Printable Version of Topic

Click here to view this topic in its original format

Happynovisad forum _ KNJIGA _ Odlomci, stihovi i citati

Posted by: Vergere Sep 14 2005, 12:04

Imate li neki omiljeni odlomak ili citat, stih?

"Indigo ljudi ulaze
i izlaze iz zgrada
čitaju iste novine
gledaju isti program
spavaju u isto vreme
jedu istu hranu
sa indigo decom
u indigo stanovima
sa indigo novim godinama
i rođendanima i životima
i smrću..." - Čarls Bukovski

Posted by: Hibiskus Sep 14 2005, 12:11

"Mislim da bih mogao da se otisnem i živim sa životinjama,
One su tako blage i samozadovoljne;
Stojim tako i posmatram ih dugo i dugo.
One se ne preznojavaju i ne vajkaju zbog svoga stanja
One ne leže budne u mraku i ne nariču nad svojim gresima,
One mi nisu dojadile prepirkama o dužnosti prema Bogu,
Nijedna nije nezadovoljna, nijedna nije pomahnitala od želje da bude vlasnik stvari,
Nijedna ne kleči pred drugom, niti pred svojom vrstom koja je živela hiljadama godina,
Nijedna nije nesrećna na čitavoj ovoj zemlji."

Volt Vitmen

Posted by: immacolate Sep 14 2005, 19:43

"Dan kasnije, ptice. Pa lisice dodjoshe. Muve, leptiri, ose takodje.
Dzad se pokretao, premeshtao se Dzad, poradjao se Dzad.
Grejali su se crvi u njegovom trbuhu, a u jednoj lisicjoj jazbini bilo je i bitke oko toga ko ce zgrabiti dobro meso njegove butine.
Posle toga, dogadjalo se brzo. Kosti pozutele, kosti se mrve: i uskoro, prazno mesto koje je on nekad ispunjavao dahom i belim lukom.

Tama, svetlost, tama, svetlost. A on ni jedno ni drugo da prekine imenom svojim."

(Clive Barker)

Posted by: chemtrail jecika Sep 14 2005, 21:05

Znaš ona jutra kad se probudiš prazan,
prazan kao flaše od sinoć što se vuku po podu,
prazan ti je krevet, nema je da te povuče nazad
pa samo sediš prazne glave dok obaveze zovu,
i onda prođe ceo dan a da ne znaš gde je otiš'o
i dođe onaj momenat kada neizdrž te uhvati
kada umoran si, spava ti se
a ne možeš da dozvoliš da ne izađeš negde
samo malo svest da pomutiš...

Posted by: stivlim Sep 14 2005, 22:06

Sinoc su me pohodili mrtvi
nova groblja i vekovi stari
i prilazili meni kao zrtvi
kao boji prolaznosti stvari

Dis-Nirvana

Posted by: PR0T0N Sep 15 2005, 00:49

(yeccah)
Znaš ona jutra kad se probudiš prazan,
prazan kao flaše od sinoć što se vuku po podu,
prazan ti je krevet, nema je da te povuče nazad
pa samo sediš prazne glave dok obaveze zovu,
i onda prođe ceo dan a da ne znaš gde je otiš'o
i dođe onaj momenat kada neizdrž te uhvati
kada umoran si, spava ti se
a ne možeš da dozvoliš da ne izađeš negde
samo malo svest da pomutiš...


Uh ovo je bas jako.. :love:

Posted by: olive-green Sep 15 2005, 01:06

'Zapravo je prokretanje snova, planova i nada u realnost najtezi deo posla. Ernesto je imao veru u sebe, bas kao i volju i izuzetnu odluchnost da sprovede ono shto namerava. Dodajte na to inteligenciju koja je bila ochigledna i dobicete odgovor na pitanje kako je mogao da postigne toliko za tako kratko vreme.'

Motorcycle diaries

Posted by: bipolar Sep 15 2005, 01:25

našao smile.gif


Ta ljubav tako silna,

tako drhtava, tako ocajna, tako nezna

ta ljubav

lepa kao dan

i ruzna kao vreme

ta ljubav tako stvarna

ta ljubav tako divna

tako srecna

tako vesela

i tako jadno

drhteci od straha kao dete u mraku

a tako sigurna u sebe

kao neki spokojni covek u sred noci

ta ljubav koja je izazivala

strah kod drugih,

gonila ih da govore

i primoravala da blede

ta ljubav tako vrebana

jer te druge mi smo vrebali

ganjani, ranjavani, gazeni, dotucavani,

poricani, zaboravljani

zato sto smo tu istu ljubav mi ganjali,

ranjavali, gazili, dotucavali,

poricali, zaboravljali

ta ljubav cela celcata

jos toliko ziva a sva ozarena

to je tvoja ljubav, to je moja ljubav

ona koja je bila

to osecanje je uvek novo

i nije se izmenilo,

toliko stvarno kao neka biljka,

toliko drhtavo kao neka ptica

toliko toplo i zivo kao leto

mozemo oboje otici i vratiti se

mozemo oboje otici i vratiti se

mozemo zaboraviti

a zatim ponovo zaspati

pa probuditi se patiti bditi

pa ponovo zaspati

sanjati i smrt

zatim probuditi se, osmehnuti se,

smejati se i podmladiti se

nasa ljubav zastaje tu

tvrdoglava ko magare

ziva kao zelja

svirepa kao secanje hladna kao kajanje

nezna kao uspomena

hladna kao mermer

lepa kao dan

nezna kao dete

gleda nas smeseci se

i kazuje mnogo ne govoreci nista

a ja je slusam drhteci i vicem

vicem za tebe

vicem za sebe

i preklinjem te

za tebe za sebe i za sve one koji se vole

i koji su se voleli

da, ja im vicem

za tebe za sebe i za sve druge

da ne znam

ostani tu, tu gde si

gde si bila tu ostani

ne pomici se, ne idi

mi koji smo voleli

mi smo te zaboravili

ali ti nas ne zaboravi

jer nemamo drugog do tebe na zemlji

ne dopusti nam da postanemo hladni

da se udaljavamo sve vise

odemo bilo gde

daj nam znak da si ziva

a mnogo kasnije

na ivici nekog siprazja

u sumi uspomena

iskrsni odjednom

pruzi nam ruku

i spasi nas.

Posted by: Vergere Sep 15 2005, 01:35

Molim vas samo kada navedete, da navedete odakle je odlomak ili makar ko je pisac smile.gif Hvala smile.gif

Posted by: bipolar Sep 15 2005, 01:39

uuu,al smo strejt...šta,ovo pokušavamo da bude edukati+vni a ne sektaški topic,a? smile.gif

oki,

prever,žak
"ta ljubav"

Posted by: bipolar Sep 15 2005, 01:57

nije baš strejt post:
http://www.google.com/url?sa=t&ct=res&cd=6&url=http%3A//www.sing365.com/music/lyric.nsf/Placebo-lyrics/2C565586E15C417148256A250018DC7C&ei=88EoQ-HWIbzgRLnK0ekH

ako smatarate da ovo ne može ovde,izvinjavam se,i naravno editovaću....

Posted by: Penelopa Sep 15 2005, 11:38

Poslednja mudrost
Prosao je svakom cestom i ubo se na sve trnove. Ranilo ga u pete i stegna, drvlje i kamenje.Ali kada je pruzio ruku da ubere vjenac cvjeca,sabrao je samo rukovet razocarenja.
Rumeni plodovi ukazase se ispunjeni pepelom. Najlepsi osmesi prirode predapsase ga svojim pelinom i svojom cemerikom. I on se pitao:
-treba li od svake lepote da kusam samo njenu gorcinu? Moram li da od svake ljubavi saberem samo njenu tugu?
Kada je dizao oci ka nebu video je uvek ista sunca i meseca.
A ako mu se cinilo da igde ljudska patnja nailazi milosti,bilo je u oku deteta i na mjesu jagode.

Tin Ujevic

Posted by: chemtrail jecika Sep 15 2005, 12:54

(PR0T0N)
(yeccah)
Znaš ona jutra kad se probudiš prazan,
prazan kao flaše od sinoć što se vuku po podu,
prazan ti je krevet, nema je da te povuče nazad
pa samo sediš prazne glave dok obaveze zovu,
i onda prođe ceo dan a da ne znaš gde je otiš'o
i dođe onaj momenat kada neizdrž te uhvati
kada umoran si, spava ti se
a ne možeš da dozvoliš da ne izađeš negde
samo malo svest da pomutiš...


Uh ovo je bas jako.. :love:


Beogradski Sindikat ;).gif

Posted by: HUNTER Sep 15 2005, 13:02

http://www.toolband.com/album/lyrics/

EDUKACIJA

Posted by: Vergere Sep 15 2005, 13:13

"...jer oni koji treba da se nađu, naći će se jednog dana."

"Oči koje gledaju nebo, poprimaju na trenutke njegovu boju."

"Vidite, čudo je nepotrebno i štetno. Činiti takozvano čudo mogu mnogi uz nekoliko godina propisanih vežbi duha i tela. Ali najveće čudo je ne činiti ga. To je zadatak istinskog čoveka."

Stevan Pešić, "Katmandu"

Posted by: chemtrail jecika Sep 15 2005, 13:31

Sun set and sun rise
I'm my own personal light show
Flipping switches...moving from basin bottoms to plateaus
The Earth...manipulates itself beneath me
I stand still...stagnate.
Can't kill...this lagged state

Life...manipulates itself around me, but I'm dead still
Upright...but dead still
Word is still born...
I will not stoop to the level of the stoop that y'all chill on
If the building's boarded up and the children of the corn
-er Liquor Store don't want to kick it no more...
because holes have filled the wall, sneakers are scuffed & toes have become sore

I saw y'all walk from the hood of tough luck
Yeah, if these walls could talk they wouldn't shut the fuck up

Posted by: NS-CODE Sep 15 2005, 17:08

Znoj krv spasava - bolje 10 metara rova nego 2 metra groba!

.........Vojnička izreka

Posted by: Penelopa Sep 15 2005, 21:27

zato cuti, sta ce reci kada oci govore
mene tvoje somot usne uvek lako prevare.
ili reci da me volis, slatko, najsladje sto znas
ili priznaj da je ljubav iza nas

uvatila me neka sentimetalnost :| (.gif

Posted by: Kathy Sep 15 2005, 22:12

"hm...

sa druge strane, sa druge strane jastuka!"

:B

Posted by: budda Sep 16 2005, 22:17

(Penelopa)
Poslednja mudrost
Prosao je svakom cestom i ubo se na sve trnove. Ranilo ga u pete i stegna, drvlje i kamenje.Ali kada je pruzio ruku da ubere vjenac cvjeca,sabrao je samo rukovet razocarenja.
Rumeni plodovi ukazase se ispunjeni pepelom. Najlepsi osmesi prirode predapsase ga svojim pelinom i svojom cemerikom. I on se pitao:
-treba li od svake lepote da kusam samo njenu gorcinu? Moram li da od svake ljubavi saberem samo njenu tugu?
Kada je dizao oci ka nebu video je uvek ista sunca i meseca.
A ako mu se cinilo da igde ljudska patnja nailazi milosti,bilo je u oku deteta i na mjesu jagode.

Tin Ujevic


penelopa...ja sam iznenadjen...
obozavam Ujevica...svaka cast

Posted by: Penelopa Sep 16 2005, 22:35

;).gif

Posted by: bipolar Sep 16 2005, 23:00

"osam i deset i dvadeset dve sekunde.
Smeđa kosa.Crveni džemper sa dekolteom.Smeđe oči.Osmeh.Usne.Crveni karmin.Minđušeu obliku slonova.Razdeljak,malo desno od sredine.Nos nakrivljen tri milimetra u levo.Neko ju je udario kad je igrala između dve vatre.Farmerke.Crni ajlajner.Crveni lak za nokte.Oko vrata lančić s priveskom u obliku astečkog sunca.Crne "kikers" cipele.Njeno lice nije bilo lice fotomodela,ipak,da joj je nos bio manje kriv i zubi manje isprepletani,bila bi ružnija.Ovako je bila savršena.Osam i deset i dvadeset tri sekunde.Stavio sam prst na vrat.Iznad sto pedeset.Osam i dest i dvadest tri i po sekunde.Bio sam zaljubljen.Kako,jebote?Otkud?Mislio sam da mi se to više neće dešavati.Osam i deset i dvadeset četiri sekunde.Protest?Milošević?Fakultet?"


........................

"Pokušao sam da ubedim sebe da je u pitanju opsesija,izazvana mojom klatastrofalnom životnom situacijom,da je nemoguće biti toliko zaljubljen u nekog ko je od upoznavanja s tobom progovorio jedva tri reči i stalno gleda kroz prozor u mrak.Znao sam,međutim,da rezoni nemaju nikakve veze sa ljubavlju i da se u životu najstrašnije zaljubiš tako,u nekog ko se upravo vratio s pišanja i tako lepo trepće"


kandže

Posted by: Penelopa Sep 18 2005, 19:11

(Buddha)
(Penelopa)
Poslednja mudrost
Prosao je svakom cestom i ubo se na sve trnove. Ranilo ga u pete i stegna, drvlje i kamenje.Ali kada je pruzio ruku da ubere vjenac cvjeca,sabrao je samo rukovet razocarenja.
Rumeni plodovi ukazase se ispunjeni pepelom. Najlepsi osmesi prirode predapsase ga svojim pelinom i svojom cemerikom. I on se pitao:
-treba li od svake lepote da kusam samo njenu gorcinu? Moram li da od svake ljubavi saberem samo njenu tugu?
Kada je dizao oci ka nebu video je uvek ista sunca i meseca.
A ako mu se cinilo da igde ljudska patnja nailazi milosti,bilo je u oku deteta i na mjesu jagode.

Tin Ujevic


penelopa...ja sam iznenadjen...
obozavam Ujevica...svaka cast



Sto iznenadjen? o.gif

Radile predrasude ;).gif

Posted by: Insane Sep 19 2005, 12:47

I'm not sleepin' now when you're gonne
I've got feelin' I did you wrong :oops:
I need healin' it's been too long ... and
I'm not sleepin' now when you're gonne

smile.gif

Posted by: lucilla Sep 19 2005, 20:17

Gilgamesu, kuda zuris?
Zivot koji trazis neces naci.
Kad su bogovi stvorili ljude,
Smrt su odredili za njih,
A zivot zadrzali za sebe.
Zato jedi i pij, Gilgamesu,
Napuni svoje telo,
Dan i noc samo se veseli!
Neka ti je svaki dan radosna svetkovina!
Veseli se i dan i noc uz harfu, frulu i igru!
Obuci cistu odecu,
Operi i pomazi svoju glavu
I okupaj telo u svezoj vodi!
Veselo gledaj decu
Koja te hvataju za ruke!...

(Ep o Gilgamesu)

Posted by: ultramarine Sep 19 2005, 21:11

Stojte, galije carske! Sputajte krme
mocne!
Gazite tihim hodom!
Opelo gordo drzim u doba jeze
nocne
Nad ovom svetom vodom.

Tu na dnu, gde skoljke san umoran
hvata
I na mrtve alge tresetnica pada,
Lezi groblje hrabrih, lezi brat do
brata,
Prometeji nade, apostoli jada.

Zar ne osecate kako more mili,
Da ne ruzi vecni pokoj palih ceta?
Iz dubokog jaza mirni dremez cili,
A umornim letom zrak meseca seta.

To je hram tajanstva i grobnica tuzna
Za ogromnog mrca, k'o nas um beskrajna.
Tiha kao ponoc vrh ostrvlja juzna,
Mracna kao savest, hladna i ocajna.

Zar ne osecate iz modrih dubina
Da poboznost raste vrh voda prosuta
I vazduhom igra cudna pitomina?
To velika dusa pokojnika luta

Stojte, galije carske! Na grobu brace
moje
Zavite crnim trube.
Strazari u svecanom opelo nek otpoje
Tu, gde se vali ljube!

Jer proci ce mnoga stoleca, k'o pena
sto prolazi morem i umre bez znaka,
I doci ce nova i velika smena,
Da dom sjaja stvara na gomili raka.

Ali ovo groblje, gde je pogrebena
ogromna i strasna tajna epopeje,
Kolevka ce biti bajke za vremena,
Gde ce duh da trazi svoje korifeje.

Sahranjeni tu su nekadasnji venci
I prolazna radost celog jednog roda,
Zato grob taj lezi u talasa senci
Izmedj' nedra zemlje i nebesnog svoda.

Stojte, galije carske! Buktinje nek
utrnu,
Veslanje umre hujno,
A kad opelo svrsim, klizite u noc
crnu
pobozno i necujno.

Jer hocu da vlada beskrajna tisina
I da mrtvi cuju huk borbene lave,
Kako vrucim kljucem krv penusa njina
U deci sto klikcu pod okriljem slave.

Jer, tamo daleko, popriste se zari
Ovom istom krvlju sto ovde pociva:
Ovde iznad oca pokoj gospodari,
Tamo iznad sina povesnica biva.

Zato hocu mira, da opelo sluzim
bez reci, bez suza i uzdaha mekih,
Da miris tamjana i dah praha zdruzim
Uz tutnjavu muklu dobosa dalekih.

Stojte, galije carske! U ime svesne
poste
Klizite tihim hodom.
Opelo drzim, kakvo ne vide nebo joste
Nad ovom svetom vodom!

Uh, uvek se najezim na ovo...

Posted by: Insane Sep 20 2005, 08:17

Ko udara tako pozno u tisini nocnog mira
na kapiji zatvorenoj, svetogorskog manastira

Posted by: nela Sep 20 2005, 10:43

Shall I compare thee to a summer's day?
Thou art more lovely and more temperate:
Rough winds do shake the darling buds of May,
And summer's lease hath all too short a date:
Sometime too hot the eye of heaven shines,
And often is his gold complexion dimm'd,
And every fair from fair sometime declines,
By chance, or nature's changing course untrimm'd:
But thy eternal summer shall not fade,
Nor lose possession of that fair thou ow'st,
Nor shall death brag thou wander'st in his shade,
When in eternal lines to time thou grow'st,
So long as men can breathe, or eyes can see,
So long lives this, and this gives life to thee.

Shakespear, sonnet XVIII

Posted by: Vergere Sep 20 2005, 12:51

E baš sam juče listao neko džepno izdanje Šekspirovih "Soneta" na srpskom. Jako dobra stvar.

Šekspir je bez ikakve sumnje jedan od najvećih pisaca svih vremena. smile.gif

Posted by: Penelopa Sep 28 2005, 20:43

Prvih deset topica POLITIKA a KULTURA je odavno na drugoj strani :mrgud:
ajmo jedan refresh

Ko nista ne zna,nista ne voli. Ko ne ume nista, ne razume nista. Ko nista ne razume, bezvredan je. Ali onaj ko poima, taj i voli, zapaza, vidi... Vise se voli ono o cemu se vise zna... Ko god zamislja da svako voce sazreva u isto vreme kad i jagode, ne zna nista o grozdju.

PARACELSUS

Posted by: bipolar Sep 28 2005, 23:50

"Ja ne ličim na nju.Mislim da sam klempav.Mislim da sam premršav.Imam već 15 godina a nikad još nisam imao ribu.
Ako se ne računa ona jedna jedina
(Koju sam izmislio uostalom.)
Kosa mi je kratka i ofarbana u crveno.Farmerke su mi iscepane i prljave.Na levoj ruci nosim crvenu znojnicu sa sleta na kojoj sam crnim markerom napisao ANARHIJA!Na sred PANKRITI majice koju sam napravio negde pred kraj školske godine nalazi se velika krvava mrlja.
Svima sam ispričao da je ona tu otkad mi je u sred probe pukla žica na basu koji sviram u pank bendu Gliste a u stvari sam posekao prst otvarajući konzervu sardina.
(Inače Gliste postoje otprilike koliko i moja riba.)
Istina je da oću da sviram bas u pank bendu.
Al nemam bas.
A nemam ni muda.
Nama uostalom ni jednog pank benda oko mene,
Svi pank bendovi u ovoj zemlji su u Ljubljani ili Rijeci.Čak i u Zagrebu.Samo u usranom Beogradu nema ni jednog.
(Ovde bre nema čak ni pankera!)
Al boli me kurac.Mogu ja i sam.
Jutros sam recimo posle doručka pušto ploče na svom TRAVIATA gramofonu.I jebalo mi se tri posto što se keva drala iz dnevne sobe.Zaključao sam vrata.Stao sam pred ogledalo i namrštio se na sebe.Bio sam go do pojasa.Stavio sam lanac oko vrata.Pokazao sam sebi kurac.Isplazio sam se.Bio sam u fazonu da pljujem al nisam.Onda sama skako pogo i urlao:VAJTRAJOT!AJVONARAJOT!VAJTRAJOT!DRAJTOVMAJOUN!...
(Anarhija kažem vam.Anarhija totalna)"


Arsenijević i Zograf "Išmail"

e da,sve gramatiče greške su namerne tj nalaze se u originalnom delu

Posted by: Tomy Sep 30 2005, 02:47

Ovo su tvoje pesme. Ne pitaj kako sam
Saznao šta misliš. Možda sam nekada
Bio: ti. Možda si i ti nekada bila: ja.
Možda smo zajedno bili ceo svet.

Miroslav Antić

Posted by: bipolar Sep 30 2005, 10:52

NIRVANA

Nocas su me pohodili mrtvi,
Nova groblja i vekovi stari,
Prilazili k meni kao zrtvi,
Kao boji prolaznosti stvari.

Nocas su me pohodila mora,
Sva usahla, bez vala i pene,
Mrtav vetar duvao je s gora,
Trudio se svemir da pokrene.

Nocas me je pohodila sreca
Mrtvih dusa, i san mrtve ruze,
Nocas bila sva mrtva proleca,
I mirisi mrtvi svuda kruze.

Nocas ljubav dolazila k meni,
Mrtva ljubav iz sviju vremena,
Zaljubljeni, smrcu zagrljeni
Pod poljupcem mrtvih uspomena.

I sve sto je postajalo ikad,
Svoju senku sve sto imadjase,
Sve sto vise javiti se nikad,
Nikad nece – k meni dohodjase.

To su bili umrli oblaci,
Mrtvo vreme s istorijom dana,
Tu su bili poginuli zraci,
Svu selenu pritisnu nirvana.

I nirvana imala je tada
Pogled koji nema ljudsko oko,
Bez oblaka, bez srece, bez jada,
Pogled mrtav i prazan duboko.

I taj pogled, k`o kam da je neki,
Padao je na mene i snove,
Na buducnost, na prostor daleki,
Na ideje, i sve misli nove.

Nocas su me pohodili mrtvi,
Nova groblja i vekovi stari,
Prilazili k meni kao zrtvi,
Kao boji prolaznosti stvari.



dis

Posted by: nela Sep 30 2005, 10:58

Reci mi sad, kada već prošlo sve je:
časi bolni i dani dragi, lepi;
kad novi bol se starom bolu smeje;
od reči tvojih kad duša ne strepi -

reci, da l' te je moja
tuga bolela
nekad, kad sam te mnogo,
mnogo volela?

Reci mi sad, kad me ne voliš više;
kad ti se prošloj ruga nova sreća;
i kad se dana koji nekad biše
duše ti samo kad me vidiš seća -

reci, da l' te je moja
radost bolela
jednom, kad nisam više
tebe volela?


II

Nekad sam bila dobra i mlada
i poverljiva i puna nada,
nekada pre;
ti si mi tada reći mog'o
beskrajno mnogo, o kako mnogo
sa reč i dve.

Spokojni bili su dani moji,
a ti si srcu mi prvi koji
beše drag,
pa iza svega što si mi rek'o,
katkad surovo, katkada meko,
ostao je trag.

Sad srce moje bije tiše:
već manje volim, a znam više
nego pre;
već sad mi ne bi reći mog'o
onako dosta, onako mnogo
sa reč i dve.

I kad bi danas prišao meni
i hteo reči davno rečeni'
buditi draž,
u srcu mome šaptao bi neko:
da sve što si mi ikada rek'o,
bila je laž.

Desanka Maksimovic - Po rastanku

Posted by: Vergere Sep 30 2005, 12:48

Uh, u ovoj zbirci je zaista bilo teško izabrati najlepši odlomak, pa sam rešio da otkucam dva:

Paulo Koeljo, Priručnik za Ratnika Svetlosti

str. 127:

"Ima trenutaka kada se ratnikov put odvija po pukoj navici. Tada on primenjuje jednu pouku Nahmana iz Braclava: "Ako ne uspevaš da meditiraš, moraš da ponavljaš jednu jedinu običnu reč, jer to duši godi. Ne govori više ništa, već samo ponavljaj tu istu reč, bez prestanka, nebrojeno puta. Ona će na kraju izgubiti smisao, a zatim poprimiti jedno novo značenje. Bog će otvoriti vrata, a ti ćeš uspeti pomoću te proste reči da saopštiš sve što želiš."

Kada je prinuđen da obavlja isti zadatak više puta, ratnik primenjuje ovu taktiku, i preobražava svoj rad u molitvu."

str. 148:

"Ratnik zna da postoji takozvani "efekat slapova".

Vrlo često bio je u prilici da gleda kako izvesna osoba nepravedno postupa prema nekome ko nema hrabrosti da se suprotstavi. To znači da je dotična osoba, iz kukavičluka i želje za osvetom, istresla svoj bes na nekom drugom, slabijem, koji ga, sa svoje strane, istresa dalje, na nekom trećem, stvarajući tako čitav lanac nesreće. Niko ne zna unapred posledice svojih svireposti.
Zato je ratnik svetlosti vrlo oprezan u rukovanju mačem, i prihvata jedino onog suparnika koga smatra dostojnim sebe. U trenucima besa, udara o stenu i ugane ruku.

Ruka se posle izvesnog vremena oporavi; ali dete koje je dobilo batine samo zato što je njegov otac izgubio jednu bitku, ostaje obeleženo za čitav život."

Posted by: Penelopa Sep 30 2005, 13:30

@ nela al me nadje cry.gif

Posted by: I'm with the pilots Sep 30 2005, 17:45

„No treba da naučiš kako da razlikuješ plamen natprirodne ljubavi od osećaja da se topiš od čulnog milja. To je i za svece teško.“
„Šta je ljubav? Nema ničega na svetu, ni čoveka ni đavola, ni bilo čega, prema čemu bih gajio više podozrenja jer ljubav prodire u dušu silnije od svih drugih stvari. Ne postoji ništa što bi toliko ophrvalo i sputalo srce koliko to čini ljubav. Stoga, sem ako nema onog oružja koje je obuzdava, duše se zbog ljubavi sunovrati u grdnu propast.“


...Umberto Eko, Ime ruže...

Posted by: lilac Sep 30 2005, 19:32

Odbojna mi je bila svaka ideja da postanem nesto, od toga mi je bilo muka... Da se ozenim, napravim decu, odlazim nekud na posao svakog bozjeg dana i vracam se. Ni u ludilu... Zar je covek samo zato stvoren: da izdrzi sve to i onda umre? Radije bih negde prao sudove, vracao se u svoju rupu i pio dok ne zaspim...


Los Andjeles je bio dobro mesto. Tu je zivela masa bednika. Bice lako izgubiti se medju njima


Charls Bukovski - Bludni Sin

Posted by: nela Sep 30 2005, 20:05

@ Penelopa
samo cu reci: (.gif

Posted by: deysun Sep 30 2005, 22:21

..Sad smo bezbrizni, laki i nezni.
Pomislimo: kako su tihi, snezni
vrhovi Urala.

Rastuzi li nas kakav bledi lik,
sto ga izgubismo jedno vece,
znamo da, negde, neki potok
mesto njega rumeno tece!

Po jedna ljubav, jutro,u tudjini,
dusu nam uvija, sve tesnje,
beskrajnim mirom plavih mora,
iz kojih crvena zrna korala,
kao, iz zavicaja, tresnje.

Probudimo se nocu i smesimo, drago,
na Mesec sa zapetim lukom.
I milujemo daleka brda
i ledene gore, blago,rukom...

Crnjanski-Sumatra

Posted by: Penelopa Oct 1 2005, 21:52

Bese jednom jedna ptica. i bese ukrasena parom savrsenih krila i svetlucavim, sarenim i cudesnim perjem.Najzad, bese to zivotinja stvorena da leti slobodno na nebu, i da raduje svakoga ko bi je posmatrao.
Jednog dana, jedna zena vide pticu i zaljubi se u nju. Posmatrase njen let usta otvorenih od cuda, dok joj je srce brzo lupalo, a oci sjajile od uzbudjenja.
Pozva je da lete zajedno, i obe letese nebom u potpunom skladu. Zena se divila, obozavala i slavila pticu.
Ali onda pomisli: mozda ptica pozeli da upozna daleke planine! I zena se uplasi. Uplasi se da se nikada nece osecati isto s’nekom drugom pticom. I oseti ljubomoru na sposobnost letenja koju je ptica imala.
I oseti se usamljenom.
I pomisli: ’Spremicu zamku. Cim se ptica sledeci put pojavi, nikada vise nece otici.’
Ptica, koja je takodje bila zaljubljena, ponovo dodje sledeceg dana, upade u zamku, i ostade zarobljena u kavezu.
Svakog dana gledala je pticu. Tamo bese predmet njene strasti, i ona ju je pokazivala svojim prijateljicama, koje primetise:’Ti si osoba koja ima sve.’ U medjuvremenu, pocela je da se dogadja neobicna promena: kako je pticu posedovala, i vise nije imala potrebu da je osvaja, poce da gubi interesovanje za nju. Ptica ne mogavsi da leti i izrari svoja zivotna osecanja, poce da bledi, gubi sjaj, postade ruzna- i zena joj vise nije poklanjala paznju, osim dok ju je hranila i cistila kavez.
Jednog lepog dana, ptica uginu. Ona se duboko rastuzi i zivot je provodila misleci na nju.Ali nije se secala kaveza, vec samo onog dana kada ju je prvi put ugledala kako leti zadovoljna medju oblacima.
I kada bi sebe osmotrila, shvatila bi da je ono sto ju je toliko dirnulo bila pticja sloboda, snaga krila u pokretu, a ne njeno fizicko telo.
Bez ptice njen zivot izgubio je smisao, i smrt pokuca na njena vrata.
’Zasto si dosla?’ upita ona smrt. ‘Da bi ponovo mogla da letis na nebu zajedno sa pticom.’ Odgovori smrt. ’da si dozvolila da zauvek leti, volela bi je i divila bi joj se jos i vise; sada sam ti ja potrebna da bi je ponovo srela.’



Paulo Koeljo - 11 minuta

Posted by: frkans Oct 1 2005, 22:02

odlicna knjiga...

Posted by: Penelopa Oct 1 2005, 23:27

(frkans)
odlicna knjiga...

aha... kao i sve njegove. al najaci utisak na mene je ostavila 'veronika je odlucila da umre' knjiga je brutalna. u njegovom je fazonu. ali od svih njegovih koje sam procitala (a to je skoro sve koje su prevedene) ova prednjaci

Posted by: Penelopa Oct 2 2005, 15:01

Jeste li...

Jeste li se ikada usprotivili nasilniku?
Jeste li ikada pljunuli u lice ucenjivacu?
Jeste li ikada ustali u odbranu slabijeg?
Jeste li ikada rekli da laze, mocniku koji je lagao?
Jeste li ikada uspeli da posmatrate klevetnike?
Jeste li ikada sprecili podlu intrigu?
Jeste li ikada ustali u odbranu nevinog?
Jeste li ikada ucinili nesto dobro, stavljajuci zivot na kocku?
Ako jeste, niste uzalud bili covek,
a ako niste, ne znam zasto ste se uopste rodili kao covek,
mogli ste se roditi kao crv, mis ili muva.

Dragan Jeremic

Posted by: -Neuromancer- Oct 3 2005, 12:41

sve tvoje reci ljubavi pune
jos mojih misli stranice boje
dok prepuno tuge srce kune
dan kada sreo sam usne tvoje

na te mirisi mi jastuk svaki
slika me tvoja jos uvek gleda
a nocu sanjam poljubac laki
koji mi oci sklopiti ne da

osmehom placem, kad te se setim
kad shvatim sta sam za tebe dao
na novi svet neki, ja cu da letim
jer ovaj ceo u tebe je stao

Posted by: olive-green Oct 3 2005, 13:45

(deysun)
..Sad smo bezbrizni, laki i nezni.
Pomislimo: kako su tihi, snezni
vrhovi Urala.

Rastuzi li nas kakav bledi lik,
sto ga izgubismo jedno vece,
znamo da, negde, neki potok
mesto njega rumeno tece!

Po jedna ljubav, jutro,u tudjini,
dusu nam uvija, sve tesnje,
beskrajnim mirom plavih mora,
iz kojih crvena zrna korala,
kao, iz zavicaja, tresnje.

Probudimo se nocu i smesimo, drago,
na Mesec sa zapetim lukom.
I milujemo daleka brda
i ledene gore, blago,rukom...

Crnjanski-Sumatra



Sumatra :love:

Posted by: Vergere Oct 3 2005, 14:00

Shattered Pieces

Inside my sleeve, I pull out my heart,
handing it to you, "careful it's fragile,
and easily falls apart."

Extending your arms, you take the heart in
your tender warm hands.
It falls into a million shattered pieces - on
the floor it lands.

You begin to bend down to pick it up, sorrow and
sadness in your eyes.

Apologies are not enough.

Looking at you with tears in my eyes,
I ask you not to pick up the pieces of a heart
that has fallen apart.

I am the one who needs to pick up the pieces of
my shattered heart - one by one, piece by piece.

I need to put it together again, some how. some way.

Each piece of my heart has a memory so true.
Each piece of my heart has part of you.

You are the one who is leaving to start a new lease on life.
I'll just be here on my knees picking up the pieces of a
heart that feels like it's being pierced with a knife.

All my tears won't keep you near
All my tears won't mend what's not here.

Again I look at you with a whisper in my voice,
The only way my heart will mend and finally be complete,
is if you and I can come together without being discreet.
You see, what we have here and today, helps me face the
world, with a love for you that gives a glow -
but now, my darling, you made a choice.

My heart is on this floor, shattered and broke.
With each piece I pick up -
I need to learn to let go.

Posted by: Penelopa Oct 3 2005, 14:25

(-Neuromancer-)
sve tvoje reci ljubavi pune
jos mojih misli stranice boje
dok prepuno tuge srce kune
dan kada sreo sam usne tvoje

na te mirisi mi jastuk svaki
slika me tvoja jos uvek gleda
a nocu sanjam poljubac laki
koji mi oci sklopiti ne da

osmehom placem, kad te se setim
kad shvatim sta sam za tebe dao
na novi svet neki, ja cu da letim
jer ovaj ceo u tebe je stao


:love:

:kuc, kuc: gde je nas neuro? sta si sa njim uradio? :?

;).gif

Posted by: deysun Oct 3 2005, 15:34

(olive-green)
(deysun)
..Sad smo bezbrizni, laki i nezni.
Pomislimo: kako su tihi, snezni
vrhovi Urala.

Rastuzi li nas kakav bledi lik,
sto ga izgubismo jedno vece,
znamo da, negde, neki potok
mesto njega rumeno tece!

Po jedna ljubav, jutro,u tudjini,
dusu nam uvija, sve tesnje,
beskrajnim mirom plavih mora,
iz kojih crvena zrna korala,
kao, iz zavicaja, tresnje.

Probudimo se nocu i smesimo, drago,
na Mesec sa zapetim lukom.
I milujemo daleka brda
i ledene gore, blago,rukom...

Crnjanski-Sumatra



Sumatra :love:


znas li kako je nastala pesma? smile.gif

Posted by: -Neuromancer- Oct 3 2005, 17:29

(Penelopa)
:love:
:kuc, kuc: gde je nas neuro? sta si sa njim uradio? :?
;).gif


resio sam sa vama da podelim i poneku moju pesmicu, ako budete dobri mozda vam napisem i jos koju, mada ne smem da preterujem necu da unistavam reputaciju... ;).gif

Posted by: olive-green Oct 4 2005, 03:10

(deysun)
(olive-green)
(deysun)
..Sad smo bezbrizni, laki i nezni.
Pomislimo: kako su tihi, snezni
vrhovi Urala.

Rastuzi li nas kakav bledi lik,
sto ga izgubismo jedno vece,
znamo da, negde, neki potok
mesto njega rumeno tece!

Po jedna ljubav, jutro,u tudjini,
dusu nam uvija, sve tesnje,
beskrajnim mirom plavih mora,
iz kojih crvena zrna korala,
kao, iz zavicaja, tresnje.

Probudimo se nocu i smesimo, drago,
na Mesec sa zapetim lukom.
I milujemo daleka brda
i ledene gore, blago,rukom...

Crnjanski-Sumatra



Sumatra :love:


znas li kako je nastala pesma? smile.gif






(Crnjanski)
Now we are carefree, light and tender.
We just think: how quiet are the snowy
peaks of the Urals.
If a pale figure makes us sad,
the one we lost to an evening,
we also know that somewhere, instead of it a rivulet
flows and is all red.
Each love, each morning in a foreign land
envelops our soul closer by its hand
in an endless tranquility of blue seas,
in which red corals glitter
like the cherries of my homeland.
We wake at night and sweetly smile
at the Moon with its bent bow
and we caress those distant hills
and the icy mountains with our tender hand.



Znam samo da je napisana u NSu smile.gif

Posted by: deysun Oct 4 2005, 05:41

(olive-green)
(deysun)
(olive-green)
(deysun)
..Sad smo bezbrizni, laki i nezni.
Pomislimo: kako su tihi, snezni
vrhovi Urala.

Rastuzi li nas kakav bledi lik,
sto ga izgubismo jedno vece,
znamo da, negde, neki potok
mesto njega rumeno tece!

Po jedna ljubav, jutro,u tudjini,
dusu nam uvija, sve tesnje,
beskrajnim mirom plavih mora,
iz kojih crvena zrna korala,
kao, iz zavicaja, tresnje.

Probudimo se nocu i smesimo, drago,
na Mesec sa zapetim lukom.
I milujemo daleka brda
i ledene gore, blago,rukom...

Crnjanski-Sumatra



Sumatra :love:


znas li kako je nastala pesma? smile.gif






(Crnjanski)
Now we are carefree, light and tender.
We just think: how quiet are the snowy
peaks of the Urals.
If a pale figure makes us sad,
the one we lost to an evening,
we also know that somewhere, instead of it a rivulet
flows and is all red.
Each love, each morning in a foreign land
envelops our soul closer by its hand
in an endless tranquility of blue seas,
in which red corals glitter
like the cherries of my homeland.
We wake at night and sweetly smile
at the Moon with its bent bow
and we caress those distant hills
and the icy mountains with our tender hand.



Znam samo da je napisana u NSu smile.gif


Jeste u pravu si, ali evo kako je doslo do tih pesnickih, hipermodernih buncanja, uzivaj.... :love:

„Osetih jednog dana svu nemoc ljudskog zivota i zamrsenost sudbine naše..Video sam da niko ne ide kuda hoće i primetio sam veze ,dosad neposmatrane.Kraj mene su,tog dana,prolazili Senegalci,Anamite:sreo sam jednog svog dobrog druga,koji se vracao iz rata.Kad ga upitah odakle dolazi,on mi rece: iz Bukhare!.

Mati mu je bila umrla i komsije njegove behu je sahranili.Neko mu je pokrao namestaj,kod kuce.Ni postelje,veli,nemam!
A kad ga upitah kako je putovao,on mi rece: ”Preko Japana i Engleske,gde su me uhapsili i umalo me nisu streljali.„
”Pa šta mislis sad?„-pitao sam ga
”Ne znam ni sam.Sam sam.Ti znaš da sam se bio verio.Ona je otisla nekuda.Možda nije dobijala moja pisma.Ko zna šta će i ona docekati?Ne znam ni sam šta ću,možda ću dobiti mesto u nekoj banci.„

Sve se odigralo na stanici u Zagrebu.Posle sam ja seo u voz i otputovao dalje.U vozu je bilo prepuno sveta,naročito vojnika,žena u ritama i mnogo zbunjenih ljudi.U vozu nije bilo osvetljenja i videle su se samo senke.Mala deca lezala su na podu vagona,oko naših nogu.Iznuren,nisam mogao oka da sklopim.Dok su oko mene pricali,primetio sam da su i ti glasovi nekako teski i da ljudski govor,pre,nije tako zvucao.Zagledan u mracne prozore,secao sam se kako mi je drug opisivao neke snezne planine Urala,gde je proveo godinu dana u zarobljenistvu.On je dugo i blago opisivao taj kraj na Uralu.

Osetih tako svu tu belu neizmernu tisinu,tamo u daljini.Polako sam se nasmesio.Gde sve taj covek nije bio! Secam se da je pricao i o nekoj ženi.Iz njegovog opisa zapamtih samo njeno bledo lice.On je nekoliko puta ponavljao kako ju je tako bledu poslednji put video.
U mome secanju,nervozno,pocese tako da se mesaju bleda lica žena od kojih sam se i ja rastajao,ili koja sam vidjao po vozovima i brodovima.To me je gusilo te izadjoh u hodnik.Voz je bio stigao u Srem i prolazio ispod Fruske gore.Neke grane udarale su o okno,koje je bilo razbijeno.
Kroz njega je u voz padao vlazan,mokar ,hladan miris drveca i čuo sam zubor nekog potoka.Stali smo bili pred jednim razrivenim tunelom.
Hteo sam da sagledam taj potok sto je u mraku zuborio i učinilo mi se da se rumeni,i da je veseo.Oci su mi bile umorne od nespavanja,a obuzela me je bila teska slabost od dugog putovanja.Pomislih: gle,kako nikakvih veza nema u svetu.Eto,taj moj drug voleo je tu ženu,a ona je ostala negde daleko u nekoj zavejanoj kuci,sama,u Tobolsku.Ništa ne može da se zadrzi.I ja,kud sve nisam isao.

A,eto,kako veselo tece ovaj potok.On je rumen i zubori.Naslonih glavu na razbijen prozor.Neki vojnici prelazili su za to vreme sa krova na krov vagona.A sva ta bleda lica,i sva moja zalost nestade u zuborenju tog potoka u mraku.Voz nije mogao dalje.Valjalo je preci preko Cortanovackog tunela peske.

Bilo je hladno.Isao sam u gomili nepoznatih putnika.Trava je bila mokra,pa smo klizili lagano,a neki su i padali.Kad smo se uspuzali na brdo,pod nama se u svitanju ukazao Dunav,siv i maglovit.Sva ta magla iza koje se naziralo nebo bila je neizmerna i beskrajna! Zelena brda,kao ostrva nad zemljom,nestajala su još u svitanju.Bio sam zaostao iza ostalih.
A moje misli jednako su pratile mog druga na onom putovanju o kojem mi je bezbrizan,sa gorkim humorom,pricao.Plava mora i daleka ostrva koja ne poznajem,rumene biljke i koralji,kojih sam se setio valjda iz zemljopisa,jednako su mi se javljali u mislima.
Najzad mir,mir zore,polako je ulazio i u mene.Sve sto je moj drug pricao,pa i on sam,poguren u pohabanom vojnickom sinjelu,ostalo je zauvek u mom mozgu.Odjednom sam se i ja secao gradova i ljudi koje sam video na povratku iz rata.Prvi put primetih neku ogromnu promenu u svetu.
Na drugoj strani tunela cekao nas je drugi voz.Mada je u daljini već svitalo u vozu je opet bio potpun mrak.Iznuren,opet sam seo u mracni kut vagona,sam samcit.Po nekoliko puta rekoh sam sebi”Sumatra,Sumatra!„
Sve je zamrseno.Izmenili su nas.Setih se kako se pre drukcije živelo.I pognuh glavu.

Voz je posao i zatutnjao.Uspavljivalo me je to da je sve sad tako neobično ,i zivot i te ogromne daljine u njemu.Kud sve nisu stigle naše boli,šta sve nismo u tudjini umorni pomilovali! Ne samo ja,i on,nego i toliki drugi,hiljade,milioni!
Pomislih,kako li će me docekati moj zavicaj.Tresnje su sad svakako rumene,a sela su sad vesela.Gle,kako su i boje,čak tamo do zvezda,iste i u tresanja i u korala!Kako je sve u vezi na svetu.
”Sumatra„-rekoh ,opet,podrugljivo,sebi.
Odjednom se trgoh,neki nemir u meni,koji nije stigao ni do svesti,probudio me.Stajali smo opet u nekoj sumici.U jednom vagonu su pevali.Negde je plakalo jedno dete.Ali svi ti zvuci dopirali su do mene kao iz neke neizmerne daljine.
Predje me jutarnja jeza.

Video sam još Mesec,sjajan,pa se i nehotice nasmjesih.On je svud isti jer je mrtvac.
Osetih svu nasu nemoc,svu svoju tugu.
”Sumatra„ - prosaputah sa izvesnom afektacijom.
Ali u dusi duboko,kraj sveg opiranja to priznam,ja sam osecao neizmernu ljubav prema tim dalekim brdima,sneznim gorama,čak tamo gore do ledenih mora.Za ona daleka ostrva,gde se dogadja ono sto smo ,možda,mi učinili.Izgubio sam strah od smrti.Veze za okolinu.Kao u nekoj ludoj halucinaciji,dizao sam se u te bezmerne jutarnje magle,da ispruzim ruku i pomilujem daleki Ural,mora indijska,kud je otisla i rumen sa mog lica.Da pomilujem ostrva,ljubavi,zaljubljene,blede prilike.Sva ta zamrsenost postade jedan ogromni mir i bezgranicna uteha.
Posle,u Novom Sadu,u jednoj hotelskoj sobi,napravio sam od svega toga jednu pesmu:

...Sad smo bezbrizni,laki i nezni.
Pomislimo:kako su tihi,snezni
vrhovi Urala.

Rastuzi li nas kakav bledi lik,
sto ga izgubismo jedno vece,
znamo da ,negde,neki potok
mesto njega rumeno tece!

Po jedna ljubav,jutro,u tudjini,
dusu nam uvija,sve tesnje,
beskrajnim mirom plavih mora,
iz kojih crvena zrna korala,
kao,iz zavicaja,tresnje.

Probudimo se nocu i smesimo,drago,
na Mesec sa zapetim lukom.
I milujemo daleka brda
i ledene gore,blago,rukom...

Posted by: DECAKizVODE Oct 4 2005, 15:52

Prijatno sam iznenadjen temom, ipak malo pozitivne kritike nije zgoreg - nedostaju tu jos neki klasici ;).gif

Samo mali odlomak kome sam umirao od smeha sat i po vremena:
"...stizem kuci i zaticem Toma kako gleda TV s novim drugom.Novi drug je malo,debelo dete sa cirem blizu nosa i ravnim siskama kao kod decaka iz crkvenog hora, koje kao da su tu samo da naglase,ili cak da se sprdaju s njegovom skoro zapanjujucom ruznocom."Znate ona lica na kojima me najcesce nalazite?",kazu siske."E,pa obratite paznju na ovo!"...."

Posted by: Limanian Oct 4 2005, 19:03

(-Neuromancer-)
...
jer ovaj ceo u tebe je stao


kako te nije sramota ovde ima maloletnika :B

Posted by: Lesha Oct 4 2005, 20:20

Najvecnija recenica iz neke knjige..

"Svetlost misli da je najbrza... Ali gde god da stigne tama je vec tamo i odavno je cheka"

Kosach - jedna od knjiga od Disk Svetu
Terry Prachet

(valjda se ovako pise njegovo ime)
Koliko god nekome debilno i decije izgledale njegove knjige ima on i mudrosti tu...

Ovde bi mogao da izdvojim i gomilu recenica iz Autostoperskog vodica kroz galaksiju - samo da mi drug pichka vrati knjigu koju je uzeo pre godinu dana.
Best book evah...

Posted by: I'm with the pilots Oct 4 2005, 20:44

aaa pa prachet ima sjajne stvari
nije on uopste glup, on je malo lud i vickast na svoj nacin smile.gif



"Baka je za to vreme, bila dve ulice daleko. Ona se, takođe, po merilima drugih ljudi, izgubila. Ona to nije tako doživaljvala. Ona je znala gde se nalazi, i radilo se samo o tome da se an svim ostlaim mestima ne nalazi."

"Obojica su uživala u neobičnom, toplom uzbuđenju što su mnogo veće neznanilce od običnih ljudi, koji nusu znali samo obične stvari."

Jednakost rituala, Teri Prachet

Posted by: Drachenorden Oct 5 2005, 01:52

Stihovi za dušu

Šta će meni Amerika i 100 sluga da me dvori
Kada meni nema zemlje gde Krka žubori...


Stihovi za srce

Jutros mi je ruža procvetala,
ružu gledam pa sam zaplakala,
ružo moja mladost sam ti dala,
svojoj sam te suzom zalivala...


Najdivniji stihovi

Ko na grani jabuka,
u mom telu zri,
jedan život jedna mladost,
svet bez ljubavi...
(.gif

Posted by: iNCUBUs Oct 5 2005, 09:48

Pratchett je genijalan i verovatno jedan od najduhovitijih pisaca današnjice.
Jeste da mu je odredjeni broj romana malo cut'n'paste, tj obrada raznoraznih klasika, ali pri tome ostavlja jedan veliki lični pečat tako da ga je pravo uživanje čitati.

Recimo iz "Oružanih snaga", može da se vadi citat sa bukvalno svake stranice. Ček da vidim kome sam pozajmio knjigu D.gif

Posted by: Vergere Oct 6 2005, 01:33

Pračet je najbolje odradio "Male bogove" po mom nekom ličnom mišljenju. Znači ni na jednu drugu njegovu knjigu se nisam toliko smejao. Ideje koje se tamo pojavljuju, izjave... mislim, fascinantno.


Odlomak (tačnije, parafraziranje, nije tačno zabeležen):

"...kad sva srca postanu gluva, i sa njima tvoje sopstveno - postoji put.
Kad se svi putevi zatvore, izgubiš prijatelja i svi koje voliš napuste te - postoji put.
Kad sve prođe, nestane, vetar jave razveje snove, i kad pomisliš da nade nema - postoji put.
Kad sunce hladnije postane i zvezde nad tvojim nebom počnu da gasnu - postoji put.
I kada te ne bude više, ostaće tvoje srce, prazno i veliko kao nebo, i u njemu zvezda."

- Stevan Pešić, "Katmandu"

Posted by: iNCUBUs Oct 6 2005, 01:40

(PALI ANDJE0)
Pračet je najbolje odradio "Male bogove" po mom nekom ličnom mišljenju. Znači ni na jednu drugu njegovu knjigu se nisam toliko smejao. Ideje koje se tamo pojavljuju, izjave... mislim, fascinantno.


Da, "Mali bogovi" su uz "Oružane snage" verovatno njegova najbolja knjiga. Doduše, puno smeha ima i u "Kamioncima", "Buldožercima" i "Krilcima", ali to ne pripada Discworld mitologiji.

Posted by: olive-green Oct 7 2005, 00:47

(Intimna Istorija Chovechanstva)
Nasu mastu pohode duhovi. Pred vama su rezultati mojih ispitivanja onih srdacnih duhova sto pruzaju umirenje, onih lenih sto cine da budemo tvrdoglavi, I, pre svega, onih zastrashujucih duhova koji obeshrabruju. Proslot nam ne da mira, ali s vremena na vreme ljudi su o njoj menjali misljenje. Zelim da pokazem kako su danas ljudi u prilici da izgrade jedan zdrav pogled kako na vlastitu privatnu istoriju tako i na svekoliko svedocanstvo o ljudskoj okrutnosti, nerazumevanju i sreci. Da bi covek imao novu viziju buducnosti, uvek je bilo neophodno da najpre ima novu viziju proslosti.

Posted by: Hibiskus Oct 7 2005, 18:30

Niko nije tako bogat i siromah, kao ja,
brate moj.
Niko nije tako srećan i nesrećan, kao ja,
brate moj.

U jednom selu kojeg nema,
u jednoj ulici koja još ne postoji,
pred jednom kućom koju još ni sazidali nisu,
na jednoj klupi što samo zbog mene čeka
da izraste kao drvo,

sedim tako svako veče i sviram
u jednu tamburu koju nemam
nekakvoj divnoj deci koja još nisu ni rođena,
a vole i mene i tebe onako kako mi to hoćemo.

Niko nije tako srećan i nesrećan, kao ja,
brate moj.
Niko nije tako bogat i siromah, kao ja,
brate moj.

Ako misliš da se šalim - nemoj da mi veruješ.
Ako misliš da ozbiljno govorim - naseo si, brate.




Miroslav Antić

Posted by: -Neuromancer- Oct 7 2005, 18:49

ova pesma sa ovim "brate moj" skroz je u dizel fazonu ;).gif

Posted by: Hibiskus Oct 7 2005, 18:55

Uvek sam znao da je Mika Antić bio dizelaš... :B

Posted by: Vergere Oct 9 2005, 13:29

William Blake
The Tyger

Tyger! Tyger! burning bright
In the forests of the night,
What immortal hand or eye
Could frame thy fearful symmetry?

In what distant deeps or skies
Burnt the fire of thine eyes?
On what wings dare he aspire?
What the hand dare seize the fire?

And what shoulder, and what art
Could twist the sinews of thy heart?
And when thy heart began to beat,
What dread hand? and what dread feet?

What the hammer? what the chain?
In what furnace was thy brain?
What the anvil? what dread grasp
Dare its deadly terrors clasp?

When the stars threw down their spears
And watered heaven with their tears,
Did he smile his work to see?
Did he who made the Lamb make thee?

Tyger! Tyger! burning bright
In the forests of the night,
What immortal hand or eye
Dare frame thy fearful symmetry?

Posted by: bipolar Oct 9 2005, 13:40

Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja,
Pesmu jednu u snu sto sam svu noc slusao:
Da je cujem uzalud sam danas kusao,
Kao da je pesma bila sreca moja sva.
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.

U snu svome nisam znao za budjenja moc,
I da zemlji treba sunca, jutra i zore;
Da u danu gube zvezde bele odore;
Bledi mesec da se krece u umrlu noc.
U snu svome nisam znao za budjenja moc.

Ja sad jedva mogu znati da imadoh san,
I u njemu oci neke, nebo necije,
Neko lice, ne znam kakvo, mozda decije,
Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan.
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.

Ne secam se niceg vise, ni ociju tih:
Kao da je san mi ceo bio od pene,
Il' te oci da su moja dusa van mene,
Ni arije, ni sveg drugog, sto ja nocas snih;
Ne secam se niceg vise, ni ociju tih.

Ali slutim, a slutiti jos znam.
Ja sad slutim za te oci, da su bas one,
Sto me cudno po zivotu vode i gone:
U snu dodju, da me vide, sta li radim sam.
Ali slutim, a slutiti jos jedino znam.

Da me vide dodju oci, i ja vidim tad
I te oci, i tu ljubav, i taj put srece;
Njene oci, njeno lice, njeno prolece
U snu vidim, ali ne znam, sto ne vidim sad.
Da me vide, dodju oci, i ja vidim tad.

Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet,
I njen pogled sto me gleda kao iz cveca,
Sto me gleda, sto mi kaze, da me oseca,
Sto mi brizno pruza odmor i neznosti svet,
Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet.

Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas;
Ne znam mesto na kom zivi ili pociva;
Ne znam zasto nju i san mi java pokriva;
Mozda spava, i grob tuzno neguje joj stas.
Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas.

Mozda spava sa ocima izvan svakog zla,
Izvan stvari, iluzija, izvan zivota,
I s njom spava, nevidjena, njena lepota;
Mozda zivi i doci ce posle ovog sna.
Mozda spava sa ocima izvan svakog zla.

Posted by: olive-green Oct 9 2005, 14:42

(PALI ANDJE0)
William Blake
The Tyger

Tyger! Tyger! burning bright
In the forests of the night,
What immortal hand or eye
Could frame thy fearful symmetry?

In what distant deeps or skies
Burnt the fire of thine eyes?
On what wings dare he aspire?
What the hand dare seize the fire?

And what shoulder, and what art
Could twist the sinews of thy heart?
And when thy heart began to beat,
What dread hand? and what dread feet?

What the hammer? what the chain?
In what furnace was thy brain?
What the anvil? what dread grasp
Dare its deadly terrors clasp?

When the stars threw down their spears
And watered heaven with their tears,
Did he smile his work to see?
Did he who made the Lamb make thee?

Tyger! Tyger! burning bright
In the forests of the night,
What immortal hand or eye
Dare frame thy fearful symmetry?



analiziram po potrebi :B

Posted by: Vergere Oct 9 2005, 15:38

Je li imaš možda verziju na srpskom da mi pošalješ na pm?


Bajron.

When We Two Parted

When we two parted
In silence and tears,
Half broken-hearted
To sever for years,
Pale grew thy cheek and cold,
Colder thy kiss;
Truly that hour fortold
Sorrow to this.
The dew of the morning
Sunk chill on my brow-
It felt like the warning
Of what I feel now.
The vows are all broken,
And light is thy fame;
I hear thy name spoken,
And share in it's shame.
They name thee before me,
A knell to mine ear;
A shudder comes o'er me-
Why went thou so, dear?
They know not I knew thee,
Who knew thee too well:-
Long, long, shall I rue thee,
Too deeply to tell.
In secret we met-
In silence I grieve,
That they heart could forget.
Thy spirit deceive.
If I should meet thee
After long years,
How should I greet thee?
With silence and tears.

Posted by: -Neuromancer- Oct 9 2005, 16:04

@ lazy : 3 puta ura za disa, pored miljkovica moj omiljeni domaci baja smile.gif

@pali : ovu pesmaju smo mi morali da ucimo na engleskom pa da je recitujemo. dobio sam 5aju iz toga! 8) evo sad sam probao, znam jos uvek neke delove. to je kad se kvalitetno nauci ;).gif

Posted by: Stagolee Oct 9 2005, 16:10

Aorist


Ti svakako razumesh:
sve je,
sve je,
sve je gotovo.

Uplasheno sam pijan.
I prazan.
I sam.

Ponekad netko naidje
da me zabrinuto voli i pazi,
neko kome preprichavam sve tvoje putokaze
do mog usijanog temena.

Nikome nemoj recci,
ali ja,
ja koji najmanje znam o srecci,
hteo bih malo nespretne srecce
tom nekom drugom da dam.

I dok umire drvecce i vetar po lishcu gazi,
hteo bih da mu bude dobro,
sasvim dobro,
u ime aorista moje ljubavi
i davnoproshlog vremena.


EPILOG

Ovo nije ispovest.
Ovo je gore nego molitva.
Hiljadu puta od jutros kao nekad te volim
Hiljadu puta od jutros ponovo ti se vraccam
Hiljadu puta od jutros ja se ponovo plashim
za tebe izgubljenu u vrtlogu
geografskih karata,
za tebe,
podeljenu kao plakat ko zna kakvim ljudima.
Da li sam jos uvek ona mera
po kojoj ti znash ko te voli
i koliko su pred tobom svi drugi bili goli?

Ona mera po kojoj znash ko te otima
i ko placca?

Da li sam jos uvek medju svim tvojim zhivotima
onaj komadic najplavljeg oblaka u grudima
i najkrvavijeg sacca.



Nepovratna pesma

Nikad nemoj da se vraćaš
kad već jednom u svet kreneš
Nemoj da mi nešto petljaš
Nemoj da mi hoćeš-nećeš.
I ja bezim bez povratka.
Nikad neću unatrag.
Šta ti znači staro sunce,
stare staze,
stari prag?
Tu je ono za čim može da se pati
Tu je ono čemu možes srce dati.
Al' ako se ikad vratiš
moraš znati
tu ćeš stati
I ostati.
Očima se u svet trči
Glavom rije mlako veče
Od reke se dete uči
ka morima da poteče.
Od zvezda se dete uči
da zapara nebo sjajem.
I od druma da se muči
i vijuga za beskrajem.
Opasno je kao zmija
opasno je kao metak
da u tebi večno klija
i ćarlija tvoj početak.
Ti za koren
nisi stvoren
Ceo svet ti je otvoren.
Ako ti se nekud žuri,
stisni srce i zažmuri.
Al' kad pođeš - nemoj stati
Mahni rukom.
I odjuri.
Ko zna kud ćeš.
Ko zna zašto.
Ko zna šta te tamo čeka.
Ove su želje uvek belje
kad namignu iz daleka.
Opasno je kao munja
opasno je kao metak
da u tebi večno kunja
i muči se tvoj početak.
Ti si uvek krilat bio
samo si zaboravio.
Zato leti.
Sanjaj.
Trči.
Stvaraj zoru kad je veče.
Nek' od tebe život uči
da se peni i da teče.
Budi takvo neko čudo
što ne ume ništa malo,
pa kad kreneš - kreni ludo,
ustreptalo,
radoznalo.
Ko zna šta te tamo čeka
u maglama iz daleka.
Al' ako se i pozlatiš,
il' sve teško,
gorko platiš,
uvek idi samo napred.
Nemoj nikad da se vratiš.


PESMA ZA NAS DVOJE
Znam,
mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se trazimo podjednako
zbog srece njene
i srece moje.
Pijana kisa siba i mlati,
vrbama vetar cupa kosu.
Kuda cu?
U koji grad da svratim?
Dan je niz mutna polja prosut.
Vucaram svetom dva prazna oka
zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam gladan i mokar,
zasto se nismo sreli nikad?
Ili je vec bilo?
Trebao korak?
Mozda je sasvim do mene dosla.
Ai' ja,
u krcmu svratio,
a ona
ne znajuci - prosla.
Ne znam.
Ceo svet smo obisli
u zudnji ludoj
podjednakoj,
a za korak se mimoisli.
Da ,mora da je tako...


BESMRTNA PESMA
Ako ti jave: umro sam
a bio sam ti drag,
mozda će i u tebi
odjednom nešto posiveti.

Na trepavicama magla.
Na usni pepeljast trag.
Da li si ikad razmišljao
o tome šta znači živeti?

Ko sneg u toplom dlanu
u tebi detinjstvo kopni.
Brige...
Zar ima briga?
Tuge...
Zar ima tuga?

Po merdevinama mašte
u mladost hrabro se popni.
Tamo te čeka ona
lepa, al lukava duga.

I živi!
Sasvim živi!
Ne grickaj kao miš dane.
Široko žvaći vazduh.
Prestiži vetar i ptice.

Jer svaka večnost je kratka.

Odjednom nasmejani
u ogledalu nekom
dobiju zborano lice.

Odjednom: na ponekom uglu
vreba poneka suza.

Nevolje na prstima stignu.
Godine postanu sivlje.

Odjednom svet, dok hodaš
sve više ti je uzan
i osmeh sve tiši
i tiši
i nekako iskrivljen.

Zato živi, al sasvim!

I ja sam živeo tako.
Za pola veka samo
stoleća sam obišao.

Priznajem: pomalo luckast.
Ponekad naopak.
Al nikad nisam stajao.
Večno sam išao.
Išao...

Ispredi iz svoje aorte
pozlaćen konac trajanja
i zašij naprsla mesta
iz kojih drhte čuđenja.

I nikad ne zamišljaj život
kao uplašen oproštaj,
već kao stalni doček
i stalni početak buđenja.
.
.
.
.


ODLUKA


Život je sve nešto iz početka.

Juče i prekjuče sutra ne vrede.

Nema na svetu dva ista petka,

dve iste nedelje,

dve iste srede.

Pa čemu onda razočaranja?

Ako je jedna ljubav - ćorak,

Odmah se drukčije i lepše sanja.

I kad si najviše tužan i gorak

nekih se novih očiju setiš

i shvatis da letiš… divnije letiš.

Ko je to video da dečak pati?

Da kunja kmezav i da plače?

Svaki put moraš iznova znati

da voliš bolje, da voliš jače.

Ne da se vadiš.

Ne da se tešiš.

Već da se istinski do neba smešiš.

Nema na svetu dve iste srede,

dva ista utorka,

dva ista petka.

Sve nove ljubavi drukčije vrede.

Živi se svaki put iz početka.

Živi se da se nikad ne pada.

Da budeš snažniji posle oluje.

I da se u tvom srcu već sada

Stotinu zlatnih zvezda unapred čuje.



Kad ti izgovaram ime
usta su mi puna krzna, i tamjana,
i cveća, i mesa...
U očima mi grme grčevi svetlosti...
U temenu se protežu tek vaskrsnuti grobovi grbavi.
Kad ti izgovaram ime
sav sam popljuvan, i čist,
i mek, i grešan, i besan...
Sav sam pijan od detinjastog plača
tvoje nezatrudnele karlice.
I polumrtav od ljubavi!



Autobiografija

U obicnom sam sebe uhvatio,
pa nikad nisam to sakrivao.

Bar sam posteno kiriju platio
na ovom svetu sto sam ziveo.

Mozda sam nekome jad iscelio
i nekom u zenice sjaj namamio.

I u komsiluk zvezde doselio.
U prozor svitanja uramio.

Ako mi zivot krila skrati
i sneg u oko pocne da veje,

znam, bar se necu pokajati
sto sam umeo da se smejem.


Kroj

Ukrašću tvoju senku, obući je na sebe i
pokazivati svima. Bićeš moj način odevanja
svega nežnog i tajnog. Pa i onda, kad
dotraješ, iskrzanu, izbledelu, neću te sa sebe
skidati. Na meni ćeš se raspasti.
Jer ti si jedini način da pokrijem golotinju
ove detinje duše. I da se više ne stidim pred
biljem i pred pticama.
Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati.

Zašivaću te vetrom. Posle ću, znam, pobrkati
moju kožu s tvojom. Ne znam da li me
shvataš: to nije prožimanje.
To je umivanje tobom.

Ljubav je čišćenje nekim. Ljubav je
nečiji
miris, sav izatkan po nama.
Tetoviranje maštom.

Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.
Ti si moj način toplog. Obući ću te na
sebe
da se, ovako pokipeo, ne prehladim od
studeni svog straha i samoće.


"...Usne jedino zato postoje
da s nekim podeliš nešto svoje..."


Carobna pesma

1.

Cesto te tako vidim.

Istina , kao u nekoj
dalekoj srebrnoj magli.
Ali divno te vidim.

Na nogama ti cizme
od sedam svetlosnih milja.

U ruci ona lampa
u koju, posle Aladina,
umesto duha zatvaras
obrise vecitog vremena.

I cujem sapuces: sezame.
I svet se pred tobom rasklapa.

2.

Dodirom tvojih misli
prostori sebe otkrivaju.

Duzina tvog vida
tinja i pokrece krvotok
jes nenacetih svetova.

Letis na carobnom cilimu
i dizes se za pticama
tamo gde je sve prozirno,
sve u jednoj dimenziji
kao na decijem crtezu,
al ima neceg ljudskog,
dubljeg od covecanstva.

Tamo te cekam budan
u svom kosmickom snu.

3.

Nikad ti nisam rekao
koliko do suza volim
tvoju trsavu glavu
koja u sumrak mirise
na sapun i jesenji vetar.

Glavu u kojoj stanuju
samo visoke boje,
ogromne, nedostizne,

sposobnu da razume
spirale nebeskih ognjeva,
geometriju sna
i hrabrost novih Ikara
koji ce krenuti sutra
ka nepoznatim suncima
brzinom prema kojoj je
svetlost obicno puzanje.

4.

Sine moj, i ja letim.

Kao sto ptica ne ostavlja
otiske krila u vazduhu,
tako se i ja krecem
verujuci u ono
sto bih hteo da vidim,
a ne sto stvarno vidim.

Mozda to znaci ucci
u unutrasnjost tisine.

Mozda to znaci postici
ono sto ne moze svako:

da zivot ne bira nas,
vec mi njega da biramo.

5.

Ja sam svoja najcudnija,
najlepsa putovanja,
prevalio kroz pustos
ove vetrovite glave.

I tu su stali beskraji
o kojima, i ne slutis.

Biti putnik kroz mudrost,
to znaci: baviti se
vratolomijom bezumlja.

Ne srljajuci, vec - drhtavo,
dostojanstvenom neznoscu
jedne predivne lude.

6.

Zato bezim od kuce.

Nadjes me kako sedim
u restoranu kraj reke
i mucim se da oljustim
sa chela i sa misli
zemljinu tezu chamotinje,
jednolikost zivota
i otupelost zanosa.

U bestezinskom stanju
vina i tihe muzike,
odlepim se i lebdim.

Lebdim nad samim sobom.
Tako zamisljam nebo.

7.

Onda pridjes i kazes mi :
tata, idemo kuci.

Ostavljam na stolu osmeh
i prepunu pepeljaru
malih dogorelih krila.

Otvaram vrata i ulazim.
Ne u svet, vec u sebe.

I ne prolazim dalje,
nego u sebi ostajem.

8.

Kazu: jos nista ne shvatas
sa svojih trinaest godina.

Oslonjen o zid kise,
sisam kostice vazduha
i smeskam se u sebi.

Znam mnoge roditelje,
potpuno lisene one
izuzetne ozbiljnosti
kojom se svom sinu
moze postati sin.

Ne boj se. Ja te postujem.

Evo ti ruka i vodi me,
pazljivo, da se ne uplase
pegave ochi lishca
u baricama oktobra.

9.

I dok hodamo tako,
hteo bih da te zamolim:
preleti beskonacnost,
prestigni vreme i mastu,

al nikad ne zaboravi
kako se koraca po zemlji.

Dodirni rukama grive
dalekih dvojnih zvezda,
nek ti se damari usklade
sa eksplozijom pulsara,

al nikad ne zaboravi
kako se koraca po zemlji.

Pocetak pocetka je svuda.
Kraj kraja je u nama.

10.

Posle zvezdanih letova
valja imati mesto
gde mozes da se spustis.

Jer ljudska srca su niska,
zasadjena ko jagode.

U redu, idemo kuci,
gde su svici komete
naseg malenog kosmosa,

gde smo nacinili sebi
milimetarske beskraje,
a ipak dovoljno glomazne
da se u njima, nepaznjom,
jedan od drugoga, zauvek,
otkinemo i skliznemo
svako u svome pravcu.

Ja daleko od tebe
kao Alfa Kentaura.
Ti daleko od mene
kao sazvezdje Vlashica.

11.

Pronadji nove svetove
i izatkaj im nebo.
I podari im vazduh
da zive i da disu.

Al nikad ne zaboravi
kako se koraca po zemlji.

Samo se tako mozemo
jedan drugom pribliziti.

Cetiri ulice tamo,
i tri ulice ovamo,
i jedva primetan osmeh,
i ciste, iskrene oci,

to je prostranstvo bezdana
koje bih hteo da premostim
od moje zvezde do tvoje.



Ljubav

1.

Da li je istina ono sto pise u Kalevali:
"Ruka sto daje, uvek je iznad ruke koja prima?"
Da li je istina ono sto govore u Basri:
"Ljubav je kao senka. Ako trcis za njom, nikad je ne
ces stici. Ako joj okrenes ledja pratice te".

Neko je negde rekao i hvala mu:
"Da bi se istinski volelo, treba odrasti do deteta".

Nasmej se zato ako ti kazu da si mali covek.
Nema male srece i male bolesti. Nema male
kradje i male smrti. Nema malog rata niti
malog postenja. Nema maloga prijatelja i
male tajne.

Nema maloga coveka i male ljubavi.

2.

Ne okreci mi nikad ledja da bih te voleo.

Secam se tvojih prvih zuba. Secam se tvojih
prvih koraka. Secam se: Decja bolnica u No-
vom Sadu. Sedim kraj tvog kreveta i molim
sve na svetu da mi ne umres.
I ostao si ziv.

Ni Bog nam nije verovao tih dana. Ni priroda.
Ni ljudi. Verovala je samo nasa ogromna ljubav.
Verovala je samo tvoja ruka u mojoj ruci,
dok je kao kucica slikala azurnu svetlost po mo-
jim dlanovima.

3.

Mi se prevrcemo naglavce kao pescani sat.
I menjamo se jedan s drugim.

Dobices jednog dana dublji glas. Poceces
da se brijes. Ozenices se i zaposliti. Imaces
svoju decu i pricaces im svoje bajke.
A ja cu biti sve detinjastiji i bezazleniji.

Prepoznaces me po tome kako naivno verujem
da cu vecito ziveti, opcinjen unutra-
snjim govorom poput drevnoga boga Ptaha,
koji je prvo smislio ceo svet u sebi, zatim
izdahnuo okolo svoje neverovatne misli,

i tako,ogromnom mastom, sam u Nicemu,
jedini,oziveo sve ono sto je jos bilo nestvoreno.

4.

Onda ce doci sve naglo: moji poslednji zubi.
I odmah posle toga: moji poslednji koraci.
Na kraju: neka bolnica u ko zna kojem gradu.
Sedi kraj moga kreveta u neko ovakvo vece
makar samo sat ili pola sata.
Bice to sasvim dosta za sve proklete godine.

I neka moja ruka bude u tvojoj ruci.I neka kao
kichica naslika onaj isti pitomi svetlosni znak
na tvojim dlanovima, znak da ti nikad nisam,
nikad okrenuo ledja da bi me postovao i voleo.

Ljubav je kao snaga: ako je vise trosis, vise ces
je i imati.

5.

Kad bi ptice ovako umele da vole, kao ja,vec
bi se pretvorile u vetar. Kad bi potoci ovako
umeli da vole, kao ja, vec bi postali okeani.

Kad bi prostori ovako umeli da vole, kao ja, vec
bi postali beskonacnost. Kad bi vreme ovako
umelo da voli, kao ja, vec bi se pretvorili u
vecnost.

Kad bi zemlja ovako umela da voli, kao ja, vec
davno bi bila zvezda.


Ekspres za sever

Možda niko nije umeo da te želi ovako
kao ja noćas.

Tvoje ruke bele kao samoća.
Tvoja bedra sa ukusom platna i voća.
Tvoj malo šuštavi glas.

Sa nosom dečačkim prilepljenim
uz okno vagona,

nejasan samom sebi
kao oproštajno pismo padavičara,

i čudno uznemiren toplinom
kao razmažen pas,

putujem, evo, putujem
da natrpam u glavu još neslućene predele,
da drveću poželim najlepšu laku noć
na svetu,

da se vrtim kao lišće,
kao vetar po travnjacima,
kao zvezde i ptice.

Da malo nemam plan.

Da imitiram klavijature,
liftove
i okean.

Da zaboravim ruku na tvom struku.
I lice uz tvoje lice.


SENKA

Zbog svega što smo najlepše hteli
hoću uz mene noćas da kreneš.
Ma bili svetovi crni, il beli,
ma bili putevi hladni, il vreli,
nemoj da žališ ako sveneš.

Hoću da držiš moju ruku,
da se ne bojiš vetra i mraka,
uspavana i kad kiše tuku,
jednako krhka, jednako jaka.

Hoću uz mene da se sviješ,
korake moje da uhvatiš,
pa sa mnom bol i smeh da piješ
i da ne želiš da se vratiš.

Da sa mnom ispod crnog neba
pronađeš hleba komadić beli,
pronaðeš sunca komadić vreli,
pronađeš života komadić zreli.
Il crkneš, ako crći treba zbog
svega što smo najlepše hteli.



LJUBAV
Ovo je pesma za tvoja usta od visanja i pogled crni.
Zavoli me kad jesen duva u pijane mehove
ja umem u svakoj kapiji da napravim juni,
i nemam obicne srece i nemam obicne grehove.

Podelicu sa tobom sve bolesti i zdravlja.
Zavoli moju priliku sto se tetura niz dan.
Sutra nas mogu sresti ponori ili uzglavlja.
- Svejedno lepo je nemati plan.

Lepo je ne biti ni cinovnik ni doktor. Uputi
telegram mome ocu: "Postoji tuzna divota
vas sin ne ume ljude da spasava od smrti,
on, znate, spasava od - zivota..."

Zavoli trag moga osmeha na rubu case, na cigareti,
i blatnjav hod duz ulica koje sigurno nekuda vode.
Bicemo suvise voljeni ili suvise prokleti.
Budi uz mene kad odem.


Bosonoga Pesma




Ovo je pesma
za tvoja usta od visanja
i pogled crn.
Zavoli me,
kad jesen duva u pijane mehove.

Ja umem u svakom novembru
da napravim jun.
I nemam obicne srece.
I nemam obicne grehove.

Moja je sreca srneca,
a gresno mi je smesno
Ako me neko cacne
u ove oci placne,
nije to neutesno:

ja umem od suza da pravim
klikere lepe,prozracne.


2.

Podelicu sa tobom
sva moja sasava zdravlja.
Zavoli moju senku
sto se klati niz dan.

Sutra nas mogu sresti
ponori ili uzglavlja.
Ludo moja,zar ne znas:
divno je nemati plan.

Izidji iz tog detinjstva
kao iz starih patika.
Zavoli moj osmeh,dubok
kao jezerske vode.

Evo,i ja sam se izuo.
Pod vrelim tabanima
rastapa mi se asfalt.

Budi uz mene kad odem.


Posmrtni mars klovnova

Kad umrem
bar sam siguran:
niko se nece dovuci da mi pljune u lice.

Svi cete mi odjednom biti prijatelji
i ko zna kakvo izmisliti priznanje.

Potpuno vas razumem:
mrtvi ljudi nisu zlocinci,
nisu gadovi,
nisu ubice.

Smrt je - pomilovanje.

Smrt je najpristojniji nacin da se ode
bez pozdrava,
bez obecanja,
na miru.

Smrt je invalidnina herojima za amputirane lobanje
i nesanica pepela u kojoj duse trava vetrove ishtu.

Odlaskom se znatno dobija:
plakatiraju covekovo ime i prezime po uglovima
na malo finijem papiru
i svako vas chita,
cita,
kao da ste odjednom postali vrlo vazna izlozba
ili premijera u pozoristu.

Ako to mora da bude u nekakvu jesen,
- neka bude.
Zemlja ne menja boje kao trava i vetar.
Zemlja uvek mirise samo na presne ljude
uporno,
metar po metar,

uporno,
grudvu po grudvu,
zemlja je gluvonemo zgrusano vece
sasuseno i tamno kao pokojne lude.
Zemlja je veliki san o pticama krtica
i zvezdama crva
otecen,
i ako sve to bas mora da bude u nekakvu jesen,
- u redu,
neka bude.

Gledacu kako sunce nagriza drvecu ruke
pa su dlanovi liscca ranjavi i krti,
a mostovi tegle na ledjima topli vetar
sto prve kise najavljuje.

I ako vec svi odlaze
po nekakvom zakonu pomirljivosti i umora,
ucinicu to odjednom,
ne postujuci priglupe i svakodnevne smrti,
nestpljiv da dozivim taj mrak
sto mi se u zenice strmoglavljuje.

I smeskajuci se,
a necu objasniti zasto se smeskam
i sta osecam
dok mi se u raznobojnim klikerima ociju
hiljadu svetlosti menja.

Morate vec jednom shvatiti:
ja samo na sebe podsecam
ovako pijan os snova i proklet od poverenja.

Posle mene slobodno disite
i vi
sa rukama od crepa,
i vi
sa rukama od kolaca.

I prelamajte se u bezbroj nijansi
od crne
od bele,
- nikad me necete stici
jer bio sam drukcija prizma.

Ja sam
ispred nosa svih vrlo postovanih pronalazaca
prvi uspeo da patentiram
pod istim rednim brojem osmeh zanosa
i cinizma.

Ja sam
ispred nosa svoje vrlo cenjene generacije
prvi isao da onjusim oblake
i prvi se namrsten vratio.

I sad znam
da je mudrije uciniti korak van sebe
nego proci milione kilometara
u svojim grudima.

Inace,
bio sam pomalo vanbracno zaljubljen
u vetrenjace
i stanicne restoracije
i posteno sam,
cini mi se,
platio,
kiriju sto sam ziveo medj ljudima.

Nije mi zao
sto sam ispao naivan
kao dimnjak - sanjalica
koji za zivota ceka da ga proglase za vulkan,
iako nisam bljuvao ni pepeo ni zhar
put oblaka i ptica.

Ja sam vecito cvetao plavo
i to bez razloga plavo
kao jorgovan
u blatu ispred kasapnica.

Ja sam mislio:
dobro,
razmrskajmo usijane celenke o zid,
mozda ce se iz toga izleci nekakvi dani.

Ja sam mislio:
dobro,
sve grobare na bastovanski kurs,
mozda cemo nauciti
na kosti da kalemimo cvet.

Sad mi zbilja vise nicega nije zao
i necu urlati
ni sliniti u rukav ako sutra neko
ko bude pozvan da nisani
- na mene prstom ne nanisani.

Pljujem ja pomalo na vs,
nadmeni buduci.

Da se nismo ovako prljavi grizli i parili,
da nismo ovakvi nakazni pre vas krvarili
i sanjarili,
voleo bih da vidim na sta bi licio
vas okupani,
puderom posuti,
razmazeni svet.

Kad umrem,
samo ce mi biti zao ptica,
jer sve vreme sam sanjao letove,
pa ono drugo za mene nije imalo
narocitog smisla i znacenja.

A vi se nasmejte
kad spuste u raku velikog klovna
i njegove nerazumljive svetove
umorne od zivotnog segacenja.

I neka sve prodje bez molitvi
i rodoljublja.
Ulicarkama
donji ves od kaludjerickih riza!

Nisam bio ni ikona,
ni vojnik,
ni gradonacelnik u provinciji
kome bone decu vaspitavaju.

Cirkusi su bili moja najveca ljubav
i moj najveci patriotizam,
i radjao sam se kad su ginuli,
a umro kad vaskrsavaju.

Vi mozda shvatate:
bio sam tu
da vam prstom na usni napisem osmeh
i na trepavicama suzu u isti mah.

Bio sam razapeta celicna zica
izmedju bivsih koji sve lepo veruju
i buducih koji u svemu traze trik.

Po meni je igrala
balerina sa amputiranom nogom
i kisobranom u ruci,
i svima vam je zastajao dah.

Kazite hvala sto se nisam prekinuo
i zgrusao vreme u crven krik.

Hocu da cujem taj aplauz
kojim ste dlanove raskrvarili
pod ogromnim satorima neba
naduvenim od ridjih vetrova sto oluju obecavaju.

Jer posteno je,
na kraju krajeva,
razumeti komedijase koji su se zbog vas izmotavali.
iako su mogli da sidju u publiku
i da za svoje pare psuju i obozavaju.

Ako sve to mora da bude u nekakvo prolece,
- neka bude.
Belo od kisa
prolece je tek okrecena fabrika etiketa
na granama ispod kojih idemo.

Zalepite mi usput na celo jedan list
i nista vise,
- ako se razumemo.

Ostalo moze da ostane kao i kad sam disao.
Neka se leprsaju suknje i marame.
Nek neko nekom zariva noz u vrat,
i neko nekom i dalje sapuce: draga.

Neka izgleda kao da sam se vrlo uctivo
i diskretno udaljio
i u slivnike prospite svaki svaki drugi smisao.

U destoj sam leteo na mesec.
U dvadesetoj sam leteo na grudobrane.
U tridesetoj sam odleteo dovraga.

Na kraju:
ne umivajte me, molim vas.
Maramicom mi pokrite lice
ako vam smeta moja budalasta maska.

I cegrtaljke u sake,
a onda:

orkestar,
molim jedan sasvim tihi jecaj!

Upalite sve ulicne svetiljke i reklame
neka grad izgleda kao arena
pre mog odlaska.

Zar ne primecujete,
gospodo i dame,
da smo u smrti opet nekako samo deca.

Vama ce od naseg poslednjeg kikota
utrnuti rskavica u zglobovima,
a to je,
ustvari,
nasa poslednja naivna sala,
poslednja salva crnog snega
po vasim licima sivim.

I ko zna,
mozda cemo samo svoju prazninu dati na cuvanje
grobovima,
a mi cemo ostati da se cerimo i naricemo
ovde negde u travi,
ovde negde u liscu,
ovde negde pod kamenom i dalje neverovatno zivi.


--------------------------------------------------------------------------------

Epitaf za obmanute

Kad umrem,
tako mi je zao sto ce mi obuci frak
i zadenuti u rever cvet umesto rane,
a ja sam za zivota
sa vojnickih kosulja uzimao kroj.

Zar niste primetili da mi se ochi
neznije od aprila
duboko negde u vidicima
vecito potmulo dime!

Ja sam onaj neznani junak
koji je bezbroj puta s vama odlazio u mrak
i ponovo se vracao u svaki zivi stroj
od Termopila do Hirosime.

Dobro zapamtite ovu koracnicu
sastavljenu od reci pomalo prljavih i modrih.
Hteo bih da se ona zarije u vase srce
kao bajonet u vojnicke zivote.

Ja sam sadio groblja u travi
i iz kalpaka srkao corbu na Odri;
ja sam Evropu kupio za jetrenu pastetu,

a ujutro joj pucao u trbuh od sramote.

Dobro zapamtite ovu koracnicu.
Ja sam nosio brnjicu od bodljikave zice
i pevao i smejao se
ponekad i polulud od bolova.

Ja sam bio kapela,
ljuljao sam se obesen i zut na raskrscima
i zvonio kao zvona celog sveta sam.

A danas,
samo sam obicna kozna vreca pun akostiju
i secanja
i olova,

ali bar znam da me niko nece prevariti
jer suvise znam.

Kad cujem tisinu,
zatvoricu se u sobu i jaukacu.
Tisina je zlocin s predumisljajem,
topla i meka omcha licemerja oko vrata.

Tisina je lirska medjuigra za fabrikovanje dece
i dvolican nacin da se covek izleci od straha
i pokusa da bude jos jednom jak.

Samo,
ja vise nemam hrabrosti za takvu ljubav
zbog koje cu ponovo ici da ubijam
mrtve vojnike iz poslednjeg
i pretposlednjeg rata.

Dobro zapamtite ovu koracnicu.
Hocu da vam se zarije duboko u gola srca
kao usijana zvezda u avgustovski mrak.

Ja,
koji sam nekad zubima srljao
u zadimljene godine
i sakama vidike deljao i dero,
ja,
koji sam nekada mlatarao vetrenjacama udova
i gromko pevao velikim poderanim ustima,
taj isti ja,
danas,
samo sam mali,
zalosnosmesni,
neregrutovani heroj,
osudjen da raspredam paucinu svakidasnjice
svojim rapavim prstima.

Ismejace me
ako gospodju mater,
boze mi oprosti: trudnu,
uhvatim za ruku i odvedem na bal,
da bi buduce bebe bele od mleka i zuba
naucile na vreme dvolicnost ove igre
u kojoj se gomila uskomesala.
Izrugace se
sto ne razumem ovu svilenu tugu
i ovu svilenu ljubav,
i sto od iste duge krojim i shal
i vesala.

Da su bar zadimljene davne godine,
ne bi imalo sta da se objasnjava.
Reklo bi se: bio je,
pa sta,
- bar zore na njega liche.
A ovako sam penzionisani budilnik
koji uvek zakasnjava
iako srljam da prvi svitanja otkukuricem.

Ponekad mi se jos u ocima
usire daleki vetrovi sto zaudaraju na pokolj,
zar niste primetili,
usire se davni ridji brodolomi,
pa lomim sanjive ruke od bola i od zhelja.

Tu nece moci da pomogne nijedan ochni lekar:
nama su duse razroke jer gledali smo siroko,
siroko kao kraj u kome su nas okotile
matere nase ruzne i voljene
zelene od loze i kisa,
zute od sveca i cutanja,
i plave od uspavanki i veselja.

Sta cu ja u ovoj tisini
kad sam za nemire stvoren?
Sta cu tu gde je ljigavo
od negovanih ruku?

Sunce mi se kao svrdlo uvrce u potiljak
i poslednji se osmeh od moga daha zborao.

Sad i ako tuku
- drukcije nekako tuku,
i nijedan mrav nije postao orao,
mada je dosta da samo pozeli
i postao bi orao.

Nema vise oluja.
Reke odevene u kichme od mulja,
u bedra od riba,
odevene u trbuhe od algi,
ravnodusno teku.

Nema vise oluja
u krvi zutih trava
i grana nad bivsim brzacima.

Sta mi vredi da izvirem
i svake noci sanjam da cu odlutati nekud,
kad sam izgubio ushce,
pa se smuseno osvrcem i kotrljam preko obala
pod nebom
preoranim suncanim zracima.

Pokusao sam najiskrenije,
ali ne razumem se u kamenje sto miruje
i to mi je sva krivica.

Mozda sam samo zbog ljuljaski imao obraza
da ostanem
ovom svetu u gostima.

Inace,
sta cu ovako divno lud sa ovih 25 ptica
u mojoj krvi i kostima?

Mozda postoji nekakva molitva koja sve resava
i sve oprasta.
Mozda i u kockama uzidanim u drumove
zivi nekakav nemir neprestan i dug.

Ali sta cemo kad nas ima i ovakvih
koji uvek ponovo moramo da cvetamo
kao basta
od aprila do septembra,
pa onda opet ponovo tako,
i ponovo,
i ponovo u krug.

Sta cemo
kad smo se mi trudili sve da razumemo
a nismo sve razumeli?

Sta cemo kad smo posteno navlacili bezazlene grimase
na oljustena lica?

Sta cemo
kad smo silom u sebi davili grmljavine
i shumeli,
ali nakazno shumeli,
nepromisljeno razapeti izmedju rachundzija
i samoubica?

Da su mi opet one stare, zadimljene godine,
lako bi mi bilo da se igram ludosti
i drvecu u kosu vezujem duge.

Ili da shirim ruke neka se slapovi neba
na mene s urlikom rushe.

Svracao bih u jednu divnu krcmu
na drumu odavde do tuge
gde su stolovi burad baruta,
a gosti smeju da puse.

Javno bih okolo pricao da sam toranj,
da strah za oblake znacim,
i trcao bih niz polja
da se s matorim sumama rvem.

Uopste,
lako bi mi bilo da se igram ludosti
i u sve dane zmureci zakoracim,
pa posle,
kad se osvrnem,
da pljunem na katastrofe
koje su pretile da me zgaze i smrve.

A ovako,
u meni sve vreme skrguce
jedan neugledni Don Kihot
i ja bih vecito da se borim!

A trube su pretopljene u cajnike.
Sad ponovo samo violine sviraju.

Svake veceri tempiram krevet i budilnik
i opet nikako da izgorim,
jer i mine su postale starije i pametnije,
pa prvo dobro razmisle,
a onda - ne eksplodiraju.

Pustite neka za mnom kao slucajno
masu zelene ruke granja.

Pustite neka na mene pljuste svetovi.
Moram da kisnem ovako nerazuman.

Oprostimo se od nekih stvari obicnim gestovima
i odlutajmo bez osvrtanja.

Sacuvajmo ochi za nove neke svetlosti
sto se ljuste kao cvetovi
iza prvih suma.

A kad me budu proneli
govorice se kako je umro jedan jablan
koji je svakog jutra brstio visine,
pa je svu njusku zvezdama pozlatio.

Ispasce
kao da nisam ziveo do bedara u mulju
u barama zelenim.

Najzad:
ako izbrojimo na prste,
- svima se isto hvata.

Mojsije,
onaj sto je rasklapao mora
i izmisljao obecane zemlje,
zakonodavac i pesak
i ukrotitelj hlebova,

Odisej,
onaj sto je svisnuo od zevanja i dosade
kad se vratio,

i ja,
- svi mi smo na kraju posteno udeseni.
Izmislice da smo vodili drvorede,
a bili smo samo procvetali chiviluci
za susenje odranih kozha.

Izmislice da smo u dahu nosili svezine,
a bili smo ustajali u svojoj nespretnosti,
odeveni u nakazanu koru.

Nista mi nismo uticali na jutro
da se ne presijava kao ostrica noza.

Ziveli smo,
i sa zivotinjskim smislom za prakticno
organizovali zanimljive programe
za telad koja cekaju,
dok smo odraslima vezivali za gubice
korpu cutanja
uoci poslednjeg velikog crvenog mukanja
u zoru.


--------------------------------------------------------------------------------

Uspavanka na domaku svitanja

Kad umrem,
sakri pod pazuh smotuljak moga daha,
bice mi lakse da zaboravim
ako zanm da me se neko seca.

Bice mi lakse ako znam
da smo skuplje placeni tamo
gde smo se besplatno delili,
nego tamo gde smo se pogadjali
i prodavali.

Inace, ako mislis da se ova stanica zove sreca,
izvini,
ne zove se sreca.
Ako mislis da se nas dvoje nismo poznavali,
oprosti,
mi smo se divno poznavali.

Zato i hocu da nocas podelimo
ovu poslednju krisku cutanja
i sazvacemo je
svako nad svojim krilom alapljivo i gladno.

Zar ne nalazis da je dirljivo smesna
ova mala cekaonica izmedju lutanja
i lutanja?

U redu,
presedecemo jos koji nestrpljivi sat,
a onda
prvim jutarnjim vozom otputovati iznenadno.

Ostani tako i cuti.
Pogledaj: pod oknom trg,
mala drolja - subota u krznu od inja.
Ssavim mala, mala zabludela subota
sa zhiponom od taftanog praskozorja
i brosem ulicnog fenjera od prekoputa.

Voleo bih da shvatis
zasto sam ponekad sav tako vreo kao jug
kad se lisce i novine kovitlaju u krug
i vetar plocnicima rominja
i luta.

Vole bih da shvatis
zasto sam ponekad odjednom tako sam,
a svuda pruzene ruke, ovakve kao tvoje,
ili, svejedno,
malo crnje i belje.

Ja uvek vise ponesem
iako suvise dam
i uvek nekako ostanem nerazdeljen.

Moj zivot je veliki bezazleni brod
sto o kamenje krvavi bokove
i muche po ostrvima
zarivajuci rogove jarbola suncu ispod struka.

Kapetana sam bacio u more
i sad na svoju ruku napustam dokove
siguran da ima bezbroj neznanih strana sveta
i dobrih dalekih luka.

A tako je vazno sto nisam otputovao,
naprimer,
fijakerom niz drum stari,
ili se dosadno lupao u vozovima
zevajuci u jednolike stanice uz prugu.

Jedan brodolom vise ili manje,
za mene ionako ne menja stvari
i nema uticaja na moju dugu.

Nisu me udavile kreolke juga
u bedrima i svili,
ni bele mumije severa
u krznu svojih dlanova.

Nikome nisam kupio srce od kolacha
i nikom ochi pozlatio.

I veruj,
da sam bar jednom
u tisini nekakvih oblaka ili stanova
bio za cas plavlji nego svi aprili,
ja bih ostao plav
i ne bih se ovamo vratio.

Moj zivot je veliki bezazleni brod,
a ja,
zagrcnut od vazduha i picca,
kuvam rucak u kompasu
i nikad nisam prenocio u istim lukama.

I sav sam divalj od srece sto sam izneo glavu
i proslih
i buducih krvoprolica,
preobracen u primitivca koji sve docekuje chelom
i sve oseca rukama.

Oprosti sto ne umem nista belje da ti kazem
sad kad se voli.

Oprosti sto te gazim poljupcima
i psovkama milovanja budim iz sna.

Ali ako smo se vec u ovoj cekaonici zivota
poskidali goli,
onda bar budimo kako treba goli
od zvezdanih visina do dna.

Sedi tako i cuti.
Pogledaj: pod oknom ladje.
Svaka u oku po jedno uzglavlje ima.

Odlaze u svoje meblirane zalive
da sruse jarbole butina i skinu jedra vesa,
da se posteno odmore od plovidbe medju gadovima.

Spustaju kapke na srcu
jeftine prodavacice sarenila
sa patent-charapama i prstenjem od lima.

Pozdravljaju se nasminkane fabrike mleka
koje su nadojile deset hiljada prolaznika
u ovim gradovima.

Pogledaj:
pod oknom nebo izvrnulo dlan,
lete trotoarima papirici sunca
kao pregrsti rumenih makova.

Tako bih zeleo
da svi usne jedan veliki i topli san.

I ovi prolaznici
sto se mrste i odvlace sa nocne smene
u trecerazredne hotelske sobe brakova,

gde su pretplaceni na sigurnost,
na isti ukus neznosti i topline,
gde se istim lazima
iz dana u dan ispisuje ista bespomocna hronika,

gde kad se probude
ostavljaju samo oblike svoga tela
u vrelom zadahu posteljine
i pljuju na pod,
i peruci se prskaju na tavanicu i zidove,
i mokre u vedro ispod umivaonika.

Ja znam sva svratista i zavetrine,
i garsonjere - shiparice
ciji poljupci imaju ukus maminih saveta
i ostavljaju na kozhi stidljive tragove,

i budoare - udovice
gde vas teraju da se skidate
pred slikama pokojnika,
pred ogledalima i psima,

i ccumeze - matore frajle
gde vam skruseno prostiru pred noge pragove
i cuvaju u patosu cvrcke kad dodje zima.

Moja ljubav je stanice.
Bunovna cekaonica
u kojoj nema vremena da dosadi i zaboli.

Jedva cu stici pre odlaska
da se umijem u tvojoj kosi i osmehnem loman.

Hteo bih toliko toga da ti kazem,
a ne umem,
ne umem nista belje sad kad se voli,

poslednji put uoci brodoloma.

Kad umrem,
skotrljace se sa trepavica dve kapi lepljive tame
na dno mog prozracnog vida.

Sletece najbliza sijalica kao gladna muva
da mi posise usecerene zenice
radosna sto se iskrala od svoji lakomih rojeva.

Mozda je dobro da znas:

ja nista nisam umeo da zidam,
ali sam uvek zeleo da od ovog grada cudo sazidam
sa bezbroj zvezda zakovanih na dovratke
umesto kucnih brojeva.

Ovde nicega nema,
samo nekoliko grama moje majke
kad jesen na trgovima uzre.
Ovde nicega nema,
samo nekoliko kapi moje sestre
u parkovima starim.

Svi se polako prodaju u bescenje,
a nebo su,
verovatno,
izmislili tek onako uzgred
nekakvi pitomi i licemerni besposlicari.

Odavde,
pa do u nedogled:
sazvezdje zuba.

Cak i ptice polako porucuju vestacke vilice.

Mislis da nisam video
cime male trave ujedaju svoje uvele matere
za pozutele evenke grudi?
I mislis da se nisam pravio da ne primecujem
i da su mi sva neba bela?

Ovde su suze od domaceg likera
i krv od kamilice.

I ista odela za rodjendane.
I ista odela za opela.

Udesno:
sve sami trgovci i spomenici.

Ulevo:
ruke se prodaju na metar,
po izboru,
obojene i luksuzno pakovane.

Ostalo je sve jednostavno do podlosti:

travama prskaju kicme
i iz asfalta se cuju prodorni zeleni krici,
a sijalice su rumene kao obrazi seoske decurlije
i vrlo pazljivo lakovane.

Posle svega:
jos malo odnegovanog poverenja
u kravlje oci pretrpanih izloga,
pred kojima se nadahnjujemo za male podvige
kad se u rezervoarima vilica
gorivo smeha isprazni.

I trpimo se
zadovoljni beznacajnim kupovinama
i umiremo kraj toga i zbog toga,
nemilice troseci razmenjen u sitnis
onaj svoj najveci praznik.

Kad umrem,
nek se skotrlja mesec na belu skazaljku druma
i otkuca limenom glavom
dobodoslicu mesecaru.

Ko bi se drugi,
uostalom,
ko bi se drugi setio da sam sit
malih crnih bogomolja sa napuklim vilicama
i zelenom svecom od zvezde
u kaljugama oblaka na zvonicima.

Odnesi me bolje onamo
gde se veche talozi u obrvama suma
i reka brsti plicake u sevaru.

Tako zelim da se rastocim svim zilicama
i utolim krezubu zedj vidicima.

Nema smisla da me na prevaru spustas
u cetvorougaonu celjust ovih profanih raka.

Na ovom groblju,
zamisli,
na ovom groblju predvece zakljucavaju kapiju
kao da je to internat
u kojem se vaspitavaju bubuljicave shiparice.

Mozda mi neces verovati,
ali ima razlike izmedju mraka i mraka.

Odnesi me bolje daleko nekud,
daleko,
gde je jesen vec zalutala neprimetno i meko
do clanaka u prozeble barice.

Ovo je grad bez hramova.
Tu se sve resava do brutalnosti jednostavno
u frizerskim salonima zivljenja i niko ne
niko ne
oseca koliko je ponekad vazno
pomoliti se mojim i tvojim obesenim sakama.
Ogledala su
odavno
jedine ikone
istaknute kao transparenti nad kolevkama i rakama.

Od svanuca do veceri
i neprestano tako: od veceri do svanuca,
svi se tu uzalud igraju velikih sarenih igara
u svom predelu paucine.

I nasminkani,
odeveni u nakaradne uniforme banalnosti,
sa prikacenim medaljama osmeha
i opasacima gradjanskog reda,
dele okolo svoje ohladnele poljupce
i ljujaju se na konopcima prolaznosti
od vrtoglavice zvezda
do vrtoglavice trava.

I sasvim im je dosta,
kad pogureni i sitni,
zauzeti svojim beznacajnim vaznostima,
plove niz ove ubudjavele pucine
kraj smesnih mrtvackih sanduka kucca,
tegleci povrce nerazumljivog laskanja
i lishce malih nastranosti i dobrocudnosti
sa velike pijace svakidasnjice
u zacesljanim korpama
i obrijanim zembiljima glava.

Od svanuca do veceri
i neprestano tako: od veceri do svanuca,
zavuceni u sigurnost zavetrina i streha,
pravdaju se pred sobom
i licemerno tese
posle neuspelih parada prosecnosti i tisine.

I samo ponekad,
ponekad,
kad se poskidaju
do golotinje obeshrabrene iskrenosti,
skripe zubima od smeha,
i ujedaju se od smeha,
i guse se od smeha kasljuci i psujuci
sto nisu razumeli fatamorgane mogucnosti
i bespomocno ostali da rezhe do smrti
sa velikim prosedim glavama
zadimljenim od snova i prasine.

A kad su dosli na svet,
izgledalo je kao da se nesto vazno dogadja
medju ljudima.

Oteceni topovi matera
Ispalili su niz butine salve njihovog vriska,
pa su jedini izletali glavom i sanjarili
a drugi izletali nogama i trgovali u letu.

Kad su dosli na svet,
izgledalo je kao da se nesto vazno dogadja,
a ustvari,
samo je neko
negde
izdahnuo srebrn smotuljak vazduha
a oni su ga udahnuli i zadrzali u grudima
do onog sledeceg koji treba da primi stafetu.

Sad od svanuca do veceri
i neprestano tako: od veceri do svanuca,
odgpnetaju smisao zavezanih cvorova ptica
i nikao da prokljuve
sta to ostaje na nebu posle njihovog leta.

I gube vreme
gledajuci kako se ribari posle velikog lova
pred zoru vracaju kucama
i ramenima se guraju sa drvecem,
i zavide im u sebi
zbog kose od granja i trepavica od trava.

I vecito tako:

niz prazne ulice
porazbijane kao napukli snovi,
niz kasapnice
u kojima se prodaju mlevene ljubavi,
niz krchme
u kojima se muze crveno mleko utehe,
kraj javnih nuznika,
kasarni
i katedrala celog sveta,
tegle za jednolike ruckove isto lishce i povrce
u zacesljanim korpama
i obrijanim zembiljima glava.

Dole postovane shlemove!
Pomolimo se suncu i kisi.
Otvorite nam ovaj zakovani prozor.
Daljina se presijava kao krvoprolice.

Hajde da razdrljimo revere i nateramo vetrove
da se postide dok reze.

I prilozimo suzu i novcic
za spomenike onima
koji su sirili ruke i padali
usijani kao horizonti kad svice
i do zuba pijani od ravnoteze.

Sefe,
ako boga znate sefe,
kad polazi poslednji voz u nase slepoocnice?

Ako ima vremena,
pustite nas da se ljubakamo
ovako medju prtljagom.

Otvorite sirom sve skretnice
i blombirajte kocnice.

Ima nekad,
pa nam je neko vece zivotinjski drago,
a ni sami ne znamo zasto je drago.

Ima nekad,
pa se poneka stara noc dugo seca
nasih prljavih prstiju u krvi
i poljubaca koje smo u pola cene prodavali.

Mozda smo iskreno mislili da je to
stanica: sreca.
Pa sta ako nije sreca?

Mozda se mi nikada i nismo poznavali,
a sve vreme nam se cinilo
da smo se divno poznavali.



U svakom septembru ima necega nalik na tihe rastanke.
Primetis to po igrama koje polako pocinju da se
saplicu. Primetis to po iskracalom odelu, koje
ostavljas mladjem bratu.
Primetis i po bajkama, koje smo dosad tako lepo
izmisljali. Primetis kako nam i bajke sve manje
veruju.

Ustvari, velika je to varka. Bas kao sto je i svet sa
one strane svoga oka.

Onome koga posmatras u ogledalu s nadom. Ti si nada
koju on gleda iz svog sveta. Ne veruj nicemu sto se
moze primetiti samo sa jedne strane vida.

Trci i sastani se sam sa sobom. I izgubi se u
daljinama sebe kao kap ciste svetlosti.

Retki su oni koji shvataju granicu slobode. Jos redji
oni koji shvataju slobodu granice. »Ne zidaj vrata
veca od kuce «, kazu Eskimi. To isto znaci sto i
zidati prozore manje od ociju.

Stvarno videti, znaci: umeti videti kisu kako pada
uvis. Videti kako padaju uvis krovovi kuca i reke u
kojima se taloze vrhovi planina.
Ovako sam to cuo: »Ko nije nebo ugledao u vodi, taj
nema pojma sta su ribe na drvecu"

Pa ako se i okliznes, nekada, u zivotu, ne gledaj to
kao pad u sunovrat nego kao pad uvis.

I uvek, uvek se seti Aleksandra Makedonskog: »Niko me
na svetu nije pokori sem mene «.

Treba umeti videti nebo, puno zrnevlja svetlosti kako
se uspravlja nad zemljom i razgranava u svome padu.
Cveta.

I videti pad vetra kako raste duboko u doline, u
ponornice blagosti, sine moj.

I snove valja videti kako rastu dok tones polagano u
njih i paras se, bas kao sto i ove reci cutanja, tude
i moje, tonu nocas, a nadvisuju krov i oblake, i
nadvisuju nebo i rastu u jednu predivnu vasionu koju
smo izmislili sebi u visovima opalog septembra.

Posted by: Stagolee Oct 9 2005, 16:11

Telo žene, skrovito cudo nepoznato u tebi,
ima li veće nežnosti nego sto je moja
dok spavaš ljupka u seni svoje svetlosti?

Silazeći u tebe kao u ponornicu
ponavljam imena cveća da bih te objasnio:
perunija, azaleja, robinija hispida.

Dok spavaš ti se igraš, reko u koju uranjam
svoje ruke, rastužena i večna,
sa svojim šljunkom od sedefa i spaljene mahovine.

Na tebi sve prepoznajem i svemu se čudim:
tu je ponor iz koga dolazim i kome se vraćam,
i slana me žedj obilazi dok umireš, slatka patnjo.

Evo koliko te tražim: kao jeka svoj glas,
kao glas svoju jeku što ne prestaje
i gori u mojoj krvi, u mojoj glavi bez svetla.

Evo koliko te želim: kao pusta površina vode
svoj vir da je uznemiri i da sustane tamo
gde sve počinje, i odakle smrt ne silazi.

Ima li lepše od tvoje kovine,
od tvog voća koje se nudi? Ja sam brod
što tone i što se ljulja izmedju tvojih obala.

Evo te, pobedjene i gole, ali tko će proći
ispod slavoluka sa vencem gorka lovora?
U tvom snu i ja sam izgubljen zauvek.

Zagledan u beskrajne prostore otvaram
deo po deo tvog tela što se ne razlikuje više
od mene u meni, jednako i jednako samo.

Tu je i nevidljiva pesma koja preobražava
sva tvoja čuda u jedno, uzdrhtalo na kiši,
i prokleto nebo što ranjava plače iza tvojih
vedja.





Molim te, poslusaj ono sto ne kazem

Nemoj da te zavara izraz moga lica.
Jer, nosim masku, tisuce maski,
maske koje se bojim skinuti,
a nijedna od njih nisam ja.
U pretvaranju sam pravi majstor,
ali ne daj se zavarati.
Za ime Bozje, ne daj se zavarati.
Pretvaram se da sam siguran
da je sve med i mlijeko u meni
i oko mene
da mi je ime samouvjerenost a smirenost moja igra
da je sve mirno i da sve kontroliram
i da ne trebam nikog.
Ali, ne vjeruj mi.
Mozda se cini da sam smiren, ali
moja smirenost je maska
uvijek promjenjiva i koja sakriva.
Ispod nje nema spokoja.
Ispod nje je zbrka, strah i samoca.
Ali, ja to sakrivam.
Ne zelim da itko zna.

Hvata me panika na pomisao o mojoj slabosti
i da ce me otkriti.
Zato freneticno kreiram masku da bi iza nje sakrio
nonsalantno, sofisticirano procelje,
da mi pomogne da se pretvaram,
da me zastiti od pogleda koji zna.
Ali bas takav pogled je moje spasenje.
Moja jedina nada i ja to znam.
Dakako, ako iza njega slijedi prihvacanje.
Ako slijedi Ijubav.
To je jedina stvar koja me moze osloboditi od mene
samoga,
od zatvora sto sam ga sam sagradio,
od prepreka sto ih sam tako bolno podizem.
To je jedino sto ce me uvjeriti u ono u sto ne mogu
uvjeriti sam sebe,
da uistinu nesto vrijedim.
Ali ja ti ovo ne kazem. Ne usudujem se. Bojim se.
Bojim se da iza tvoga pogleda nece uslijediti
prihvacanje,
da nece uslijediti Ijubav.
Bojim se da ces me manje cijeniti, da ces se smijati,
a tvoj bi me smijeh ubio.
Bojim se da duboko negdje nisam nista, da ne vrijedim,
i da ces ti to vidjeti i odbiti me.
Zato igram svoju igru, svoju ocajnu igru pretvaranja
sa sigurnim proceljem izvana
i uplasenim djetetom unutra.
Tako pocinje svjetlucava ali prazna parada maski,
a moj zivot postaje bojiste.
Dokono cavrljam s tobom uctivim tonovima povrsnog
razgovora.
Kazem ti sve, a zapravo nista,
i nista o onome sto je sve,
i sto place u meni.
Zato kad sam u kolotecini,
neka te ne zavara to sto govorim.
Molim te pazljivo slusaj i pokusaj cuti ono sto ne
kazem.
Sto bih volio da mogu reci,
sto zbog opstanka moram reci,
ali sto reci ne mogu.

Ne volim nista kriti,
Ne volim igrati umjetne, lazne igre,
zelim prestati s igrama.
zelim biti iskren i spontan te biti ja,
ali mi ti moras pomoci.
Moras pruziti ruku
cak i kada se cini da je to posljednje sto zelim.
Samo ti mozes iz mojih ociju ukloniti prazan pogled
zivog mrtvaca.
Samo me ti mozes prizvati u zivot.
Svaki put kad si Ijubazan, nježan i kad me hrabris,
svaki put kad pokusas razumjeti jer uistinu brines,
moje srce dobije krila,
vrlo mala krila,
vrlo slaba krila,
ali krila!
Sa svojom moci da me ozivis mozes udahnuti zivot u
mene.
Zelim da to znas.

Zelim da znas koliko si mi vazan,
kako mozes biti stvoritelj - do Boga pravedan
stvoritelj - moje osobe
ako tako izaberes.
Samo ti mozes srusiti zidove iza kojih drscem,
samo ti mozes ukloniti moju masku,
samo ti me mozes osloboditi moga sjenovitog svijeta
panike,
i nesigurnosti, iz mojega usamljenog zatvora,
ako tako odlucis.
Molim te odluci. Ne mimoilazi me.
Nece ti biti lako.

Dugotrajno uvjerenje o bezvrijednosti gradi snazne
zidove.
Sto mi blize prides
to naglije mogu uzvratiti.
To je nerazumno, ali unatoc tome sto o covjeku kazu
knjige,
ja sam cesto nerazuman.
Borim se bas protiv one stvari za kojom ceznem.
Ali rekose mi da je Ijubav jaca od snaznih zidova,
i tu lezi moja nada.
Molim te pokusaj pobijediti zidove
cvrstom rukom
jer dijete je vrlo osjetljivo.
Tko sam, mozda se pitas?
Ja sam onaj kojega znas vrlo dobro.
Jer ja sam svaki covjek na kojega naides
i ja sam svaka zena na koju naides.

Posted by: Vergere Oct 9 2005, 23:25

"Maksiću... Crni Maksiću... Kakva dva Meseca oko Zemlje?"

Nisam pažljivo sve čitao, ali ima dobrih delova. Sviđa mi se ovaj:

"Od reke se dete uči
ka morima da poteče.
Od zvezda se dete uči
da zapara nebo sjajem.
I od druma da se muči
i vijuga za beskrajem.
Opasno je kao zmija
opasno je kao metak
da u tebi večno klija
i ćarlija tvoj početak.
Ti za koren
nisi stvoren
Ceo svet ti je otvoren.
Ako ti se nekud žuri,
stisni srce i zažmuri.
Al' kad pođeš - nemoj stati
Mahni rukom.
I odjuri. "

Posted by: I'm with the pilots Oct 10 2005, 08:30

pa ja procitala, josh pre kad je maheem stavio aorist na lyrics page smile.gif
a i sad...
prvo me je malo mrzelo al posle je krenulo ko noz po puteru smile.gif

Posted by: MaRuShKa Oct 10 2005, 16:27

Опомена

Чуј, рећи ћу ти своју тајну:
не остављај ме никад саму
кад неко свира.

Могу ми се учинити
дубоке и меке
очи неке
сасвим обичне.

Може ми се учинити
да тонем у звуке,
па ћу руке
сваком пружити.

Може ми се учинити
лепо и лако
волети кратко
за један дан.

Или могу ком рећи у томе
часу чудесно сјајну
предрагу ми тајну
колико те волим.

О, не остављај ме никад саму
кад неко свира.
Учиниће ми се негде у шуми
поново све моје сузе теку
кроз самоникле неке чесме.

Учиниће ми се црн лептир један
по тешкој води крилом шара
што некад неко рећи ми не сме.

Учиниће ми се негде кроз таму
неко пева и горким цветом
у непреболну рану срца дира.
О, не остављај ме никад саму,
никад саму, кад неко свира.

Posted by: Penelopa Oct 10 2005, 20:17

Ne, ni od chega netju polovine !
Daj mi celo nebo, zemlju celu,
mora, reke i gorske lavine-
ne priznajem nikakvu podelu.

Ne, moj zivot nishta krnje netje.
Samo chelo na bujna ramena !
Ja ne zelim polovinu sretje,
ne treba mi tuga podeljena.

Samo hotju polovinu tog jastuka
gde charobno ispod tvoga lica
cveta prsten i divna ti ruka
kao zvezda, zvezda padalica.


Vishe te ne volim...

Vishe te ne volim...Da, banalnog li kraja.
Banalan je k’o zivot, banalan ko smrt.

Sentimentalnost nije slabost – nego zlochin,
kad smekshash opet k’o u zaruchenja chas,
i probash, stenjutji, predstavu da pochnesh
koja se zove tupavo ‘Ljubavi spas’.

Ljubav se spasava josh prvih njenih dana
od dechijih ‘nikad !’ , ‘uvek!’- shto su vatre plod.
‘Bez obetjanja !’ – vozovi tad vichu nama.
‘bez obetjanja !’ – zuji telefonski vod.

Koluti dimnog neba, polomljene grane
uvek su opomena zanesenim tada,
da velik optimizam – otkriva neznanje,
da vishe ima nade – kad se manje nada.

Humanije je prvo trezveno sve znati,
beochug svaki s lanca metnuti na tas.
Ne nuditi nebesa, al’ bar zemlju dati,
ne itji chak do groba, al’ dati bar chas.

Humanije je nikad ne izretji ‘volim...’,
strashno je kad ta usta izgube svu draz,
kad potom prazna rech, i podsmeh te zaboli,
i lazno puni svet kad saznash da je laz.

Bez obetjanja...Ljubav je – neostvariva.
Zashto u obmanu da vodish ko u raj ?
Lepo je prividjenje dok nije isparilo.
Bolje je ne voleti kad vetj sledi – kraj.

Evgenij Jevtushenko

Posted by: bipolar Oct 11 2005, 09:38

"i kul je sad sve...kao što je oduvek bilo,samo ću ja,opet,malo,pardon,malo više da se sklonim u stranu i malo više,pardon,mnogo...mnogo više da ćutim,jer je sve kul,samo mene malo boli,ali oki je,nije prvi put,a nije ni poslednji,jel tako i ovo jeste očajničko masturbiranje šablonima,jer nije tako strašno,jel tako...ona...ona nije tako važna...ona...njen pogled nije toliko fenomenalno zavodljiv i ja,ja mogu da se setim njenog lika...jer...jer mi ni do nje nije stalo,toliko...i...i...i ja želim opet da upoznajem nove devojke,i opet da im pričam gluposti i laži,jer i njoj sam samo pričao tu gomilu govana koja obitava u meni,jer mi nije stalo do nje i mogu da se setim njenog lika...i biće sve oki...pa da...jeste...sve je oki...a ja ću samo malo da se opet sklonim u stranu i malo da ćutim jer meni do nje nije stalo i MOGU da se setim njenog lika..ili ne"

Posted by: MaRuShKa Oct 11 2005, 13:29

Posle 100 godina samoce na reci zaborava, odlucio sam da krenem kuda me srce vodi, ali sam poneo noz, sreo stepskog vuka, i ubio ga po vidjenju, a zatim nasao staklenog puza seo na obalu reke Pjedra i plakao. Potom sam krenuo putem kojim se redje ide dok nisam video oci sfinge i saznao ime ruze.
Odmah zatim sam zanjihao fukoovo klatno koje se otkacilo i potonulo 20000 milja pod morem, sto je videla
kapetanova kci, i rekla ujka Vanji, koji je odmah odmerio zlocin i prorekao kaznu, dok su u poroti bili braca Karamazovi, doduse malo neodlucni zbog nerazjasnjenog motiva samoubistva Ane Karenjine!! Proces je trajao sve dok u sudnicu nisu upali konji svetog Marka i gadjali sudiju vedzvudovim priborom
za caj!! Tada se zacuo glas gospodara koji je stavio Petrijin venac na Klaudija koji je bio car i bog!!
Onda me neko upitao "Ciji si ti mali?", na sta sam ja odgovorio: "Ko jel ja??", a zatim je taj isti kostatovao: "Ceracemo se mi jos!!"

II
U ovom vremenu smrti,pitao sam "Sta mogu da vratim?".
Ljudi lazi su mi rekli da spremim darove za put. I tako,u potrazi za kamencicima, krenuo sam dalje putem kojim se redje ide.Pitao sam se da li su dimenzije hriscanskog
iskustva iste na nebesima kao na zemlji?! Emocionalna inteligencija mi je nagovestavala da negiranje duse nije zdravo za ljude i boje. Cekajuci Godoa,na moje veliko iznenadjenje, sreo sam Jelenu-zenu koje nema. Dok se u daljini cula balada o kosavi,pricala mi je o malom princu. Odjednom se zacuo vrisak.Bila je to depresija-ocajnicki krik za ljubavlju. Shvatio sam tad da su ljubav,seks i depresija nerazdvojni,sto je potvrdio i alhemicar. Padala je noc i culo se lajanje na zvezde. Razmisljao sam o nekom svetu koji ceka da se rodi, kad me iznenada prekinula kontesa Nera.Rece ona da su muskarci sa Marsa a zene sa Venere.Ja bih pre rekao da su muskarci kao cokolada. U momentu sam se zapitao "Kakvi smo mi Srbi?". I odjednom,ne znam ni kako,nasao sam se u nekom drugacijem bubnju. Bio je tu i Platon i pricao o svojoj drzavi,kad se odnekle zacu "Um caruje!".
Seo sam na krevet pored prozora i posmatrao prijateljske pahulje... Negde tamo na orkanskim visovima ostao je zatrpan vlak u snegu. Gazda Mladen i jos neki Bozji ljudi su se vec spremali za jutarnju patrolu. Glasovi u kuci su i dalje tvrdili da napolju duva cas istocni vetar, cas zapadni vetar. I sinovi iz jednog braka, jedne od tri kceri gospodje Lijang, krenuli su prvi put sa ocem na jutrenje. Prateci znakove pored puta, stigli su u neku dobru zemlju, gde su i ocevi i oci sakupljali zivu trsku.

Posted by: I'm with the pilots Oct 11 2005, 14:13

a jel bi mogli kojim slucajem oni koji ne piosu odakle su citati/pesmice da napisu lepo par tih detalja?
cisto onako...ima nas znatizeljnih...

Posted by: MaRuShKa Oct 11 2005, 14:16

dobila sam od drugara pre par godina..
mozda je i on autor.. :roll:

Posted by: -Neuromancer- Oct 11 2005, 17:35

nestala je jos jedna nada
trchi za tobom daleko u mrak
tuzno lice u sake pada
tisina jos dugo parace zrak

suze niz obraz pleshu polako
pale i peku sve jache i jache
zadrzavam dah da ne cuje svako
krike ranjenog srca sto place

nije jos gotova :|

(PinkFloyd)
a jel bi mogli kojim slucajem oni koji ne piosu odakle su citati/pesmice da napisu lepo par tih detalja?
cisto onako...ima nas znatizeljnih...


necu da ti kazem celava ;).gif

Posted by: Penelopa Oct 13 2005, 19:39

“Ne pile,tebe cu tesko prevariti, kad sam ‘takav’ onda sam u stvari prosto pomalo tuzan, secas se, no, to ja obicno prezdravim na nogama, sutra cu vec zvizdukati niz stepenice…
S’tugom jednostavno treba umeti…
Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama, samo se uporno moras praviti da je ne primecujes pa ce se kad-tad okrenuti i otici,iako ti se u prvi mah cini da ce zauvek cvileti kraj stola…I pazi…poklonis li joj samo mrvicu paznje nece se smiriti dok ti ne uvali citavu korpu..
I onda si gotov…
Jer tuga nikad ne zaboravlja lica galantnih musterija.
I nikad te vise nece zaobici…”


Djordje Balasevic 'Jedan Od Onih Zivota'

Posted by: sound.mirror Oct 14 2005, 10:38

- He does not need opium. He has the gift of reverie.

- How wrong it is for a woman to expect the man to build the world she wants, rather than to create it herself.

- Life is a process of becoming, a combination of states we have to go through. Where people fail is that they wish to elect a state and remain in it. This is a kind of death.

- Life shrinks or expands in proportion to one's courage.

- There are many ways to be free. One of them is to transcend reality by imagination, as I try to do.

- We don't see things as they are, we see them as we are.

- Each friend represents a world in us, a world not born until they arrive, and it is only by this meeting that a new world is born.

Anais Nin

Posted by: MaRuShKa Oct 14 2005, 12:45

JUTRO je pjesma najpoznatijeg pjesnika stojana simica krpice(visnjislava visnjev vobanolec mikadeaka):
JUTRO
Majka
sa
prstima
u
govnima
pere
bebinu
guzu
i
pjeva
iz
sveg
srca.
stojan simic krpica
(visnjislav visnjev vobanolec mikaderak)


o.gif o.gif o.gif o.gif

Posted by: bipolar Oct 18 2005, 22:41

šta se dešava,gdi su svi?

sad bih ja quotovcao neke pesme bukovskog al me stvarno mrzi...pa ono,čisto da izvučem topic,da se ne desi opet da padne ne drugu stranu...


smile.gif

Posted by: I'm with the pilots Oct 18 2005, 22:52

pa ne mozemo stalno da stavljamo. i ono sto je vecj nakaceno je dovoljna doza. smile.gif
da se oporavim od naucnog rada pa cu da nalepim nesto, ionako sam prilicno skenjana.

Posted by: Vergere Oct 24 2005, 21:01

"Indigo ljudi ulaze
i izlaze iz zgrada
citaju iste novine
gledaju isti program
spavaju u isto vreme
jedu istu hranu
sa indigo decom
u indigo stanovima
sa indigo novim godinama
i rodjendanima i zivotima
i smrcu..."

- Carls Bukovski

Posted by: Bridget Oct 24 2005, 21:14

All I wanted, all I needed is you in my arms! :love:

Posted by: B*R*I Oct 24 2005, 21:25

Ne želim te,
mada me svaki dio tijela
boli od želje za tobom!

Posted by: bipolar Oct 25 2005, 00:19

(PALI ANDJE0)
"Indigo ljudi ulaze
i izlaze iz zgrada
citaju iste novine
gledaju isti program
spavaju u isto vreme
jedu istu hranu
sa indigo decom
u indigo stanovima
sa indigo novim godinama
i rodjendanima i zivotima
i smrcu..."

- Carls Bukovski



carevi... smile.gif


ko je razmeo,razumeo je... ;).gif

Posted by: bipolar Oct 25 2005, 01:09

"Bio sam sentimentalan u pogledu raznih stvari:ženske cipele ispod kreveta;zaboravljena šnala kod ogledala;način na koji kažu "Piški mi se";trake za kosu;šetnje sa njima niz bulevar u pola dva popodne-samo dvoje ljudi koji idu zajedno;duge noći u kojima se pije i puši,razgovora;ubeđivanje;pomisao na samoubistvo;kada zajedno jedete i lepo vam je;šale,smeh iz čista mira;osećaj čuda u vazduhu;sedenje u parkiranim kolima zajdeno;upoređivanje starih ljubavi u tri ujutro;kad ti kažu da hrčeš,kad čuješ nju kako hrče;majke,kćeri,sinovi,mačke,kerovi;ponekad smrt,a ponekad razvod,ali uvek živiš dalje,uvek sve na kraju shvatiš;kad čitaš novine,sam u nekom kafeu,i osećaš mučninu što je sada udata za zubara s koeficijentom inteligencije 95;konjske trke,parkovi,izleti;čak i zatvori;njeni tupavi prijatelji,tvoji tupavi prijatelji;kad se napiješ,njen ples;tvoj flert;njen flert;njene pilule;tvoje jebanje sa strane;njeno jebanje sa strane;spavanje zajedno..."


bukovski,žene


majke mi,blam me što sam je tek sad pročitao,a toliko sam se primao na njegove pesme... :oops:

Posted by: HUNTER Oct 25 2005, 03:18

(Bridget)
All I wanted, all I needed is you in my arms! :love:


GDE ME NADJE!!!!

Posted by: nela Oct 25 2005, 10:37

She Dwelt Among the Untrodden Ways

She dwelt among the untrodden ways
Beside the springs of Dove,
A Maid whom there were none to praise
And very few to love:

A violet by a mossy stone
Half hidden from the eye!
Fair as a star, when only one
Is shining in the sky.

She lived unknown, and few could know
When Lucy ceased to be;
But she is in her grave, and, oh,
The difference to me!

-- William Wordsworth

(.gif

Posted by: stivlim Oct 25 2005, 10:43

(Verter)
(PALI ANDJE0)
"Indigo ljudi ulaze
i izlaze iz zgrada
citaju iste novine
gledaju isti program
spavaju u isto vreme
jedu istu hranu
sa indigo decom
u indigo stanovima
sa indigo novim godinama
i rodjendanima i zivotima
i smrcu..."

- Carls Bukovski



carevi... smile.gif


ko je razmeo,razumeo je... ;).gif


vau al je duboko :roll:

nista licno

Posted by: Vergere Oct 25 2005, 15:16

"Moje srce, ptica divljine, našlo je svoje nebo u tvojim očima.
One su kolevka jutra, one su carstvo zvezda.
Moje su pesme potonule u dubine njihove.
Pusti me samo da se vinem u to nebo, u njegovo tamno bespuće.
Pusti me samo da delim njegove oblake, da širim krila u sjaju njegovoga sunca."

- Rabindranat Tagore, "Gradinar"

Posted by: bipolar Oct 25 2005, 19:58

(iNCUBUs)
(stivlim)
(Verter)
(PALI ANDJE0)
"Indigo ljudi ulaze
i izlaze iz zgrada
citaju iste novine
gledaju isti program
spavaju u isto vreme
jedu istu hranu
sa indigo decom
u indigo stanovima
sa indigo novim godinama
i rodjendanima i zivotima
i smrcu..."

- Carls Bukovski



carevi... smile.gif


ko je razmeo,razumeo je... ;).gif


vau al je duboko :roll:

nista licno


ebi te se obojica,ja volim palog... :love:


:B


ovo stvarno postaje previše gay :roll:

Posted by: stuk Oct 26 2005, 12:40

"Pred mojom kucicom stajao je kamen, visok, siv kamen. Iz njega je izbijao izraz prijateljstva prema meni. Kao da me vidi kad odlazim i dolazim, i uvek me pozna. Kada sam u praskozorje odlazio, voleo sam da prodjem pored toga kamena i cinilo mi se kao da sam tamo ostavljao nekog dobrog prijatelja, koji bi me cekao dok se ne vratim.

A gore u sumi otpocinjo bi lov. Nekad sam ponesto ubio, nekad nisam...

S one strane ostrva prostiralo se more u teskom miru. Kada bih se ispeo visoko gore, cesto sam stajao i sa visova gledao na more. U tihe dane brodovi se gotovo nisu pomerali napred. Po tri dana sam mogao videti isto jedro, malo i belo, kao galeb na vodi. Ali ponekad, kad bi se vetar podigao, brda u daljini su mogla gotovo isceznuti, nastajala je oluja, jugozapadna bura, prizor ciji sam ja bio posmatrac. Sve je bilo u dimu. Nebo i zemlja bi se slili u jedno, more se uspinjalo u vratolomnim igrama u vazduhu, pretvaralo se u ljude, konje i pokidane zastave. Ja sam stajao u zaklonu neke stene i na um su mi padale razne stvari. Dusa mi je bila uznemirena. Bog ce znati, mislio sam, cega sam ja danas svedok i zasto se more otvara pred mojim ocima..."



Knut Hamsun Pan

Posted by: stuk Oct 26 2005, 12:52

"Ponekad po pedeset narkosa s pacovskim njuskama skvici i jurca za deckom sa usnom harmonikom, a Preprodavac sedi na trscanom tronoscu i hlebom hrani labudove, dok jedna debela pedercina seta svog avganistanskog hrta po Ist-pedesetoj ulici, matori vinos pisa uz banderu, student, jevrejski leftista, deli letke po Vasington-skveru; tu su i obrezivac drveca i istrebljivac gamadi, a sminkerski pesa zove sankera po imenu, u kaficu kod Nedika. Svetska mreza narkosa, nanizanih na nit od kisele sperme, vezuje misice da se fiksa po namestenim sobama za izdrkavanje i drsce u jutra sa mucninom od droge."

William S. Burroughs The Naked Lunch

Posted by: Penelopa Oct 30 2005, 13:07

Sklpam oci
tako je najlepse
kao u noci
vracam se nama
evociram
nasu strahovitu intimnost,gledali smo oci u oci.
Obecala sam
ostvaricu sve svoje fantazije
probuditi culnost
nagraditi cekanje
bicu nezasita
budna u tvome zagrljaju
govoricu najbestidnije intime
voleci vise no iko.

Provlacice se sve bestidno sa nama
mislila sam
nepoznate dozivljaje primicu sa strahom.
Osecas pulsiram
uzimas po neizrecenom htenju
grabim
i nije bilo neprijatno.
Stavise stiskam, milujem sve tvoje
spojeni u ljubavi, ti me izludjujes.
Mi smo ludilo
vrisak nase radosti
obamrli od slatkog umora.






Silno zelis da si tu
sve cinis vrlo ubedljivo
trenuci lice da su stvarni.
Govoris hrabro
ne ulepsavas intimu
koju mi nudis u masti
Rusis moj mir
plasis vec uplasenu dusu
a znam
nocas ces svoj dlan pruziti
nekoj drugoj ruci,
sakama stiskati neke druge grudi,
ostavljati otiske na njenim usnama,
na njenom telu.
Saputaces neko ime
kao sto sada sapuces moje,
navodis me da verujem
kako smo stvarni.
Govoris ubedljivo, vatreno
sta mi to radis,
pozelim da si tu
pozelim da smo stvarni.


Vera Miladinov

Posted by: bipolar Oct 30 2005, 22:56

e ebi ga...znate kako,ovo će biti totalna zloupotreba ovog topica (što je inače neuro već radio,paz pizde još nije poslao onaj pp(ovo uopšte ne zvuči gay :oops2: )) ali ono,sinoć sam ipak bio urađen a takav uglavnom radim gluposti (sad komentar od čika stivlima kako sam onda uvek uduvan) ali ono,eve...trejalo je nekih 15 minuta (paz ko na topicu "kakvi ste bili prvi put" samo što ja ne lažem D.gif )...pa koga ne smori,svaka mu čast,ko još popljuje,svaka mu čast,a kome se svidi nek ostavi drogu kojom se vari:

A što da ne?sretneš klinku u vrtiću,još dok su ti sve devojčice fuj i još uvek nisi baš siguran u čemu se vi to fizički razlikujete,ali ono,ne znaš zašto ali baš hoćeš da slažeš lego kockice sa njomi baš hoćeš da legneš u krevet pored njenog kad vam vaspitačica kaže da je vreme za spavanje i baš hoćeš da sediš za njenim stolom za vreme ručka,i da je čupaš za njenu već tad pomalo kovrdžavu kosu i bacaš pesak u njene već tad svetlo plave oči koje pod određenim svetlom izgledaju zeleno i da budeš njen par kad vas vaspitačica povede u šetnju ali samo pod uslovom da se sve vereme držite za ruke i da u sred šetnje opališ klinca isperd tebe jer ti dunulo ali ne znaš da je to zbog nje i odjebeš vaspitačicu kad ti kaže da si bezobrazan i pozove roditelje i ti nastaviš da šibaš klinca jer si video da se ona smeje i novim forama nedozvoljavaš da se scena završi i znaš da ćeš dobiti batine a da si malo stariji bi se molio kome god da ćale ima loš dan na poslu i da neće moći da se suzdrži do kuće pa te isprebija pred njom i njoj bude žao,a tebi drago i onda ne možeš da spavaš uveče ne zbog batina već zato što ne možeš da sačekaš da je opet vidiš,ali i dalje niti kapiraš niti te zanima zašto ti je tako jebeno stalo do te osobe...pa onda se vi družie,pa se igrate doktora i jednog dana dok ideš po jebenoj kiši do vrtića jer su ćaletu opet crkla kola pa skupiš neko cveće pored puta da bi joj ga dao,ali kad uđeš u sobu koja zaudara na vlagu nje nema,pa se izbedačiš,a toga nisi ni svestan pa praviš sranja,pa se nadaš da će sutra doći,pa ne dođe pa opet praviš sranja i opet teraš vaspitačicu i pičku materinu,pa te opet ćale bije,više puta,tj stalno jer ti konstantno praviš sranja a njega konstantno šef zajebava,ali ti sad nije kul i nije smešno nego te boli,ali ne dupe nego nešto iznutra,ali ti ne shvataš šta,pa to prođe,pa kreneš u školu,pa se ono na trenutak pre nego što uđeu u učionicu ponadaš da i ona ide sa tobom u odeljenje,ali naravno ona ne ide,pa ti isto tako u trenutku zaboraviš na to jer učiteljica deli bombone,pa se napališ na školu,pa učiš nekoliko godina,pa budeš odličan,pa popizdiš i zainatiš se jer ti dala keca a ćele te kazni (više ne može da te bije jebi ga ipak imaš 12) jer i dalje mu je svaki dan sranje na šljaci,ni ne razmišljaš kako se stalno (ćale ne ti,za sebe skontaš kako se uvek konstanto menjaš na gore,svakim danom) stari i postaje sve ofucaniji i jadniji i bolesniji,boli te kurac za to,jer ti drug rekao kako se sviđaš nekoj tamo devojci a tebi proradi sujeta al ti i frka,ali nema veze smuvaš se sa njom,pa je kao mangupski ’vataš ali ustvari nemaš pojma šta radiš,pa se ljubite,pa se opet vatate,pa ti pokušaš da spustiš ruku niže,pa te opali šamarom,pa ispriča svima,pa se to svidi nekoj drugoj,pa se sa njom smuvaš,pa ti ona da da spustiš ruku ali ti bi da ti puši(ebi ga već ti je 13 i svi tvoji ortaci su ti već ispričali da je svakome od njih barem jedna pušila),a ona ne da,pa te opali šamarom i ispriča drugaricama,pa jednoj se to svidi,pa ona ti da da je pojebeš,pa bude sranje ali nijedno od vas neće da prizna nego svako svom društvu kaže kako je bilo super,ona sva srećna što može svim svojim drugaricama da nabija na nos kako se kresnula,a ti da više ne crveniš sa svojima,ne znajući da si ti ustvari jedini koji je bilo šta uradio,ali nebitno to...Nego vi budete tako malo zajedno,pa dosadi,pa njoj se svidi neki drugi,stariji,pa te ostavi,pa ti nađeš novu,isto tako spremu,sujetno i ženju nabijanja na nos,pa nju kresneš,pa budete zajedno pa ona opet ode,pa na nekoj žurci naletiš na cicu koja ti se sviđa i koju uspeš da kresneš i budete zajedno,pa se ti zaljubiš,pa se ona zaljubi i budete srećni,pa ti tako srećan jedno veče izađeš sa ortacima i sretneš onu prvu koju si kresnuo,pa se napiješ i kresneš je opet,pa priznaš svojoj devojci u koju si zaljubljen,pa ona plače,pa ti plačeš,pa ona ode,pa ti ostaneš uništen,pa prva koju si kresnuo te pozove,paona dođe,pa se opet kresnete ali bez kondoma i bez dijafragme i bez pilula i bez izvlačenja i ona ostane trudna,pa vam frka,jer ste mladi (ebi ga tek 21) ali ona ipak hoće da zadrži dete,pa se venčate,pa ti napustiš faks i kreneš u šljaku koju ti namesti ćale,pa počneš da bivaš sve jadniji i ofucaniji,pa te šef jebe u vugla,pa ti se rodi klinac,pa krene u vrtić....
I nikad više ne pomisliš na klinku zbog koje si se osećao čudno ali nisi znao zašto...

E,al ajde da je nisi sreo u vrtiću nego u prvoj godini gimnazije i da se ne osećaš čudno nego se osćej jadno i bedno i uništeno jer si se primio ns nju od trenutka kad si je prvi put,na trenutak,video,dok je izlazila iz wca,tamna,troma,nesigurna,sa očima koje iako su bile na pola košlja,sjsjile svojom tamno plavom bojom,koja su pod određenim svetlom postajale zelene,i koje ti obožavaš svako veče trenutak pre nego što zaspiš posle neuspelog drkanja jer si samo u jednom trenutku pomislio na nju i uplašio se da će postati kao sve ostale ako nastaviš,da će te njene plavo-pod-određenim-svetlom-zelene oči izgubiti svoj sjaj,te iste oči od kojih se isto cimaš svaki put kad ih vidiš i od kojih se streseš i od kojih te snažno zaboli glava i od kojih bežiš jer znaš da ćeš odvaljivati samo gluposti iz usta ako se suočiš sa njima,i mrziš sve oko sebe što su uticali da postaneš takva pička i mrziš ih što mrziš sebe i mrziš što će neko drugi da je ljubi (pazi ljubi,ne „vata“,mrziš sebe i što ne možeš da kažeš da će neko da je „vata“,jer ona ne može da bude „vatana“,ona može da dozvoli nekom idiotu da oseti najnirvaničniju reakciju prozrokovanu najsavršenijim telom pre nego što se vrati debelim,celulitnim mlitavim brđankama među kojim će birati najkompatibilnijeg skota za ostatak životarenja...ona ne može biti osvojena,nikada,ona može dozvoliti nekom od nas mediokriteta da se oseća srećno na sat ili dan ili nedelju,a onda bi ga vraćala nazad još uništenijeg i još nesposobnijeg za bilo šta osim proste reciklaže života svojih roditelja.Ona je zamka koju smo svi mi napravili svojim konstantnim ne-otporom prema okruženju,svojom ravnodušnošću i predajom.I jedino što smem je da sa nekih 20 stepenika,svakog malog odmora gledam,ne,voajerišem nju,i konstruišem u sebi sve što želim sa njom,od nje i njoj...

Posted by: deysun Oct 31 2005, 18:25

Zvezda putnica

Da li te iko na kraju puta čeka?
Je li ti nebo prazno bez čoveka?

Ili si mračna što znaš da gore ima
jedno još mračnije sunce, iz koga bije zima?

Ili znaš tamu jutra koje ne osvane?
I koliko pepela od jednog sunca ostane?

Ljubomir Simovic

Posted by: Penelopa Nov 2 2005, 17:50

Uvek ce da se nadje

Uvek ce da se nadje zenska ruka
blaga i laka, ko lek tvojih muka,
da zali te i malcice te voli
i, kao bratu, smiri tvoje boli.

Uvek ce da se nadje zensko rame,
da umiris na njemu dah svoj plamen,
da stavis na nj lakomislenu glavu
i poveris mu moru groznicavu.

Uvek ce da se nadju zenske oci,
da iz njih se melem na tvoj bol toci,
da iscele te sasvim, il’ bar malo
i sve zlo vide koje te spopalo.

No ima, znaj, i takva zenska ruka
sto, kad ti takne celo puno muka,
k’o sudbina i vecnost njega dira,
k’o izvor suste neznosti i mira.

No ima, znaj, i takvo zensko rame
sto, ko zna zasto, do vecnosti same,
a ne za jednu noc je tebi dano,
i ti si sve to pojmio vec davno.

No znaj, postoje takve zenske oci
sto kao da ih uvek suza moci,
a pogled njihov, sve dok zivis, to je
pogled ljubavi i savesti tvoje.

Ali sam sebi ti si izvor muka
jer malo su ti to rame i ruka,
te tuzne oci, i pogled im mutan…
Ta izdao si njih toliko puta!

I kazna stize-mira nemas vise.
“ Ti izdajnice! ” - siba te gnev kise.
“ Ti izdajnice! “ - granje ti put preci.
“ Ti izdajnice! “ – odjek sumom jeci.

Koprcas se i grcis, duh ti stenje,
i ni sam sebi ne das oprostenje.
Jedina, kraj svih uvreda i muka,
oprostice ti ona cista ruka.

I sad, i opet, do vecnosti same,
oprostice ti samo ono rame
i one oci prepune zalosti
za svaki cin tvoj, cak i neoprostiv.

Evgenij Jevtusenko

Posted by: Vergere Nov 11 2005, 21:30

One half of me is yours, the other half yours
Mine own, I would say; but if mine, then yours,
And so all yours.
(The Merchant of Venice, 3.2.17-9)

Posted by: bipolar Nov 12 2005, 00:39

there are worse things than
being alone
but it often takes decades
to realize this
and most often
when you do
it's too late
and there's nothing worse
than
too late.


buk smile.gif

Posted by: Hibiskus Nov 14 2005, 02:40

Ljubav je sve što unapređuje, proširuje i obogaćuje naš život. I naviše i prema dubini. Ljubav je jednostavna kao automobil. Problematični su samo vozači, putnici i ulice.

Franc Kafka

Posted by: Hibiskus Nov 23 2005, 23:58

Kao kroz sivu maglu
Što samo sine zrak,
A gušći oblak dođe
Da veći bude mrak,

I ona samo sinu
Da opet dođe hlad,
Da veća tama bude
Da veći bude jad.



.......................................................... Đura Jakšić

Posted by: olive-green Nov 24 2005, 13:53

(Hibiskus)
Ljubav je sve što unapređuje, proširuje i obogaćuje naš život. I naviše i prema dubini. Ljubav je jednostavna kao automobil. Problematični su samo vozači, putnici i ulice.

Franc Kafka



:love:

Posted by: Penelopa Nov 24 2005, 19:08

Vasko Popa - Vrati mi moje krpice


1.
Vrati mi moje krpice
Moje krpice od čistoga sna
Od svilenog osmeha od prugaste slutnje
Od moga čipkastoga tkiva
Moje krpice od tačkaste nade
Od žežene želje od sarenih pogleda
Od kože s moga lica
Vrati mi moje krpice
Vrati kad ti lepo kažem



2.
Slušaj ti čudo
Skini tu maramu belu
Znamo se
S tobom se od malih nogu
Iz istog čanka srkalo
U istoj postelji spavalo
S tobom zlooki nožu
Po krivom svetu hodalo
S tobom gujo pod košuljom
Čuješ ti pretvorniče
Skini tu maramu belu
Šta da se lažemo


3.
Neću te uprtiti na krkače
Neću te odneti kud mi kažeš
Neću ni zlatom potkovan
Ni u kola vetra na tri točka upregnut
Ni duginom uzdom zauzdan
Nemoj da me kupuješ
Neću ni s nogama u džepu
Ni udenut u iglu ni vezan u čvor
Ni sveden na običan prut
Nemoj da me plašiš
Neću ni pečen ni prepečen
Ni presan posoljen
Neću ni u snu
Nemoj da se zavaravaš
Ništa ne pali neću


4.
Napolje iz moga zazidanog beskraja
Iz zvezdanog kola oko moga srca
Iz moga zalogaja sunca
Napolje iz smešnog mora moje krvi
Iz moje plime iz moje oseke
Napolje iz mog ćutanja na suvom
Napolje rekao sam napolje
Napolje iz moje žive provalije
Iz golog očinskog stabla u meni
Napolje dokle ću vikati napolje
Napolje iz moje glave što se rasprskava
Napolje samo napolje

5.
Tebi dođu lutke
A ja ih u krvi svojoj kupam
U krpice svoje kože odevam
Ljuljaške im od svoje kose pravim
Kolica od svojih pršljenova
Krilatice od svojih obrva
Stvaram im leptire od svojih osmeha
I divljač od svojih zuba
Da love da vreme ubijaju
Kakva mi je pa to igra


6.
Koren ti i krv i krunu
I sve u životu
žedne ti slike u mozgu
I zar okca na vrhovima prstiju
I svaku svaku stopu
U tri kotla namćor vode
U tri peći znamen vatre
U tri jame bez imena i bez mleka
Hladan ti dah do grla
Do kamena pod levom sisom
Do ptice britve u tom kamenu
U tutu tutinu u leglo praznine
U gladne makaze početka i početka
U nebesku matericu znam li je ja

7.
Šta je s mojim krpicama
Nećeš da ih vratiš nećeš
Spaliću ti ja obrve
Nećeš mi dovek biti nevidljiva
Pomešaću ti dan i noć u glavi
Lupićeš ti čelom o moja vratanca
Podrezaću ti raspevane nokte
Da mi ne crtaš školice po mozgu
Napujdaću ti magle iz kostiju
Da ti popiju kukute s jezika
Videćeš ti šta ću da ti radim
Seme ti i sok i sjaj
I tamu i tačku na kraju mog života
I sve na svetu


8.
I ti hoćeš da se volimo
Možeš da me praviš od moga pepela
Od krša moga grohota
Od moje preostale dosade
Možeš lepotice
Možeš da me uhvatiš za pramen zaborava
Da mi grliš noć u praznoj košulji
Da mi ljubiš odjek
Pa ti ne umeš da se voliš

9.
Beži čudo
I tragovi nam se ujedaju
Ujedaju za nama u prašini
Nismo mi jedno za drugo
Stamen hladan kroz tebe gledan
Kroz tebe prolazim s kraja na kraj
Ništa nema od igre
Kud smo krpice pomešali
Vrati mi ih šta ćeš s njima
Uludo ti na ramenima blede
Vrati mi ih u nigdinu svoju beži
Beži čudo od čuda
Gde su ti oči
I ovamo je čudo


10.
Crn ti jezik crno podne crna nada
Sve ti crno samo jeza moja bela
Moj ti kurjak pod grlo
Oluja ti postelja
Strava moje uzglavlje
Široko ti nepočin-polje
Plameni ti zalogaji a vostani zubi
Pa ti žvaći izelice
Koliko ti drago žvaći
Nem ti vetar nema voda nemo cveće
Sve ti nemo samo škrgutanje moje glasno
Moj ti jastreb na srce
Manje te u majke groze

11.
Izbrisao sam ti lice sa svoga lica
Zderao ti senku sa svoje senke
Izravnao bregove u tebi
Ravnice ti u bregove pretvorio
Zavadio ti godišnja doba
Odbio sve strane sveta od tebe
Savio svoj životni put oko tebe
Svoj neprohodni svoj nemogući
Pa ti sad gledaj da me sretneš


12 .
Dosta rečitoga smilja dosta slatkih trica
Ništa neću da čujem ništa da znam
Dosta dosta svega
Reći ću poslednje dosta
Napuniću usta zemljom
Stisnucu zube
Da presečem ispilobanjo
Da presečem jednom za svagda
Staću onakav kakav sam
Bez korena bez grane bez krune
Staću oslonjen na sebe
Na svoje čvoruge
Biću glogov kolac u tebi
Jedino što u tebi mogu biti
U tebi kvariigro u tebi bezveznice
Ne povratila se

13.
Ne šali se čudo
Sakrilo si nož pod maramu
Prekoračilo crtu podmetnulo nogu
Pokvarilo si igru
Nebo da mi se prevrne
Sunce da mi glavu razbije
Krpice da mi se rasture
Ne šali se čudo s čudom
Vrati mi moje krpice
Ja ću tebi tvoje

Posted by: Penelopa Nov 24 2005, 19:12

... A sad me pusti da skupim svoju snagu, da saberem svoje misli u jednu žižu, da pomislim svom silinom na užas zemaljskog življenja, na nesavršenstvo sveta, na mirijade života što se razdiru, na zveri što se međusobno kolju, na zmiju koja peči lane što preživa u hladu, na vukove koji razdiru jagnjad, na bogomoljke što ubijaju svoje mužjake, na pčele što umiru posle uboda, na bol majki koje nas rađaju, na slepe mačiće što ih deca bacaju u reku, na užas riba u utrobi ulješure, na užas ulješure kad se nasuče na obalu, na tugu slona koji mre od starosti, na kratkotrajnu radost leptira, na varljivu lepotu cveta, na kratkotrajnu varku ljubavnog zagrljaja, na užas prolivenog semena, na nemoć ostarelog tigra, na trulež zuba u ustima, na mirijade mrtvog lišća što se taloži u šumama, na strah tek izleglog ptića koje majka istiskuje iz gnezda, na paklene muke gliste koja se prži na suncu kao na živoj vatri, na bol ljubavnog rastanka, na užas gubavaca, na strašnu metamorfozu ženskih sisa, na rane, na bol slepaca...

Danilo Kis - Enciklopedija mrtvih

Posted by: TenMon Nov 24 2005, 22:56

Trenutno čitam ''Crveni Mars'' od Kim Stenli Robinsona pa mi je pao na pamet interesantan opis Marsa u uvodu u treći deo, čiji završetak citiram:

"...Obojeni pesak u ovim šarama, prošupljeni zidovi kanjona, vulkani iznikli u nebo, izmrvljene stene haotičnog krajolika, bezbroj kratera, prstenasti amblemi početaka planete.. Divno, ili nešto grublje od toga: škrto, oporo, ogoljeno, nemo, stoičko, kamenito, nepromenljivo. Sublimno. Vidljivi jezik života minerala.
Minerala, ne životinja, biljaka ili virusa. Moglo se dogoditi, ali nije. Nikada nije došlo do spontanog rađanja iz gline ili toplih sumpornih izvora; nije bilo spora iz svemira, ni Božjeg dodira; šta god da pokreće život (jer ne znamo šta je to), na Marsu se nije dogodilo. Mars se kotrljao, dokaz njegove raličitosti, životnosti kamena.
A onda, jednog dana..."

Posted by: bipolar Nov 24 2005, 23:14

Deset dolara:dovoljno za dve i po nedelje kirije,da kupim tri para cipela,dvoje pantalona,ili hiljadu poštanskih maraka za slanje materijala izdavačima,nego šta!Ali ti nemap nikakav materijal,tvoj talenat je sumnjiv,tvoj talaenat je mizeran,ti uopšte namaš talenat i prestani da iz dana u dan lažeš sebe,jer dobro znap da Kučence se smejalo ne valja i nikada neće valjati


Džon fante,"Upitaj prah"

Posted by: Penelopa Nov 28 2005, 00:25

...
I zato rekoh sebi:
Sudbina bezumnika bice i moja.
Idi, jedi hleb svoj s radoscu
I vino svoje ispijaj u slast
Jer Bog je vec primio dela tvoja.
Neka ti odezda vazda bude bela
A glava mirisavim uljem poskropljena.
Uzivaj zivot s voljenom zenom
U svakom svome danu tastom
Sto ti ga podari Bog pod suncem,
Jer to ti je u zivotu dodeljeno
I da u radu izgaras pod suncem.
Sledi puteve svoga srca
I zelje svojih ociju
Svestan da ce ti Bog zatraziti racun.
...

Posted by: Penelopa Dec 1 2005, 16:30

Shta je zivot?
Ovde smo zato – mislio je gospodin ot Vitkovich – shto je u ovom delu svemira vreme nauchilo da se zaustavlja.Mozda je rech o nekoj vrsti pripitomljenog vremena. Zivot nije moguc u nepripitomljenom vremenu, u vremenu koje protiche, nego samo u vremenu koje se na trenutak zaustavilo. Ako shvatimo da vechnost silazi kao blagoslov od Boga, kao vrsta svetlosti koja ne stari, kako kazu vizantijski monasi, a da vreme silazi od Satane, koji je sa leve strane Hrama, shvaticemo da na odredjenom mestu moze doci do ’zlatnog preseka’ vechnosti i vremena. Na tom mestu krsta, gde se vreme i vechnost seku, vreme se na trenutak zaustavlja da bi ga blagoslovila vecnost i to je sadashnji trenutak. Van tog sadashnjeg trenutka u bivshem i buducem vrenemu nema zivota, niti ga je ikada bilo, niti ce ga ikad biti.
Dakle, mi smo ovde, jer se u ovom delu svemira vreme zaustavlja i omogucava nam na taj nachin zivot. Mozda mozemo zamisliti i vreme koje ne uspeva da se ukrsti sa vechnoshcu, pa je liseno zaustavljanja, dakle sadashnjice i zato neplodno, jalovo vreme. U takvom delu svemira ne mozemo biti, jer je nashe osnovno svojstvo zivot. A smrti, one mogu da se klizaju uz I niz matricu vremena.

Sta je smrt?
Moglo se, dakle, zakljuchiti, da na pitanje: odakle dolazi vreme? Odgovor glasi: vreme dolazi iz smrti. Jer dokle god bude smrti bice vremena. Kad nestane smrti, nece vishe biti ni vremena. Jer, ako je zivot tamo, gde vreme stoji, zaustavljeno u trenutku sadashnjosti, onda je smrt u oblasti kroz koju vreme teche. Znachi, vreme teche kroz smrt i zaustavlja se u zivotu. Tachno u onoj tachki gde se seku vechnost i vreme na prozoru dushe... Smrt se moze desiti samo u sadashnjici. Niko ne moze biti ubijen u svojoj proshlosti ili buducnosti. A smrt je delic nasheg vremena koji je izgubio moc da se zaustavi. Jer, kolichina vremena koja miruje zaustavljena u svemiru je stalna. Vishak otice. Zato se smrti moraju deshavati.

Milorad Pavic

Posted by: Vergere Dec 1 2005, 17:13

"Roditelji ženske dece teško se rešavaju da ih puste same na doček Nove godine. Roditelji muške dece smatraju da to nije fer sa njihove strane."

- Dušan Radović, "Beograde dobro jutro" 8)

Posted by: lilac Dec 10 2005, 02:03

"Zivot protiche ovako: rodite se, umrete, a izmedju to dvoje vas boli stomak. Ziveti, to znachi da vas boli stomak, sve vreme: sa 15 godina vas boli stomak jer ste zaljubljeni; sa 25, jer vas zastrashuje buducjnost; sa 35 jer previshe pijete; sa 45 zato shto previshe radite; sa 55 jer vishe niste zaljubljeni; sa 65 jer vas progoni proshlost; sa 75 jer imate rak. U intervalima ste se samo povinovali roditeljima, pa profesorima, pa gazdama, pa muzzevima, pa lekarima. Ponekad sumnjate da vas zafrkavaju, ali je vecj kasno, jednog dana, jedan od njih vam najavi da cjete umreti i tada vas, na kishi, smeste u drveni kovcheg, pod zemlju, na groblju Banju. Mislite da cjete biti poshtedjeni? Tim bolje za vas. Kad budete ovo chitali, ja cju biti mrtva. Vi, vi cjete zziveti, a ja ne. Zar to nije potresno? Vi cjete shetati, piti, jesti, tucati, imacjete izbora, a ja cju biti daleko, na nekom mestu koje ne poznajem bolje nego vi, ali koje cju poznavati dok budete chitali ove redove. Smrt nas razdvaja. Zar to nije tuzzno, tako je, ja mrtva i vi koji chitate ovo pismo, sa obe strane stoji nepremostiv zid,a medjutim, mozzemo da prichamo. Ziveti i chuti lesha koji vam govori: praktichan je Internet.
Vash omiljeni fantom,
Sofi"


Frederik Begbede - 399

Posted by: DECAKizVODE Dec 10 2005, 19:04

(Penelopa)
Shta je zivot?
Ovde smo zato – mislio je gospodin ot Vitkovich – shto je u ovom delu svemira vreme nauchilo da se zaustavlja.Mozda je rech o nekoj vrsti pripitomljenog vremena. Zivot nije moguc u nepripitomljenom vremenu, u vremenu koje protiche, nego samo u vremenu koje se na trenutak zaustavilo. Ako shvatimo da vechnost silazi kao blagoslov od Boga, kao vrsta svetlosti koja ne stari, kako kazu vizantijski monasi, a da vreme silazi od Satane, koji je sa leve strane Hrama, shvaticemo da na odredjenom mestu moze doci do ’zlatnog preseka’ vechnosti i vremena. Na tom mestu krsta, gde se vreme i vechnost seku, vreme se na trenutak zaustavlja da bi ga blagoslovila vecnost i to je sadashnji trenutak. Van tog sadashnjeg trenutka u bivshem i buducem vrenemu nema zivota, niti ga je ikada bilo, niti ce ga ikad biti.
Dakle, mi smo ovde, jer se u ovom delu svemira vreme zaustavlja i omogucava nam na taj nachin zivot. Mozda mozemo zamisliti i vreme koje ne uspeva da se ukrsti sa vechnoshcu, pa je liseno zaustavljanja, dakle sadashnjice i zato neplodno, jalovo vreme. U takvom delu svemira ne mozemo biti, jer je nashe osnovno svojstvo zivot. A smrti, one mogu da se klizaju uz I niz matricu vremena.

Sta je smrt?
Moglo se, dakle, zakljuchiti, da na pitanje: odakle dolazi vreme? Odgovor glasi: vreme dolazi iz smrti. Jer dokle god bude smrti bice vremena. Kad nestane smrti, nece vishe biti ni vremena. Jer, ako je zivot tamo, gde vreme stoji, zaustavljeno u trenutku sadashnjosti, onda je smrt u oblasti kroz koju vreme teche. Znachi, vreme teche kroz smrt i zaustavlja se u zivotu. Tachno u onoj tachki gde se seku vechnost i vreme na prozoru dushe... Smrt se moze desiti samo u sadashnjici. Niko ne moze biti ubijen u svojoj proshlosti ili buducnosti. A smrt je delic nasheg vremena koji je izgubio moc da se zaustavi. Jer, kolichina vremena koja miruje zaustavljena u svemiru je stalna. Vishak otice. Zato se smrti moraju deshavati.

Milorad Pavic


Penelopa, odakle je ovaj odlomak?

Posted by: Penelopa Dec 10 2005, 22:09

Unutrasnja strana vetra.

Brutalna knjiga

'unutrasnja strana vetra je ona koja ostaje suva dok vetar duva kroz kisu.'

Posted by: DECAKizVODE Dec 11 2005, 03:48

hm.. procitao sam tu knjigu nema godinu dana ..iz moje glave informacije isparavaju
p.s. meni nije bas jedna od njegovih omiljenih

Posted by: Hibiskus Dec 12 2005, 23:26

Po ko zna koji put, sedim sam čekajući voz koji, po ko zna koji put, besramno kasni. Vetar je danas posebno okrutan prema meni, savršeno se zabavlja pretvarajući moj nos, obraze i prste desne ruke u beskorisne gomile zamrznutih ćelija. Cigareta je okončala svoj vek negde oko polovine, pokušavajući da mi stavi nešto do znanja tim nesebičnim činom. Kao i obično, ne obraćam pažnju na to i vraćam je u život, okrepljujući blago desnicu nad vatrom upaljača. Iako ljubitelj zime, teško mi pada današnje ubitačno vreme. Jakna me nije uspela zaštiti od divljačkih nasrtaja hladnog vazduha, iako je prodavac garantovao da sa njom mogu komotno i u Sibir. Zaboravio je da naglasi da ne bih baš daleko stigao. Sneg provejava i nalazi da mu je moja kosa prilično ugodno mesto za prebivati. Isuviše mrzovoljan da bih vadio kapu iz torbe, trpim ga, mrzeći ga pritom bezgranično. Sa razglasa se čuje neka muzika. Ne znam ko je izvodi. Ne znam ni da li me interesuje ko je izvodi. Danas sam rešen da potpuno uživam u sivoj mrzovolji koja izbija iz svake pore mene i grada na čijim leđima sedim. Prilazi mi čovek, već odavno osedele kose i pameti, i pita me gde se čeka autobus za Zrenjanin. Pokušavam da mu objasnim da je ovo železnička stanica, predviđena isključivo za vozove. U jednom trenutku bivam prinuđen da odustanem od toga. Konačno odlazi da potraži nekog razumnijeg od mene. Bacam dogorelu cigaretu na šine i posmatram njene poslednje izdisaje. Pričvršćujem šal i skidam naslage snega sa kose. Odjednom postajem svestan ogromne količine ljudi koji stoje oko mene, čekajući da bestidnik naiđe sa severa. Monoton ženski glas neizainteresovano obaveštava gomilu da je gospodin zadržan i da će doći tek za sat vremena. Navlačim rukavicu na desnu ruku i krećem u potragu za svežim duvanom i ustajalom kafom. Polako silazim niz stepenice u tunel koji će me izvesti van objekta, potpuno utonuo u mržnju prema mašinama. Čini mi se da neko pokušava da me dozove, ali ignorišem to. U ovako velikoj bagri sigurno još neko poseduje ime koje je i meni dodeljeno. Međutim, dozivanje se ponavlja. Okrećem se, premda nevoljno, ne bih li video ko želi da me odvoji od grešnih, destruktivnih misli. Devojka. Ne vidim joj lice, ali prepoznajem držanje. Sećanja me udaraju kao ekspresni voz, a klovn počinje da žonglira noževima u mom stomaku. Međusobno se prepoznajemo i ona kreće nizvodno, rekom ljudi, ka meni. Sahranjene emocije počinju da grebu po kovčegu dok rastopljen sneg uzima na sebe ulogu hladnog znoja koji je ovog decembra otišao na odmor. Nelagodnost raste sa svakim stepenikom koji njene stare cipelice ostave iza sebe. Konačno dolazi do mene i svojim zelenijim očima prodire u moje. Nestajemo u zbrci besmislenih pitanja i odgovora, rođenih iz čiste ljubaznosti ili stvarnog interesovanja za dešavanja u životu onog drugog, zaista nije ni bitno. Na pitanje gde idem, koga čekam, odgovaram da odlazim na jug da prezimim. Rođak je ponudio da provedem praznike kod njega, a i ne bi bilo loše videti neke prijatelje koji su se odavno ostavili lutanja. Na moje protivpitanje odgovara da čeka verenika. Potom nastupa tišina, duga i hladna. Razglas javlja da voz iz Beograda dolazi na drugi peron. Pozdravljamo se, pružam joj ruku i ona odlazi. Odlazim i ja. Siva je danas dobila blistavu nijansu crne.

Posted by: bipolar Dec 13 2005, 13:46

(lilac)
"Zivot protiche ovako: rodite se, umrete, a izmedju to dvoje vas boli stomak. Ziveti, to znachi da vas boli stomak, sve vreme: sa 15 godina vas boli stomak jer ste zaljubljeni; sa 25, jer vas zastrashuje buducjnost; sa 35 jer previshe pijete; sa 45 zato shto previshe radite; sa 55 jer vishe niste zaljubljeni; sa 65 jer vas progoni proshlost; sa 75 jer imate rak. U intervalima ste se samo povinovali roditeljima, pa profesorima, pa gazdama, pa muzzevima, pa lekarima. Ponekad sumnjate da vas zafrkavaju, ali je vecj kasno, jednog dana, jedan od njih vam najavi da cjete umreti i tada vas, na kishi, smeste u drveni kovcheg, pod zemlju, na groblju Banju. Mislite da cjete biti poshtedjeni? Tim bolje za vas. Kad budete ovo chitali, ja cju biti mrtva. Vi, vi cjete zziveti, a ja ne. Zar to nije potresno? Vi cjete shetati, piti, jesti, tucati, imacjete izbora, a ja cju biti daleko, na nekom mestu koje ne poznajem bolje nego vi, ali koje cju poznavati dok budete chitali ove redove. Smrt nas razdvaja. Zar to nije tuzzno, tako je, ja mrtva i vi koji chitate ovo pismo, sa obe strane stoji nepremostiv zid,a medjutim, mozzemo da prichamo. Ziveti i chuti lesha koji vam govori: praktichan je Internet.
Vash omiljeni fantom,
Sofi"


Frederik Begbede - 399



edit:

NEKO TREBA DA PLATI:VIDIMO SE POSLE OVE PORUKE

SCENA SE ODIGRAVA U KARUSEL DE LUVR.sPREMA SE VELIKA MODNA REVIJA.gOMILA SE TISKA NA ULAZTU KOJI ČUVAJU LEPI DEČACI SA CRVENIM KRAVATAMA IZ GIMNAZIJE ŽANSON-DE-SEJI.ULAZIMO U UNUTRAŠNJOST SALE KRCATE SVIM VIP OSOBAMA KOJE POSTOJE NA ZEMLJI.
SVATLO SE GASI.GOMILA ZVANICA ROMBORI "AH" OD ZADOVOLJSTVA.NA PODIJUMU DEFILUJU POTPUNO GOLE DEVOJKE NA ZVUK TECHNO-DIRTY-METAL-HARD-ACID-HOUS MUZIKE.
ZVANICE SU U EKTAZI PRED PRELEPIM MANEKENKAMA LIŠENIM ODEĆE:KRALJEVSKE GRUDI,PODIGNUTE GUZE,BESKONAČNE NOGE,STIDNE DLAČICE OBRIJANE U OBLIKU TROUGLA.ODJEDNOM SE ZAUSTAVLJAJU USRED CATWALKA,SKLIZNU MANIKIRANIM RUKAMA POD PAZUH GDE SE NALAZI RAJFERŠLUS!OTKOPČAVAJU SVOJE SATENSKE KOŽE,OSLOBAĐAJU SE SVOJIH EPIDERMA KAO ŠTO SE SKIDA RONILAČKO ODELO.JEDNA STARA VOJVOTKINJA ONESVESTI SE U PUBLICI.JEDAN BRADONJA SA NAOČARIMA ZA SUNCE EJAKULIRA NA SAKO SUSEDA KOJI SEDI ISPRED NJEGA.JEDNA DEVOJČICA OD 12 GODINA LIŽE SLADOLED U OBLIKU FALUSA I MAZI SE IZMEĐU NOGU.
ISPOD VEŠTAČKIH KOSTIMA,METAL....SAJBORZI ZAMOČENI U ČELIK,ANDROIDI NAČINJENI OD OGLEDALA.JEDNA OD DEVOJAKA JE PREKRIVENA PROREZIMA ZA NOVČANICU OD STO EURA.DRUGA PLJUJE KOVANICE.TREĆA IZBACIJU KIŠE KREDITNIH KARTICA KAO KONFETE.TO SU ROBOTI-ZVANI KASICE-PRASICE (IZMEĐU OSTALOG,JEDNA OD MANEKENKI IZVLAČI NOVČANICE IZ SVOG METALNOG UDA KAO AUTOMATSKI AISTRIBUTER).
GOMILA POZDRAVLJA OVACIJAMA.LJUDI ROKĆU OD UŽIVANJA.ATMOSFERA JE NAELEKTRISANA,MEUIKA SE UBRZAVA DOK NE POTSANE NEIZDRŽIVA,GLAVE EKSPLODIRAJU NA SVE STRANE.OPLAKUJU SE SRČANI UDARI I NEKOLIKO KOLEKTIVNIH SILOVANJA U DRUGOM REDU,
PACKSHOT SA KIŠOM KOVANICA NA GOLOM TELU TAJLANDSKE ADOLESCENTKINJE.
ISPISAN SLOGAN NA EKRANU:"IDITE PRAVO NA CILJ:SVRŠITE U KURVU"
SA LEGALNOM NAPOMENOM:"OVO JE BILA PORUKA FFPOJK (FRANCUSKA FEDERACIJA ZA PONOVNO OTVARANJE JAVIH KUĆA)".

Posted by: lilac Dec 16 2005, 15:11

"Momci su me zapanjeno gledali. Osetio sam se kao idiot. Vratio sam se. Video sam optuzzbu u njihovim ochima, kao da sam odjurio do vrata i pokushao da ubijem neku chudesnu pticu.

Najednom sam potpuno drugachije gledao na njih. Izgledali su mi nepopravljivo glupi. Radili su tako naporno. Sa zzenama koje je trebalo nahraniti i gomilom musave dece i brigama oko rachuna za struju i rachuna za namirnice, stajali su tako daleki od mene, tako odvojeni, goli u prljavim kombinezonima, glupih roshavih meksikanskih lica, bili su neopevano glupi, posmatrajucji me kako se vracjam, smatrajucji da sam lud. Jeza me hvatala od njih. Bili su izbljuvci necheg lepljivog i sporog, teshki i sluzavi kao tutkalo, okovani i bespomocjni, lisheni svake nade, ishibanih tuzznih ochiju ostarelih zzivotinja koje chitav svoj vek tegle u polju. Mislili su da sam lud jer nisam izgledao kao ostarela ishibana zzivotinja. Neka misle da sam lud! naravno da sam lud! Vi, seljachine, budale, imbecili! Ne zanimaju me vashe misli. Bio sam zgadjen shto moram da budem tako blizu njih. Pozzeleo sam da ih premlatim, jednog po jednog, da ih mlatim dok ne ogreznu u krvi. Pozzeleo sam da im dreknem neka uklone svoje proklete pokunjene bezvoljne potishtene ishibane ochi od mene, jer su otvarale crnu rupu u mom srcu, zzivu ranu, otvorenu raku iz koje su u muchnoj procesiji stupali njihovi mrtvaci, vodecji za sobom druge mrtvake, paradirajucji gorkim pacjenishtvom svojih zzivota kroz moje srce."


Dzon Fante - Put za Los Andjeles

Posted by: F Communication Dec 16 2005, 16:30

.."Tvrditi da poznajesh muziku znachilo je snimati i poklanjati miksovane kasete.To mi je oduzimalo nenormalno mnogo vremena jer mi je nedostajao odgovarajuci materijal.Sa moja 2 gramofna na remen,bez pitch kontrola,trebalo mi je najmanje 6 sati da pripremim set,uklapajuci nimere prema njihovoj rastucoj brzini,a ne prema intenzitetu,a da bih prikrio velike razlike,prstom sam ubrzavao i usporavao brzinu obrtaja plocha."...

"electrochok"l.garnier,I'll house you"str.11

Posted by: lilac Dec 19 2005, 19:27

josh malo begbedea..

"Video si kako ti se droge priblizzavaju. U pochetku si samo slushao o tome:
"Ceo vikend smo udarali po Korini."
Zatim je nekoliko prijatelja provuklo:
"Hocjesh lajn?"
Zatim su prijatelji prijatelja postali tvoji dileri.
A onda je jedan od njih umro od overdoza, a drugi zavrshio u zatvoru. U pochetku si uzeo da bi probao, s vremena na vreme, zatim da bi se razvalio, svakog vikenda. Zatim da bi pokushao da se zezash i preko nedelje. Onda si zaboravio da to sluzzi za zezanje, pa si se zadovoljio time da je uzimash svako jutro kako bi ostao normalan, i zzeshcje ti smeta kad je meshana sa laksativom, a nos te svrbi kad je meshana sa strihninom. ne zzalish se: da ne shmrchesh, morao bi da idesh na bandzi-dzamping u fluorescentno zelenom kombinezonu, ili bi bio roler sa grotesknim shtitnicima za kolena, ili bi ishao na karaoke u kineske restorane, ili bi uprazznjavao rasizam sa skinhedima, ili bi ishao u teretanu sa lepim starcima, ili bi igrao Loto, i to sam, ili bi ishao na psihoanalizu zavaljen na divanu, ili bi igrao poker s lazzovima, ili bi visio na Internetu, ili bi uprazznjavao sadomazohizam, ili bi ishao na kuru mrshavljenja, ili kuru lechenja od alkohola, ili bi se bavio vrtlarstvom, ili skijanjem, ili urbanom filatelijom, ili burzzoaskim budizmom, ili dzepnim multimedijima, ili grupnim majstorisanjem po kucji, ili grupnim seksom. Svi mi imamo potrebu za takozvanim aktivnostima "oslobadjanja od stresa", ali ti uvidjash da se ti ljudi samo opiru ustvari."

Posted by: dukelander Dec 20 2005, 11:01

Hej neka zhivne drushtvo mrtvih pesnika...

"Some say the world will end in fire;
Some say in ice.
From what I've tasted of desire
I hold with those who favor fire.
But if it had to perish twice,
I think I'd know enough of hate
To say that for destruction ice
Is also great
And would suffice."

Moj signature [Robert Frost - FIRE & ICE] smile.gif

Posted by: dukelander Dec 21 2005, 08:42

02.12.2005.
Filozofistićko-humoristićka pijesma/pojezija

Danas sam pozdravijo Anitu a ona je samo prošla poredmene. Pito sam Anera - toje jaran iškole - jel Anita nešto lijuta a on me ćudnim pogledom ćudno pogledo ko ćudak. I onda samse ja zamislijo i bilo mi je ko u filmu pare psihološkom đe neko misli da neko postoji a on nepostoji. To je obićno šizifrenija po starom ćovijeku koji se zvao Šizif i on je guro kamen u zbrdo i bio je lud pa se kasnije svi što zamišlijaju nešto čega nema zovu šizifrenićari. Ijako Anita postoji htijeo samse našaliti na svoj (Dervov) raćun pa sam napiso ovu filozofistićko-humoristićku pijesmu ili pojeziju - neznam.


Tražijo sam Anitu
Dajoj kažem da ju volim

Pitao sam lijude jesu li je vidjeli zorom ranom
Gledali sume ko da pričam na jeziku stranom

Trćao sam od kuče do kuče
A srce u nijedrima sve jaće i jaće tuče

Anita, Anita dišemoli ispod istog neba
Hočeš limi jenog dana biti treba

Anita - hoču li to iztentovirat maslinastom bojom
Hoču li te ućiniti supružnicom svojom

Dođžoh skrhan kuči - srce i duša me bole
Popih naeks litru kokakole

Počera me pišat uđžoh u wece
Skinuh gače, uhvatih se desankom za kitu

I iznenada skontah...
Da sam našao Anitu

http://dervo.blogger.ba/

... E tako se pishe pojezija... cry.gif

Posted by: Tomy Dec 21 2005, 13:28

~A great victory was won today, because I made it to tommarow~

Posted by: Tomy Dec 23 2005, 04:02

I shall reach into your soul with the hands of my insanity and it will turn black with the scars of all my pain...
http://imageshack.us

Posted by: Tomy Dec 26 2005, 02:41

Swept into a world unknown,
A place I've never seen.
I find myself all alone,
In this eternal dream.
http://imageshack.us

Posted by: chemtrail jecika Dec 28 2005, 23:35

Cijeli život zajedno, više i ne primjećujemo
kol'ko se ispunjavamo, dok misli premećemo...
Stopljeni u jedno, duša uz dušu, bok uz bok
Oči pune sjećanja bulje u prazan strop.
Cijeli život tražim samoću,
da budem sama sa mislima,
a kad je imam, bježim ko đavo od tamjana.
Stisni mi ruku, u tebi ne vidim starca...
U mojim očima još si poput dječarca.
Sjeti se, ljepota je u očima onog što gleda,
takve nas i Bog vidi sa druge strane neba.
A mi... dva starca, sanjali smo ovo:
da maštamo i sanjamo skupa - do poslednjeg "zbogom".
Tko bi rek'o, vrijeme leti, možda nas uzme sa sobom...
Kako god bilo, želim otići s tobom.
Savladava me nemoć, ne daj da zaspem u snu!
Strah me nagriza k'o rak, što ako sutra ne budem tu?
Barem sam voljela, ma, barem sam probala
živim bez žaljenja, umirem slobodna.
Vidi nas... dva starca.
Sanjali smo ovo:
da maštamo i sanjamo skupa - do poslednjeg "zbogom"
...dva starca... sanjali smo ovo...
...da maštamo i sanjamo skupa...
Zbogom.

Posted by: dukelander Dec 29 2005, 10:48

Tomy, HUNTERE... Slike... :dada: :tobre:

Posted by: Tomy Dec 31 2005, 04:41

http://imageshack.us
Night & day you are the one; only you above the moon & under the sun.

Posted by: chemtrail jecika Dec 31 2005, 17:02

Tvoje oči su krila, vode te svuda.
Dodirni dlanom grudi, nije to srce što kuca, ne...
To snovi stidljivo kuckaju spolja da ih pustiš unutra!
Tvoji prsti su kistovi, oboji ljude što se boje
da kroz temperament od crne tempere udahnu polen i ponovo se rode.
Tad će imati pogled voden...oprosti im.
Nacrtaćeš sebi osmeh opet.
Hiljade svitaca u ovoj večeri su tvoji fenjeri!
Tako je lako leteti kad dete si,
nek lebde sni preko zaspalih ulica!

Posted by: Tomy Jan 4 2006, 02:09

http://imageshack.us
All men dream, but not equally. Those who dream by night in the dusty recesses of their minds, wake in the day to find that it was vanity: but the dreamers of the day are dangerous men, for they may act on their dreams with open eyes, to make them possible.

Posted by: Martina Jan 4 2006, 20:27

od Dzon Dona iz "Za kim zvono zvoni"

"Nijedan covek nije sam po sebi celina......(ne znam napamet) ......
Stoga nikad ne pitaj za kim zvono zvoni-ono zvoni za tobom"

smile.gif

Posted by: PLAVKA Jan 4 2006, 21:16

Les kilometres de vain espace
enters nous, et tout que je veux
te donner est un vacillement de coeur.
Loin, je t'ai dans moi meme
chaque fois quand j'aspire
et mon coeur bat encore.

Je ne veille pas par le temps passe
non plus par en que passerai,
parce que un fremissement de ton oeil
est tout le temps j'ai besoins de.

Si je t'etale ma main, tu vas la refuse,
je sais, je sais,
parce que tout de mon existance
est seulement un mot pour toi.
Lentement je coule dans l'obscurite et tu vois
que je ne peux pas etre seul,
la piece de ton ciel est pressant pour moi.

Posted by: Tomy Jan 5 2006, 16:06

Cold and Ugly Underneath her skin and jewelry, hidden in her words and eyes is a wall that's cold and ugly and she's scared as hell. Trembling at the thought of feeling. Wide awake and keeping distance. Nothing seems to penetrate her. She's scared as hell. I am frightened to. Wide awake and keeping distance from my soul. I am scared like you.
http://imageshack.us

Posted by: Tomy Jan 6 2006, 04:10

Opiate Choices always were a problem for you. What you need is someone strong to guide you. Deaf and blind and dumb and born to follow, what you need is someone strong to use you.. like me, like me. If you want to get your soul to heaven, trust in me .Don't judge or question.You are broken now, but faith can heal you. Just do everything I tell you to do. Deaf and blind and dumb and born to follow. Let me lay my holy hand upon you. My Gods will becomes me. When he speaks out, he speaks through me. He has needs like I do. We both want to rape you. Jesus Christ, why don't you come save my life. Open my eyes and blind me with your light and your lies.
http://imageshack.us

Posted by: Tomy Jan 10 2006, 04:58

Walt Whitman
To You


Whoever you are, I fear you are walking the walks of dreams,
I fear these supposed realities are to melt from under your feet and
hands;
Even now, your features, joys, speech, house, trade, manners,
troubles, follies, costume, crimes, dissipate away from you,
Your true Soul and Body appear before me,
They stand forth out of affairs--out of commerce, shops, law,
science, work, forms, clothes, the house, medicine, print,
buying, selling, eating, drinking, suffering, dying.

Whoever you are, now I place my hand upon you, that you be my poem;
I whisper with my lips close to your ear,
I have loved many women and men, but I love none better than you.

O I have been dilatory and dumb;
I should have made my way straight to you long ago;
I should have blabb'd nothing but you, I should have chanted nothing
but you.

I will leave all, and come and make the hymns of you;
None have understood you, but I understand you;
None have done justice to you--you have not done justice to yourself;
None but have found you imperfect--I only find no imperfection in
you;
None but would subordinate you--I only am he who will never consent
to subordinate you;
I only am he who places over you no master, owner, better, God,
beyond what waits intrinsically in yourself.

Painters have painted their swarming groups, and the centre figure of
all;
From the head of the centre figure spreading a nimbus of gold-color'd
light;
But I paint myriads of heads, but paint no head without its nimbus of
gold-color'd light;
From my hand, from the brain of every man and woman it streams,
effulgently flowing forever.

Posted by: Tomy Jan 11 2006, 02:01

Mozda spava

Vladislav Petkovic - DIS







Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja,
Pesmu jednu u snu sto sam svu noc slusao:
Da je cujem uzalud sam danas kusao,
Kao da je pesma bila sreca moja sva.
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.

U snu svome nisam znao za budjenja moc,
I da zemlji treba sunca, jutra i zore;
Da u danu gube zvezde bele odore;
Bledi mesec da se krece u umrlu noc.
U snu svome nisam znao za budjenja moc.

Ja sad jedva mogu znati da imadoh san,
I u njemu oci neke, nebo necije,
Neko lice, ne znam kakvo, mozda decije,
Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan.
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.

Ne secam se niceg vise, ni ociju tih:
Kao da je san mi ceo bio od pene,
Il' te oci da su moja dusa van mene,
Ni arije, ni sveg drugog, sto ja nocas snih;
Ne secam se niceg vise, ni ociju tih.

Ali slutim, a slutiti jos znam.
Ja sad slutim za te oci, da su bas one,
Sto me cudno po zivotu vode i gone:
U snu dodju, da me vide, sta li radim sam.
Ali slutim, a slutiti jos jedino znam.

Da me vide dodju oci, i ja vidim tad
I te oci, i tu ljubav, i taj put srece;
Njene oci, njeno lice, njeno prolece
U snu vidim, ali ne znam, sto ne vidim sad.
Da me vide, dodju oci, i ja vidim tad.

Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet,
I njen pogled sto me gleda kao iz cveca,
Sto me gleda, sto mi kaze, da me oseca,
Sto mi brizno pruza odmor i neznosti svet,
Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet.

Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas;
Ne znam mesto na kom zivi ili pociva;
Ne znam zasto nju i san mi java pokriva;
Mozda spava, i grob tuzno neguje joj stas.
Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas.

Mozda spava sa ocima izvan svakog zla,
Izvan stvari, iluzija, izvan zivota,
I s njom spava, nevidjena, njena lepota;
Mozda zivi i doci ce posle ovog sna.
Mozda spava sa ocima izvan svakog zla.


Posted by: -Neuromancer- Jan 11 2006, 02:21

dis je skoro pa ponajbolji mi domaci pesnik.
samo miljkovic mi je bas bolji od njega, a ima ih jos par u rangu sa njim smile.gif

Posted by: Tomy Jan 11 2006, 12:04

I like them all :love:

Posted by: MiX Jan 11 2006, 14:07

Moj prilog temi ... Plastikman - Ask yourself

I hear everything
Those aren't voices in your head
They're just the echos of your indecision
Don't ask me
Ask yourself

I know everything
Those thoughts going around in your head
Trying to figure out what's right and what's wrong
Don't ask me
Ask yourself

I feel everything
Was it me... us?
Or was it you?
Don't ask me
Ask yourself

I AM everything

Why listen to me?
I'm just a voice inside your head
I can't help you
Help yourself

Posted by: Tomy Jan 12 2006, 15:07

To Earthward
by Robert Frost


Love at the lips was touch
As sweet as I could bear;
And once that seemed too much;
I lived on air

That crossed me from sweet things,
The flow of--was it musk
From hidden grapevine springs
Downhill at dusk?

I had the swirl and ache
From sprays of honeysuckle
That when they're gathered shake
Dew on the knuckle.

I craved strong sweets, but those
Seemed strong when I was young;
The petal of the rose
It was that stung.

Now no joy but lacks salt,
That is not dashed with pain
And weariness and fault;
I crave the stain

Of tears, the aftermark
Of almost too much love,
The sweet of bitter bark
And burning clove.

When stiff and sore and scarred
I take away my hand
From leaning on it hard
In grass and sand,

The hurt is not enough:
I long for weight and strength
To feel the earth as rough
To all my length.

http://imageshack.us

Posted by: neko_iz_mase Jan 16 2006, 00:52

OMG, Plavka nam je na drogama...

Kod druge ljubavi covek se oseca kao da ponavlja razred, poznaje sve predmete, a ipak nije uveren da ce poloziti ispit!

B. Nusic (jako mudar cova)

Posted by: Tomy Jan 16 2006, 02:18

somewhere i have never travelled,gladly beyond
by E. E. Cummings


somewhere i have never travelled,gladly beyond
any experience,your eyes have their silence:
in your most frail gesture are things which enclose me,
or which i cannot touch because they are too near

your slightest look will easily unclose me
though i have closed myself as fingers,
you open always petal by petal myself as Spring opens
(touching skilfully,mysteriously)her first rose

or if your wish be to close me, i and
my life will shut very beautifully ,suddenly,
as when the heart of this flower imagines
the snow carefully everywhere descending;
nothing which we are to perceive in this world equals
the power of your intense fragility:whose texture
compels me with the color of its countries,
rendering death and forever with each breathing

(i do not know what it is about you that closes
and opens;only something in me understands
the voice of your eyes is deeper than all roses)
nobody,not even the rain,has such small hands


http://imageshack.us

Posted by: Tomy Jan 16 2006, 03:01

I draw you close to me, you women,
I cannot let you go, I would do you good,
I am for you, and you are for me, not only for our own
sake, but for others' sakes,
Envelop'd in you sleep greater heroes and bards,
They refuse to awake at the touch of any man but me.

http://imageshack.us

Posted by: .Karan Jan 16 2006, 04:01

i have dreamed a dream...
now that dream is taken from me....


Posted by: bipolar Jan 16 2006, 04:21

da nadohnadim par meseci odsustva:


Ta chevelure est sans lilas, ton beau visage; de miroir.
D'un œil ŕ l'autre œil le nuage passe, comme Sodome vers Babel:
il dépčce tel un feuillage la tour et fait rage autour du buisson de soufre.

Alors te tressaille un éclaire sur la bouche - ce gouffre avec les restes du violin.
Quelqu'un, dents de neige, promčne l'archet: ô le roseau chantait plus beau!

Toi aussi, aimée, tu es le roseau et nous tous sommes la pluie;
ton corps est un vin sans pareil, et nous pintons2 ŕ dix;
ton cœur est une barque dans le blé, nous rameurs, la poussons vers la nuit;
cruchette de bleu, tu sautilles légčre au-dessus de nous, et nous, nous dormons ...

Devant la tente s'approche la centurie, et nous te portons ŕ la tombe sans cesser de trinquer.
Sur le carrelage du monde résonne maintenant le dur thaler des ręves.


Marianne,Paúl Celan





























Rappelle-toi Barbara
Il pleuvait sans cesse sur Brest ce jour-lŕ
Et tu marchais souriante
Epanouie ravie ruisselante
Sous la pluie
Rappelle-toi Barbara
Il pleuvait sans cesse sur Brest
Et je t'ai croisée rue de Siam
Tu souriais
Et moi je souriais de męme
Rappelle-toi Barbara
Toi que je ne connaissais pas
Toi qui ne me connaissais pas
Rappelle-toi
Rappelle-toi quand męme ce jour-lŕ
N'oublie pas
Un homme sous un porche s'abritait
Et il a crié ton nom
Barbara
Et tu as couru vers lui sous la pluie
Ruisselante ravie épanouie
Et tu t'es jetée dans ses bras
Rappelle-toi cela Barbara
Et ne m'en veux pas si je te tutoie
Je dis tu ŕ tout ceux que j'aime
Męme si je ne les ai vus qu'une seule fois
Je dis tu ŕ tout ceux qui s'aiment
Męme si je ne les connais pas
Rappelle-toi Barbara
N'oublie pas
Cette pluie sage et heureuse
Sur ton visage heureux
Sur cette ville heureuse
Catte pluie sur la mer
Sur l'arsenal
Sur le bateau d'Ouessant
Oh Barbara
Quelle connerie la guerre
Qu'es-tu devenue maintenant
Sous cette pluie de fer
De feu d'acier de sang
Et celui qui te serrait dans ses bras
Amoureusement
Est-il mort disparu ou bien encore vivant
Oh Barbara
Il pleut sans cesse sur Brest
Comme il pleuvait avant
Mais ce n'est plus pareil et tout est abîmé
C'est une plue de deuil terrible désolée
Ce n'est męme plus l'orage
De fer d'acier de sang
Tout simplement des nuages
Qui crčvent comme des chiens
Des chiens qui disparaissent
Au fil de l'eau sur Brest
En vont pourrir au loin
Au loin trčs loin de Brest
Dont il ne reste rien





























Elle était si jolie
Que je n'osais l'aimer
Elle était si jolie
Je ne peux l'oublier
Elle était trop jolie
Quand le vent l'emmenait
Elle fuyait ravie
Et le vent me disait...

Elle est bien trop jolie
Et toi je te connais
L'aimer toute une vie
Tu ne pourras jamais
Oui mais elle est partie
C'est bęte mais c'est vrai
Elle était si jolie
Je ne l'oublierai jamais

Aujourd'hui c'est l'automne
Et je pleure souvent
Aujourd'hui c'est l'automne
Qu'il est loin le printemps
Dans le parc oů frissonnent
Les feuilles au vent mauvais
Sa robe tourbillonne
Puis elle disparaît...


Elle etait tres jolie,Alain Berriere
























I was all right for a while
I could smile for a while
But I saw you last night
You held my hand so tight as you stopped to say hello
You wished me well
You couldn't tell that I've been crying over you,
crying over you
And you said " So long "
Left me standing all alone, alone and crying,
crying, crying, crying
It's hard to understand
But the touch of your hand can start me crying
I thought that I was over you
But it's true, so true
I love you even more than i did before
But darling, what can I do?
For you don't love me
And I'll always be crying over you, crying over you
Yes now you're gone
And from this moment on, I'll be crying, crying, crying, crying, crying
Yeah, crying, crying over you


























Ne me quitte pas



Il faut oublier
Tout peut s'oublier
Qui s'enfuit déjŕ
Oublier le temps
Des malentendus
Et le temps perdu
A savoir comment
Oublier ces heures
Qui tuaient parfois
A coups de pourquoi
Le cśur du bonheur
Ne me quitte pas

Ne me quitte pas
Ne me quitte pas
Ne me quitte pas



Moi je t'offrirai
Des perles de pluie
Venues de pays
Oů il ne pleut pas
Je creuserai la terre
Jusqu'apres ma mort
Pour couvrir ton corps
D'or et de lumiere
Je ferai un domaine
Oů l'amour sera roi
Oů l'amour sera loi
Oů tu seras reine
Ne me quitte pas

Ne me quitte pas
Ne me quitte pas
Ne me quitte pas



Ne me quitte pas
Je t'inventerai
Des mots insensés
Que tu comprendras
Je te parlerai
De ces amants-lŕ
Qui ont vu deux fois
Leurs cśurs s'embraser
Je te raconterai
L'histoire de ce roi
Mort de n'avoir pas
Pu te rencontrer
Ne me quitte pas

Ne me quitte pas
Ne me quitte pas
Ne me quitte pas



On a vu souvent
Rejaillir le feu
D'un ancien volcan
Qu'on croyait trop vieux
Il est paraît-il
Des terres brűlées
Donnant plus de blé
Qu'un meilleur avril
Et quand vient le soir
Pour qu'un ciel flamboie
Le rouge et le noir
Ne s'épousent-ils pas
Ne me quitte pas

Ne me quitte pas
Ne me quitte pas
Ne me quitte pas



Ne me quitte pas
Je ne vais plus pleurer
Je ne vais plus parler
Je me cacherai lŕ
A te regarder
Danser et sourire
Et ŕ t'écouter
Chanter et puis rire
Laisse-moi devenir
L'ombre de ton ombre
L'ombre de ta main
L'ombre de ton chien
Ne me quitte pas

Ne me quitte pas



Ne me quitte pas





Ne me quitte pas.

































Je suis alle au marche aux oiseaux
Et j'ai achete des oiseaux
Pour toi
mon amour

Je suis alle au marche aux fleurs
Et j'ai achete des fleurs
Pour toi
mon amour

Je suis alle au marche a la ferraille
Et j'ai achete des chaines
De lourdes chaines
Pour toi
mon amour

Et puis je suis alle au marche aux esclaves
Et je t'ai cherchee
Mais je ne t'ai pas trouvee
Mon amour.











































Plavo se nebo na nas moze srusiti
i zemlja se na nas moze stropostati.
Nije vazno ako me volis.
Fucka mi se za citav svijet.
Tako dugo dok mi ljubav oplakuje jutra,
dok moje tijelo trepti pod tvojim rukama,
ne postoje problemi dok me volis,
ljubavi moja.

Ici cu do nakraj svijeta,
u plavo cu se obojiti,
ako ces ti to od mene traziti.
Skinut cu mjesec
i ukrasti srecu,
ako ces ti to od mene traziti.
Zanijekat cu domovinu,
zanijekat cu prijatelje,
ako ces ti to od mene traziti.
Mogu mi se smijati,
ja cu sve uciniti
sto ti budes trazio.

Ako te jednoga dana
zivot otrgne od mene,
ako umres i budes daleko od mene
nije vazno ako me volis.
Jer, i ja cu umrijeti.
Cijela ce vjecnost biti nasa.
U nebeskom plavetnilu nema problema.
Ljubavi moja,
vjerujes li da postoji Ljubav?

Boze, neka svi koji se vole ostanu zajedno!

Posted by: Vergere Jan 16 2006, 20:35

Molio bih vas da ne trpate ovde lyrics, za tako nešto je u sekciji Muzika i Film otvoren thread sa tim nazivom.

Hvala.

TWO SONGS FOR HEDLI ANDERSON

in

Selected Poems of W.H. Auden by W. H. Auden

Vintage

I

Stop all the clocks, cut off the telephone,
Prevent the dog from barking with a juicy bone,
Silence the pianos and with muffled drum
Bring out the coffin, let the mourners come.

Let aeroplanes circle moaning overhead
Scribbling on the sky the message He Is Dead,
Put crêpe bows round the white necks of the public doves,
Let the traffic policemen wear black cotton gloves.

He was my North, my South, my East and West,
My working week and my Sunday rest,
My noon, my midnight, my talk, my song;
I thought that love would last for ever: I was wrong.

The stars are not wanted now: put out every one;
Pack up the moon and dismantle the sun;
Pour away the ocean and sweep up the wood.
For nothing now can ever come to any good.

Posted by: dukelander Jan 19 2006, 04:29


There will be clouds at night
to hide the beuty of the starlight.
But whenever I see the stars
with tears in eyes I'll remeber us.

Through all such nights, fierce and vile
that pierce my heart like coldest dart,
one thing will always make me smile:
I'll always love my Parichat.


...

Posted by: lilac Jan 22 2006, 21:24

"Gunter pita shta ljudi radije slushaju - tuzzne ili vesele stvari. To sam nauchio. Ljudi radije dopushtaju da budu dirnuti, nego da se zabave, to sam isprobao, ali ne treba uopshtavati jer svaka podzemna trasa trazzi drugachiji pristup.

Ovo je moja hit-parada najvishe sviranih pesama tokom proshlog meseca:

Top 6 U-Ban Berlin

1. Bob Dylan - Knocking On The Heaven's Door (odushevljava mlade, stare i mrtve)
2. Beatles - Let It Be (takodje dozzivotna garancija)
3. Bob Dylan - Times They Are A-Changing (nema efekta kod zzena, izgleda im da prebrzo stare, da su vecj na kraju zzivota)
4. Verve - Lucky Man (melanholichna numera, ne samo za ponedeljak ujutro, deluje najvishe na u-dvojci kojom idu klinci sa ljubavnim mukama)
5. Bob Dylan - Like A Rolling Stone (zzivot je psecji, stari rokeri iz Krojcberga necje nishta drugo)
6. Lou Reed - Walk On The Wild Side (sekretarice sa Potsdamer placa misle da se tu radi o romantichnoj ljubavi a ne o tucanju)

Da li medju njima ima neka izrazito brza pesma? Nema.
Kada sam svirao brzze stvari, kao na primer Live Forever od Oasis, ljudi su cupkali u ritmu, ali o zidove lonchicja sa natpisom Nescafe - Dobro jutro, Nemachka, koju mi je dala Katrin, zachangrtalo je mnogo manje sitnisha nego kada sam im ponudio put u dolinu suza.
Kada zasvirate prvi akord Times They Are A-Changing, mozzete da vidite dvoje troje ljudi koji na trenutak podignu pogled sa novina, sa Izraelaca i Palestinaca, ili sa reklame za godishnji odmor na Tajlandu, i u tom trenutku morash da se unesesh u pesmu, jer su ti ljudi odshkrinuli vrata do predsoblja svojih emocija, slatkog bola i do svojih novchanika. Zzele da budu mazzeni, ulovljeni, razzaloshcjeni, ali oprez - ne emotivno kinjeni."


Jaroslav Rudish - Nebo Pod Berlinom

Posted by: Tomy Jan 23 2006, 18:13

The doubt of future foes exiles my present joy,
And wit me warns to shun such snares as threaten mine annoy;
For falsehood now doth flow, and subjects' faith doth ebb,
Which should not be if reason ruled or wisdom weaved the web.
But clouds of joys untried do cloak aspiring minds,
Which turn to rain of late repent by changed course of winds.
The top of hope supposed the root upreared shall be,
And fruitless all their grafted guile, as shortly ye shall see.
The dazzled eyes with pride, which great ambition blinds,
Shall be unsealed by worthy wights whose foresight falsehood finds.
The daughter of debate that discord aye doth sow
Shall reap no gain where former rule still peace hath taught to know.
No foreign banished wight shall anchor in this port;
Our realm brooks not seditious sects, let them elsewhere resort.
My rusty sword through rest shall first his edge employ
To poll their tops that seek such change or gape for future joy.


Ko zna ko je ovo napisao dobije bonu od cika Velje.

Posted by: Extra Borealis Jan 23 2006, 18:15

sing raptured, dance like a dervish, stay open, lightening can strike

*meet joe black*

Posted by: Ivy in the sky Jan 23 2006, 18:31

sve vecnosti isprepletane u jednom pogledu,ledenom,
tvom pogledu kojim me seces na pola.
noge i telo mi ostaju vezane cvrstom silom inercije,
gravitacijom zakucane za tlo.
moj um nosen snagom tvoje vodene energije leti,
leti kroz gust,zelatinaste konzistencije i koagulacije,prostor.
nesluceno i nezamoslivo velikog prostranstva, ogranicen prirodom straha.
bodljikava ograda od straha cini sam pocetak kretanja nemogucim,
nepostojecim u samoj utrobi porodjaja zelje.

Posted by: Ivy in the sky Jan 23 2006, 20:34

Da sam,samo da sam rec koju zelis cuti
pretvorila bih se u talas dubokog plavog mora
i zaronila u belu skoljku tvog koralnog uha
zaplela se kao paucina u lavirint tvoje daleka duse
i nastanila se u snove usnule zvezde u tvom oku
vetar bi spustio tvoje otvoreno srce na moj prazan obraz
a ja bih zivela na tvojim uznama kao suza koja se rodila sa izvora iskonske srece.

****************************************

Prolazim stazom krvavom od tvojih suza.
Molitva meka i tiha,tvoja molitva kojom zoves tvoje misli
moje srce veliko kao nebo otvoreno na tvom dlanu,
krvavo od nozeva,tvojih reci.
tvoje poljupce nosim sa sobom u dzepu dubokom do sredista zemlje.
pogled razliven po crvenoj povrsini svetlosti
trazi te u beskraju bola,
mracnoj tamnici svojih sopstvenih misli.

******************************************************

@Tomy

hvala!!!

proci ce,sve ce proci....samo treba pustiti.....


.

Posted by: MaRuShKa Jan 23 2006, 21:25

Tamničareva pesma - Zhak Prever

Kuda lepi tamničaru
Sa tim ključem poprskanim krvlju
Idem da oslobodim onu koju volim
Ako još ima vremena
A nju sam zatvorio
I nežno i svirepo
Na najskrovitijem mestu svojih želja
Na najdubljem mestu svojih nemira
U laži budućnosti
U gluposti zaklinjanja
Hoću da je oslobodim
Jer hoću da je slobodna
Po cenu i da me zaboravi
Po cenu i da ode
Pa čak i da se vrati
I da me još voli
Ili da zavoli drugog
A ako joj se taj dopadne
Pa ona ode
I ja ostanem sam
Sačuvaću samo
Na svojim dlanovima
Do poslednjeg daha
Blagost njenih dojki izvajanih ljubavlju


Posted by: Ivy in the sky Jan 23 2006, 21:34

prelepo!

Posted by: MaRuShKa Jan 23 2006, 21:40

to sam sad na brzaka nashla na netu..

a imam njegovu zbirku pJesmica..

mlogo su tripozne..

Adrijen

Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
Grudva snega
koju si bacio na mene
u Šamoniju
prošle zime
sačuvala sam je
Eno je na kaminu
pokraj svadbenog venca
moje pokojne majke
koju je ubio
moj pokojni otac
što je giljotiniran
jednog tužnog zimskog jutra
ili proletnjeg ...
Grešila sam priznajem
znala sam ostati
duge godine
ne vraćajući se
kući
Ali nikada ti nisam rekla
da je to zato što sam bila u zatvoru
grešila sam priznajem
često sam tukla psa
ali sam te volela

Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
I Vrbova grana
tvoj mali foksterijer
koji je crk'o prošle nedelje
sačuvala sam ga!
Eno ga u frižideru
i ponekad kad otvorim vrata
da uzmem pivo
ugledam jadnu životinju
i to me strašno rastuži!
A ipak to sam ja uradila
jedne večeri da skratim vreme
dok sam te čekala ...
Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
Sa vrha kule Sen-Žak
bacila sam se
prekjuče
zbog tebe sam se
ubila
Juče su me zakopali
u jedno divno groblje
i mislila sam na tebe
i večeras sam se vratila
u sobu
po kojoj si se šetao go
u vreme dok sam još bila živa
i čekala te

Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
U redu grešila sam
duge godine nisam se vraćala kući
ali sam ti uvek krila
da je to zato što sam bila u zatvoru!
Grešila sam priznajem
često sam tukla psa
ali sam te volela!

Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!


Posted by: Hibiskus Jan 23 2006, 21:52

bravo maro, izgleda da i ti umeš ponekad da ubodeš štogođ valjano

Posted by: olive-green Jan 23 2006, 22:08

And, maybe you can't change a man. But once in a blue moon, you can change a woman.







Carrie Bradshaw

Posted by: dukelander Jan 24 2006, 07:15

Plavi som... Luta saharom...
Kroz peshchane dine... Trazhi beduine...

Posted by: MaRuShKa Jan 24 2006, 10:18

Tražim pomilovanje

Tražim pomilovanje za zgužvane misli
Za one koji se izgubili
i svoje srce stisli.

Za one koji klecaju pod teretom svog bremena
I koji ne znaju da za sve treba vremena
Za one koji hoće da na prečac
Postignu mnogo.

Tražim pomilovanje za one koji bježe od života
I koji su zaslijepljeni idejom
Da postoji divota
Jedino izvan naše planete
Za one koji bježe kao dijete
Kad se pred njima ukaže problem
Kojem u oči treba pogledati.

Tražim pomilovanje za one koji sami sebe ne razumiju
Nije zato što ne umiju
Već zato što su se udaljili od sebe
I što njihovo srce težak teret grebe
Što su ga sami sebi natovarili.

Posted by: Arnold_Layne Jan 24 2006, 10:43

(___)
e ebi ga...znate kako,ovo će biti totalna zloupotreba ovog topica (što je inače neuro već radio,paz pizde još nije poslao onaj pp(ovo uopšte ne zvuči gay :oops2: )) ali ono,sinoć sam ipak bio urađen a takav uglavnom radim gluposti (sad komentar od čika stivlima kako sam onda uvek uduvan) ali ono,eve...trejalo je nekih 15 minuta (paz ko na topicu "kakvi ste bili prvi put" samo što ja ne lažem D.gif )...pa koga ne smori,svaka mu čast,ko još popljuje,svaka mu čast,a kome se svidi nek ostavi drogu kojom se vari:

E,al ajde da je nisi sreo u vrtiću nego u prvoj godini gimnazije i da se ne osećaš čudno nego se osćej jadno i bedno i uništeno jer si se primio ns nju od trenutka kad si je prvi put,na trenutak,video,dok je izlazila iz wca,tamna,troma,nesigurna,sa očima koje iako su bile na pola košlja,sjsjile svojom tamno plavom bojom,koja su pod određenim svetlom postajale zelene,i koje ti obožavaš svako veče trenutak pre nego što zaspiš posle neuspelog drkanja jer si samo u jednom trenutku pomislio na nju i uplašio se da će postati kao sve ostale ako nastaviš,da će te njene plavo-pod-određenim-svetlom-zelene oči izgubiti svoj sjaj,te iste oči od kojih se isto cimaš svaki put kad ih vidiš i od kojih se streseš i od kojih te snažno zaboli glava i od kojih bežiš jer znaš da ćeš odvaljivati samo gluposti iz usta ako se suočiš sa njima,i mrziš sve oko sebe što su uticali da postaneš takva pička i mrziš ih što mrziš sebe i mrziš što će neko drugi da je ljubi (pazi ljubi,ne „vata“,mrziš sebe i što ne možeš da kažeš da će neko da je „vata“,jer ona ne može da bude „vatana“,ona može da dozvoli nekom idiotu da oseti najnirvaničniju reakciju prozrokovanu najsavršenijim telom pre nego što se vrati debelim,celulitnim mlitavim brđankama među kojim će birati najkompatibilnijeg skota za ostatak životarenja...ona ne može biti osvojena,nikada,ona može dozvoliti nekom od nas mediokriteta da se oseća srećno na sat ili dan ili nedelju,a onda bi ga vraćala nazad još uništenijeg i još nesposobnijeg za bilo šta osim proste reciklaže života svojih roditelja.Ona je zamka koju smo svi mi napravili svojim konstantnim ne-otporom prema okruženju,svojom ravnodušnošću i predajom.I jedino što smem je da sa nekih 20 stepenika,svakog malog odmora gledam,ne,voajerišem nju,i konstruišem u sebi sve što želim sa njom,od nje i njoj...


ovo je definitivno nešto najbolje što sam pročitao u novoj godini

Posted by: Kathy Jan 25 2006, 14:03

That though the radiance which was once so bright be now forever taken from my sight. Though nothing can bring back the hour of splendor in the grass, glory in the flower. We will grieve not, rather find strength in what remains behind.
William Wordsworth

Posted by: Tomy Jan 25 2006, 18:21

Drago mi je da sam doprineo popularizaciji
teme :|

Lonely is the night of red
tainted eyes see visions of dead
how can I release the truth
from that night of faded youth

constant visions remind this sole
as I smile, pain takes it's tole
fury rages within my cave
walls of darkness, I the slave

burdens weigh heavy, week I become
pale blue lips, heart grows numb
happiness rings the bell of tomorrow
yet darkness lurks from evil past sorrow

http://imageshack.us

Posted by: MaRuShKa Jan 25 2006, 20:06

Među javom i med snom - Laza Kostitj

Srce moje samohrano,
ko te dozva u moj dom?
neumorna pletisanko,
što pletivo pleteš tanko
među javom i med snom.
Srce moje, srce ludo,
sta ti misliš s pletivom?
k'o pletilja ona stara,
dan što plete, noć opara,
među javom i med snom.
Srce moje, srce kivno,
ubio te živi grom!
što se ne daš meni živu
razabrati u pletivu
među javom i med snom!


Posted by: MaRuShKa Jan 25 2006, 20:08

Santa Maria della salute

Oprosti, majko sveta, oprosti,
sto nasih gora pozalih bor,
na kom se, ustuk svakoj zlosti,
blazenoj tebi podize dvor;
prezri, nebesnice, vrelo milosti,
sto ti zemaljski sagresi stvor:
Kajan ti ljubim preciste skute,
Santa Maria della Salute.
Zar nije lepse nosit' lepotu,
svodova tvojih postati stub,
nego grejuci svetsku lepotu
u pep'o spalit' srce i lub;
tonut' o brodu, trunut' u plotu,
djavolu jelu a vragu dub?
Zar nije lepse vekovat' u te,
Santa Maria della Salute?
Oprosti, majko, mnogo sam strad'o,
mnoge sam grehe pokaj'o ja;
sve sto je srce snivalo mlado,
sve je to jave slomio ma',
za cim sam cezn'o, cemu se nad'o,
sve je to davno pep'o i pra',
na ugod zivu pakosti zute,
Santa Maria della Salute.
Trovala me je podmuklo, gnjilo,
al' ipak necu nikoga klet';
stagod je muke na meni bilo,
da nikog za to ne krivi svet:
Jer, sto je dusi lomilo krilo,
te joj u jeku dusilo let,
sve je to s ove glave sa lude,
Santa Maria della Salute!
Tad moja vila preda me granu,
lepse je ovaj ne vide vid;
iz crnog mraka divna mi svanu,
k'o pesma slavlja u zorin svit,
svaku mi mahom zaleci ranu,
al' tezoj rani nastade brid:
Sta cu od milja, od muke ljute,
Santa Maria della Salute?
Ona me glednu. U dusu svesnu
nikad jos takav ne sinu gled;
tim bi, sto iz tog pogleda kresnu,
svih vasiona stopila led,
sve mi to nudi za cim god ceznu',
jade pa slade, cemer pa med,
svu svoju dusu, sve svoje zude,
-svu vecnost za te, divni trenute!-
Santa Maria della Salute.
Zar meni jadnom sva ta divota?
Zar meni blago toliko sve?
Zar meni starom, na dnu zivota,
ta zlatna vocka sto sad tek zre?
Oh, slatka vocko, tantalskog roda,
sto nisi meni sazrela pre?
Oprosti meni gresne zalute,
Santa Maria della Salute.
Dve u meni pobise sile,
mozak i srce, pamet i slast.
Dugo su bojak strahovit bile,
k'o besni oluj i stari hrast:
Napokon sile sustase mile,
vijugav mozak odrza vlast,
razlog i zapon pameti hude,
Santa Maria della Salute.
Pamet me stegnu, ja srce stisnu',
utekoh mudro od srece, lud,
utekoh od nje - a ona svisnu.
Pomrca sunce, vecita stud,
gasnuse zvevde, raj u plac briznu,
smak sveta nasta i strasni sud. -
O, svetski slome, o strasni sude,
Santa Maria della Salute!
U srcu slomljen, zbunjen u glavi,
spomen je njezim sveti mi hram.
Tad mi se ona od onud javi,
k'o da se Bog mi pojavi sam:
U dusi bola led mi se kravi,
kroz nju sad vidim, od nje sve znam,
za sto se mudracki mozgovi mute,
Santa Maria della Salute.
Dodje mi u snu. Ne kad je zove
silnih mi zelja navreli roj,
ona mi dodje kad njojzi gove,
tajne su sile sluskinje njoj.
Navek su sa njom pojave nove,
zemnih milina nebeski kroj.
Tako mi do nje prostire pute,
Santa Maria della Salute.
U nas je sve k'o u muza i zene,
samo sto nije briga i rad,
sve su miline, al' nezezene,
strast nam se blazi u rajski hlad;
starija ona sad je od mene,
tamo cu biti dosta joj mlad,
gde svih vremena razlike cute,
Santa Maria della Salute.
A nasa deca pesme su moje,
tih sastanaka veciti trag;
to se ne pise, to se ne poje,
samo sto dusom probije zrak.
To razumemo samo nas dvoje,
to je i raju prinovak drag,
to tek u zanosu proroci slute,
Santa Maria della Salute.
A kad mi dodje da prsne glava
o mog zivota hridovit kraj,
najlepsi san mi postace java,
moj ropac njeno: "Evo me, naj!"
Iz nistavila u slavu slava,
iz beznjenice u raj, u raj!
U raj, u raj, u njezin zagrljaj!
Sve ce se zelje tu da probude,
dusine zice sve da progude,
zadivicemo svetske kolute,
zvezdama cemo pomerit' pute,
suncima zasut' seljanske stude,
da u sve kute zore zarude,
da od miline dusi polude,
Santa Maria della Salute.

Posted by: bipolar Jan 25 2006, 23:53

Narandža na stolu
Tvoja haljina na podu
A ti u mojoj postelji
Blagi poklon trenutka
Svežina noći
Toplota moga života.



prever-staro vino

Posted by: Drachenorden Jan 26 2006, 00:00

(___)
Narandža na stolu
Tvoja haljina na podu
A ti u mojoj postelji
Blagi poklon trenutka
Svežina noći
Toplota moga života.



prever-staro vino


jogurt je u frizu,
burek je u rerni,
ja sam jako gladan,
seo bi mi jedan masan,
ti mi sečeš burek,
plave su ti oči,
požuri malo brko moja,
toploto mog života,
(jer grejanja više nemam)


stara kineska-pekarska pošalica

o.gif

Posted by: bipolar Jan 26 2006, 00:16

(supporter)
(___)
Narandža na stolu
Tvoja haljina na podu
A ti u mojoj postelji
Blagi poklon trenutka
Svežina noći
Toplota moga života.



prever-staro vino


jogurt je u frizu,
burek je u rerni,
ja sam jako gladan,
seo bi mi jedan masan,
ti mi sečeš burek,
plave su ti oči,
požuri malo brko moja,
toploto mog života,
(jer grejanja više nemam)


stara kineska-pekarska pošalica

o.gif


hehe smile.gif

Posted by: Ivy in the sky Jan 27 2006, 10:15

uzmi jos jedno parce moga srca,
rodi novu zvezdu,
i pusti me da zivim.

Posted by: Penelopa Jan 27 2006, 18:35

Kada bih imao jedan komadic zivota,dokazivao bih ljudima koliko grijese kada
misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare,a ne znaju da su ostarili kada
prestanu da se zaljubljuju.

Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta,
i podario mi komadic zivota, moguce je da ja ne bih kazao sve sto mislim, ali
nesumnjivo bih
mislio sve sto kazem.

Stvari bih cijenio, ne po onome sto vrijede, vec po onome sto znace.

Spavao bih manje, sanjao vise, shvatio sam da svaki minut koji provedemo
zatvorenih ociju
gubimo sezdeset sekundi svjetlosti. Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok
ostali spavaju. Slusao bih druge kada govore, i kako bih uzivao u¨sladoledu od
cokolade.

Kada bi mi Bog poklonio komadic zivota, oblacio bih se jednostavno,izlagao
potrbuske suncu, ostavljajuci otkrivenim ne samo tijelo vec i dusu.
Boze moj, kad bih imao srce, ispisivao bih svoju mrznju na ledu, i cekao da
izgrije sunce. Slikao bih Van Gogovim snom na zvijezdama. Jednu Benedetijevu
poemu, a Seratovu pjesmu bih poklanjao kao serenadu u casu svitanja.
Zalivao bih ruze suzama, da bih osjetio bol od njihovih bodlji, i strastveni
poljubac njihovih latica...Boze moj, kad bih imao jedan komadic zivota? Ne bih pustio da prodje ni jedan jedini dan, a da ne kazem ljudima koje volim da ih volim.
Uvjeravao bih svaku zenu i svakog muskarca da su mi najblizi i zivio bih
zaljubljen u ljubav.
Dokazivao bih ljudima koliko grijese kada misle da prestaju da se zaljubljuju
kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju.
Djeci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauce da lete.
Stare bih
poucavao da smrt ne dolazi sa staroscu vec sa zaboravom.
Toliko sam stvari
naucio od vas, ljudi... Naucio sam da citav svijet zeli da zivi na vrhu
planine,a da ne zna da je istinska sreca u nacinu savladavanja
litica.Shvatio sam da kada tek rodjeno dijete stegne svojom malom sakom, po prvi put,prst
svoga oca, da ga je uhvatilo zauvijek. Naucio sam da covjek ima pravo da gleda
drugog odozgo jedino kada treba da mu pomogne da se uspravi.
Toliko sam toga mogao da naucim od vas, premda mi to nece biti od
vece
koristi,
jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja cu na zalost poceti da
umirem...



Gabriel Garcia Markes

Posted by: Penelopa Jan 28 2006, 16:04

Verujem! - konačno je uskliknuo artist i ugasio svoj pogled - verujem! Te oči ne lažu. Ta koliko sam vam puta govorio da je vaša temeljna pogreška u tome što podcenjujete značenje ljudskog pogleda. Shvatite, jezik može sakriti istinu, ali oči nikad! Netko vam iznenada postavi pitanje, vi čak ni ne trepnete, u sekundi ovladate sobom i znate što je potrebno reći da se sakrije istina, i govorite posve uverljivo, i nijedan mišić na vašem licu se ne pomakne, ali jao, istina, uznemirena pitanjem, s dna duše u trenu doleti u oči, i sve je gotovo. Primećena je, a vi ste uhvaćeni!

M. A. Bulgakov: Majstor i Margarita

Posted by: Tomy Jan 30 2006, 17:46

Nema me dva dana i ode topik u k....

Create this devilish desire within my soul
to fall amongst the thorns of captivity
drowning my passionate thoughts
as your fruits of sin tempt my wanting eye

mesmerized solely on the one creation
feeding upon the needs of my inner walls
strong hands from your manly body, reaching unto me
gravitating slowly, you devour my quivering lips

kiss of death punctures my weakened heart
poisonous shattering daggers release the ache within
helplessly, my body has become your sacrifice
fruits of venom, tainted my once heavenly glow

http://imageshack.us

Posted by: MaRuShKa Jan 30 2006, 19:16

Предосећање - Десанка Максимовић

Познала сам те кад снег се топи
топи,и дува ветар млак
близина пролећа душу ми опи,
опи, па чудно удисах зрак.

С нежношћу гледах стопа ти траг,
траг по снегу белом,
и знадох да ћеш бити ми драг
драг у животу целом.
Познала сам те у звонак дан
дан пијан,свеж и мек.
чиња ми се већ давно знан,
знан кад те познадох тек

С нежношћу гледах стопа ти траг
траг на снегу белом
и знадох да ћеш бити ми драг
драг у животу целом

Познала сам те кад копни лед
лед,док се буди пролетњи дах
кад дан је час румен,час сетан, блед,
кад сретно се и тужно у исти мах.
С нежножћу гледах стопа ти траг,
траг по снегу белом
и знадох да ћеш бити ми драг,
драг у животу целом.

Posted by: MaRuShKa Jan 30 2006, 21:18

Опомена

Чуј, рећи ћу ти своју тајну:
не остављај ме никад саму
кад неко свира.

Могу ми се учинити
дубоке и меке
очи неке
сасвим обичне.

Може ми се учинити
да тонем у звуке,
па ћу руке
сваком пружити.

Може ми се учинити
лепо и лако
волети кратко
за један дан.

Или могу ком рећи у томе
часу чудесно сјајну
предрагу ми тајну
колико те волим.

О, не остављај ме никад саму
кад неко свира.
Учиниће ми се негде у шуми
поново све моје сузе теку
кроз самоникле неке чесме.

Учиниће ми се црн лептир један
по тешкој води крилом шара
што некад неко рећи ми не сме.

Учиниће ми се негде кроз таму
неко пева и горким цветом
у непреболну рану срца дира.
О, не остављај ме никад саму,
никад саму, кад неко свира.


Posted by: TenMon Jan 30 2006, 23:10

O NESTALNOSTI

Kada bismo živeli zauvek, kada rosa Adašinoa nikada ne bi nestala, kada dim krematorijuma u Toribejami nikada ne bi izbledeo, ljudi teško da bi osetili sažaljenje. Lepota života je u njegovoj nestalnosti. Među svim živim bićima, čovek živi najduže... a čak i jedna godina proživljena u miru izgleda veoma dugo. A opet, onome ko voli svet hiljadu godina prošlo bi kao san u jednoj noći.

Eseji o zaludnosti
Kenko Jošida (1330-1332)

Posted by: MaRuShKa Jan 31 2006, 13:43

The Vampire (a ballad) from the Russian
words and music by Leslie Slape


Long ago in Russia, there lived a lovely maid,
Long ago in Russia, there lived a lovely maid,
her name it was Marushka, she charmed men young and old,
But then she met a man whose blood ran cold.

A week of games and dancing; Marushka joined the fun.
She met a handsome stranger who had eyes for her alone, oh,
"Walk with me, Marushka, step into the night."
He kissed her in the pale moonlight.

The stranger was so handsome, he made all women sigh.
Marushka felt so lucky that on her he'd cast his eye, oh,
"Marry me, Marushka, say you'll be my wife,
"And I will make you happy all your life."

Marushka told her mother; her mother was concerned.
"You know nothing about him; so little you have learned, oh,
"Take this thread, Marushka, tie it to his clothes,
"Unwind it and then follow where he goes."

Marushka met her lover; she asked him where he lived.
His dark eyes merely laughed at her; no answer would he give, so
On his shining button she looped a piece of thread,
Unwound it and then followed where it led.

It led her out the village through a grove of silver birch,
It led her to a bolted doorway at a silent church, so,
Up upon a ladder through a window she did peer,
And watched a scene which chilled her heart with fear.

Upon the church's altar, a rustic coffin lay.
Within it was a dead man, his skin as cold as clay, and,
Leaning o'er the body, the man whom she would wed
With hungry gulps was eating up the dead.

Her lover was a vampire! Marushka could not scream.
She scrambled down the ladder and she prayed it was a dream, oh,
Dashing home to safety, she told no one what'd she'd seen,
But then the vampire came to her again.

"Answer me, Marushka, were you at the church?
"Answer me, Marushka, were you at the church? Oh,
"I know that you saw me, if this you will deny,
"Then one by one your family will die."

Marushka could not answer him, she was so terrified
But greater still her terror when that night her mother died, oh,
Next her own dear father died, and then the vampire said,
"Tomorrow night, Marushka, you'll be dead."

She ran across the village to the home she loved the best,
She kissed her dear Babushka, lay her head upon her breast, oh,
"Help me please, Babushka, the tale I tell is true,
"Babushka, tell me what am I to do?"

"I grieve for both your parents, for their lives I cannot save,
"But if my plan is carried out, you'll live beyond the grave, oh,
"Have your coffin carried out the window to the street,
"And buried in the place where two roads meet."

Marushka bought a coffin, and in it she did lie,
She laid her arms across her chest, she closed her eyes and died, oh,
Then they took her coffin through the window to the street,
And buried it where two roads meet.

One morning at the crossroads, a boyar riding by
A most unusual flower on Marushka's grave did spy, oh,
"I must have that flower -- why, I do not know,
"But in my house it now shall grow."

The flower was Marushka, who became a maid at night.
The boyar watched the magic when the moon was shining bright, oh,
"I must have this woman!" the hidden boyar cried,
"For she and no one else shall be my bride!"

Marushka wed the boyar, but her tale she would not share,
For still she feared the vampire would find her living there. She
would not go to the village, nor the grove of silver birch,
And most of all she feared to go to church.

Her husband truly loved her, and he loved their newborn son,
But because she would not go to church, the gossips wagged their tongues, oh,
"Go to church, Marushka, you must do as I say!
"Don't shame me! You will go to church today."

Outside the church Marushka saw the vampire she had feared,
He edged up close beside her and he whispered in her ear, oh,
"Were you there, Marushka? If you still deny,
"Your husband and your baby boy will die."

She ran across the village to the home she loved the best,
She kissed her dear Babushka, lay her head upon her breast, oh,
"Help me please, Babushka, the tale I tell is true,
"Babushka, tell me what am I to do?"

"Take heart now, Marushka, for this vampire we can fight,
"But in order to defeat him you must let him kill tonight, oh,
"Take these little bottles, and listen to my plan,
"Be brave and you'll defeat this evil man."

Marushka took the bottles that Babushka had supplied,
But at home she found her husband and her little boy had died, then
To her flew the vampire, swooping from the sky,
He looked at her with triumph in his eyes.

"Answer me, Marushka, were you at the church?"
"I will answer truly, I was at the church, oh"
"What did you see me doing, if speak the words you dare!"
"I saw you eat a dead man there."

She threw the Holy Water from the bottle in her hand
It splashed upon the vampire and then he began to scream, and
Into dust he crumbled, scattering in the grass,
The evil one had met his end at last.

Now she must act quickly as a mother and a wife,
For the other bottle held the magic Water of Life, she
Sprinkled it upon them, her husband and her boy
They breathed again ... and then her heart knew joy!

Posted by: Hibiskus Feb 4 2006, 02:39

Ponovo nestajem

Ili to svet kroz mene prolazi

Kad okrenem leđa

Da li umiru slike koje

Za sobom ostavljam

Da li vreme stane

Za mene ili za njih

I na kraju

Ko koga napušta

Da li idem od tebe ja

Ili od mene odlaziš ti

Posted by: ZhAbIcHiCa Feb 5 2006, 00:07

I Love The Naked Ages Long Ago


I love the naked ages long ago
When statues were gilded by Apollo,
When men and women of agility
Could play without lies and anxiety,
And the sky lovingly caressed their spines,
As it exercised its noble machine.
Fertile Cybele, mother of nature, then,
Would not place on her daughters a burden,
But, she-wolf sharing her heart with the people,
Would feed creation from her brown nipples.
Men, elegant and strong, would have the right
To be proud to have beauty named their king;
Virgin fruit free of blemish and cracking,
Whose flesh smooth and firm would summon a bite!
The Poet today, when he would convey
This native grandeur, would not be swept away
By man free and woman natural,
But would feel darkness envelop his soul
Before this black tableau full of loathing.
O malformed monsters crying for clothing!
O ludicrous heads! Torsos needing disguise!
O poor writhing bodies of every wrong size,
Children that the god of the Useful swaths
In the language of bronze and brass!
And women, alas! You shadow your heredity,
You gnaw nourishment from debauchery,
A virgin holds maternal lechery
And all the horrors of fecundity!

We have, it is true, corrupt nations,
Beauty unknown to the radiant ancients:
Faces that gnaw through the heart's cankers,
And talk with the cool beauty of languor;
But these inventions of our backward muses
Are never hindered in their morbid uses
Of the old for profound homage to youth,
—To the young saint, the sweet air, the simple truth,
To the eye as limpid as the water current,
To spread out over all, insouciant
Like the blue sky, the birds and the flowers,
Its perfumes, its songs and its sweet fervors.

Charles Baudelaire

Posted by: Tomy Feb 5 2006, 17:39

The Saddest Poem

I can write the saddest poem of all tonight.

Write, for instance: "The night is full of stars,
and the stars, blue, shiver in the distance."

The night wind whirls in the sky and sings.

I can write the saddest poem of all tonight.
I loved her, and sometimes she loved me too.

On nights like this, I held her in my arms.
I kissed her so many times under the infinite sky.

She loved me, sometimes I loved her.
How could I not have loved her large, still eyes?

I can write the saddest poem of all tonight.
To think I don't have her. To feel that I've lost her.

To hear the immense night, more immense without her.
And the poem falls to the soul as dew to grass.

What does it matter that my love couldn't keep her.
The night is full of stars and she is not with me.

That's all. Far away, someone sings. Far away.
My soul is lost without her.

As if to bring her near, my eyes search for her.
My heart searches for her and she is not with me.

The same night that whitens the same trees.
We, we who were, we are the same no longer.

I no longer love her, true, but how much I loved her.
My voice searched the wind to touch her ear.

Someone else's. She will be someone else's. As she once
belonged to my kisses.
Her voice, her light body. Her infinite eyes.

I no longer love her, true, but perhaps I love her.
Love is so short and oblivion so long.

Because on nights like this I held her in my arms,
my soul is lost without her.

Although this may be the last pain she causes me,
and this may be the last poem I write for her.

Pablo Neruda

Posted by: Tomy Feb 9 2006, 16:55

Heaven cries black velvet raindrops,
Red rivers of crimson run the banks,
Children's cries roam over the plains,
Death taunts with hells jagged planks,

Leaves rustle through like mayhem,
Crows slowly mark their own prey,
Lightening strikes through the sky,
As darkness seems to finally fade,

Slice wounds adore their own flesh,
From their razorblades repeated licks,
Going against God's screams they cry,
Poison floods their veins, thorns pricks,

Their stones lay twined in a bed of roses,
Against the valley of death they now lie,
Unwanted in truth and in thus empathic,
Twisted in blood shed, mortalities demise,

Living in a nightmare so many pray,
As tears leave their eyes they taste,
Living on a line of faith they now fall,
As heaven slowly falls from its grace..
http://imageshack.us

Posted by: MaRuShKa Feb 9 2006, 17:05

Lov na kita - Zhak Prever

U lov na kita, u lov na kita,
Govorio je otac gnevnim glasom
Sinu Srećku pod šifonjerom,
U lov na kita, u lov na kita
Što nećeš
Da ideš, ej?
A što da lovim to živinče,
Ništa mi nije učinilo, tata,
Idi, ćale, lovi sam,
Kad ti se sviđa,
Ja više volim d' ostanem kod kuće s majkom
I bata-Gasom.
I otac na svom kitolovcu potpuno sam brodi
Po uzburkanoj vodi...
Otac na moru,
Sin kod kuće,
Kit van sebe.
Čorbaluk supe vruće
Prevrnu bata-Gasa.
Bura bila strašna,
Supa bila slasna.
Srećko seo pa se vajko:
Što ne odoh u lov, majko,
U lov na kita?
Zar priliku retku ja da upropastim
I brkove svoje kitom ne omastim?
Al' otvoriše se odnekuda vrata -
Mokar i zadihan pojavi se tata
Sa kitom na ramenu.
I na sto kita tresnu, životinju lepu
Plavooku,
Što se ne viđa svakodnevno
Pa reče plačevno:
Šta žurite, požurite,
Isecite ga, gladan sam, 'oću da jedem.
Ali naš Srećko ustade kao od bede,
Pogleda svoga oca u beonjače,
U beonjače plavih očiju,
Plavih kao u plavookog kita.
A što jadno živinče da sečem kad mi
Ništa nije učinilo?
Neću, uzmite moj deo, reče.
I na zemlju baci nož,
A kit nož dograbi kako ga opazi
I na oca jurnu, skroz ga proburazi.
Joj, joj, reče bata-Gasa.
Ovo meni na lov liči kad se love leptirići.
I evo
Evo Srećka gde čitulju sprema.
Dok majka zbog muža crninu oblači,
Kit dom razoreni gleda okom plačnim.
I odjednom zakuka:
Zašto ubih jadnog smetenjaka?
Goniće me odsad sila motornjaka,
Istrebiće celu moju retku felu.
Nasmejavši se preteće
Uputi se ka vratima,
Udovici uzgred reče:
Gospođo, ako me neko potraži,
Budite ljubazni i recite:
Kit je izašao, izvolite sesti
I sačekajte ga ako vam ne smeta
Vratiće se opet kroz petnaest leta...

Posted by: B*R*I Feb 9 2006, 22:40

Svojom vlastitom krvlju sam ispisala tvoje ime po zidovima svoje sobe i ona se pomjesala sa mojim suzama i pokvasila moj jastuk... sada te upijam krzo kozu i spavam nasmijesenog lica dok bjesnim iznutra i pozelim unistiti sve slike iz glave i onda ti pruziti ruku... ne znam kako da pobjegnem, ali nema veze - ti si tu i pored tvog imena pise UPOMOC, no ti si slijep, tvoje vodene oci ne primjecuju moju tamu i ne preostaje mi nista drugo nego zidovi moje sobe pomjesani sa mnom u nekom ludjackom zagrljaju... hladno mi je i hocu svojoj kuci...

Posted by: Arnold_Layne Feb 9 2006, 23:00

ne znam da li je bilo....

Lutam jos, vitak, sa srebrnim lukom,
rascvetane tresnje, iz zaseda mamim,
ali, iza gora, zavicaj vec slutim,
gde cu smeh, pod jablanovima samim,
da sahranim.

I ovde, proletnje vece
za mene je hladno,
kao da, dolinom, tajno, Dunav tece.
A, gde oblaci silaze Arnu na dno
i trepte, uvis, zelenila tvrda,
vidim most sto vodi, nad vidikom,
u tesku tamu Fruskog brda.

I, mesto da se klanjam Mesecu, toskanskom,
sto u reci, rascvetan kao krin, blista,
znam da cu, ovog proleca, zakasljati ruzno
i vidim vitak stas, preda mnom, sto se roni,
verno i tuzno,
senkom i korakom, kroz vodu sto zvoni,
u nebesa cista.

I, tako, vec slutim
da cu, skoro, dusu sasvim da pomutim.
I, tako, vec zivim,
zbunjen, nad rekama ovim, golubijski sivim.

Poveo sam davno tu pognutu senku,
a da sam to hteo, u onoj gori,
poznao grozdje, noc, i terevenku,
i potok, sto sad, mesto nas, zubori.
....
....
....
I, mesto srebrnih pruga, zabrezja i reka,
susrecem, kao u snu, umorne misli, svoje.
A, nad tresnjama i mladim visnjama,
tamnu i dugu maglu, sto se svuda siri,
u zivot pred nama,
gde se strast, polako, u umiranju smiri,
i cula upokoje.

I tako, bez reda,
mladost uvijam mirom, snegova i leda.
I tako, bez puta,
moje milovanje, po umiranju luta.

A mir, svud je mir, kad raspem sto je bilo
i priklonim glavu na ono sto me ceka;
na ceo jedan kraj sa kog se vino slilo
i smeh, i divna bestidnost, daleka.

I, tako, bez mora,
prelicu zivot nas, zorama Fruskih gora,
I, tako, bez pica,
igracu, do smrti, skokom, sretnih, pijanih, bica.

Lutam, jos, vitak, sa sapatom strasnim
i otresam clanke, smehom prelivene,
ali, polako, tragom svojim, slutim,
tisina ce stici, kad sve ovo svene,
i mene, i mene.


Miloš Crnjanski - Stražilovo

Posted by: olive-green Feb 13 2006, 00:55

Homer (drunk): Look, the thing about my family is there's five of us: Marge, Bart, Girl Bart, the one who doesn't talk, and the fat guy. How I loathe him!





:love:

Posted by: I'm with the pilots Feb 13 2006, 15:16

Razmišljao sam o onome što smo svi mi, mladi, odvažni i puni sebe, s pravom očekivali od života. I kako se malo od toga ostvarilo. A ipak, život je lep i svakog dana nas zadivi svojim veličanstvenim moćima. Možda je tako bilo i sa onim ženama. Slušaju priče o čarobnim šumama i mesečevim vrtovima, a nađu se na komadu gole zemlje gde ne rastu ruže nego samo trava. One od nje naprave buketić, stave ga na prozor i , kad uveče u tami zgasnu boje i izdaleka dopre šum vetra, one prigrle buketić i smeše se, kao da su im u rukama ruže i kao da pred njima nije pusto polje već čarobni vrt.

Hermann Hesse
(“U zemlji filistara”)

Posted by: I'm with the pilots Feb 13 2006, 15:21

„Broj jedan: Da li znate zašto su knjige poput ove toliko važne? Zato što poseduju kvalitet. A šta znači kvalitet? Za mene to označava teksturu. Ova knjiga ima pore. Ima osobemosti. Ova knjiga se može staviti pod mikroskop. Pod staklom biste otrkili život. (...) Da li sada vidite zašto su knjige omražene i zastrašujuće? One prikazuju pore na licu života.”

Ray Bradbury
("Fahrenheit 451")

//al skacem ...

Posted by: MaRuShKa Feb 13 2006, 17:01

"Dragi moj slatki glupi, ovo pismo ti šaljem zatvoreno, jer znam da ćeš ga otvoriti. Nemaš ti tih nerava, nećeš izdržati! Ja više pazim šta pišem, nego ti šta čitaš! Zamisli kako bi svet bez tebe bio pametan! Ne možeš da ne uzmeš reč ni kad je nemaš. Od porodičnog stabla napravio si panj! Jedino se nadam da ćeš se negde prejesti. Knjiga ti je bila u ruci jedino kad ti je jedan dao da pridržiš. Svaki glagol ti je nepravilan, a svaka rečenica prosta. Od azbuke si napravio skandal. Da ti kažem konju, to ti je malo, a više nisi zaslužio. Pera nemaš, jer čekaš da ti ga rodi guska. U svakoj normalnoj sredini bio bih još veća budala. Iz crkve si ukrao! Ne bereš cveće zbog mirisa već zbog ukusa. Jedino osećaš batine i žeđ. Ne znaš da imamo budala i bez tebe, ponašaš se nadmeno kao da si jedini. Pravo je čudo kako iz vazduha izdvajaš kiseonik. Kad bi bio odžačar, čistio bi cipele. I problem duha rešavaš silom. Kad ti nešto nije jasno, ti ne pitaš nego odgovaraš. Veliki si lingvista: jezik ti je stalno u ustima. Šta ti je? TV dnevnik nisi gledao, misliš da je stalno isti, pa ima vremena. Kupio si noćni sto, pa sad ne znaš gde da ga držiš danju. Tražiš nekoliko meseca na nebu. Kad bi ti davali električne šokove, ti bi tražio još ili bi izbio kuršlus. Na koncerte ideš da bi razbijao čaše. Umesto da kupiš kanarinca, ti kupuješ gusku, zato što je veća. Umesto da kupiš papagaja, misliš da je jeftinije da nabaviš delove u kasapnici pa da ga sam sastaviš na šivećoj mašini. Posle se čudiš što je ćutljiv, smatraš da je greška što si u papagaja stavio konjsko srce, konju! Misliš da je ovde dan zato što je u Americi noć. Tvoji vršnjaci su već ljudi. Jedna ti je glava na ramenu, a druga u torbi. Ti misliš da je srpska salata napravljena od Srba.
Da te stave da klečiš na kukuruzu, začas bi ga pozobao. Kad si čuo da postoji ušna školjka, razvalio si uvo tražeći biser. Tvrdiš da nemaš srednje uvo, jer bi ti bilo na čelo, logičaru. Kad bi ti lepo stajalo da si mrtav! Rodnu kuću bi podigao prošle godine. Misliš da će samo tvoje društvo biti novo, i samo tvoja budućnost bolja. legao si između korica istorije i misliš da si tako ušao u nju. Od sredstva jedino biraš prehrambena. Veruješ da su male boginje bogove unuke. Od krvnih zrnaca praviš ogrlicu. U poređenju s tobom Frankeštajn je dobričina. Čudiš se što nemaš časnu sestru. Nebiće! Misliš da si dobar fizičar jer si jak. Konfuzan si, a nemaš ni jedne ideje u glavi. Slobodni zidovi su po tebi nezaposleni. Masonsku ložu tražiš u prodavnici nameštaja. Za tebe je jedino tuđa smrt prirodna. I plitke cipele su u poređenju s tobom duboke. Gledano iz tvog ugla sve je logično. Slagao si majku da si joj sin. Da ti je učitelj ostavio novac u bukvaru nikad ga ne bi našao. Misliš da će u lepšoj budućnosti vetar raznositi mleko po kućama! Stvarno si budala: da ima pravde, i na lutriji bi izvukao batine. Čekaš da Božićna ostrva naiđu po kalendaru. Umesto uporednika i podnevaka, da se pitaš, uvepo bi bodljikavu žicu. Ti bi prvo uzeo kaznu pa onda zločin. Jedinu zebru za koju znaš video si na pešačkom prelazu. Imaš manje mozga nego masti u ustima. Kad si čuo da je Prometej ukrao vatru, odmah si zdipio upaljač. Kad si čuo da je Jazon ukrao zlatno runo, danima si šetao ulicama očajan što nisi ti. Ubeđuješ ljude da si pronašao šibicu na kafanskom stolu! Jedino te muči koliko puška treba da ubije ljudi da bi se amortizovala! Jedini ti je izlaz na železničkoj stanici. Sa svake strane si budala. Ne zna se šta ti je lakše da izvališ: glupost ili plot. Može ti se zameriti čak i jednostranost, jer si isključivo glup.
Ovo je najmanje što ti se može reći, priznajem da si više zaslužio. USPEO SI U ŽIVOTU, NAJVEĆA SI BUDALA!
Krevet kuka što na njemu ležiš, da je stolica živa izmakla bi se da ne sedneš, čaša bi ti pljusnula vodu u lice, ni jedna ptica ne bi pristala da za tebe peva, cipele bi išle prazne pored tvojih živih nogu, tanjir bi ti supu posuo u krilo, sto bi te lupio svojom drvenom nogom, olovka bi ti otkazala poslušnost, telefon ne bi zvonio kad tebe zovu, gde god bi se pojavio, nastala bi praznina, zarazne bolesti bi te tražile po svetu, svaki normalan trolejbus bi te opalio trolom, praćke bi te gađale, poštari bi odbili da ti donose poštu, sam bi sebe zvao i sam se odazivao, put bi ti se ispod nogu izmicao, putniče! Pamet bi te napustila, ali je, srećom, nemaš, to je jedino što nemaš. Bila bi ti zabranjena upotreba javnog kupatila, javnih govornica, javnog saobraćaja. I seno bi odbilo da ti bude hrana, senilko! Da nisi prljav, bio bi nevidljiv.
Ljubljeni moj, govorim ti kao neko ko je digao ruke od tebe. Mislim da si dovoljno lud i neuračunljiv, i ne možeš ništa doživeti ozbiljno i tragično, TRAGEDIJO!"

P.S. Mislim da je najtužnije kada vidiš osobu koja ima velikog potencijala da postane neko i nešto u ovom svetu kiča i šunda, kako troši vreme sa gubitnicima i predaje se beznačajnim čak i ponižavajućim stvarima kojih i onako ima previše.

Tvoja stara poznanica

*malko duzhi textitj... smile.gif

Posted by: Vergere Feb 13 2006, 21:32

Što ne boli - to nije život
Što ne prolazi - to nije sreća
Čudno je kako je malo potrebno da budemo sretni,
I još čudnije koliko često nam baš to nedostaje...

Posted by: Tomy Feb 19 2006, 20:22

feeling is a stranger. someone i don't know.

no smiles. no tears. no laughter. no crying.

just pages. pages with words on them.

everything i feel caged. like a mouse in an experiment.

all my feelings are just strangers that i'm overhearing at a party i wasn't even invited to attend.

i'm eavesdropping on my heart's conversations. am i less than human?

that all these feelings inside feel like aliens. an invasion. all these things i feel are strangers. and i don't even want to try to get to know them.

is that what other people see? less than human? a stranger to myself. disconnected from feeling. incapable of emotion genuine?

only words. is that all i am. to myself. to them. only words scribbled when no one's looking. dead fetus of a heart long aborted.

is that all i am. just words. is that all i know. all i can love. words. dark linear shadows cast by all the feelings i cannot approach.

less than human. more than alone. words. feeble footbridges to cross such deep oceans. words. not enough to reach them. not even close.
http://imageshack.us

Posted by: Penelopa Feb 19 2006, 21:58

iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii Tomy se vratio !!! :party:

vec sam se uplasila da ces dozvoliti da ova tema bude na str 2.
go tomy go tomy go go go tomy :party:

Posted by: Lussya Feb 20 2006, 11:42

"Kada bismo zavisili od vremena i prostora,
onda bismo, unistivsi vreme i prostor,
unistili i nase jedinstvo....
Unistimo li vreme ostaje nam SADA,
Unistimo li prostor ostaje nam OVDE...

Nadam se da cemo se na tom putu,
izmedju SADA i OVDE,
ipak ponekad sretati..... "

Posted by: I'm with the pilots Feb 20 2006, 11:59

dobra ti formula

odakle je citat/strofa?

Posted by: Vila Ravijojla Feb 20 2006, 12:11

Ja sam imao lampu,
A ti svetlost.
Ko je prodao fitilj?

Z.Prever Prevareni ljubavnici

Posted by: Vergere Feb 20 2006, 20:28

Jedan citat koji me je podsetio na forum:

Arhirektor Ridkali: " Ja sam ti sada glavni čarobnjak. Dovoljno je samo da izdam naređenje i hiljadu čarobnjaka će ... uh, odbiti poslušnost, kad malo bolje razmislim, ili će reci 'Šta?' , ili početi da se raspravljaju. Ali moraće da obrate pažnju.

Posted by: iNCUBUs Feb 21 2006, 00:29

A mene je tvoj citat podsetio na:

"Jeste li za pepermint?", reče gospodin Safalada, dok su Hemišova kolica jurila za čovekom sa slomljenim mačem i žudnjom za životom.

Posted by: HUNTER Feb 21 2006, 03:04

"ZIMA MI U GACAMA"

Posted by: Vergere Feb 21 2006, 03:05

O, pardon me, thou bleeding piece of earth,
That I am meek and gentle with these butchers!
Thou art the ruins of the noblest man
That ever lived in the tide of times.
Woe to the hand that shed this costly blood!
Over thy wounds now do I prophesy,-
Which, like dumb mouths, do ope their ruby lips,
To beg the voice and utterance of my tongue-
A curse shall light upon the limbs of men;
Domestic fury and fierce civil strife
Shall cumber all the parts of Italy ;
Blood and destruction shall be so in use
And dreadful objects so familiar
That mothers shall but smile when they behold
Their infants quarter'd with the hands of war;
All pity choked with custom of fell deeds:
And Caesar's spirit, ranging for revenge,
With Ate by his side come hot from hell,
Shall in these confines with a monarch's voice
Cry 'Havoc,' and let slip the dogs of war;
That this foul deed shall smell above the earth
With carrion men, groaning for burial.

- Šekspir

Posted by: Martina Feb 21 2006, 09:36

Šta ću sad?!?
Ne znam,
svaka riba 'oće da je j*be Bekam,
hahahaha Mrš bre!!!!!!
Drkaj klit*ris kući na postere ,
999899 pozovite Bekama da prska vam u krevet.
Ovim putem pozdravljam Siska što kad vidi Bekama
kroz džep k*rac stiska i ne vadi sliku iz svog novčanika,
k*ro bi se s njim za čokoladu Milka.
K*ro bi se s njim za čokoladu Milka s lešnjakom/rižom,
u bulji sa viršlom, posle jede eksere from disko tu disko

Svi bi ste hteli da vas jebe Bekam u č*ar i u p*čku!!!
Svi bi ste hteli da vas jebe Bekam u č*ar i u p*čku!!!

Da li sanjaš da te ploodi Bekamm!?
Novinari spremite č*ar i vazelin
kad Bekam opet dođe u naš grad beli,
recite kučke zar ne bi bilo strava da vam je u ustima Bekamova k*ra
Bruklin da vam bude u stomaku,
onda sve to stavimo u sutrašnju štampu.
Dal' je prva Srpkinja uspela da dudla
u Hajatu da liže od Engleza m*da i ostala trudna to bi bilo bruka
polako brate k*rve da vam ne bude muka,

Vidi što je sladak kakva mu je zurka
dala bi mu pi*ke i ako nisam pukla.

Svi bi ste hteli da vas j*be Bekam u čmar i u pičku!!!
avion sa piste odleće u Madrid ni jedna nije uspela da ga ščepa za
g*avić.
Ostale su očajne beogradske dame,
uplakane smorene novinarke same
nastala je propast srpske estrade
u Hajatu je ostavio samo svoje dlake,
kupite pepsi sa njegovom slikom,
uzmete flašicu i igrate se s pi*kom,
to mu od prilike onda dođe isto
oprale bi zube s Bekamovom ki*om
pošto nema njega eto vam ga Sisko,
jedite eksere from disko tu disko!!!




za ljubitelje Ajs Nigrutina----nova stvar. :mig:

Posted by: Lussya Feb 21 2006, 17:24

(PinkFloyd)
dobra ti formula

odakle je citat/strofa?


HVALA HVALA :love: :oops2:
A citat sam negde davno cula i ostao mi je u glavi koliko je dubok... :mig:

Posted by: -Neuromancer- Feb 22 2006, 03:20

U zivotu treba brinuti samo o dve stvari :
Jesi li zdrav ili si bolestan.
Ako si zdrav,
tada nemas o cemu brinuti.
Ali ako si bolestan,
samo o dvema stvarima trebas brinuti:
Hoces li ozdraviti
ili ces umreti.
Ako ces ozdraviti,
tada nemas o cemu brinuti.
Ali, ako umres
samo o dvema stvarima trebas brinuti:
Ides li u raj ili ides u pakao.
Ako ides u raj
tada nemas o cemu brinuti.
Ali, ako ides u pakao,
bices toliko zaposlen pozdravljajuci se sa svojim prijateljima tako da neces imati vremena za brigu!
Zato, zasto brinuti?
Budi srecan

Posted by: MaRuShKa Feb 27 2006, 13:33

Mali nekuzis

Hey mali nikako nekuzis
da meni malo vise moras da pruzis
to sto mi dajes nista nevredi
na meni sa ljubav znaj nestedi

Necu skupe poklone, da me kupis do zore
necu mobilni i skupa kola, ja hocu da me volis do bola
Hocu keksa, bombona, cokolade
i da mi kraj tebe pod plavim nebom zora osvane
Ti bi da mi kupis sve, bas sve, ako treba i pola planete
ali ja hocu ono najvrednije
hocu da me tvoje srce voli, gdje god da je

To sto mi nudis, za mene malo je
shvati da se moja ljubav nekupuje

Kao da se stidis, nevjerujes u sebe
mali nikako nekuzis, necu pare, hocu tebe

Ti vrijedis vise, ti si najskuplje zlato
ti si meni, ono bogom dato

Zato te molim, voli me, samo voli
na meni srcem nestedi, pokazi mi ono sto stvarno vrijedi!


:smeh: :smeh:

Posted by: Tomy Mar 2 2006, 17:30

I'm sitting here thinking there's something I meant to say, but didn't yet.

That I ought to, but can't. That I am not who I presumed myself as.

Just a teardrop of blue at the heart of the flame. Just a crumpled piece of paper that wanted to be a page.

I'm sitting here now with everything behind me and nothing ahead. And I wonder. I wonder what's next.

Just silver plated dreams that turn my heart green. Just a lifetime of poetry. And all those reasons. All those reasons it was written.

Colors on the verge of grey. Eyeslashes caging a stray tear. And still I can't help thinking there's something I wanted to say

http://imageshack.us

Posted by: Vergere Mar 7 2006, 03:00

Molim te, poslusaj ono sto ne kazem

Nemoj da te zavara izraz moga lica.
Jer, nosim masku, tisuce maski,
maske koje se bojim skinuti,
a nijedna od njih nisam ja.
U pretvaranju sam pravi majstor,
ali ne daj se zavarati.
Za ime Bozje, ne daj se zavarati.
Pretvaram se da sam siguran
da je sve med i mlijeko u meni i oko mene
da mi je ime samouvjerenost, a smirenost moja igra,
da je sve mirno i da sve kontroliram i da ne trebam nikog.
Ali, ne vjeruj mi.
Mozda se cini da sam smiren, ali
moja smirenost je maska
uvijek promjenjiva i koja sakriva.
Ispod nje nema spokoja.
Ispod nje je zbrka, strah i samoca.
Ali, ja to sakrivam.
Ne zelim da itko zna.

Hvata me panika na pomisao o mojoj slabosti
i da ce me otkriti.
Zato freneticno kreiram masku da bi iza nje sakrio
nonsalantno, sofisticirano procelje,
da mi pomogne da se pretvaram,
da me zastiti od pogleda koji zna.
Ali bas takav pogled je moje spasenje.
Moja jedina nada i ja to znam.
Dakako, ako iza njega slijedi prihvacanje.
Ako slijedi Ijubav.
To je jedina stvar koja me moze osloboditi od mene samoga,
od zatvora sto sam ga sam sagradio,
od prepreka sto ih sam tako bolno podizem.
To je jedino sto ce me uvjeriti u ono u sto ne mogu uvjeriti sam sebe,
da uistinu nesto vrijedim.
Ali ja ti ovo ne kazem. Ne usudujem se. Bojim se.
Bojim se da iza tvoga pogleda nece uslijediti prihvacanje,
da nece uslijediti ljubav.
Bojim se da ces me manje cijeniti, da ces se smijati,
a tvoj bi me smijeh ubio.
Bojim se da duboko negdje nisam nista, da ne vrijedim,
i da ces ti to vidjeti i odbiti me.
Zato igram svoju igru, svoju ocajnu igru pretvaranja
sa sigurnim proceljem izvana
i uplasenim djetetom unutra.
Tako pocinje svjetlucava ali prazna parada maski,
a moj zivot postaje bojiste.
Dokono cavrljam s tobom uctivim tonovima povrsnog razgovora.
Kazem ti sve, a zapravo nista,
i nista o onome sto je sve,
i sto place u meni.
Zato kad sam u kolotecini,
neka te ne zavara to sto govorim.
Molim te pazljivo slusaj i pokusaj cuti ono sto ne kazem.
Sto bih volio da mogu reci,
sto zbog opstanka moram reci,
ali sto reci ne mogu.

Ne volim nista kriti,
Ne volim igrati umjetne, lazne igre,
zelim prestati s igrama.
zelim biti iskren i spontan te biti ja,
ali mi ti moras pomoci.
Moras pruziti ruku
cak i kada se cini da je to posljednje sto zelim.
Samo ti mozes iz mojih ociju ukloniti prazan pogled zivog mrtvaca.
Samo me ti mozes prizvati u zivot.
Svaki put kad si Ijubazan, nježan i kad me hrabris,
svaki put kad pokusas razumjeti jer uistinu brines,
moje srce dobije krila,
vrlo mala krila,
vrlo slaba krila,
ali krila!
Sa svojom moci da me ozivis mozes udahnuti zivot u mene.
Zelim da to znas.

Zelim da znas koliko si mi vazan,
kako mozes biti stvoritelj - do Boga pravedan stvoritelj - moje osobe
ako tako izaberes.
Samo ti mozes srusiti zidove iza kojih drscem,
samo ti mozes ukloniti moju masku,
samo ti me mozes osloboditi moga sjenovitog svijeta panike,
i nesigurnosti, iz mojega usamljenog zatvora,
ako tako odlucis.
Molim te odluci. Ne mimoilazi me.
Nece ti biti lako.

Dugotrajno uvjerenje o bezvrijednosti gradi snazne zidove.
Sto mi blize prides
to naglije mogu uzvratiti.
To je nerazumno, ali unatoc tome sto o covjeku kazu knjige,
ja sam cesto nerazuman.
Borim se bas protiv one stvari za kojom ceznem.
Ali rekose mi da je ljubav jaca od snaznih zidova,
i tu lezi moja nada.
Molim te, pokusaj pobijediti zidove
cvrstom rukom,
jer dijete je vrlo osjetljivo.
Tko sam, mozda se pitas?
Ja sam onaj kojega znas vrlo dobro.
Jer ja sam svaki covjek na kojega naides
i ja sam svaka zena na koju naides.

- Charles C. Finn

Posted by: Penelopa Mar 7 2006, 07:53

@ pali :bravo:

Posted by: olive-green Mar 7 2006, 12:16

Nesto je trazila. Njen zivot je sad imao velicinu i oblik. Ispod ociju su joj lezali polumeseci. Na horizontu su je cekale horde trolova.


Bog Malih Stvari
Arundati Roj

Posted by: MaRuShKa Mar 8 2006, 05:28

Ala je lep ovaj svet


Ala je lep
Ovaj svet,
Onde potok,
Ovde cvet;
Tamo njiva,
Ovde sad,
Eno sunce,
Evo hlad!
Tamo Dunav,
Zlata pun,
Onde trava,
Ovde zbun,
Slavuj pesmom
ljulja lug.
Ja ga slusam
I moj drug.


Cika Jova Zmaj

Posted by: Penelopa Mar 11 2006, 19:42

Uzdahnuće, predosećam?
Čestice sjaja rastopiće joj se načas u pogledu, kao odraz udaljenih zvezda u vodi...
Biće sama, nadam se?
Jer tada će se u ritmu njenog pulsa pojaviti možda ona uznemirena i ključna sinkopa koju sam poslednjih dana uzalud osluškivao u odjecima naših tišina...
Da...
I onda će znati da je jedina koju sam ikad voleo...
Da sam sve druge voleo tamnom stranom srca...
Štedeći se...
Učeći kako ću najbolje voleti nju...
Kada je konačno nađem...


Balasevic

Posted by: Angell Mar 11 2006, 20:01

"Da li si se ikada zaljubio u nekoga
Ikada zaljubio
Da li si se ikada zaljubio u nekoga u koga nisi trebao"
Lurki :love: :love: :love:

Posted by: gamzzy Mar 11 2006, 21:43

Svilen osmeh, oči tople sunčanog sjaja.
miris proleća
pljusak prolećne kiše
budi.
poljupci sunčanice,
mame moje osmeh, zatvorenih očiju


by Ljutitza

Posted by: Vergere Mar 12 2006, 00:29

"I would weep, but my tears have been stolen; I would shout, but my voice has been taken. Thus, I write."

- Tragic Poet, MTG

Posted by: Vergere Mar 12 2006, 00:40

There is a pleasure in the pathless woods,
There is a rapture on the lonely shore,
There is society, where none intrudes,
By the deep Sea, and music in its roar:
I love not Man the less, but Nature more,
From these our interviews, in which I steal
From all I may be, or have been before,
To mingle with the Universe, and feel
What I can ne'er express, yet can not all conceal.

- odlomak iz 'By the Deep Sea', Lord Byron

Posted by: lilac Mar 12 2006, 12:53

--What about the song? Why does that make you cry?

She raised her head from her arms and dried her eyes with the back of
her hand like a child. A kinder note than he had intended went into his
voice.

--Why, Gretta? he asked.

--I am thinking about a person long ago who used to sing that song.

--And who was the person long ago? asked Gabriel, smiling.

--It was a person I used to know in Galway when I was living with my
grandmother, she said.

The smile passed away from Gabriel's face. A dull anger began
to gather again at the back of his mind and the dull fires of his
lust began to glow angrily in his veins.

--Someone you were in love with? he asked ironically.

--It was a young boy I used to know, she answered, named Michael Furey.
He used to sing that song, The Lass of Aughrim. He was very delicate.'

Gabriel was silent. He did not wish her to think that he was interested
in this delicate boy.

--I can see him so plainly, she said, after a moment. Such eyes as he
had: big, dark eyes! And such an expression in them - an expression!

--O, then, you were in love with him? said Gabriel.

--I used to go out walking with him, she said, when I was in Galway.

A thought flew across Gabriel's mind.

--Perhaps that was why you wanted to go to Galway with that Ivors girl?
he said coldly.

She looked at him and asked in surprise:

--What for?

Her eyes made Gabriel feel awkward. He shrugged his shoulders and said:

--How do I know? To see him, perhaps.

She looked away from him along the shaft of light towards the window in
silence.

--He is dead, she said at length. He died when he was only seventeen.
Isn't it a terrible thing to die so young as that?

--What was he? asked Gabriel, still ironically.

--He was in the gasworks, she said.

Gabriel felt humiliated by the failure of his irony and by the evocation
of this figure from the dead, a boy in the gasworks. While he had been
full of memories of their secret life together, full of tenderness and
joy and desire, she had been comparing him in her mind with another. A
shameful consciousness of his own person assailed him.
He saw himself as a ludicrous figure, acting as a penny-boy for his aunts,
a nervous, well-meaning sentimentalist, orating to vulgarians and
idealizing his own clownish lusts, the pitiable fatuous fellow
he had caught a glimpse of in the mirror. Instinctively he turned
his back more to the light lest she might see the shame that burned
upon his forehead.

He tried to keep up his tone of cold interrogation, but his voice when
he spoke was humble and indifferent.

--I suppose you were in love with this Michael Furey, Gretta, he said.

--I was great with him at that time, she said.

Her voice was veiled and sad. Gabriel, feeling now how vain it would be
to try to lead her whither he had purposed, caressed one of her hands
and said, also sadly:

--And what did he die of so young, Gretta? Consumption, was it?

--I think he died for me, she answered.


James Joyce - The Dead

Posted by: chemtrail jecika Mar 12 2006, 13:58

On je živeo za borbu sad ga mori nagli potop,
čovek stigo je do toga da se bori sa životom,
čeka vetar u jedra da bude sve kao nekad,
ipak često se seća kako je nestalo svega.
Setu koristi ko portal i od realnoga beg.
Ovisnik od toga koji prerano je sed,
nedavno je reč bila poen što ga odvaja,
ponekad polu svestan traži koren zvani spoznaja.

Posted by: DECAKizVODE Mar 13 2006, 20:06

Ne, neću se vratiti. Otišao sam još pre dvanaest godina, a ovde, u Estersundu, već sam osam. Imam porodicu. Vidite onog beloglavog dečaka tamo? Da, liči. I jeste Šveđanin. Moja žena ga je rodila kao devojka, pre mene; drugi su ovde običaji. Dao sam mu svoje prezime; oca ionako nije znao. Sad se zove Arne Sretenović. Jedva se naučio da izgovori celo svoje ime. Učim ga da govori srpski. I, da vidite, ide mu od ruke, dosta je bistar. Već četiri puta sam ga slao, zajedno s njegovom majkom, burazeru Vladi u Beograd. Poneli bi i pare, razume se. Burazer ih je sa svojima — on ima ćerčicu i sinčića — slao na more. A kako bih inače objasnio zašto ih šaljem? Ovi blesavi Šveđani misle da je Jugoslavija čitavo jedno more. Ne bi mogli ni da zamisle da je neko bio u Jugoslaviji a da nije bio na moru. I ja kad pođem, oni kažu: "On je otišao na svoje more. On ne može bez svog mora." Meni je ovde lepo. Pre četiri godine žena i ja smo nekako skupili malo para, uzeli kredit i počeli da dižemo kućicu izvan grada. Ovde je to veliki luksuz. U Beogradu sam živeo među dušanovačkim kućercima, pa bih to hteo i tu. Kućica mi je skoro gotova. Nije još sasvim gotova zato što se ja oko toga baš i ne lomim previše. Stalno nešto oko nje ili po baštici prčkam. A i ova ti je zemlja nekako jalova; tek što se jedan sneg skine, već počinje da se sprema drugi. Leta, onog našeg, tako reći i nema. I uvek se nađe nešto posla.

Moj klinac me obožava; a ne mogu da kažem, volim i ja njega. Jedanput, prolazim ulicom, a on stoji s nekim svojinm drugarima i hvali se: "Moj stari je u Jugoslaviji bio šampion. Novine su o njemu pisale." A ja nisam bio jugoslovenski prvak. Bio sam prvak Srbije, dve godine, u velteru i polusrednjoj. I svearmijski prvak u srednjoj, kad sam služio vojsku. A svojoj majci Arne kaže: "Kad smo ono letos bili u našoj Jugoslaviji ..."

Kad smo se Inge i ja uzeli, želeo sam da imamo decu. I rekao sam joj: "Ako mi ne rodiš klinca, ostaviću te." Ali u početku nismo mogli. A posle, kad je prešla tridesetu, nekako je počela da se boji. Naravno, još za to nije kasno, još ona može da rodi. I ako bih navalio, rodila bi ga. Ali onda sam pomislio: možda bih bar tog straha mogao da je poštedim? I rekao sam: "Inge, ti se, izgleda, bojiš da rodiš?" Ona kaže: "Ne znam čega se više bojim: toga da rodim ili toga da ćeš me ostaviti. Znaš šta mi je lekar još onda bio rekao. A meni je sada već trideset i četiri." "Pa, u redu", rekao sam. "Možda nam više dece i nije potrebno. Dosta nam je naš Arne. Ako se ti složiš." A ona počela da mi ljubi prljavu bluzu.

Volimo se ja i moja Inge. Istina, ne onako kao da nam je osamnaest ili dvadeset. Ali — volimo se. Pomalo kao drugari. Pomalo možda kao invalidi. Ali volimo se. I ne pričamo mnogo o tome.

Na Dušanovcu sam išao s najlepšim curama. Bio sam zvezda. Lomile su se oko toga koja će više da trza na mene. I pravile sebi reklamu ako bi išle sa mnom. "Ona ide s Ljubom Šampionom", govorile bi. A moja Inge nije lepa, ima kraću nogu i vanbračno dete. Kad je imala dvanaest godina, slomila je nogu. I ostala joj je kraća, za tri santimetra. Nije ništa strašno, ali — primećuje se. Tako je i Arnea rodila. Mislila je da će to tipa zadržati. A tip sačekao da se on rodi, pa nestao. I, čudna stvar, volim je. Nekad sam cure stalno menjao. A nju čak ni ne varam. Valjda sam omatoreo. Trideset i osma mi je.

Moja Inge ume da bude i džandrljiva, kao i sve ostale blesave žene. Ona isto ume da zakera: "Opet si uneo blato u kuću! Zašto ne brišeš noge?" I: "Opet te tvoje blesave novine!" I: "Ovde si mi se popeo s tvojim sindikatom!" I uopšte. Po tome su nam, kao što vidite, običaji isti. Ali kao što sam ja naučio da poštujem švedske, i ona se naučila da poštuje naše. Nekad, u Jugoslaviji, voleo sam da žvalavim. Ni oko čega. Otkako sam otišao, međutim — prvo jezik, a onda i sve drugo — postao sam ćutljiv. Ovde svet, uostalom, i nije baš mnogo pričljiv. I kad dođem kući neraspoložen ili ljut, ili kad me uhvati moje ludilo, i ćutim, ona me ne dira. Ćuti i sama. Nije to za ženu baš mnogo prijatno, ali moja Inge i to podnese. A kad me prođe, onda možemo po starom. I, mada takve stvari ipak retko činim — obično gledam da im pomognem na neki drugi način — kad neki naš čovek, iz Jugoslavije, ovde baš zaglavi, ja ga i kući odvedem. A narod ovde nije loš, ali, nekako, tvrd je na paru: otac za sina ne zna, sin za majku, svako ima svoju računicu i svoju kasu. I retko jedan drugome u kuću zalaze. A moja Inge nas dočekuje s osmehom i kaže tipu srpski: "Mi volimo naša Jugoslavija." I pere mu prljave gaće, i kuva mu pasulj sa slaninom i sarmu, i prebira po našem vešu i odvaja mu moje stare košulje: dok se malo ne snađe. I kad nas je prošle godine jedan takav bio pokrao — ništa strašno: drpio jedno moje odelo i neke sitnice, ali ja sam se jeo kao Mesec: eto kakvi smo! — ona mi kaže: "Nemoj da se sekiraš. Sav je bio propao, jadnik. Mi ćemo zaraditi drugo."

Pre dve godine sam se opet bio zapio — dešava mi se to povremeno — i, onako pijan, samo sam seo za volan i odjurio pravo za Jugoslaviju. Osam dana nisam dolazio na posao. I mirno sam primio otkaz. Kriv sam, šta imam da se bunim? Ali moj sindikat se pobunio; a ovde je sindikat veoma jak. "On", kažu, "ima pravo da vidi svoju domovinu. On ima pravo da vidi svoje more. Kakva smo mi zemlja ako našem najboljem radniku ne možemo da dozvolimo da vidi svoje more?" A ja, kažem, nisam imao pravo, a nisam imao ni volje nikoga da molim, iako mi se posao baš nije menjao: svih osam godina sam u istoj fabrici. I lepo im, ljudski kažem: "Šta se, bre, zezate? Kakvo more, kakvi bakrači! Niti sam na more išao niti koji đavo. Bio sam se naždrekao. Zato bi me i u mojoj Jugovini najurili." "A ne", kažu oni. "Svoje doušnike zato ne otpušaju. Otpustili su te zato što si sindikalista. A uz to ti si još bio i bolestan! Mi to možemo i da dokažemo! Ne smeju zbog toga da te otpuste."

Glavu dajem ako je iko od njih išta od toga shvatio. Oni prosto misle da smo svi mi udareni, keve mi! I kad prođu ovuda i čuju kako urličemo naše pesme i ovakve suze valjamo, oni misle — nismo čitavi. 'Leba mi, veze nemaju. Ali, ovako rezonuju: ako si ti lud, slobodno i to možeš da budeš, i imaš pravo na to, samo nemoj da napraviš neki izgred. A za mene su ovako mislili: taj sigurno jeste udaren, ali kad to njemu dođe, on predoseti, pa sedne u kola i ode u njegovu ludu Jugoslaviju. Je li napravio neki saobračajni prekršaj ? Nije. Je li učinio nešto drugo? Nije. E, pa onda, u redu! Zar za nas nije još i bolje što je otišao?

I prilična se gužva oko toga napravila. Čak su i neke sindikalne novine počele da me brane — izlazi ovde jedan takav listić: on je, kažu, bio bolestan. Došao neki dasa iz tih novina. "Ma, jok", kažem mu ja, "niti sam bio bolestan niti je uopšte potrebno da se oko toga pravi neka gužva. Naći ću drugi posao." I stvarno sam to odmah mogao. Ali onda mi moja Inge kaže: "Kažeš da si kriv. A ja tebi opet kažem da mi to ne možemo da razumemo. Kako možeš da budeš kriv? Ne možeš da budeš kriv. Bio si bolestan! Jer kad neko usred radnog vremena iznenada zaustavi mašinu, baci kombinezon i ode u fabrički klub i tamo za tri sata popije dvadeset flaša piva, i poslovodu, koji dođe da ga pozove da se vrati, otera u materinu i gađa praznom flašom, a onda, onako u košulji po hladnoći, sedne u kola i nekud odjuri, tako da mu žena i dete pet dana ne znaju gde je, i tek se petog dana, ko zna koliko daleko odatle, negde u Austriji osvesti i javi telegramom, i zatim se mirno vrati kao da se ništa nije ni desilo, onda to stvarno niko živi ovde ne može da shvati. Ko to ovde radi? Ko je to ovde ikad uradio? I baš zato što ne možemo da razumemo, mi moramo da mislimo da si bio bolestan. To je — kao nekakva menstruacija. Kod vas ih, izgleda, imaju i muškarci. I kad ih već imaju, imaju i pravo na njih. Zato, pusti ti njih neka oni to samo teraju, nemoj ih zadržavati."

I stvarno su me vratili. A kad sam prvi put došao na posao, samo što mi na ulazu nisu slavoluk bili postavili.

U stvari, ja sam ovde, pomalo, popularan. Opet zbog boksa. Treniram fabrički klub. A osim toga, radim i ono što u Jugoslaviji nikad nisam ni pomislio — u sindikatu. Kad smo se burazer Vlada i ja pre tri godine sreli u Italiji i ja mu to ispričao, on se prosto upišao od smeha; u Jugoslaviji stvarno ni za šta drugo osim za cure nisam znao; i za boks, dabome.

Kod kuće, naravno, imam naše ploče. Ali tamo ne volim da ih slušam. Rastužim se. Ne volim da uznemiravam Arnea i Inge. On, moj sin, izgleda, voli ih. U početku ih je puštao da bi, valjda, meni ugodio. A posle ih zavoleo. A ja, kad se zaželim, dolazim ovamo. Malo mi je lakše otkako ovde ima naših. Gotovo šest godina bio sam jedini Jugosloven u celom Estersundu. A sad nas ima gotovo šeststo. Kad su počeli da dolaze, očima nisam mogao da verujem. I — ovde malo žvalavimo po naški, malo pevamo po naški i malo plačemo po naški. A onda odemo svako na svoju stranu.

U stvari, ja im ovde dođem — kao nekakav drveni advokat. Kazujem im kakvi su švedski zakoni: na šta imaju pravo, na šta nemaju; prevodim im kad im šta zatreba; ovaj klub, tu prostoriju, švedski sindikati su im dali: ja sam im to sredio; dosta njih sam u fabrici u kojoj radim zaposlio; kad se pripremaju one naše priredbe, ja im za folklor obezbeđujem narodne nošnje: i to pozajmljujem od Šveđana; njihove su muške nošnje slične slovenačkim: snalazimo se kako umemo. I tako, često sam ovde. Često sam ovde, i sačekujem one koji dolaze, ispraćam one koji odlaze. A oni dolaze, i odlaze, a ja ostajem.

I kad me uhvati moje ludilo, kad se smračim, Inge i Arne hodaju oko mene na prstima. "Inge", tada kažem mojoj ženi, "Inge, srce mi puca." A ona kaže: "Vidim, Ljuba." U početku je strahovala da ću otići; nastrahovala se, jadnica, pored mene. "Ti, ćeš, Ljuba", kaže, "jednom otići od nas. Sešćeš na voz, i ostavićeš nam tvoja kola i tvoju kuću, i nećeš se vratiti. Ostavićeš nam kola i kuću umesto sebe. A šta će nama kola i kuća umesto tebe?" "Ne budi luda", kažem ja njoj; a ona mi još ne veruje. "Ne budi luda, nikud ja neću otići. Nikud ja bez tebe i Arnea neću poći." I, kažem, u početku mi nije verovala, a sad zna: to mora tako da bude; proći će me. I kad me vidi takvog, srpski mi kaže: i ona se uči da govori srpski: "Pa, Ljuba, idi malo u tvoja Jugoslavija. Sverije je dobar, ali za tebe je Jugoslavija najbolji na svet. Idi malo u naša Jugoslavija." — To naša Jugoslavija ona kaže zato što svi mi, i ona, i Arne i ja, imamo dvojno državljanstvo, i švedsko i jugoslovensko. To sam takođe sredio. — A ja joj kažem: "Ti, Inge, kao da si se na Dušanovcu rodila."

Tada uzmem od fabrike nekoliko dana neplaćenog odsustva — i oni su na to navikli, pa mi više ne prave pitanje — i sednem u kola, pa po tri dana i tri noći vozim kao lud. Ja sam, inače, pažljiv, oprezan vozač, i ne volim da jurim, ali tada nemam vremena ni za spavanje. Za volanom samo po dva-tri sata odremam. Tek kad dođem do austrijske i naše granice, zaustavim se. Svratim u neki motel, okupam se, ljudski se ispavam — jedanput sam tako šesnaest sati prespavao — obrijem se, presvučem. I, polako, pređem preko granice.

Tada uđem u Ljubljanu, ili u Celje ili Maribor — niže da idem nemam hrabrosti: o Beogradu da vam i ne pričam — zastanem i parkiram se pored trotoara. I tako ostanem u kolima. Spustim prozore, gledanm oko sebe i — slušam. I, verujte, Slovenci sasvim dobro žvalave po naški, ništa se ne razlikuju.

I tako, ne izlazeći iz kola, presedim po pola sata, ili sat ili dva.

Onda polako krenem natrag. U povratku negde na benzinskoj pumpi napunim rezervoar benzinom. Zatim pređem austrijsku granicu, zastanem, pa iz dovoda natočim po punu šaku. Trljam ga, njušim: i on mi miriše na Jugoslaviju. Namažem se po licu, po kosi, po grudima ...

Kući se vratim umoran kao kuče. A moja žena mi kaže: "Ti si se, Ljuba, podmladio."

A o tome kako sam došao ovamo, o tome joj ne pričam. Šta će njoj i to? Nije ni potrebno da zna. To ću sam nositi. To je moja stvar.

Posted by: Hibiskus Mar 13 2006, 21:58

Ti si moj trenutak, i moj san, i sjajna
moja reč u šumu; moj korak, i bludnja;
samo si lepota koliko si tajna;
i samo istina koliko si žudnja.

Ostaj nedostižna, nema i daleka -
jer je san o sreći više nego sreća.
Budi bespovratna, kao mladost; neka
tvoja sen i eho budu sve što seća.

Posted by: MaRuShKa Mar 13 2006, 22:38

Grijeh


Zadnje ocekivanje
Umrlo je
U predgradju srca
Kad si svoju ljubav
Njezno polozila
Na srce njemu
Koji te voli
Ali ne kao ja

Od tada
Ti me ne vidis
Niti cujes sapat
Koji te zove na grijeh

Samo trzaj
Moje duse
Budi paznju
Kroz pjesmu
Ali sto da vidis
Kada mene nema

Cin
Od koga se ledi
Krv u zilama
Neznalica
Stavlja osmjeh
Zadovoljstva
Na tvoje lice
Andjeosko
Bijelo
Poput prvog grijeha

Tiho
Vrijeme donosi zaborav
Na jedno ime
Davno prebaceno
Preko tvojih usana
Ime covjeka
Koji je zaustavio svijet
Samo da moze
Ukrasti jedan pogled
Na crne oci golubice
Praveci time
Stazu za grijeh

A grijeh je kazu
Kad zazelis nesto
Vise od svega
I prihvatis prokletstvo
Kao starog druga
Za samo jedan osmjeh
Na njenom licu

Posted by: B*R*I Mar 13 2006, 22:53

Čudno je kako je malo potrebno da
budemo srećni, i još čudnije: kako
često nam baš to malo nedostaje!

Ivo Andrić

Posted by: olive-green Mar 13 2006, 23:25

Sa stanovista puzza i kornjacha je hiperaktivna.



:love:

Posted by: mc_spamina Mar 14 2006, 01:44

imam pusku i 100 pardona,
jedno topce od 200 tona,
da l' bi me danas volela ona?


sjajni radovan III tj. stanislav u radovanu III

Posted by: MaRuShKa Mar 14 2006, 01:48

Crni leptir

Kada otvorim dlan
Izgubit cu
Crnog leptira
Kojeg ljubomorno cuvam
Za sebe

Poput istine
Poletjet ce
U daljine
Neznajuc’
Da zivjet ce
Kao ljubav
Jos samo jedan dan

Crni leptir
Slobodan
Ili ne
Trag na mome srcu
Ravan ljubavi
Od mene bolji
Sretniji

Jer ne zna
Da je sutra
Kraj njegovoj
Vjecnoj radosti
Toliko slobodan
Moze biti
Samo leptir
Jedan dan

I oko ljubavi
Sve je crno
Tamno

Jer da je svjetla
Svi bi vidjeli
Tu crnu ljubav
Kojoj nedostaje
Zlatne boje

Kad padne mrak
Da usamljeno srce
Moze pronaci
Utjehu
Tiho govoreci
Tvoje ime

Sapat
Od kog umiru neduzni
Dozivat ce te
Trazeci milost
Za ono sto zovu
Srecom

Namjenjenom tebi
Draga moja

Posted by: I'm with the pilots Mar 14 2006, 09:53

(Black_Rose_Immortal)
Čudno je kako je malo potrebno da
budemo srećni, i još čudnije: kako
često nam baš to malo nedostaje!

Ivo Andrić


eee... kako je samo u pravu

Posted by: lilac Mar 14 2006, 15:13

A bell clanged upon her heart. She felt him seize her hand: `Come!'

All the seas of the world tumbled about her heart. He was drawing her into them: he would drown her. She gripped with both hands at the iron railing.

`Come!'

No! No! No! It was impossible. Her hands clutched the iron in frenzy. Amid the seas she sent a cry of anguish.

`Eveline! Evvy!'

He rushed beyond the barrier and called to her to follow. He was shouted at to go on, but he still called to her. She set her white face to him, passive, like a helpless animal. Her eyes gave him no sign of love or farewell or recognition.


james joyce - eveline

Posted by: Tomy Mar 21 2006, 09:42

I'm sitting in my hopeless corner,
Wishing that life would go away.
As a cold shiver surrounds my body,
As it does everyday.

I pull my legs to my chest,
And try to keep myself warm.
But this beauty is still brewing,
There's going to be a storm.

I clench my skin until it bleeds,
Will I survive this vicious attack?
As the darkness sweeps over me,
It's too late, I can't go back.

It engages in a precious fight,
The one with my heart.
As memories are re-enacted,
It helplessly falls apart.

It duels with my soul now,
Enforcing all the guilt and regret.
As I fall with such emptiness,
Those things I tried to forget.

It's battling with my body now,
And this looks and feels wrong.
Self-loathing my scarred body,
As this utter pain goes on.

It escapes my weak and fragile person,
Enough damage done for the night.
Although it is still always there,
It is never out of sight.

Tormenting, Hating and Loving it,
This screwed up demon in me.
Will never let me forget,
Left to live in misery.

Posted by: Tomy Mar 29 2006, 12:28

Hunting Shadows

I thought I could remember
a dream in which we chased
shallow imitations of each other,
afraid to say "wait," and discover
your mockup ambled a touch too loosely-
you never told me I strut so stiffly-
what have I said in my sleep?
If you would have dropped hunting shadows
of me, perhaps, I thought,
when I awoke, my languid fingers
would have smoothed your shivers alive,
and my knee would, before parting
your petal-thighs, linger in the moist cross
where each springy lobe of rear curls
to where your heat evolves into passion.
Instead I ran aground on reality
with a sickening lurch: the dream
I remembered, I had lived, awake,
and so, that night, your thighs would part
so only in dreams.

http://imageshack.us

Posted by: MaRuShKa Mar 29 2006, 12:33

Nedjeljivost

Osvajati tvoju ljubav,
Osvajati tvoju slobodu:
Isto je
Što i svijetlost razlamati.

Dijeliti mene od tebe,
i onda kad nas nema:
Isto je
što i more razdvajati.

Posted by: chemtrail jecika Mar 29 2006, 12:53

otkako je silovana, Ana voli Milovana

Posted by: Hibiskus Mar 29 2006, 20:12

Putnik

Pod tim imenom
neka me znaju na ovom
jesenjem pljusku.

Posted by: Vergere Mar 29 2006, 23:28

(totalno_elektrichna_)
od Dzon Dona iz "Za kim zvono zvoni"

"Nijedan covek nije sam po sebi celina......(ne znam napamet) ......
Stoga nikad ne pitaj za kim zvono zvoni-ono zvoni za tobom"

smile.gif



"No man is an island, entire of itself; every
man is a piece of the continent, a part of the
main. If a clod be washed away by the sea,
Europe is the less, as well as if a promontory
were, as well as if a manor of thy friend's or
of thine own were: any man's death diminishes
me, because I am involved in mankind, and
therefore never send to know for whom the bells
tolls; it tolls for thee."

John Donne
Devotions upon
Emergent Occasions, no. 17

Posted by: dukelander Mar 30 2006, 09:54

(Hibiskus)
Putnik

Pod tim imenom
neka me znaju na ovom
jesenjem pljusku.


U je8ote, kakav preteran haiku!! :tobre:

Posted by: MaRuShKa Apr 5 2006, 09:39

DAME BIRAJU

Gledao sam je
da joj se mutilo u glavi
a oci joj kao od stakla
pogled se gubi i plavi
osjecam da bi me dotakla,
ali ja sam birao druge...

Pricao sam
mogla je da me cuje
da se ubije, da se otruje
da mi baca poglede duge,
ali ja sam birao druge...

A onda -
stade muzika i pamet mi stade,
samo cuh na kraju:

Sad dame biraju.

Mogao sam da se bacim
s mosta u Savu
da se kajem
da gubim glavu
da umrem od tuge

Ona je birala druge.

(Ruza Arsenovic)

Posted by: Penelopa Apr 6 2006, 12:00

A postojao je jedan stari, gvozdeni most u Novom Sadu,
preko kog bi ona prelazila nekad...
i spustala svoje svilene kose, kao mreze, do onih talasa
i tu su se, kao srebrne deverike, hvatali prameni
mesecine u njene uvojke...
Ja nisam hteo da menjam Svet, meni je ovaj bio sasvim dobar,
Nisam virio u mikroskope,
Nisam izmisljao lekove protiv retkih bolesti,
Nisam hteo da udjem u enciklopediju...
Hteo sam samo da prelazim preko tog mosta,
ponekad, s' njom...
I da je volim... u Novom Sadu,
u gradu gde vise nema mostova.

Balasevic
[Provincijalka - kocertna verzija]

Posted by: ^tamara^ Apr 10 2006, 20:47

"ni mumije, komadici tkiva koji se drze za kost; ni stubovi soli, ni lesevi nisu nikad ni upola bili mrtvi kao mi danas."

Lorens Darel :diablo:

Posted by: MaRuShKa Apr 11 2006, 22:23

Ljubav
što nesretnija
to je nježnijim
imenom zovemo













@^tamara^ .. :mrgud:

Posted by: MaRuShKa Apr 12 2006, 13:02

Prolece
Jednog dana, jedan slepi covek sedeo je na stepenicima jedne zgrade, sa sesirom blizu svojih stopala i jednim natpisom na kome je pisalo:
"Slep sam, molim vas pruzite mi pomoc."
Jedan slucajni prolaznik, igrom prilika strucnjak za reklamu, koji je tuda prolazio, zaustavio se zapazajuci da je u sesiru bilo prisutno samo nekoliko metalnih novcica. Savio se da bi mu pruzio novac, zatim, i bez pitanja za dozvolu, uzeo je kartel, okrenuo ga ispisavsi novi natpis.
U toku popodneva slucajni prolaznik se vratio do slepog coveka zapazajuci da je njegov sesir ovom prilikom bio pun novcica i novcanica.
Slepi prosjak prepoznavajuci ga po koraku uputio mu je pitanje da nije bio on taj koji je nesto napisao na kartelu i sta je to mogao napisati.
Na sta ce prolaznik odgovoriti:
"Nisam napisao neistinu - samo napisah tvoju poruku na drugaciji nacin",nasmesi se i izgubi u guzvi.
I tako slepi covek nije saznao da je natpis jednostavno glasio: "Danas je prolece . a ja ga ne mogu videti".
Promeni strategiju kada se oko tebe sve naopako krece i videces da ce se pre ili kasnije okrenuti na bolje..

Posted by: dukelander Apr 12 2006, 14:22

^Marushka... Zijuuuu najezhio sam se...

Posted by: MaRuShKa Apr 12 2006, 14:54

tu prichu sam dobila od drugara..


Ludost je..

Ludost je pisati rijechi,
po vodi koja protiche,
ali nema nishta ludje,
nego svoje snove darovati zheni
koja nema srca za tebe.

Posted by: Penelopa Apr 13 2006, 17:06

VRATI MI MOJE KRPICE



Padni mi samo na pamet

Misli moje obraz da ti izgrebu

Iziđi samo preda me

Oči da mi zalaju na tebe

Samo otvori usta

Ćutanje moje da ti vilice razbije

Seti me samo na sebe

Sećanje moje da ti zemlju pod stopalima raskopa

Dotle je među nama došlo

1

Vrati mi moje krpice

Moje krpice od čistoga sna

Od svilenog osmeha od prugaste slutnje

Od moga čipkastoga tkiva

Moje krpice od tačkaste nade

Od žežene želje od šarenih pogleda

Od kože s moga lica

Vrati mi moje krpice

Vrati kad ti lepo kažem

...

13

Ne šali se čudo

Sakrilo si nož pod maramu

Prekoračilo crtu podmetnulo nogu

Pokvarilo si igru

Nebo da mi se prevrne

Sunce da mi glavu razbije

Krpice da mi se rasture

Ne šali se čudo s čudom

Vrati mi moje krpice

Ja ću tebi tvoje.

Vasko Popa

Posted by: nela Apr 13 2006, 17:18

"She Dwelt Among the Untrodden Ways"

She dwelt among the untrodden ways
Beside the springs of Dove,
A Maid whom there were none to praise
And very few to love:

A violet by a mossy stone
Half hidden from the eye!
--Fair as a star, when only one
Is shining in the sky.

She lived unknown, and few could know
When Lucy ceased to be; 10
But she is in her grave, and, oh,
The difference to me!

Posted by: Penelopa Apr 14 2006, 00:06

VOĆE



Neka priča šta ko hoće,

najbolje je biti voće.



Čim je vrijeme da se cvate,

već bacaju pogled na te.



Dok si zelen, blago meni,

prođes kao svi zeleni.



Kad zarudiš, kad se zrije,

svi te žele - ko će prije.



Ako niste skloni kvaru,

čuvaju vas na ormaru.



Čuvaju vas u vitrini

i prirodnoj veličini.



Ti mirišeš, širiš nadu,

izbjego si marmeladu.



Dok si bio baš si bio

zadatak si ispunio.



Neka priča šta ko hoće,

najbolje je biti voć


D.Trifunovic

Posted by: MaRuShKa Apr 14 2006, 09:56

Sve sam snove
poklonio
i ne sanjam više
samo želim
mirno usnut
ne budit se više..

Posted by: nela Apr 15 2006, 16:11

uzalud je budim

budim je zbog sunca koje objasnjava sebe biljkama
zbog neba razapetog izmedju prstiju
budim je zbog rechi koje peku grlo
volim je ushima
treba ici do kraja sveta i natji rosu na travi
budim je zbog dalekih stvari koje liche na ove
ovde
zbog ljudi koji bez chela i imena prolaze ulicom
zbog anonimnih rechi trgova budim je zbog manufakturnih pejzazha
javnih parkova
budim je zbog ove nashe planete koja ce mozda
biti mina u raskrvavljenom nebu
zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih izmedju
dve bitke
kad nebo nije bilo vise veliki kavez za ptice
nego aerodrom
moja ljubav puna drugih je deo zore
budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog drugih
budim je mada je to uzaludnije nego li dozivati
pticu zauvek sletelu
sigurno je rekla: neka me trazi vidi da me nema
ta zhena sa rukama deteta koju volim
to dete zaspalo ne obrisavshi suze koje budim
uzalud uzalud uzalud
uzalud je budim
jer ce se probuditi drukchija i nova
uzalud je budim
jer njena usta nece moci da joj kazu
uzalud je budim
ti znas da voda protice ali ne kaze nista
uzalud je budim
treba obecati izgubljenom imenu nechije lice
u pesku

Posted by: MaRuShKa Apr 16 2006, 12:28

Nedjeljivost

Osvajati tvoju ljubav,
Osvajati tvoju slobodu:
Isto je
Što i svijetlost razlamati.

Dijeliti mene od tebe,
i onda kad nas nema:
Isto je
što i more razdvajati.

Posted by: MaRuShKa Apr 16 2006, 13:19

Ti opravdavaš moje postojanje.
Da te ne poznam ne bi živio,
da umirem ne znajući te, ne bih umro,
jer nisam živio..

Posted by: Mar(t)ina Apr 16 2006, 19:03

(yeccah)
Znaš ona jutra kad se probudiš prazan,
prazan kao flaše od sinoć što se vuku po podu,
prazan ti je krevet, nema je da te povuče nazad
pa samo sediš prazne glave dok obaveze zovu,
i onda prođe ceo dan a da ne znaš gde je otiš'o
i dođe onaj momenat kada neizdrž te uhvati
kada umoran si, spava ti se
a ne možeš da dozvoliš da ne izađeš negde
samo malo svest da pomutiš...


omg!!!!!!!!!! o.gif

Posted by: chemtrail jecika Apr 16 2006, 23:22

Our love is no ordinary love.
It has a history that spans a million years.
It has a future that has no end.
It has strength and wisdom.
It is supporting and understanding.
It is growing and learning.
Our love is not bound by time, or space or mortal failings.

Posted by: Chemtrail Technika Apr 16 2006, 23:29

You are everything i need.
You are the sun, the air i breathe.
Without you, life wouldn't be the same.
Please never go away.
And if you go, then don't forget to take me with you.

Posted by: MaRuShKa Apr 17 2006, 09:31

Zbog tebe, u rascvjetanim vrtovima ceznem za mirisima proljeca.
Zaboravio sam tvoje lice, ne sjecam se vise tvojih ruku;
kako su se tvoje usne nasle na mojima?
Zbog tebe, volim bijele uspavane kipove po parkovima;
bijele kipove bez glasa i bez vida.
Zaboravio sam tvoj glas, tvoj sretan smijeh;
zaboravio sam tvoje oci.
Poput cvijeta sa svojim mirisom, ja u sebi nosim maglovito sjecanje na tebe. Zivim sa boli poput rane;
dotaknes li me samo, smrtno ces me povrijediti.
Tvoja milovanja me obavijaju, poput brsljana na sjetnim zidovima.
Zaboravio sam tvoju ljubav, jos uvijek iscem odraz tvog lika u svakom oknu.
Zbog tebe, teski mirisi ljeta nanose mi bol;
zbog tebe, opet trazim oko sebe prorocanske znakove nenadanih zelja:padajuce zvijezde, komete.

Posted by: chemtrail jecika Apr 18 2006, 22:49

I love you, darling.
I don't know of any other way to put it
except that old time-worn phrase.
But I do. And I always will.
Nothing can change that.
Not war, nor fire nor flood.
You'll always be part of me and I you...
I love you darling, love you, love you.

Posted by: Chemtrail Technika Apr 18 2006, 23:11

Your words are as necessary to me
as the sunlight and air......
Your words are my food,
your breath my wine - you are everything to me.

Posted by: Vergere Apr 19 2006, 22:49

It was one of those days when it's a minute away from snowing and there's this electricity in the air, you can almost hear it. And this bag was, like, dancing with me. Like a little kid begging me to play with it. For fifteen minutes. And that's the day I knew there was this entire life behind things, and... this incredibly benevolent force, that wanted me to know there was no reason to be afraid, ever. Video's a poor excuse, I know. But it helps me remember... and I need to remember... Sometimes there's so much beauty in the world I feel like I can't take it, like my heart's going to cave in.

- American Beauty

Posted by: bipolar Apr 20 2006, 00:36

"Gravitacije je težina!"

džojs,Uliks

Posted by: dukelander Apr 20 2006, 13:36

AMA ME FIDELITER
FIDEM MEA NOTA
DE CORDE TOTALITER
ET EX MENTE TOTA
SVM PRESENTIALITER
ABSENS IN REMOTA
QVISQVS AMAT TALITER
VOLVITVR IN ROTA


Carl Orff, Carmina Burana

Posted by: Extra Borealis Apr 22 2006, 00:46

On je mislio da je voli. Ona je, pak, mislila da je on guši. Grešili su oboje.
Niti je on nju toliko voleo, niti je ona bila toliko sputavana.
Rastali su se.
On je prestao da misli da je voli. Voli je.
Njoj je nedostajala njegova pažnja.
Putevi su im se razišli.
Ostalo je samo ono malo vremena provedenog zajedno da lebdi povezujući nevidljivim nitima njihove živote u trenucima sećanja.

Popović P. Aleksandar

Posted by: sve mi boje dobro stoje Apr 25 2006, 13:56

Za jedno dete svest o razlicitosti moze biti veoma bolna buduci da jos nije nista postiglo i nije kadro nista uraditi pa samim tim ne postoji nacin da je opravda...


Sto se stihova tice:
" O cemu da ti govorim mila,
o cemu dati cutim?
Moze li zivot sav, u osmeh, u suzu da stane,
plasljivo moje lane.." itd. Olgica Babic Bjelic "Umesto zakletve"

Posted by: MaRuShKa Apr 25 2006, 19:12

Branko Radičević - Kad mlidijah umreti

Lisje žuti veće po drveću,
Lisje žuti dole veće pada;
Zelenoga više ja nikada
Videt neću!
Glava klonu, lice potavnilo,
Bolovanje oko mi popilo,
Ruka lomna, telo izmoždeno,
A kleca mi slabačko koleno!
Dođe doba da idem u groba.
Zbogom žitku, moj prelepi sanče!
Zbogom zoro, zbogom beli danče!
Zbogom svete, nekadašnji raju, -
Ja sad moram drugom ići kraju!
O, da te tako ja ne ljubljah žarko,
Još bih gledo tvoje sunce jarko,
Slušo groma, slušao oluju,
Čudio se tvojemu slavuju,
Tvojoj ruci i tvojem izvoru -
Mog života vir je na uviru!
O, pesme moje, jadna siročadi,
Deco mila mojih leta mladi'!
Htedoh dugu da sa neba svučem,
Dugom šarnom da sve vas obučem,
Da nakitim sjajnim zvezdama,
Da obasjam sunčanim lučama...
Duga bila, pa se izgubila,
Zvezde sjale, pa su i presjale,
A sunašce ono ogrejalo,
I ono je sa neba mi palo!
Sve nestade što vam dati spravlja -
U traljama otac vas ostavlja.

Posted by: Vergere Apr 26 2006, 16:02

"So as you push off from the shore,Won't you turn your head once more -And make your peace with everyone?For those who choose to stay,Will live just one more day -To do the things they should have done."
- Jethro Tull

***

"Zato mi se ono sto jeste cini dobrim, smrt mi se cini kao zivot, greh kao svetastvo, mudrost kao ludost, sve mora da bude tako, potrebni su samo mojpristanak, moja dragovoljnost, moja saglasnost, za mene je tako dobro inikada mi ne moze naskoditi. Na svom telu i u svojoj dusi sam iskusio da mije greh bio preko potreban, bili su mi neophodni pohota, teznja za zemaljskim dobrima, bila mi je nuzna i sujeta, a trebalo je da zapadnem u sramno ocajanje da bih naucio da se ne protivim, da naucim da volim svet ida ga ne uporedjujem sa nekakvim uobrazenim svetom svojih zelja, sa savrsenstvom kakvo sam ja zamislio, vec da ga pustim onakvog kakvo jeste, daga volim i da mu rado pripadam."

- H.Hese - Sidarta

***

"Kad bih imao jedan komadic zivota, dokazivao bih ljudima koliko grese kad misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostareli kada prestanu da se zaljubljuju. Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauce da lete. Stare bih poucavao da smrt ne dolazi sa staroscu, vec sa zaboravom. Stvari bih cenio ne po onome koliko vrede, vec po onome sto znace. Ne bih pustio da prodje ni jedan jedini dan, a da ne kazem ljudima koje volim da ih volim. Naucio sam da citav svet zeli da zivi na vrhu planine, a da ne zna da je istinska sreca u nacinu savladavanja litica. Shvatio sam da kada tek rodjeno dete svojom malom sakom po prvi put stegne prst svoga oca, da ga je uhvatilo zauvek. Naucio sam da covek ima pravo da gleda drugog odozgo jedino kada treba da mu pomogne da se uspravi. Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpljena lutka, podario mi komadic zivota, moguce je da ja ne bih kazao sve sto mislim, ali nesumnjivo bih mislio sve sto kazem"

- Oprostajno pismo G. G. Markes-a


Al se ostavio foruma.... D.gif

Posted by: Tomy May 4 2006, 16:28

Evo kad sam vec svratio...

The End

5 (O) clock in the morning
& i hear a knock at my door
so pleased to see Satan
standing at the entrance floor

i realized that its time to go
so i quickly picked some pictures
kept them inside my heart
and flew away from this living curse

green valley and a ocean of wine
so excited to realize, this all is now mine
as i walked, mystified with nature's beauty
i asked myself, if this is the place we all want to be?

from further down the path i heard noise
as i came closer i got so shocked to see
Morpehus, Satan, Peter all sitting together
playing cards and were just waiting for me

so i jumped in & started playing
forgot about the place down below
where for my soul people were praying
death could be so fun, i never believed so

after a while i started wandering again
and i saw a big screen in a wide ground
today they were showing my funeral
and i could feel those unheard sounds

my love was standing near my clay
just staring at my numb face
i could feel she has so much to say
but for now she has lost the race

sometimes some visions do scare
so confused to name this one
a sweet dream or a nightmare
i hope to breathe again, when all this is done

Posted by: Insomnia May 4 2006, 16:44

I am a seagull, of no land,
I call no shore my home,
I am bound to no place,
I fly from wave to wave.


"Winterlieder", 1887, Empress Elisabeth


I naravno ovaj quote u potpisu isto od Elizabete. :love:

Posted by: Vila Ravijojla May 4 2006, 18:18

A Fairy Poem

I was down in the meadow pondering my mind,
When I spotted a rose petal falling behind.
I mused that the butterflies were just having fun,
Flitting and flirting under a daffodil sun.

I sat by the stream and drank tea with a dragon.
We had dream berry bread and wine by the flagon.
Up popped a Fairy King on top of a starfish,
"Fly with me, dear maiden. I'll be all that you wish."

I thanked the dear dragon and waved on with a tear.
He promised me happiness with nothing to fear.
I hopped on the starfish and cherished my lover,
Touching his pure heart and the strength of his fervor.

We rode to the meadow and lay in fresh roses.
Passions breathed kisses and the stroking of noses.
Now, musing, the bright butterflies pondered the fun,
As we flitted and flirted in daffodil sun.

Time and again, it was more pleasure than rainbow.
A laugh and a touch and a whisper would follow.
Sated, I trifled; "Lord, are you granting my wish?"
"Or, is this a sweet dream caused by riding a fish?"

"It is all that you wished for." he said with a kiss.
"Your soul so long troubled, it mislaid all of this."
Then, I awoke. The gentle dragon was weeping.
"I'm sorry, my darling, you and I were sleeping."

"Fairy Kings and startfish do not ride in this stream."
"Your lover, your heart's passions, were only a dream."
"But, I have been part of you since time has begun."
"I am real, beloved, in this daffodil sun."

Posted by: MaRuShKa May 4 2006, 19:30

OVE NOCI - Pablo Neruda

Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Napisati na primer: "Noc je puna zvezda,
trepere modre zvezde u daljini".
Nocni vetar kruzi nebom i peva.
Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Voleo sam je, a katkad je i ona mene volela.
U nocima, kao ova, drzao sam je u svom narucju.
Ljubio sam je, koliko puta, pod beskrajnim nebom.
Volela me je, a katkada sam i ja nju voleo.
Kako da ne ljubim njene velike nepomicne oci.
Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Pomisao da je nema. Osecaj da sam je izgubio.
Slusati beskrajnu noc, bez nje jos beskrajniju.
I stih pada na dusu kao rosa na livadu.
Nije vazno sto je moja ljubav nije mogla zadrzati.
Noc je zvezdovita i ona nije uz mene.
I to je sve.U daljini neko peva. U daljini.
Moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila.
Kao da je zeli pribliziti moj je pogled trazi.
Moje srce je trazi, a ona nije uz mene.
Ista noc odeva belinom ista stabla.
Mi sami, oni od nekada, nismo vise isti.
Vise je ne volim, zaista, a mozda je ipak volim.
Tako je kratka ljubav, a tako dug zaborav.
Jer sam je u nocima, kao ova, drzao u svom narucju,
moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila.
Iako je ovo poslednja bol koju mi ona zadaje,
i ovi stihovi poslednji koje za nju pisem.

Posted by: Anchi May 4 2006, 22:50

SaMo JeDNoM KaDa uSTaNeSH u CiK ZoRe,
SaMo JeDNoM KaD oTVoRiS SiRoM PRoZoR
ZNaCeS Da Si ZaiSTa SaM u SVoM BoLu.
PoGLeDaJ Te RaZBaCaNe STVaRi i TaMNe uGLoVe TVoJe SoBe
i SVe Ce BiTi SuMoRNo i STRaNo Kao NePRoCiTaNa KNJiGa.
oSeTiCeS Se PRaZNo i BeZVReDNo JeR Si SaM...

Posted by: chemtrail jecika May 5 2006, 13:02

I love you my darling forever,
No matter how far we may be.
The love that flows through my heart
It’s you dear that holds the key.


When I close my eyes I see you
Even though you are not standing near
I think of the love my heart holds
And your voice is all that I hear.


Remembering your loving touch;
The softness always in your voice
These are some of the reasons,
My heart will always rejoice.


There never could be another
I know this with all of my heart
From the first day when I met you,
I knew we would never part.


I know God brought us together,
To have and to hold from then on
And when He calls one of us home
Even then, we’ll never be gone.


So I’ll love you forever my darling
For true love never dies,
Our souls will always remain as one
As sure as there’s blue in the skies.

Posted by: fanuchi May 8 2006, 15:55

Nocas se moje celo zari
Nocas se moje vedje pote
Umrecu nocas od ljubavi
Umrecu nocas od lepote

Dusa je strasna u dubini
ona je zublja u dnu noci
Placimo,placimo u tisini
Umrimo,umrimo u samoci

(meni drag deo Kolajne od T.Ujevica....mozda ima omaski,ali tako ga onda i zapamtih)

Posted by: MaRuShKa May 8 2006, 16:29

Devojka na studencu

Kad sam sinoć ovde bila
I vodice zaitila,
Dođe momče crna oka
Na konjiću laka skoka,
Pozdravi me, zborit ode:
"Dajde, sele, malo vode!"
Ove reči - slatke strele -
Minuše mi grudi bele -
Skoči' mlada, njemu stigo'
Digo' krčag, ruku digo'
Ruka drkta... krčag dole...
Ode na dve na tri pole.
Još od njega leže crepi,
Ali de je onaj lepi?
Kad bi sada opet došo,
Ma i ovaj drugi pošo!

Posted by: olive-green May 10 2006, 20:07

Once again l untied from Mr. Big. I was free.
But there was nothing exquisite about it.

Posted by: Tomy May 14 2006, 17:19

Tell me, is the rose naked

or is that her only dress?



Why do trees conceal

the splendor of their roots?



Who hears the regrets

of the thieving automobile?



Is there anything in the world sadder

than a train standing in the rain?


Pablo Neruda

Posted by: MaRuShKa May 14 2006, 17:41

DIVNO JE LJUBAVI ZNATI

Divno je, ljubavi, znati da si ovde u noci,
nevidljiva u svom snu i ozbiljno osamljena
dok rasplicem svoje brige
kao mreze zapletene.
Odsutno, tvoje srce plovi snovima,
ali telo ti dise tako napusteno,
trazeci me uzalud, dopunjujuci moj san
kao biljka sto se udvostrucuje u seni.
Uspravna, bit ces druga sto ce ziveti sutra,
ali od onih granica izgubljenih noci,
od ovog biti i ne biti u kojem se nalazimo
nesto ostaje i vodi nas svetlu zivota
kao da je pecat sene obelezio
vatrom svoja tajnovita stvorenja.

Posted by: I'm with the pilots May 16 2006, 14:29

Oblak u pantalonama

Vi mislite bunca malarija?
To je bilo,
bilo u Odesi.
"Doći ću u četiri" rekla je Marija.
Osam.
Devet.
Deset.
Evo i veče
u noć u strahu beži,
veče decembarsko
s prozora
u magli
U staračka ledja smeju se i ržu
kandelabri.
Mene više prepoznati ne može:
ja sam zgrčena
gomila
žila.
Šta takva gomila poželeti može?
A mnogo hoće takva gomila.
Jer više nije važno
ni to što sam od bronze,
ni to što srce moje -
od gvoždja hladnog -
bije.
Noću i čovek svoj zvek
u nesto žensko, meko,
želi da sakrije.
I ja sam,
ogroman.
na prozoru savijen,
rastapam staklo čelom od čelika.
da li je to ljubav ili nije?
I kakva je -
mala ili velika?
Odakle velika u takvom telu:
mora da je to malena,
neka krotka ljubav, što se u stranu baca
od automobilskih sirena
i voli zveket praporaca.
Opet i opet
čekam,
zabivši lice u rošavo lice kiše.
I već me je poprskala dreka
gradske plime, sve više.
Ponoć, sa nožem kog pruža -
do djavola s njim! -
došla je,
zaklala.
I kao s' panja glava sužnja,
dvanaesta ura je pala.
u oknima sumorne kišne kapi,
kreveljeći se,
nakrcale,
k'o urlanjem usta da su razjapile
himere s pariske katedrale.
Prokleta da si!
I pocepa usta skoro krik.
Zar ti je i to malo?
Čujem:
nerv,
tiho, kao s kreveta bolesnik,
podigao se.
I , gle -
u pocetku jedva je pošao
jedva,
onda je ustalasan,
jasan,
potrčao.
Sada je sa druga dva
očajno igrati stao.
Pao na plafon spratu niže.
živci
veliki,
mali,
mnogi -
pomamno skaču
i vec -
gmižu.
Živci pali s nogu!
A noć se po sobi glibi i oko,
otežalo, odatle nikako da se ispravi.
Odjednom, vrata zacvileše, ko da
krcma zub na zub
ne može da sastavi.
Ušla si
osorna, kao "na!"
gužvajuci rukavice kao luda,
i rekla: "Da znate, ja ću da se udam."
Pa sta, udajte se.
Ništa nije bilo.
Izdržacu.
Gledajte - ja sam spokojan ko
bilo
pokojnika.
Sećate se?
Govorili ste:
"Džek London, novac, ljubav, strasti" -
a ja videh samo jedno:
vi ste Djokonda,
koju treba ukrasti!
I ukrali su je.
Opet ću ljubav u terevenkama utući
povije obrva ozarivši vatrom.
Pa šta!
Ponekad i u izgoreloj kući
skitnice nadju dom!
Izazivate?
"Manje no prosjak kopejaka
vi imate smaragda bezumlja" Setite se!
Pala je Pompeja
od razdraženog Vezuva!
Hej!
Gospodo!
Ljubitelji
obesvešćivanja,
zločinstava,
pokolja,
da li ste najstrašnije
videli -
lice moje
kada sam
ja
apsolutno spokojan?
I osećam -
"ja"
za mene je malo.
neko se otima iz utrobe moje.
Halo!
Ko je?
Mama?
vašeg sina nesto divno boli!
Mama!
Zapaljeno mu je i srce i vene.
Recite sestrama, Ljudi i Olji,
on nema kuda da se dene.
Marija! Marija! Marija!
Pusti me, Marija!
ne mogu ostati na ulicama!
Nećes?
Čekas
dok upalih obraza grubo,
bljutav,
i isproban na svemu lošem,
dodjem
i procedim bezubo
da sam ja danas
"neobično pošten".
Marija,
vidiš -
ja se, vec poguren, slamam.
Marija!
Kako u debelo uho zabosti nežnu reč?
Ptica
živi od pesme,
peva
gladna i zvonka,
a ja sam čovek, Marija,
prost,
koga je sipljiva noc iskašljavala na prljavu
ruku Prešnje.
Marija, hoćes li me takvog?
Pusti me, Marija!
Zgrčenim prstima davim gvozdeno grlo
zvonca.
Marija!
Na ulicama su zveri.
Na vratu prsti davljanja što bode-
Boli!
Otvori svoje dveri!
Vidis -
zabili su u oci iz šešira čiode.
Pusti me.
Mala!
Ne boj se
sto na mom volovskom vratu
sede kao planine vlažne žene od znoja
gubave.
Ja kroz život vučem (i to je zato)
milion ogromnih, čistih ljubavi
i milion miliona malih ljubavi.
Ne boj se
da ću se opet prilepiti za hiljade lica -
''devojke Majakovskog'' -
u izdajnicko vreme mraka,
ta to nije ipak
dinastija carica
krunisanih u srcu jednog ludaka.
Marija, pridji!
U bestidnosti nagote,
ili puna plašljivih drhtaja,
no daj tvojih usana lepotu sto jos iscvala nije:
srce i ja nijednom ne doživesmo do maja,
a u prokletom životu
tek stoti april je.
Znači - opet,
dok mračno sve je to,
uzecu srce,
isplakano grozno,
da ga nosim,
ko što
u štenaru pseto
nosi svoju šapu presečeno vozom.
Krvlju svoga srca ja radujem put,
uz odecu belu lepi se prasine cvece.
oko zemlje - Krstiteljeve glave
po hiljaditi put
Irodijada-sunce ce da se okreće.
I kada moja gomila godina
odigra svoje do konca -
krvlju označiće se put sto vodi
ka domu moga oca.
Izaći ću
prljav (od jendeka, gde provodih noći)
primaći ću mu se bliže,
sagnuću se
i na uho mu reći:
Slušajte, gospodine Bože!
Kako vam ne dosadi
u žele oblaka mreskavih
zamakati oči odebljale, a?
Hajde da organizujemo
vrtešku
na drvetu poznavanja dobra i zla!
Svemogući, ti si izmislio
za svakog po dve ruke,
i svakome si po glavu dao ti -
a zašto nisi izmislio
da se bez muke
moze ljubiti, ljubiti, ljubiti?!

Mišljah - Božanstvo si, svemoguće, staro,
a ti si nedoučeni, majušni bogić samo.
Vidiš, ja se saginjem
i iz sare
vadim kamu.
Krilati nitkovi!
U raju da ste zbijeni!
Gomila perjasa od straha valja se!
A tebe, sto si tamjanom opijen,
rasporicu odavde do Aljaske!
Pustite me!
Necete me zaustaviti.
lazem li, u pravu li
sam ja,
ali vise ne mogu da budem spokojan.
Gledajte -
zvezde su opet obezglavili
i nebo okrvavili od pokolja!
Ehej!
Nebo!
Skini kapu!
ja dolazim!
Gluho.
Vasiona spava,
položivši sapu
s krpeljima zvezda pod ogromno uho.

Posted by: I'm with the pilots May 16 2006, 14:48

Posmatrao sam F dok je spavao

Plava kosica sa crvenkastom nijansom

I obrve iste boje, ali trepavice

Crne, ljubièaste. Èudno, ipak haos



Moj ideal umetnika je Franc Šubert

U pozajmljenom smeðem redengotu marke MacIntosh

Èija su inkarnacija danas

Jicak Perlman i Pinkas Cukerman

«Siroti Franc» sa dva lica

«Setan i nepobožan»

Posted by: Mar(t)ina May 16 2006, 18:46

:bravo: :bravo: :bravo: :bravo: :bravo: :bravo:




:bravo: :bravo: :bravo: :bravo: i jos 1000 puta


.....za MAJAKOVSKOG naravno.....

Posted by: I'm with the pilots May 16 2006, 20:55

a tisma ti se ne svidja?

25. feb '93.



Ja sam èovek od neznanja

Ne znam ništa

Imam, doduše, neke predstave

(Nešto sam èitao)

Ali one su iskrivljene, uslovljene

Intelektualnom, pa i moralnom inferiornošæu

Neurozom, psihotiènošæu

Èesto sanjam kako sam na ispitu

A kraj je školske godine

Ne znam raèun, ne znam gde sam

Šta se sa mnom dogaða i šta æe me još snaæi

Primam nekakve utiske, takoðe, nešto

I odašiljem, emitujem

Ali sa kakvim posledicama

Dobrim ili lošim

Bavim se nesvesno magijom, vraèanjem

Kao i veæina ljudi



Nedelja je

Napolju provejava

Slušao bih neku operu

«Don Ðovanija», na primer

Baš smešno

Živeti meðu ljudima

Navuæi masku (životinjsku)

Ali biti otvoren za sve

Pozdrav mesu

Voditi raèuna o izgledu, odevanju

Ne stideti se: Šarm

Ne potcenjivati nikog

Da li je to moguæe

Biti informisan i hrabar

Romantièni likovi

Demonije

Samo pod tim uslovima vredi...



Pisanje kao nadvladavanje i poništavanje

Stari, najstariji muški zanat na svetu

Meðutim, piskaranje, beleškarenje...

Posted by: Demoriel May 17 2006, 01:36

"...Ti nikad necesh osetiti tu samocu....Ne znas sta je samoca za nekog ko ima mogucnost da bude sa mnostvom ljudi, kad svakog dana prima pozive na javne tribine, proslave, koktele, premijere. Kad telefon neprestano zvoni, kad se javljaju razne devojke koje obozavaju tvoj rad i pozivaju te na veceru - a pri tom su i lepe i inteligentne, i obrazovane. A nesto te gura i
govori ti : ne idi. Neces se lepo provesti. Samo ces, po ko zna koji put, pokusati da ih ocarash, i potrosices silnu energiju da dokazes samom sebi da si sposoban da zavedes citav svet. I tako ostajem kod kuce,i trazim svetlost koju sam prepoznao u sebi i koju jedino uspevam da vidim dok radim..."

Posted by: -Neuromancer- May 18 2006, 16:08

(I'm with the pilots)
Oblak u pantalonama


ja sam svojevremeno ovo znao od pocetka do kraja da odrecitujem.

majakovski je kul :tobre:

Posted by: Demoriel May 19 2006, 01:22

" Upitaj se : "Šta u ovoj zemlji želimo više od svega?". Ljudi hoće da budu srećni, zar nije tako? Nisi li to slušao čitavog života? "Hoću da budem srećan", kažu ljudi. Pa zar nisu ? Zar ih ne pokrećemo, zar ih ne zabavljamo? Ne živimo nizašta drugo, zar ne ? Samo za zadovoljstvo, za uzbudjenje? A moraš da priznaš da naša kultura to pruža u izobilju!
Daj ljudima takmičenje u kojima će pobediti ako znaju tekstove najpopularnijih pesama ili glavne gradove država ili koliko je kukuruza uzgajeno u Maglicu prošle godine. Natrpaj ih nezpaljivim podacima, zaguši ih s toliko "činjenica" da se osete prepunjeni, ali pri tom apsolutno "brilijantni" poznavaoci informacija. Onda će smatrati da razmišljaju, stvoriće im se utisak kretanja, a neće se pomeriti. I biće srećni, jer se činjenice tog tipa ne menjaju. Nemoj da im daješ ništa klizavo kao sto su psiholigija i sociologija, da time povezuju stvari. Na tom putu leži melanhonija. "

Posted by: Demoriel May 19 2006, 12:39

...pismeni sastav 4. godina, moj maturski rad (deo)...

Posted by: Demoriel May 19 2006, 12:44

"...svako ko ume da rastavi TV i ponovo ga sastavi, a danas većina ljudi to ume, srećniji je od čoveka koji pokušava da proračuna, izmeri i poravna svemir, koji ne moze da se izmeri i poravna, a da se čovek ne oseti kao usamljena životinja. Verujte mi, pokušavao sam, ne ide. Nek' ide dođavola!! Stoga, ovamo sa klubovima i zabavama, ludim žurkama, pustolovinama, brzim automobilima, motorima, extremnim sportovima, seksom i kokainom, svime što se radi po automatskom refleksu. Ali briga me! Samo mi je u glavi - dobra žurka, dobre ribe, ludo društvo, i prvenstveno dobra muzika, jer pesma je najlepši način zaborava, jer u pesmi se čovek seća samo onoga što voli!
....i ne pokušavajte da me promenite!...ovako ću živeti sve dok ne dođe vreme za pelene, viklere i kiseli kupus...!!! "

Posted by: Tomy May 19 2006, 15:01



Sick Rose, The

O Rose, thou art sick!
The invisible worm
That flies in the night,
In the howling storm,

Has found out thy bed
Of crimson joy:
And his dark secret love
Does thy life destroy.

William Blake

Posted by: Demoriel May 23 2006, 01:19

"...knjige se skraćuju. sabijaju - sažeci. Tabloidi. Sve se svodi na geg, na dovitljiv kraj. Klasici se seku na petnaestominutne radio - drame onda se ponovo seku u dvominutnu književnu rubriku i na kraju skončavaju kao rečnička odrednica od deset ili dvadeset redova. Preterujem , naravno, ali shvatate na šta ciljam. Časopisi su postali fina kašica za bebe. Rečnici su služili za kratko obaveštenje. Međutim mnogo je bilo onih čije se sve znanje o Hamletu sastojalo od sažetaka na jednoj stranici knjige, koja je tvrdila: "sada konačno mozete da pročitate sve klasike", držite korak sa susedima, a bilo je dosta i onih koji su mislili da će im mali čarobnjak koji ide u školu magije otvoriti put ka pismenosti (Ju ar a Vizard Hari! Ajm Vot?). Knjige su se, rekoše prokleti kritičarski snobovi, pretvorile u pomije. Ni ne čudi što se knjige više ne prodaju, rekoše kritičari. Ali je javnost znajući šta želi u srećnoj dokonosti, pustili ljubavnim romanima i seksi časopisima da prežive. Eto ti! Sve su postigli tehnologija, masivnost i pritisak manjina. Hvala bogu, danas zahvaljujući svemu tome, možeš neprekidno da budeš srećan, dozvoljeno ti je da čitas stripove, stari dobri Maj Lav Stori, osuđenička priznanja ili trgovinske kataloge. Više stripova u knjigama. Više slika. Um upija sve manje i manje. Od jaslica do fakulteta i nazad do jaslica; eto ti intelektualnog obrasca u poslednjih pet godina i duže. Život postaje jedan veliki pad na dupe...."

Posted by: I'm with the pilots Jun 1 2006, 15:00

-- potpun tekst nadgrobne besede što ju je E.S. izgovorio nad grobom izvesnog Bele Šternberga, železničkog nadinspektora, koji se decembra 1941. bacio pod točkove teretnog voza, kod podvožnjaka... --

«Premeštati ljude kroz prostor, dakle i kroz vreme, jeste dužnost uzvišena i dostojna hvale, jer blagodareći tim za putnika skoro nevidjlivim pratiocima, vi, moje dame i gospodo, hrlite kroz snegom pokrivena ravnice, kroz guste šume, preko planinskih visova, preko reka i vijadukta, hrlite kroz mračne tunele noći kroz kiše i snegove, brzinom od nekih sto i do sto dvadeset kilometara na sat, da biste se što pre bacili u zagrljaj svojih dalekih milih i dragih, hrlite im u susret na krilima gvozdenih točkova (simbol železnica), u mekim ležajima šlafvagena ili zavaljeni u ugodne plišane fotelje, ili u najgorem slučaju, na drvenim klupama druge klase ili čak na prtljažniku, ljuljuškani ne u krilu sna, nego u toplom materinskom krilu Železnica (...)

Železnice su u miru, iil bi morale biti u miru, hoću da kažem eksteritorijalne, nezaraćene kao Švajcarska, neutralne jer one, uprkos svemu, i dalje vrše, svoju dužnost medjunarodnog transposrtnog saobraćaja, držeći se svog kodeksa, mada izvesni političari pokušavaju da ih preobrate, da ih iskoriste u svoje niske ubilačke ciljeve, da uzvišeni poziv i dužnost Železnica, kao medjunarodne organizacije za povezivanje ljudi dobre volje, iskoriste, da ih preobrate, da njihov moralni kodeks sasvim odbace, da njihov princip spajanja okernu naglavce, u razdvajanje, približavanje u udaljavanje, a vi znate, moje dame i gospodo, da železničari, kao i vatrogasci, treba da stoj, i sotje, iznad interesa pojedinca pa čak i države, jer njihov je zadatak, kao i zadatak lekara i sveštenika, nadličan, nadnacionalan, božanski ako hoćete.»

Danilo Kiš

Posted by: Chemtrail Technika Jun 1 2006, 23:15

You ask me if I love you;
You ask me if I care.
I assure you my love, I do;
Forever and a day, with you I will share;
My God given love is here to stay
Until all of Eternity Passes away.

As endless as the sky above;
Deeper than the waters of the sea;
Beyond human understanding is the depth of my love;
Love that I give to you so free.
Beyond the confines of time and space;
not limited in anyway.
I promise you, my love, I will love you Forever and a Day...
Until Eternity passes away.

You ask me if I will give to you
My life..here and now;
You ask me if I will be here for you always, somehow.
I assure you, Jelena, I will love you until my dying day;
And beyond this life Forever...Until Eternity passes away.

For the love I have for you comes not from an earthly source;
It is endless in supply;
True and Strong with Heavenly Force;
It is priceless beyond all measure;
In Heaven above is stored the Vault of richest treasure.
No, the love I have for you can never go astray;
For I love you always....
Until Eternity passes away.

Eternity's time will never die;
It was here before and will remain after the world passes by;
It is deeper beyond all confines and limits;
It knows no beginning or end;
As ageless as our God, who gave you to me
Is my love..Eternal and Free.
It is beyond the meaning of the words that I here to you say;
I will love you Forever..and a day...
Until all of Eternity passes away.

The Breath that breathes its Eternal Breath;
Insures that our love can have no death.
The Heart that beats an endless patter;
Insures our love will endure beyond all matter.

The Light that brings the Eternal Day;
Insures that our love will always be here to stay;
And that I will love you, forever and a day
Until Eternity passes away.

I love you so, Jelena,
Just so you know;
More than life itself and beyond.
For I know that the love I have for you
Will always sing its Heavenly Song.
And it is with utter confidence and joy that I tell you this and every day;
I love you, Jelena..forever and a day..
Until all of Eternity passes away!

Posted by: -Neuromancer- Jun 2 2006, 17:32

bio jednom jedan lav
kakav lav?
strasan lav
narogusen i ljut sav! o.gif

Posted by: Tomy Jun 3 2006, 16:08

Taj je jeo sta je hteo!

Posted by: I'm with the pilots Jun 3 2006, 17:20

"doktori su nula. nisu nasli lek protiv starosti"
Dega. koji car. eee ti slikari

Posted by: Demoriel Jun 4 2006, 00:17

"...Naša četvrt se u narodnom govoru zvala Vittulajankka, što u prevodu znači Pičkin rit. Poreklo imena je nejasno, ali je verovatno nadenuto zato što se ovde rađalo tako mnogo klinaca. U mnogim kućercima bilo je i po petoro dece, ponekad i više, a to ime je postalo neka vrsta grube počasti ženskoj plodnosti..."

"Popularna muzika iz Vitule" - Mikael Niemi

Posted by: Vergere Jun 4 2006, 00:25

Šta je to tako naročito zanimljivo u tom odlomku? :|

Posted by: chemtrail jecika Jun 5 2006, 13:35

Hey, hey, hey, there's truth in the thunder
Love in the lightning, the feeling is frightening
Yeah, isn't it exciting?
I'm something like stormy weather
If I weren't we would never
Huddle together, do I have to tell you
That I'm also the sunlight, that shines shortly after?
I just rain cause I have to, on to another chapter
I wish you lots of laughter
Til the next time you see me
Just remember you need me
I'm the storm coming

Posted by: MaRuShKa Jun 10 2006, 13:44

Zbog tebe, u rascvjetanim vrtovima ceznem za mirisima proljeca.
Zaboravio sam tvoje lice, ne sjecam se vise tvojih ruku;
kako su se tvoje usne nasle na mojima?
Zbog tebe, volim bijele uspavane kipove po parkovima;
bijele kipove bez glasa i bez vida.
Zaboravio sam tvoj glas, tvoj sretan smijeh;
zaboravio sam tvoje oci.
Poput cvijeta sa svojim mirisom, ja u sebi nosim maglovito sjecanje na tebe.
Zivim sa boli poput rane;
dotaknes li me samo, smrtno ces me povrijediti.
Tvoja milovanja me obavijaju, poput brsljana na sjetnim zidovima.
Zaboravio sam tvoju ljubav, jos uvijek iscem odraz tvog lika u svakom oknu.
Zbog tebe, teski mirisi ljeta nanose mi bol; zbog
tebe, opet trazim oko sebe prorocanske znakove nenadanih zelja:padajuce zvijezde, komete.

Posted by: mmmm, Candy Guru Jun 10 2006, 23:56

''U osnovnim crtama smišlja jedan od mnogih završetaka svoje nedovršene knjige i ostavlja nacrt. Stranica sadrži samo jednu rečenicu. ''U suštini, znao sam da ne može da se ode dalje od ovostranoga, jer onostrano ne postoji.'' Rečenica se ponavlja na celoj stranici i stvara utisak zida, odnosno zapreke. Ni traga od tačke, zareza ili margina. U stvari, to je zid reči koji dočarava smisao rečenice, sudar sa preprekom iza koje ničega nema. Ali nadole i u desno u jednoj rečenici nedostaje reč onostrano. Pažljivo oko uočava pukotinu među ciglama, svetlost koja prodire.''

Posted by: MaRuShKa Jun 14 2006, 12:36

Usamljeni covjek sjedi sam za stolom umire za njom i druzi se sa bolom nema nikog da mu pridje i kaze zdravo a on nju volio je pravo usamljen je covjek suze lio i gorko vino nocima pio trazio je utjehu i srecu sa vinom zalio je nju sto ode sa jedinim sinom zali nju zali sina proklinje sto ga ovako osudi sudbina place a srce ga boli jer je jos uvijek voli nema kuce nema zivota svog sve je izgubio kaznio ga bog ona sada sa drugim zivot zivi nece ni da ga vidi poslednju casu dize i nazdravlja svima on poslednji put sina doziva u casu tom pada mrtav od ljubavi za sinom prokelta da je ona sto ga ostavi da se pati sa sudbinom..

Posted by: lilac Jun 14 2006, 14:50

"Koliko li je sati? Roletne filtriraju svetlucavu prashinu. Jedna silovita i nerazumna strast, s klavirskom muzikom u pozadini. Toliko izmrcvariti svoje srce, upropastiti svoj zivot i plakati, snazno plakati! Ne trebaju vishe tablete, ni bichevi, bicjesh na milosti njenim ochima i njenim usnama. Kada budesh pomislio na njene poljupce i njen parfem, ponovo cjesh otezhano disati."

Posted by: lilac Jun 14 2006, 15:00

"Najbolje bi bilo
ako te, za pochetak, vishe ne bude zhelela. Kako cjesh samo strahovito da patish, zamishljajucji kako joj drugi spushtaju glavu na rame. Uz duboke uzdahe tuge, posmatracjesh srecjne ljude u usnulom Parizu. Uz malo srecje, od te melanholije cjesh biti josh stidljiviji, a prestacjesh i da se dvoumish izmedju nje i droge: tvoja nova dilema bicje ona ili samoubistvo."

Posted by: Mar(t)ina Jun 14 2006, 20:10

KADA OKO VIDI NESTO PRELEPO,RUKA ZELI TO DA NACRTA.

VOLEO BIH DA MOGU DA TE NACRTAM...

Posted by: LaG Jul 1 2006, 02:34

evo pochetak barkerove priche "zhaklin es: poslednja volja i zaveshtanje"

"Bozhe moj, pomisli ona, zar je ovo zhivot. Dan za danom: dosada, rintanje, frustracija.
Hriste, molila se, izbavi me, oslobodi, raspni me ako morash, samo me oslobodi ove bede.
I umesto da cheka eutanazijski blagoslov, izvadila je zhilet iz Benovog brijacha. Jednog sivog martovsko dana, zakljuchala se u kupatilo, i prerezala podlaktice."


barker i ja se mnogo volimo...

edit:
moram josh jedan citat. ista pricha.

"Bene, nema potrebe..."
"Ne, bogamu, hocu da olaksham dushu."
Pa sve na mene, pomislila je.
"Nikad mi nisi dozvoljavala da objasnim", govorio je. "Uvek bi me pogledala jednim od onih tvojih baksuznih pogleda, kao da bi htela da..."
Crknesh.
"...da umuknem."
Umukni.
"Briga tebe kako se ja osecam!" sada je vikao. "Stalno u svom malom privatnom svetu."
Umukni, pomislila je.
Usta su mu bila otvorena. Uchinilo joj se da je pozhelela da se zatvore, i sa tom mishlju mu shkljocnushe vilice, odsecajuci ruzhichasti vrh jezika. Meso mu pade sa usana i zaustavi se u naboru koshulje.
Umukni, pomislila je ponovo.
Savrsheni redovi njegovih zuba zakrckashe jedan o drugi, lomeci se i mrveci; nervi, kalcijum i pljuvachka potekoshe mu niz bradu u ruzhichastoj peni dok su mu se usne povlachile unutra.
Umukni, mislila je dok su njegove bebaste ochi tonule u lobanju a nos mu se uvlachio u mozak.
To vishe nije bio Ben, vec chovek sa crvenom glavom gushtera, sve pljosnatijom dok se ulubljivala sama od sebe, i, hvala ti Bozhe, jednom zauvek ga lechila od govorancija.



barker i ja prijatelji...

Posted by: bipolar Jul 9 2006, 19:54

(lilac)
"Najbolje bi bilo
ako te, za pochetak, vishe ne bude zhelela. Kako cjesh samo strahovito da patish, zamishljajucji kako joj drugi spushtaju glavu na rame. Uz duboke uzdahe tuge, posmatracjesh srecjne ljude u usnulom Parizu. Uz malo srecje, od te melanholije cjesh biti josh stidljiviji, a prestacjesh i da se dvoumish izmedju nje i droge: tvoja nova dilema bicje ona ili samoubistvo.
"

Posted by: bipolar Jul 11 2006, 16:09

Love set you going like a fat gold watch.
The midwife slapped your footsoles, and your bald cry
Took its place among the elements.

Our voices echo, magnifying your arrival. New statue.
In a drafty museum, your nakedness
Shadows our safety. We stand round blankly as walls.

I'm no more your mother
Than the cloud that distills a mirror to reflect its own slow
Effacement at the wind's hand.

All night your moth-breath
Flickers among the flat pink roses. I wake to listen:
A far sea moves in my ear.

One cry, and I stumble from bed, cow-heavy and floral
In my Victorian nightgown.
Your mouth opens clean as a cat's. The window square

Whitens and swallows its dull stars. And now you try
Your handful of notes;
The clear vowels rise like balloons.

Posted by: Vergere Jul 11 2006, 16:47

Courage

Beneath the cold orb's pale gaze
I feel my flesh begin to burn
the raging beast chained within
howling for release, crying for death
new and pink, to cut from me
this black shroud of clinging memory,
reponsibility, duty, and other lies...

Inside I know my weakness,
the cancer of fear and doubt
the unnatural scavengers
that gnaw my spirit dirty
feeding only on the good and new
leaving the most foul of the thoughts
and just the courage to give up...

Yet still my heart beats, the breath flows
in and out like a silent prayer
empowering me to stand
among the ruins, shake my clawed fists
at the emptiness all around
lay back my ears,
bare my glistening teeth,
wait for the return
of that which I have given
to no one, yet have lost
just the same.

Tomorrow the sun returns
and so do I...

Pesmu sam našao pre oko 3-4 godine, a govori o vukodlaku http://imageshack.us

Posted by: Vergere Jul 24 2006, 03:49

Ako se desi nešto loše, piješ da zaboraviš;
Ako se desi nešto lepo, piješ da proslaviš;
A ako se ništa ne dešava, piješ da bi se nešto dešavalo.

- Bukovski

Posted by: lilac Jul 24 2006, 22:52

nema pomoći

postoji mesto u srcu koje nikad
neće biti ispunjeno

prostor

čak i u najboljim trenucima

znaćemo to

znaćemo to
više nego
ikad

postoji mesto u srcu koje nikad
neće biti ispunjeno

i mi

čekamo
i
čekamo
u tom
prostoru.


Charles Bukowski

Posted by: Extra Borealis Jul 24 2006, 22:56

djavo je bio vruc

Powered by Invision Power Board (http://www.invisionboard.com)
© Invision Power Services (http://www.invisionpower.com)