Knjiga

Nikada ne bismo pomislili da možemo da vam donesemo dobru vest o Teriju Pračetu nakon njegove smrti, ali eto, ispada da je, kao i u disksvetu, tako i u ovom običnom, sve moguće. Naime, Nil Gejmen koji je zajedno sa Pračetom napisao roman Dobra predskazanja je najavio da se sprema istoimena serija za koju će on lično napisati scenario. Ono što je pak najinteresantnije, ili onako pračetovski – najluđe, je činjenica da se Gejmen odlučio na ovaj potez nakon što ga je Pračet to zamolio... iz groba.

Knjiga "Mustra za revoluciju" autora Srđe Popovića i Metjua Milera u izdanju kuće "Albion Books" biće promovisana 10. marta u Fabrici, programskom prostoru Studentskog kulturnog centra Novi Sad.

"Mustra za revoluciju" je skup priča o običnim ljudima koji su uradili velika dela tako što su prvo shvatili sa se stvari same od sebe neće promeniti, a potom da taj posao umesto njih neće uraditi neko drugi. Knjiga otkriva koje su metode nenasilne borbe najefikasnije za ostvarivanje lepeze demokratskih ciljeva u najrazličitijim društvima–od borbe za prava gej populacije u SAD, akcije svrgavanja režima Slobodana Miloševića u Srbiji, otpora severnoafričkim diktaturama, do demokratskih pokreta u Aziji.

Mnogi ljudi misle da je većina kultnih knjiga u startu naišla na odličan odziv kako izdavača, tako i kritičara i publike. Ali zapravo jedino pisci znaju koliko je realnost drugačija. Mnoge knjige koje se danas smatraju remek delima umetnosti, prvenstveno su više puta odbijane od izdavača ili vraćane nazad na dodatne ispravke. Neka dela su godinama čučala zaključana u fioci ili pak u nekom zabačenom folderu na kompjuteru. Ali na sreću autora, a i nas čitaoca, ipak su sticajem različitih okolnosti ugledala svetlost dana, tj. štamparije.

Čuveni italijanski književnik, filozof, esejista i lingvista, koga mnogi sa pravom nazivaju poslednjim klasičarem, Umberto Eko preminuo je u 85. godini života. Nosilac brojnih odlikovanja i počasni doktor više od trideset univerziteta širom sveta ostaće zapamćen po svojim knjigama iz teorije umetnosti, lingvistike i semiotike, ali i kao autor nekih od najlepših romana dvadesetog veka.

Harper Li je rođena 28. aprila 1926. godine u Monrovilu u Alabami. Roman “Ubiti pticu rugalicu” ovenčan je Pulicerovom nagradom 1961, a prodat je u 30 miliona primeraka i preveden na više od 40 jezika.

Nakon velikog i neočekivanog uspeha sa ovim delom, Harper Li je odlučila da se povuče iz javnosti.

Ako ste se nekada zapitali kako izgleda biblioteka nekog od najvećih pisaca današnjice, sada imate prilike da to pogledate. Čuveni pisac i strip scenarista, Nil Gejmen, otvorio je vrata jedne od njemu omiljenih prostorija u kući. Logično je da biblioteka jednog pisca poput Nila Gejmena zauzima čitav jedan sprat. A na pitanje šta se sve može pronaći među njegovom zbirkom knjiga, Gejmen je jednostavno odgovorio ’’svašta!’’.

Petočlani žiri, kojim predsedava Božo Koprivica, dobio je na čitanje čak 179 naslova, objavio je NIN u novom broju.

Među naslovima u užem izboru su tri romana dosadašnjih dobitnika – "Las Sans Pareille" (Agora) Milisava Savića, koji je dobio NIN-ovu nagradu 1991. za "Hleb i strah", ali ju je vratio, zatim "Islednik" (Laguna) Dragana Velikića, koji je 2007. nagrađen za "Ruski prozor", te "Anđeo atentata" (Laguna) Svetislava Basare, koji je 2009. dobio NIN-ovu nagradu za "Uspon i pad Parkinsonove bolesti".