezbrizan,sa gorkim humorom,pricao.Plava mora i daleka ostrva koja ne poznajem,rumene biljke i koralji,kojih sam se setio valjda iz zemljopisa,jednako su mi se javljali u mislima.
Najzad mir,mir zore,polako je ulazio i u mene.Sve sto je moj drug pricao,pa i on sam,poguren u pohabanom vojnickom sinjelu,ostalo je zauvek u mom mozgu.Odjednom sam se i ja secao gradova i ljudi koje sam video na povratku iz rata.Prvi put primetih neku ogromnu promenu u svetu.
Na drugoj strani tunela cekao nas je drugi voz.Mada je u daljini već svitalo u vozu je opet bio potpun mrak.Iznuren,opet sam seo u mracni kut vagona,sam samcit.Po nekoliko puta rekoh sam sebiSumatra,Sumatra!
Sve je zamrseno.Izmenili su nas.Setih se kako se pre drukcije ivelo.I pognuh glavu.

Voz je posao i zatutnjao.Uspavljivalo me je to da je sve sad tako neobično ,i zivot i te ogromne daljine u njemu.Kud sve nisu stigle nae boli,ta sve nismo u tudjini umorni pomilovali! Ne samo ja,i on,nego i toliki drugi,hiljade,milioni!
Pomislih,kako li će me docekati moj zavicaj.Tresnje su sad svakako rumene,a sela su sad vesela.Gle,kako su i boje,čak tamo do zvezda,iste i u tresanja i u korala!Kako je sve u vezi na svetu.
Sumatra-rekoh ,opet,podrugljivo,sebi.
Odjednom se trgoh,neki nemir u meni,koji nije stigao ni do svesti,probudio me.Stajali smo opet u nekoj sumici.U jednom vagonu su pevali.Negde je plakalo jedno dete.Ali svi ti zvuci dopirali su do mene kao iz neke neizmerne daljine.
Predje me jutarnja jeza.

Video sam jo Mesec,sjajan,pa se i nehotice nasmjesih.On je svud isti jer je mrtvac.
Osetih svu nasu nemoc,svu svoju tugu.
Sumatra - prosaputah sa izvesnom afektacijom.
Ali u dusi duboko,kraj sveg opiranja to priznam,ja sam osecao neizmernu ljubav prema tim dalekim brdima,sneznim gorama,čak tamo gore do ledenih mora.Za ona daleka ostrva,gde se dogadja ono sto smo ,moda,mi učinili.Izgubio sam strah od smrti.Veze za okolinu.Kao u nekoj ludoj halucinaciji,dizao sam se u te bezmerne jutarnje magle,da ispruzim ruku i pomilujem daleki Ural,mora indijska,kud je otisla i rumen sa mog lica.Da pomilujem ostrva,ljubavi,zaljubljene,blede prilike.Sva ta zamrsenost postade jedan ogromni mir i bezgranicna uteha.
Posle,u Novom Sadu,u jednoj hotelskoj sobi,napravio sam od svega toga jednu pesmu:

...Sad smo bezbrizni,laki i nezni.
Pomislimo:kako su tihi,snezni
vrhovi Urala.

Rastuzi li nas kakav bledi lik,
sto ga izgubismo jedno vece,
znamo da ,negde,neki potok
mesto njega rumeno tece!

Po jedna ljubav,jutro,u tudjini,
dusu nam uvija,sve tesnje,
beskrajnim mirom plavih mora,
iz kojih crvena zrna korala,
kao,iz zavicaja,tresnje.

Probudimo se nocu i smesimo,drago,
na Mesec sa zapetim lukom.
I milujemo daleka brda
i ledene gore,blago,rukom...
Go to the top of the page
 
+Quote Post
DECAKizVODE
poruka Oct 4 2005, 15:52
Poruka #53




Grupa: Members
Poruke: 3,178
Registrovan/a: 11. November 03
Lokacija: u dubokom ofsajdu
Korisnik br: 340



Prijatno sam iznenadjen temom, ipak malo pozitivne kritike nije zgoreg - nedostaju tu jos neki klasici ;).gif

Samo mali odlomak kome sam umirao od smeha sat i po vremena:
"...stizem kuci i zaticem Toma kako gleda TV s novim drugom.Novi drug je malo,debelo dete sa cirem blizu nosa i ravnim siskama kao kod decaka iz crkvenog hora, koje kao da su tu samo da naglase,ili cak da se sprdaju s njegovom skoro zapanjujucom ruznocom."Znate ona lica na kojima me najcesce nalazite?",kazu siske."E,pa obratite paznju na ovo!"...."


--------------------
nisu dovoljne reči, samo obične reči da me vrate u život..
Go to the top of the page
 
+Quote Post
Limanian
poruka Oct 4 2005, 19:03
Poruka #54




Grupa: Members
Poruke: 480
Registrovan/a: 30. October 04
Lokacija: Vojvodina
Korisnik br: 634



(-Neuromancer-)
...
jer ovaj ceo u tebe je stao


kako te nije sramota ovde ima maloletnika :B
Go to the top of the page
 
+Quote Post
Lesha
poruka Oct 4 2005, 20:20
Poruka #55




Grupa: Members
Poruke: 555
Registrovan/a: 2. October 05
Lokacija: Novi Sad
Korisnik br: 3,859



Najvecnija recenica iz neke knjige..

"Svetlost misli da je najbrza... Ali gde god da stigne tama je vec tamo i odavno je cheka"

Kosach - jedna od knjiga od Disk Svetu
Terry Prachet

(valjda se ovako pise njegovo ime)
Koliko god nekome debilno i decije izgledale njegove knjige ima on i mudrosti tu...

Ovde bi mogao da izdvojim i gomilu recenica iz Autostoperskog vodica kroz galaksiju - samo da mi drug pichka vrati knjigu koju je uzeo pre godinu dana.
Best book evah...


--------------------


/afk
Go to the top of the page
 
+Quote Post
violaine
poruka Oct 4 2005, 20:44
Poruka #56




Grupa: Members
Poruke: 7,735
Registrovan/a: 18. February 05
Korisnik br: 1,794



aaa pa prachet ima sjajne stvari
nije on uopste glup, on je malo lud i vickast na svoj nacin smile.gif



"Baka je za to vreme, bila dve ulice daleko. Ona se, takoe, po merilima drugih ljudi, izgubila. Ona to nije tako doivaljvala. Ona je znala gde se nalazi, i radilo se samo o tome da se an svim ostlaim mestima ne nalazi."

"Obojica su uivala u neobinom, toplom uzbuenju to su mnogo vee neznanilce od obinih ljudi, koji nusu znali samo obine stvari."

Jednakost rituala, Teri Prachet
Go to the top of the page
 
+Quote Post
Drachenorden
poruka Oct 5 2005, 01:52
Poruka #57




Grupa: Members
Poruke: 5,180
Registrovan/a: 28. March 05
Korisnik br: 3,312



Stihovi za duu

ta e meni Amerika i 100 sluga da me dvori
Kada meni nema zemlje gde Krka ubori...


Stihovi za srce

Jutros mi je rua procvetala,
ruu gledam pa sam zaplakala,
ruo moja mladost sam ti dala,
svojoj sam te suzom zalivala...


Najdivniji stihovi

Ko na grani jabuka,
u mom telu zri,
jedan ivot jedna mladost,
svet bez ljubavi...
(.gif


--------------------
Svaka bitka se najpre dobija i gubi u srcu - General ivojin Mii
Go to the top of the page
 
+Quote Post
iNCUBUs
poruka Oct 5 2005, 09:48
Poruka #58




Grupa: Members
Poruke: 7,003
Registrovan/a: 19. April 02
Lokacija: Beograd
Korisnik br: 27



Pratchett je genijalan i verovatno jedan od najduhovitijih pisaca dananjice.
Jeste da mu je odredjeni broj romana malo cut'n'paste, tj obrada raznoraznih klasika, ali pri tome ostavlja jedan veliki lični pečat tako da ga je pravo uivanje čitati.

Recimo iz "Oruanih snaga", moe da se vadi citat sa bukvalno svake stranice. Ček da vidim kome sam pozajmio knjigu D.gif
Go to the top of the page
 
+Quote Post
Gosn Pali
poruka Oct 6 2005, 01:33
Poruka #59

I'm Jim Morrison, I'm Dead


Grupa: Members
Poruke: 15,370
Registrovan/a: 16. April 02
Korisnik br: 13



Praet je najbolje odradio "Male bogove" po mom nekom linom miljenju. Znai ni na jednu drugu njegovu knjigu se nisam toliko smejao. Ideje koje se tamo pojavljuju, izjave... mislim, fascinantno.


Odlomak (tanije, parafraziranje, nije tano zabeleen):

"...kad sva srca postanu gluva, i sa njima tvoje sopstveno - postoji put.
Kad se svi putevi zatvore, izgubi prijatelja i svi koje voli napuste te - postoji put.
Kad sve proe, nestane, vetar jave razveje snove, i kad pomisli da nade nema - postoji put.
Kad sunce hladnije postane i zvezde nad tvojim nebom ponu da gasnu - postoji put.
I kada te ne bude vie, ostae tvoje srce, prazno i veliko kao nebo, i u njemu zvezda."

- Stevan Pei, "Katmandu"


--------------------
It's not worth doing something unless you were doing something that someone, somewere, would much rather you weren't doing.
Go to the top of the page
 
+Quote Post
iNCUBUs
poruka Oct 6 2005, 01:40
Poruka #60




Grupa: Members
Poruke: 7,003
Registrovan/a: 19. April 02
Lokacija: Beograd
Korisnik br: 27



(PALI ANDJE0)
Praet je najbolje odradio "Male bogove" po mom nekom linom miljenju. Znai ni na jednu drugu njegovu knjigu se nisam toliko smejao. Ideje koje se tamo pojavljuju, izjave... mislim, fascinantno.


Da, "Mali bogovi" su uz "Oruane snage" verovatno njegova najbolja knjiga. Dodue, puno smeha ima i u "Kamioncima", "Buldoercima" i "Krilcima", ali to ne pripada Discworld mitologiji.
Go to the top of the page
 
+Quote Post

33 Stranice V  < 1 2 3 4 5 > » 
Reply to this topicStart new topic
1 korisnika čita ovu temu (1 gostiju i 0 anonimnih korisnika)
0 korisnika:

 

Tekstualna verzija Datum i vreme: 20th October 2019 - 23:11