Zlatna beležnica / Do­ris Le­sing / Agora

Zlatna beležnica

0.0 (0)
Autor:
Izdavač: Agora
Godina izdavanja: 2010
520 str.
ISBN: 978-86-6053-008-2

Nakon objavljivanja romana Zlatna beležnica, 1962.godine, kritičari počinju da identifikuju Doris Lesing kao vodećeg feminističkog pisca. Roman prati život književnice Ane Vulf, rastrzane između različitih uloga koja ima kao supruga, ljubavnica, pisac i politički aktivista. Dnevnici koje vodi u sveskama različite boje odgovaraju različitim delovima njene ličnosti. Tek kada pretrpi nervni slom i potpunu dezintegraciju biće u stanju da otkrije novu "celovitost" o kojoj piše u poslednjoj beležnici.

O autoru:
Do­ris Le­sing spada u naj­značajnije bri­tan­ske pi­sce dru­ge po­lo­vi­ne XX ve­ka, dobitnica je Nobelove nagrade za književnost za 2007. godinu, i, kako se kaže u saopštenju Nobelovog komi­teta, jeste „pisac epskog narativnog dara o ženskom iskustvu, koji sa skepticizmom, strašću i vizionarskom snagom posmatra civili­zaciju.”

Vizija globalne katastrofe koja primorava čovečanstvo da se vrati primitivnijem životu, posebno je privlačna za ovu autorku. U svo­jim knji­ga­ma, ona je obu­hva­ti­la ne­ke od naj­bi­tni­jih druš­tve­nih pro­ble­ma ovo­ga ve­ka – od ra­si­zma i fe­mi­ni­zma, pa do ulo­ge po­ro­di­ce i intimnih konflikata po­je­din­ca u sav­re­me­nom druš­tvu.

Umetničko stvaralaštvo je za nju bilo i ostalo strategija preispitivanja stereotipa i tabua, političkog angažmana i men­talnog zdravlja. Iako je ubra­ja­ju u vo­deće pos­tmo­der­ne fe­mi­nis­tki­nje, Do­ris Le­sing je u ne­dav­nim jav­nim nas­tu­pi­ma os­po­ri­la ova­kva „ide­ološka” čita­nja nje­nih dela...

Okarakterisana kao najklasičniji, i bez sumnje, najuspeš­niji britanski realistički pisac od Drugog svetskog rata naovamo, koji se doktrinarno bavi ljudskom prirodom u socijalnom okru­ženju, ona upravo kroz privid realističke priče nudi daleko više, dopire do metafizičkih istina o identitetu.

Do­ris Le­sing je rođena 22. oktobra 1919. godine, kao Doris Mej Tajler, u Kermanšahu u Per­si­ji (da­našnjem Ira­nu). Po­ro­di­ca joj se ubrzo od­se­li­la u Južnu Ro­de­zi­ju (da­našnji Zim­ba­bve), gde pro­vo­di de­tinj­stvo i po­hađa versku ško­lu ko­ju na­pušta u pe­t­na­es­toj go­di­ni. Izdržava se čuvanjem dece i radom na telefonskoj centrali. Još odmalena, bila je drugačija od ostale dece, i opisuje sebe iz toga perioda kao „dete kontraša” koje je najčešće izgo­va­ralo reči „E, neću!”.

Dva braka, troje dece i dva razvoda obeležila su njen po­ro­dični život. Kada se pridružila Komunističkoj partiji, udala se za nemačkog političkog aktivistu Gotfrida Lesinga, koji je kasnije postao ambasador u Ugandi. Posle drugog razvoda, na­sta­nila se u Londonu, 1949. godine, i radila nekoliko godina kao sekretarica, da bi se, posle uspeha prve dve knjige, profesio­nalno posvetila pi­sanju.

U književnosti je debitovala ro­ma­nom Tra­va pe­va (The Grass is Sin­ging), ko­ji je izašao 1950. go­di­ne. Već u ovom ro­ma­nu, ko­ji se ba­vi sa­mo­za­do­volj­nim fi­lis­tar­skim društvom be­lih do­se­lje­ni­ka u Južnoj Afri­ci, ot­kri­va se njen ve­li­ki književ­ni ta­le­nat. Sle­di romaneskni niz De­ca na­si­lja (The Chil­dren of Vi­olen­ce, 1952–69, odnosno romani Martha Quest, A Proper Marriage, A Ripple from the Storm, Landlocked i The Four Gated City), nas­ta­la kao re­zul­tat nje­nog od­ba­ci­va­nja tra­di­ci­onal­ne ulo­ge žene u druš­tvu i fler­to­va­nja sa ko­mu­nis­tičkim po­kre­tom. Po mno­go če­mu au­to­bi­o­gra­fska, ova se­ri­ja ro­ma­na pra­ti život Mar­te Kvest, nje­no odras­ta­nje u Južnoj Afri­ci, ra­nu uda­ju uprkos želji da vo­di dru­gačiji život od svo­je maj­ke, te od­ba­ci­va­nje bračnog živo­ta, odušev­lje­nje mar­ksis­tičkom ide­olo­gi­jom, a za­tim i pos­te­pe­nim uda­lja­- va­njem od nje.

Sa objav­lji­va­njem ro­ma­na Zla­tna be­ležni­ca (The Gol­den No­tebo­ok, 1962), Doris Lesing stiče svetsku slavu, a kri­tičari poči­nju da iden­ti­fi­ku­ju ovu autorku kao vo­dećeg fe­mi­nis­tičkog pis­ca. Ro­man pra­ti život književ­ni­ce Ane Vulf, ras­trza­ne između ra­zličitih ulo­ga ko­je ima kao su­pru­ga, lju­bav­ni­ca, pi­sac i po­li­tički ak­ti­vis­ta. Dnev­ni­ci ko­je vo­di u sves­ka­ma ra­zličite bo­je od­go­va­ra­ju ra­zličitim de­lo­vi­ma nje­ne ličnos­ti. Tek ka­da pre­trpi ner­vni slom i pot­pu­nu de­zin­te­gra­ci­ju, biće u sta­nju da ot­kri­je no­vu „ce­lo­vi­tost” o ko­joj piše u po­sle­dnjoj be­ležnici.

Te­mi pri­ti­sa­ka ko­ji­ma kon­for­mis­tička društve­na sre­di­na izlaže po­je­din­ca Le­sin­go­va se vraća i u sle­dećim ro­ma­ni­ma, Uput­stva za si­la­zak u pa­kao (Bri­efing for a Des­cent in­to Hell, 1971), Memoari preživele (The Memoirs of Survivor, 1974) i Le­to pre sum­ra­ka (The Sum­mer Be­fo­re the Dark, 1973), njenom još jednom remek-delu. Radi se o bolnoj i suštinskoj priči o ženi na životnom prelomu u četrdesetim. Surovo i sugestivno, duboko potresno i egzistencijalno, Lesingova u ovoj knjizi skida jednu po jednu masku svoje junakinje Kejt Braun. Težina iskustva, koja prati ovo utvđivanje granica vlastitog identiteta, prozreva besmi­sle­no­sti braka, prijateljstva, vere u stalnost, kao i u stvari za koje se ve­zujemo.

Kra­jem se­dam­de­se­tih i počet­kom osam­de­se­tih, Doris Le­sing se okreće isljučivo pi­sa­nju naučne fan­tas­ti­ke u se­ri­ji ro­ma­na Ka­no­pus u Ar­gu (Ca­no­pus in Ar­gos) koga sačinjavaju knjige Colonised Planet 5 (1979), The Marriages Between Zones Three, Four and Five (1980), The Sirian Edžperiments (1980),The Making of the Representative for Planet 8 (1982) i Documents Relating to the Sentimental Agents in the Volyen Empire (1983).

Re­alis­tičkom pi­sa­nju će se vra­ti­ti u ro­ma­ni­ma Dnev­nik do­brog komšije (Di­ary of a Go­od Ne­ig­hbo­ur, 1983) i Ka­da bi sta­ri mo­gli da... (If the Old Co­uld..., 1984), objav­lje­nim pod pse­udo­ni­mom Džejn So­mers (na­kon od­bi­ja­nja od više izda­vača) i sa ve­oma ma­lo pu­bli­ci­te­ta. No, ka­da je ot­kri­ven pra­vi iden­ti­tet pis­ca, nakon objavljivanja knjige Dnevnik Džejn Somers (The Diaries of Jane Somers, 1984), pod pravim autorkinim imenom, za­ni­ma­nje za ove knji­ge je na­glo po­ra­slo, i među kri­tičari­ma i među čitaocima.

Nakon romana Peto dete (The Fifth Child,1988), uzne­mi­rujuće knjige u kojoj izuzetno vešto sažima svoja dotadašnja te­matska interesovanja, mnogi kritičari dele mišljenje da je up­ravo ovaj roman možda najreprezentativniji za opus Doris Lesing.

Iza priče o bračnom paru, koji zgrožen hedonizmom engle­skog društva šezdesetih odlučuje da se povuče na selo i odgaja decu u idili domaćeg života, i čija idila traje sve dok se ne rodi peto dete, koje je sasvim drugačije, kao da potiče od neke druge ljudske rase, sledi bespoštedna kritika ušuškanog samoza­dovolj­nog druš­tva. Zastrašujuće konotacije romana otvaraju brojna pi­tanja o antropološkom besmislu društvenog fenomena poro­dice. Furiozni nastavak ovog romana, Ben u svetu (Ben, in the world, 2000), samo je uvećao broj pitanja koje čitaoci postavljaju sebi.

Iako u poznim godinama, Doris Lesing i u poslednjoj de­ce­niji objavljuje niz romana kojima i dalje intrigira čitaoace širom sveta – Opet ljubav (Love Again,1995), Mara i Dan (Mara and Dann, 1998), Najslađi snovi (The Sweetest Dreams, 2001), Priča o generalu Danu i Marinoj ćerci (The Story of General Dann and Mara's Doughter, 2005), zaključno sa najnovijim romanima Ras­cep (The Cleft, 2007.) i Alfred i Emili, koji se pojavio maja 2008. godine i koji je već preveden na srpski jezik.

Značaj ovom književnom opusu daje i desetak knjiga priča, koje su objavljene i u nekoliko izbora, a najrepre­zentativniji su oni, tematizovani kao londonske i kao priče sa afričkim temama (African Stories, 1976; London Observed, 1992), zatim, nekoliko memoarskih – Ispod moje kože (Under My Skin, 1994), koja obuhvata autorkin život do 1949. godine i nakon koje sledi peri­od do 1962. godine, obrađen u knjizi Šetajući u seni (Walking in the Shade, 1996) – i esejističkih knjiga (pomenimo eseje na knji­ževne teme iz knjige Time Bites, 2004, kao i knjigu Tamnice koje smo izabrali da u njima živimo (Prisons We Choose to Live Inside, 1986)). Posebnu pažnju privlači knjiga o mačkama A posebno, mačke (On Cats, 2002), koja je više puta već objavljivana i svaki put dopunjavana, kao posebna „autobio­grafija” mačaka ko­je su je pratile tokom života.

FACEBOOK KOMENTARI ()
DODAJ KOMENTAR
(ime)
Knjige istog autora (2)

najcitanije knjige - top 10

A planine odjeknuše
Haled Hoseini
Veliki rat
Aleksandar Gatalica
Zvuci iz podmornice
Marija Jovanović
Jovanovo zaveštanje
Vanja Bulić
Sivi vuk - bekstvo Adolfa Hitlera
Džerard Vilijams, Sajmon Dansten
Devojka od papira
Gijom Muso
Živeti slobodno
Nik Vujičić
Kaluđer koji je prodao svoj ferari
Robin Šarma
Mono i Manjana
39 pesama
Nebojša Krivokuća
Utočište
Nikolas Sparks
Ogledala Lune / Predrag Popović, Saša Rakezić i Goran Tarlać
Ogledala Lune
Predrag Popović, Saša Rakezić i Goran Tarlać
Gde ptica peva najlepše / Alehandro Hodorovski
Gde ptica peva najlepše
Alehandro Hodorovski
Maktub / Paulo Koeljo
Maktub
Paulo Koeljo
Estoril / Dejan Tiago Stanković
Estoril
Dejan Tiago Stanković
Zašto psujem / Vedrana Rudan
Zašto psujem
Vedrana Rudan
Utvara / Ju Nesbe
Utvara
Ju Nesbe
Preljuba / Paulo Koeljo
4.0

Preljuba
Paulo Koeljo
Nove knjige