Postmodernistička proza koju morate imati u svojoj kućnoj biblioteci
30. jun 2014. @ 15:32  |  vesti

Postmodernistička proza koju morate imati u svojoj kućnoj biblioteci

Postmoderna književnost nastala je kao reakcija na modernizam i od tada do danas jedna je od glavnih kontraverzi nauka o književnosti. Karakteriše je ironija, sarkazam, prihvatanje pluralizma, meta-narativ, metatekstualnost, ekliktičnost, paranoja,..; i dok je zbog svega toga jedni smtraju vrhuncem književnog stvaralaštva, drugi tvrde da banalizuje i degradira umetničku vrednost knjižnih dela i ono što se postiglo sa modernom. Ovde vam predstavljamo (a, kadna, i preporučujemo) neka od postmodernnističkih proznih dela. 1. VLADIMIR NABOKOV – BLEDA VATRA

Vladimir Nabokov (1899. – 1977.) je rusko-američki književnik, prevodilac, esejista i lepidopterolog. Voleo je što stanuje u hotelu (sa svojom voljenom suprugom Verom), jer ga je to oslobađalo osećaja materijalizma i robovanja posedovanju. Svetsku slavu je stekao pošto je objavio roman “Lolita” 1955. godine.

Za Nabokovljev roman “Bleda Vatra” (1962.), koji je amblem književnih ekspiremenata u književnisti XX veka, slobodno bi se moglo reći da je jedno od najvažnijih njegovih dela.

Centralni tekst ovog dela je poema od 999 stihova, koju napisao fiktivni pesnik Džon Šejd, a koju Čarls Kinbot komentariše i to sasvim proizvoljno i nimalo pouzdano. Kinbot ne interpretira poemu sa namerom da pronađe njen duh, već da bi pronašao sebe.

Miroljub Joković je analizirajući ovo delo primetio da “Bleda vatra suprotstavlja Šejdonovu poemu i Kinbotove komentare, objektivnost subjektivnosti, dva pola umetničke i egzistencijalne personalnosti, svet i biće, objetivnu činjenicu i lično osećanje, tekst i komentar, spoljašnju i unutrašnju stvarnost”.

Kod nas se ovaj roman može naći u izvanrednom prevodu Davida Albaharija.

2. HORHE LUIS BORHES – MAŠTARIJE

Horhe Luis Borhes (1899. – 1986.) argentinski književnik, bio je poznat kao majstor kratke proze.

Jedno od njegovih najboljih dela je upravo zbirka priča “Maštarije”, koja je objavljena 1944. godine. U pričama se uglavnom bavi dualizmom, beskrajem, metafizikom, a kao česti motivi pojavljuju se ogledala i lavirinti. Borhes ovde apsolvira tekst od ograničenja i vešto kombinujući laž sa istinom (nepostojeće tekstove sa postojećim), demistifikuje proces stvaranja književnih dela. Za njega je pisanje stvaranje novih univerzuma, pa je ova zbirka zapravo svojevrsni metatekstualni multiverzum.

Izdvojio bih priču “Vavilonska biblioteka”, u kojoj se govori o biblioteci koja je zapravo lavirint koji sadrži sve knjige i sve knjige o knjigama, a koji adludira na sam Univerzum. Ova priča ruši pojam Autora i oslobođa ga od Dela, za koje je tokom istorije nužno bio vezan.

Mogući izgled jedne od prostorija Vavilonske biblioteke

“Vavilonska biblioteka” je kasnije poslužila kao inspiracija mnogim književnicima, pa čak i jedna kratka, Sklavijeva epizoda Dilana Doga, pod nazivom “Mala vavilonska biblioteka”, aludira na radnju iz ove priče i “pozajmljuje” naslov.

3. MARK DANIJELEVSKI – KUĆA LISTOVA

Mark Danijelevski (1966.) njujorčanin koji je vodio veoma haotičan život, radeći svakakve poslove, sve dok taj haos nije preneo na listove svoje knjige.

Kuća listova” (2000.) je postmodernističko delo par ekselans. Za razliku od Borhesa koji je na metatekstualnom nivou koristio izmišljena dela, Danijelevski je napisao izmiljeno delo koje govori o izmišljenom fimu i dao ga protagonisti na analizu.

Kada bi um šizofrene osobe pod dejstvom LSD-ja poprimila oblik knjige, izgledala bi upravo kao “Kuća listova”.

U romanu, na čijim prvim stranicama je ispisano “ovo nije za tebe”, govori se o Džoniju Lutalici, koji pronalazi u stanu preminulog slepog starca interpretaciju dokumentarnog filma u kojem Nejvidson, poznati fotograf, snima porodične trenutke u novoj kući, čija je unutrašnja površina veća od spoljašnje. Caka je u tome što niko ne zna ni da li taj film uopšte postoji, a Zampano, autor interpretacije, bio je slep (baš kao što su bili i Borhes i Homer), pa se postavlja pitanje kako je uopšte mogao da odgleda film.

Što više čitalac odmiče sa čitanjem, to više ulazi u šizofreni svet ispunjen fusnotama, lažnim tekstovima, praznim stranicama, stranicama sa po jednom rečenicom,… naposletku, ovo genijalno delo, ispunjeno referencama iz pop-kulture, intertekstualnošću i višeslojnim narativom, ima sve ono što se očekuje od vrhunske postmoderne književnosti.

4. UMBERTO EKO – IME RUŽE

Umberto Eko (1932.) je italijanski književnik, filozof i esejista.

Ime ruže” (1980.) je detektivski roman čija je radnja smeštena u srednji vek. Pripovedač je Adso od Melka, koji u svojoj starosti govori priču o neobičnoj avanturi, koju je doživeo kao mladi benediktski iskušenik, kada je pomagao monahu Vilijamu da rasvetli misterioznu smrt zgodnog minijaturiste, u jednom mastaru, smešetenom negde u Alpima, na severu Italije. Isprva se sumnja da je ubijen zbog homoseksualnih odnosa sa pojedinim monsaima, međutim… uostalom pročitajte.

Eko je svojom genijalnošću uspeo da spoji stvari koje voli (semiotiku, detektivske romane, srednjevekovnu istoriju i filozofiju) i da dobije remek-delo. Ideju za pisanje ovog romana dobio je pošto je, kako sam kaže, poželeo da napiše roman u kojem će ubiti monaha.

Roman je dobio i svoju ekranizaciju, u kojoj Šon Koneri tumači lik Vilijama.

5. GABRIJEL GARSIJA MARKES – STO GODINA SAMOĆE

Gabrijel Garsija Markes (1927. – 2014.) bio je kolumbijski književnik, novinar i politički aktivista.

Nedavno peminuli autor je ispredao mit o tome kako je nastalo ovo delo. Navodno, putujući automobilom sa surpugom i decom do Akapulka, javila mu se vizija kako mora da ispriča (svoju) priču, onako kako je njegova baka njemu to pričala. Okrenuo je auto nazad, nikad ne stigavši do Akupulka, zaključao se u radnu sobu iz koje nije izlazio petnaest meseci, praktično živeći na cigaretama. Kad je posle tog perioda završio roman, iza njega je ostala žena sa gomilom neplaćenih ručana u rukama.

Naravno, kao i sve o čemu Markes ispreda, delimično je istinito, ali se većim delom oslanja na fikciju.

Istinito je to da je “Sto godina samoće” roman koji je zbilja baziran na njegovom detinjstvu i odrastanju u Kolumbiji, kao i političkoj situaciji u toj zemlji.

U romanu koji počinje jednom od najboljih uvodnih rečenica u svetskoj književnost “Mnogo godina kasnije, pred strojem za streljanje, pukovnik Aurelijani Buendija morao je da se seti onog dalekog popodneva kada ga je otac poveo da upozna led”, govori se o istoriji porodice Buendija, koja naseljava izmišljeni gradić Makondo, koji je osuđen na propast. Ovu knjigu naseljavaju duhovi, tragedije, ciganski vašari, incest, ratovi.

Sto godina samoće” najbolji su pokazatelj zašto je Markes okićen titulom kralja magičnog realizma.

6. TOMAS PINČON – OBJAVA BROJA 49

Tomas Pinčon (1937.) kultni je američki pisac. Nema ga u medijima, nema njegovih intervjua, dođavola, gotovo da nema ni njegovih fotografija – postoji li taj čovek uopšte?

Paranoični ste? Dobro je, jer upravo takav efekat izazivaju i njegova dela kod čitalaca.

Objava broja 49”(1966.) je “najlakše” i najkraće štivo iz Pinčinovog opusa. U ovom romanu govori se o Edipi Mas, koja luta Kalifornijom šezdesetih godina prošlog veka, u potrazi za razjašnjenjem tajne u vezi sa Tristerom – tajnom poštanskom službom.

Izuzetno duhovito, pametno napisano delo, prepuno sarkazma, bazira se na referencama iz američke pop-kulture, istorije, političke situacije i igre rečima, te ako ste poznavalac engleskog jezika, bilo bi najbolje da ga pročitate u origanu, jer Albaharijev prevod na par mesta omanuo je da prenese ono što je Pinčon hteo da kaže.

Tomas Pinčon je svojim odsustvom iz medija pokazao da je bitna priča, a ne autor.

Zanimljivo je Pinčonovo pojavljivanje u "Simpsonovima", gde nosi papirnu kesu na glavi.


7. ITALO KALVINO – AKO JEDNE ZIMSKE NOĆI NEKI PUTNIK

Italo Kalvino (1923. – 1985.) italijanski novinar, pripovedač i romanopisac kubanskog porekla. Bio je član grupe eksperimentalnih pisaca Oulipo.

Veoma inteligentan i nadasve šarmantan pripovedač u mom omiljenom postmodernističkom romanu “Ako jedne zimske noći neki putnik”(1979.), obraća se direktno čitaocu, vodeći ga kroz avanturu satkanu od mnoštvo započetih, ali nezavršenih romana.

Ko je važan? Pisac, delo ili čitalac? Kalvino daje (ili bar pokušava da da) odgovor na ovo pitanje. Na prvi pogled pretenciozno, ali na prvo čitanje izuzetno vickasto i šarmantno metafiktivno delo, u kome je centralna radnja težnja Čitaoca da pronađe željenu knjigu i da ostvari ljubavnu vezu sa Čitateljkom, pokazuje autorovo vološebno baratanje jezikom.

Nadamo se da smo vam ovim tekstom pomogli da odaberete neke naslove koje do sada niste imali na svojim policama i da na taj način “nahranite” svoju kućnu biblioteku.

FACEBOOK KOMENTARI ()
DODAJ KOMENTAR
(ime)
Povezana izdanja (50)

Nit
Viktorija Hislop

I dalje Alis
Lisa Đenova

Regtajm
Edgar Lorens Doktorou

Zimski dnevnik
Pol Oster

Serbian poet's dream
Branko Dimitrijević

Zatočenik nebesa
Karlos Ruis Safon

Pročišćenje
Sofi Oksanen

Vunderkind
Roj Jakobsen

Jadvigin jastuk
Pal Zavada

Vrti se, veliki svete
Kolum Meken

Rehnic
Elfride Jelinek

Parker Pajn na delu
Agata Kristi

Partneri u zločinu
Agata Kristi

Svedok optužbe
Agata Kristi

Poaro - Rani radovi
Agata Kristi

Alhemičareva formula
Skot Marijani

Union Atlantic
Adam Hazlet

Između zidova
Fransoa Begodo

Lav iz Kaira
Skot Oden

Japanske bajke
Bojan Radojčić

Nevesta iz Mumbaja
Karin Fosum

Medika
Endži Sejdž

Čovek zvani hrabrost
Čarls Portis

Atentat
Jasmina Kadra

Uporište III deo
Stiven King

Opusteli raj
Ana Marija Matute

Bes - Vampirski dnevnici
Lisa Džejn Smit (L. Dž. Smit)

Borba - Vampirski dnevnici
Lisa Džejn Smit (L. Dž. Smit)

Mračno okupljanje - Vampirski dnevnici
Lisa Džejn Smit (L. Dž. Smit)

Buđenje - Vampirski dnevnici
Lisa Džejn Smit (L. Dž. Smit)

Lakuna
Barbara Kingsolver

Hrvatski bog Merkur
Denis Kuljiš

Zabava može da počne
Nikolo Amaniti

54
Vu Ming

1Q84, knjiga 1 i 2
Haruki Murakami

Plaćenik
Loiz Mekmaster Bižol

U miso supi
Rju Murakami

Šum sećanja
Norbert Šojer

Puna života
Džon Fante

Dedalova kuća
Kaj Majer

Djui
Viki Majron i Bret Viter

Galad
Merilin Robinson

Totalna rasprodaja
Mira Furlan

Dugo putovanje kući
Nadifa Mohamed

Julija
En Fortije

Crna voda
Džojs Kerol Outs

Zombi
Džojs Kerol Outs

Otac
Miljenko Jergović

najcitanije knjige - top 10

A planine odjeknuše
Haled Hoseini
Veliki rat
Aleksandar Gatalica
Zvuci iz podmornice
Marija Jovanović
Jovanovo zaveštanje
Vanja Bulić
Sivi vuk - bekstvo Adolfa Hitlera
Džerard Vilijams, Sajmon Dansten
Devojka od papira
Gijom Muso
Živeti slobodno
Nik Vujičić
Kaluđer koji je prodao svoj ferari
Robin Šarma
Mono i Manjana
39 pesama
Nebojša Krivokuća
Utočište
Nikolas Sparks
Ogledala Lune / Predrag Popović, Saša Rakezić i Goran Tarlać
Ogledala Lune
Predrag Popović, Saša Rakezić i Goran Tarlać
Gde ptica peva najlepše / Alehandro Hodorovski
Gde ptica peva najlepše
Alehandro Hodorovski
Maktub / Paulo Koeljo
Maktub
Paulo Koeljo
Estoril / Dejan Tiago Stanković
Estoril
Dejan Tiago Stanković
Zašto psujem / Vedrana Rudan
Zašto psujem
Vedrana Rudan
Utvara / Ju Nesbe
Utvara
Ju Nesbe
Preljuba / Paulo Koeljo
4.0

Preljuba
Paulo Koeljo
Nove knjige