Lifestyle

"Želimo da slavimo život kao svet vaših snova. Naša je poruka upućena svima koje ovaj svet privlači. Verujemo u podvojenost, glamur, u nadu i lepotu."

Iako veoma privlačna zbog svoje prošlosti, istorije, svoje umetnosti i savremenog pristupa kreativitetu, Holandija teško da se može pohvaliti zanimljivim pogledom na modu. Naime, ova zemlja protestanata ima poseban pogled na luksuz i sve ono što dolazi kao nadogradnja uljuljkanom životu dobrostojećih. Iako se „dobrostojeći“ ne opiru istom, ideja da sjaj bogatstva nije na prvom mestu, da ne treba da bude upadljiv, a po najmanje da šljašti, od Holanđana je napravila ljude koji, najblaže rečeno nemaju pojma o modi, pa je tako pojam glamura za njih potpuno stran. Ovde želim da napomenem da to što mi u Srbiji mislimo da treba da sija sve na nama, pa i svaki deo našeg lica i tela (o automobilu i mobilnom telefonu da i ne govorim!) kako bi smo pokazali koliko vredimo, nikako ne znači da automatski imamo blage veze o istoj toj modi. Srpski pristup glamuru ovoga puta ne bih komentarisala.

Njegova moda je nežna, fina, krhka; izraz obazriv i pažljiv, a ukus prefinjen.
On je Dries Van Noten – modni kreator koji je odavno osigurao svoju besmrtnost!
Jedan od čuvenih šest belgijskih modnih kreatora koji su uzdrmali svet (The Antwerp Six), Dries Van Noten, rođen je u Belgiji 1958. godine i pripada trećoj generaciji porodice krojača i trgovaca garderobom. Njegov ogroman uspeh i snaga da u brendiranom svetu u kojem kompanije Gucci i Prada kupuju sve pred sobom ostane apsolutno svoj i jedini vlasnik svoje modne kuće, sigurno ima osnovu u Drisovom životu, razvojnom putu i činiocima koji su uticali na formiranje njega kao čoveka i modnog kreatora.
Dris kaže da je svojim obrazovanjem u jezuitskoj školi stekao ogromnu moralnu snagu i veoma praktičan pogled na život. Porodično okruženje obezbedilo mu je upoznavanje sa svim aspektima sveta mode još u najranijoj mladosti.

"I don't want to show clothes, I want to show my attitude, my past, present and future. I use memories and future visions and try to place them in today's world."

Pre čitave ove ujdurme sa mršavim i nikakvim manekenima, čitavog haosa u modi i vizuelnog užasa kojim nas teroriše Fashion Television (televizijski kanal sumnjivog porekla!), postojao je (ipak, ne toliko davno) period sveže i ustreptale kreativnosti, period stalnog rađanja novih stilova, period poznat po pojavi snažne nove estetike – period u modi koji su obeležili Belgijanci.

Raf Simons je rođen 1968. godine u, kako sam kaže, white trash family (majka radnica od svojih 15, a otac vojnik od svoje 17. godine). Odrastao je u malom ispraznom selu Nerpelt na granici Belgije sa Holandijom i Nemačkom u kom nema ničega, a pogotovu ne kulture. Čudnim putevima sudbine studirao je industrijski dizajn, iz njega pobegao u modu, iskreirao svoj svet, promenio modu za muškarce i postao jedan od najuticajnih modnih kreatora današnjice!

„Svim budućim modnim kreatorima:
Mladi ste, vi ste budućnost!
Reagujte i preispitajte modni sistem! Vreme je za promenu.
Budite hrabri. Verujte u sebe. Verujte u svoju moć i kreativnost!
Ovo je vaš život. Ovo je vaša igra. Igrajte oštro, ali fer.
Budite originalni!
I zapamtite: niste sami!“

Inspirativnu priču o Antverpenskoj šestorci i Antverpenu kao gradu sa reputacijom nezavisnog modnog centra, nastavljamo pričom o Volteru. Kako sam kaže, u „veoma lepom i izazovnom vremenu“ Antverpenske šestorke, Walter Van Beirendonck je od wild dizajnera ogromnog uticaja prerastao u jednog od glavnih trend-setera u muškoj modi tokom 90-ih godina 20.veka.

„Nikada ne proučavam šta drugi rade, jer mi to ne pomaže.“ A.D.

U čuvenoj Antverpenskoj šestorci bile su dve mlade žene: Ann Demeulemeester i Marina Yee. Ann Demeulemeester je uspela, opstala i nastavila.

Danas jača nego ikad, ova 48-ogodišnja kreatorka odličan je primer istrajnosti i doslednosti u vremenu karakterističnom po nedostatku istih. 1981. diplomirala je na Kraljevskoj akademiji lepih umetnosti u Antverpenu, 1982. dobila prestižnu nagradu Golden Spindle,1985. zajedno sa mužem i poslovnim partnerom, fotografom PatrikomRobejnom (Patrick Robijn) osnovala firmu BVBA “32“ i 1986. lansiralasvoju robnu marku.

Raf Simons za Jil Sander, Bruno Pieters za Hugo Boss, a od nedavno i Kris Van Assche za Dior Homme – belgijski modni kreatori na čelu kreativnih timova u nekim od najjačih modnih kuća sveta.
Više je nego očigledno da je svetu modnog biznisa potpuno jasno koliku kreativnu snagu imaju modni kreatori iz Belgije. Međutim, postavlja se pitanje kakvi su skriveni planovi (kojih sigurno ima!) tog istog sveta biznisa kada je reč o mestu koje su u modnoj industriji do sada zauzimali Belgijanci.
Italija, Francusaka, Velika Britanija, Japan i SAD vs Belgija. Hoće li mala zemlja odoleti udarcima – ostaje nam da vidimo.
O posebnosti belgijske mode može se zaista mnogo govoriti. Od 80-tih godina prošlog veka naovamo Belgijanci (preciznije: antverpenska moda) ostavljaju neizbrisiv trag u istoriji modnog dizajna. Ne morate biti modni stručnjak da bi ste znali za "antverpensku šestorku" (The Antwerp Six) ili za one koji su nakon "šestorke" došli.Jedan od njih svakako je i Kris Van Assche.

U prostoru između realnosti i fantastike leži rad jednog od najinovativnijih, najeksperimentalnijih i najkonceptualnijih modnih kreatora sa samog kraja 20. i početka 21. veka.
Hussein Chalayan rođen je 1970. godine u Nikoziji na Kipru. Kao dete, sa porodicom se seli u London gde nastavlja školovanje. Modu je diplomirao 1993. na prestižnom Central St Martins umetničkom koledžu i svojom diplomskom kolekcijom momentalno upao u oči modnog sveta. Naime, čisto eksperimenta radi, pre same prezentacije, zakopao je haljine iz svoje kolekcije.
1994. prikazuje prvu samostalnu kolekciju i, uz srdačnu pomoć Izabele Blou (koju sam u jednom od predhodnih brojeva pomenula) kreće stazom uspeha: 1995. pobeđuje na takmičenju mladih dizajnera   ''Absolut Vodka'', a 1999. i 2000. biva proglašen ''britanskim dizajnerom godine''.

''Nije dobro neprestano se skrivati. Ponekad je potrebno dozvoliti svojoj ružnoći da izađe napolje.'' B.W.
Od trenutka kada je počeo da prikazuje svoje modele, Bernhard Willhelm je poništio gotovo sva modna pravila načinom korišćenja boja, volumena i inspiracija. Kombinacijom pop i street kulture, kiča i folklora, igračaka i kompjuterskih igrica, sa snažnim osvrtom na seosku atmosferu svoje rodne Bavarije, ovaj modni kreator, ''postmoderni naslednik braće Grim'' (kako ga je nazvao jedan nemački modni novinar), humorom i jasnom dozom seksualne perverzije stvara novu estetiku koju bi smo sa sigurnošću mogli nazvati estetikom savremenog modnog kolaža.

Kao i u svakom poslu, tako i u modi postoje ljudi koje vidimo i oni koji stoje iza svega. Podrška u životu i radu svima nam je dobro došla, a naročito onda kada je reč o karijeri koja nas vodi direktno na tron. Alexander McQueen, Philip Tracy, Hussein Chalayan, Julien Macdonald, Honor Fraser, Sophie Dahl i Stella Tennant mnogo bi teže (a možda i nikad) bili u mogućnosti da postignu vrtoglavi uspeh da nije bilo žene koju čitav svet mode veoma dobro pamti. Njeno ime je Isabella Blow.
Veoma često zvana modnim guruom, muzom stila, bastionom mode, britanskom kraljicom mode, Izabela, samoproklamovani ekscentrik, svakako je bila borac za nove talente i zaštitnik mnogih zvezda modnog sveta 90-tih. Poreklom iz visokog sloja društva, panker u srcu, tragala je za talentima i potpuno se predavala njihovoj afirmaciji uz podršku kakva se retko sreće.

Rođen je u Nemačkoj u Hamburgu 10. septembra 1933. Njegov otac Christian Lagerfeld, poreklom Šveđanin, stekao je bogatstvo predstavivši kondenzovano mleko nemačkom tržištu.
Sa majkom Elizabeth, Karl emigrira u Pariz u svojoj 14-toj i vremenom postaje jedan od najslavnijih modnih kreatora 20. veka. Da ne bi neko pogrešno shvatio put uspeha, pomenuću sledeće: Lagerfeld govori tečno 4 jezika (nemački, engleski, francuski i italijanski), a o poslu kaže sledeće: ''Ono što najviše volim u poslu je posao!''