Knjiga

Radni naziv memoara je „Totalni opoziv: Moja neverovatna istinita životna priča“ (Total Recall: My Unbelievably True Life Story). "Niko nema sličnu životnu priču Arnoldovoj. Iskreno, on je jedna od najfascinantnijih figura našeg vremena." – izjavio je Džonatan Karp(Jonathan Karp) ispred izdavačke kuće “Simon & Shuster“.

Poznata glumica i scenaristkinja Ema Tompson talentovana je za stvaranje angažovanih priča ispunjenih humorom koji podseća na Poterovu i smatra se savršenim izborom za novu pisanu avanturu o širom sveta poznatom dečijem junaku.

Ovo je prvi put da se najveći skup federacije pisaca, prevodilaca, urednika i izdavača održava u Srbiji u kojoj je PEN centar, u Beogradu, osnovao 1926. godine Bogdan Popović na inicijativu Isidore Sekulić.

''Ovaj kongres značajan je za uspostavljanje pomirenja i saradnje u regionu“, rekao je na prvoj konferenciji za novinare predsednik Međunarodnog PEN-a Džol Ralston Sol i dodao da će se sa kongresa u Beogradu, koji traje do 18. septembra, poruka pomirenja poslati ne samo regionu već i drugim delovima sveta. Prema njegovim rečima, jedna od glavnih tema diskusija biće rasprava o nestajanju ''malih'' jezika i kultura i potrebi da se oni očuvaju, prevode i promovišu u svetu. S tim u vezi, tokom kongresa biće usvojen i takozvani Gerona manifest o zaštiti malih jezika.

Tokom PEN kongresa, u Beogradu, Novom Sadu i Nišu biće održan međunarodni književni festival ''Oslobodi reč“ (Free the Word) tokom kojeg će se učesnici kongresa predstaviti publici čitanjem uživo, filmovima snimljenim prema književnim delima i izložbama knjiga gostujućih i domaćih autora.

Dobitnik ovogodišnje međunarodne književne nagrade „Meša Selimović“ za najbolji roman 2010. godine na govornom području Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i Srbije je hrvatski autor Ludvig Bauer za roman „Zavičaj, zaborav“ u izdanju Frakture.

Iz Srbije za nagradu su bili nominovani romani „Početak bune protiv dahija” Svetislava Basare, „Oštar start“ Miće Vujičića, „Mrtvo polje“ Srdana Srdića, „Trezvenjaci na pijanoj lađi“ Mirka Demića i „Pad Kolumbije“ Saše Ilića, dok su u užem izboru bili i „Adio, kauboju“ Olje Savićević Ivančević iz Hrvatske, „Treće poluvrijeme“ Emira Imamovića Pirketa iz BiH, „Ljudi koji su sadili drveće“ Josipa Mlakića takođe iz BiH i „Hotel Zagorje“ Ivane Simić Bodrožić iz Hrvatske.

Do sada je prodato više od milion primeraka Ričardsovog „Života“. Ovi memoari, koji su objavljeni prošle godine, našli su se među najprodavanijim rok memoarima svih vremena, saopštio je Majkl Pič iz izdavačke kuće „Little Brown End Company“.

Među gostima MNKF, u čijem je fokusu nemačka poezija, biće i pesnici Ulf Štolterhoft, Gerhard Falkner, Folker Zilaf, Katrin Šmit, Uljana Volf i kritičarka Iris Radič, poznata francusko-libanska pesnikinja Noa Salame, Rumun Radu Vanku, Anatolij Kozlov iz Rusije, Poljak Gžegož Latušinjski, naši pesnici Slobodan Tišma, Srđan Srdić i drugi.

Nemačkoj pesnikinji i proznoj spisateljici Katrin Šmit biće svečano uručena Međunarodna nagrada za književnost "Novi Sad”, koja je šesti put dodeljena istaknutim piscima ili književnim misliocima koji su dali doprinos savremenoj umetničkoj književnosti u svetu i kod nas.

Na njegovo stvaralaštvo veliki uticaj imalo je druženje sa slavnim španskim intelektualcima i umetnicima, Luisom Bunjuelom i Salvadorom Dalijem. Upoznao ih je po dolasku u Madrid, 1919, gde je došao sa namerom da studira književnost. U Madridu se upoznao i sa aktuelnim evropskim i svetskim problemima, iako ga politika nikada posebno nije zanimala. Krajem dvadesetih godina postaje depresivan, što je prouzrokovano najviše društvenim neprihvatanjem njegove homoseksualne orijentacije. Čuvenog „Andaluzijskog psa“ Dalija i Bunjuela protumačio je kao direktan napad. Da bi mu pomogli da prevaziđe brojne probleme, imućni roditelji ga šalju u Ameriku kojom uopšte nije bio oduševljen – Ameriku doživljava kao mesto gde je sve podređeno trci za novcem. Vraća se u Španiju, a glavna okupacija mu postaje pozorište – kao direktor studentskog putujućeg pozorišta La Barka prikazivao je španske klasike i trudio se da istakne društvenu ulogu pozorišta.