Dosije K. / Imre Kertes / Laguna

Dosije K.

0.0 (0)
Autor:
Izdavač: Laguna
Godina izdavanja: 2012
194 str.
ISBN: 978-86-521-1029-2

Dobitnik Nobelove nagrade.

Ispovest nobelovca koji je preživeo Aušvic.

"Ponekad, sedeći u hotelu Mondijal ili na terasi kafane Kempinski pod klonulim jesenjim suncem, rasejano posmatrajući kasni popodnevni promet ispod zagrljenih krošnji platana, istupim za koji tren iz vremena i uzgred se čudim avanturi koja je bila moj život... Ovo je moja jedina knjiga koju sam napisao podstaknut više spoljnim uticajima nego unutarnjom prinudom: osobena autobiografija, pisana po sopstvenom pravilu. Ako pak prihvatimo Ničeovu preporuku da je roman kao književna vrsta izveden iz platonovskih dijaloga, onda čitalac odista ima u rukama jedan roman."

Jedan od najvećih pisaca dvadesetog veka i jedini mađarski pisac ovenčan Nobelovom nagradom, Imre Kertes u ovoj knjizi, ispisanoj u formi razgovora koji je vodio sa svojim prijateljem, oživljava hronologiju izuzetno zanimljivog i na mahove neverovatnog života. Više od životne lekcije, ovo je filozofsko razmišljanje o književnom stvaralaštvu, savremenicima, kulturi, istoriji, holokaustu i suštinskim životnim pitanjima.

"Dosije K." je, već i samim naslovom, otvorena aluzija na Kertesov dosije iz Aušvica, u koji je dospeo kao četrnaestogodišnji dečak, neka vrsta oporuke u kojoj pisac objašnjava koliko je teško poneti beleg preživelog, nekoga ko je ostao da bi preneo istinu o ozloglašenom nacističkom logoru.

O autoru:
Imre Kertes (Imre Kertész), mađarski književnik, rođen je u Budimpešti 1929. godine. Za vreme Drugog svetskog rata, kao četrnaestogodišnak deportovan je u nacistički logor Aušvic, a zatim u logor Buhenvald. Po završetku Drugog svetskog rata, vraća se u Budimpeštu gde radi kao novinar za "Vilagošag", od 1948. Godine 1951. dobija otkaz i posvećuje se pisanju i prevođenju, između ostalog prevodi dela Ničea, Horfmanstala, Frojda, Rota, Vitgenštajna i Kanetija. Podjednako proskribovan kao Jevrejin i u nacističkoj i komunističkoj Mađarskoj, iselio se u Nemačku.

Svoje najpoznatije delo "Besudbinstvo", u kojem opisuje iskustvo petnaestogodišnjeg dečaka u koncentracionim logorima Aušvic, Buhenvald i Zajc, započinje 1960. a objavljuje ga tek 1975. godine. Iako po žanru kvaziautobiografija, ovaj roman, po piščevim rečima, ne sadrži značajnije autobiografske elemente. Po tom romanu snimljen je i istoimeni film 2005. godine u režiji Lajoša Koltaija.

Dobitnik je brojnih književnih nagrada i priznanja, a Nobelovu nagradu za književnost dobio je 2002. godine. Objavio je dela "Besudbinstvo" ("Sorstalanság"), 1975, "Fijasko" ("A kudarc"), 1988, "Kadiš za nerođeno dete" ("Kaddis a meg nem születetett gyermekért"), 1990, "Izviđač" ("A nyomkereső"), 1977, "Engleska zastava" ("Az angol labogó"), 1991, "Galiotov dnevnik" ("Gályanapló"), 1992, "Drugačiji ja: hronika metamorfoze" ("Valaki más: a változás krónikája"), 1997, "Holokaust kao kultura" ("A holocaust mint kultúra"), 1993, "Tren tišine dok vod za streljanje ponovo puni puške" ("A gondolatnyi csend, amíg kivégzőoztag újratölt"), 1998, "Prognani jezik" ("A száműzött nyelv"), 2001, "Likvidacija" ("Felszámolás"), 2003.

Osim nekoliko prevoda po časopisima, na srpski jezik prevedena su njegova dva romana, "Besudbinstvo" (prev. Aleksandar Tišma), Novi Sad, 2002, i "Kadiš za nerođeno dete" (prev. Arpad Vicko), Novi Sad, 2005, i kraća novela u knjizi "Jedan događaj" (zajednička knjiga koju čine dva teksta: Imre Kertes, Zapisnik, i Peter Esterhazi, Život i književnost, prev. Sava Babić), Beograd, 2006.

Kritikovao je Stivena Spilberga za prikaz holokausta u filmu "Šindlerova lista" (1993) kao oličenje kiča: „Smatram kičem svako predstavljanje holokausta koje nije u stanju ili ne želi da razume organsku vezu između našeg sopstvenog deformisanog načina života i mogućnosti da se holokaust uopšte razume.“

Živi u Berlinu.

Povezane teme: autobiografija
FACEBOOK KOMENTARI ()
DODAJ KOMENTAR
(ime)
Knjige istog ili sličnog žanra (19)

Aleja Viktora Bubnja
Teofil Pančić

Džozef Anton: Memoari
Salman Ruždi

Dokaz raja
Iben Aleksander

Insajder, moja priča
Brankica Stanković

Prozraci
Svetlana Velmar-Janković

Kad Marina Abramović umre
Džejms Vestkot

Terezin sin
Vjeran Miladinović Merlinka

Promena
Mo Jan

Blistavo i strašno 2
Bekim Fehmiu

Živeti slobodno
Nik Vujičić

Tito - lov - politika
Danilo Todorović

Godina prođe, dan nikad
Žarko Laušević

Uživo!: Autobiografija
Miša Aleksić

Život
Kit Ričards

Afrikanac
Dušan Miklja

najcitanije knjige - top 10

A planine odjeknuše
Haled Hoseini
Veliki rat
Aleksandar Gatalica
Zvuci iz podmornice
Marija Jovanović
Jovanovo zaveštanje
Vanja Bulić
Sivi vuk - bekstvo Adolfa Hitlera
Džerard Vilijams, Sajmon Dansten
Devojka od papira
Gijom Muso
Živeti slobodno
Nik Vujičić
Kaluđer koji je prodao svoj ferari
Robin Šarma
Mono i Manjana
39 pesama
Nebojša Krivokuća
Utočište
Nikolas Sparks
Ogledala Lune / Predrag Popović, Saša Rakezić i Goran Tarlać
Ogledala Lune
Predrag Popović, Saša Rakezić i Goran Tarlać
Gde ptica peva najlepše / Alehandro Hodorovski
Gde ptica peva najlepše
Alehandro Hodorovski
Maktub / Paulo Koeljo
Maktub
Paulo Koeljo
Estoril / Dejan Tiago Stanković
Estoril
Dejan Tiago Stanković
Zašto psujem / Vedrana Rudan
Zašto psujem
Vedrana Rudan
Utvara / Ju Nesbe
Utvara
Ju Nesbe
Preljuba / Paulo Koeljo
4.0

Preljuba
Paulo Koeljo
Nove knjige