Lifestyle

U belgijskom gradu Knokke, na Severnom moru, u kulturnom centru Knokke-Heist održava se izložba venčanica pod nazivom Getrouwd (u prevodu Udata).

Na izložbi učestvuju značajna imena belgijske i internacionalne mode kao što su Tim Van Steenbergen, Jean Paul Knott, Nina Meert, Nicole Cadine, kao i naš Marko Galović.

Nije slučajno da se Galović pojavljuje u ovoj grupi izlagača. Naime, on je dobitnik prve nagrade na takmičenju za najbolji dizajn večernje haljine koje je taj kulturni centar organizovao 2003. godine. Tada je u takmičenju učestvovala i modna kuća koja oblači, ni manje ni više nego belgijsku princezu Matildu! Ova činjenica samo pojačava veličinu njegove pobede i mislim da bi smo trebali biti ponosni na to!

Po ustaljenom programu u svetu mode, početkom oktobra u Parizu je održana nedelja ženske mode. Tzv. ready-to-wear kolekcije prikazali su, kako dobro poznata imena iz sveta modnog biznisa, tako i oni koji u njega tek ulaze.

Treba znati da je ready-to-wear složenica koja podrazumeva garderobu za svaki dan i time je razdvojena od one druge - high fashion (visoke mode), koja podrazumeva garderobu za specijalne prilike, kao i onu koja je šivena po meri klijenta.

Bilo bi potpuno suprotno mojoj ljubavi prema modnom dizajnu, suprotno znanju koje sam stekla kroz petnaestogodišnje bavljenje ovim poslom, kao i potpuno licemerno sa moje strane ako ih vam sada rekla da je na toj nedelji mode prikazano bilo šta što ima kvaliteta.

Već duži niz godina modni biznis pretvorio se ni u šta drugo do u najbanalniji i najdrskiji način otimanja novca. Ovde želim da napomenem da smo klijenti svi mi i da niko od nas ne ostaje pošteđen.

Aleksandra Deletić je profesionalni šminker koji živi i radi u Belgiji od sredine devedesetih godina (prošlog veka!). Rođena je 1975. u Beogradu. O tome zašto je iz njega otišla, kako je počela da se bavi šminkom, kako posao profesionalnog šminkera ZAISTA izgleda i o mnogo čemu još ispričala je za Vas.

1. Otišla si iz Beograda 1995. Kakav ti je tada bio plan?I u to vreme imala sam veliki plan. Na Likovnoj akademiji u Beogradu nisam prošla prijemni ispit, a godinama sam išla na privatne časove slikanja. Za mene je to bilo veliko razočarenje. Ni podršku roditelja nisam imala, jer se umetnost nije računala u tzv. unosne poslove, što je sve zajedno jedna klasična balkanska priča.
Po dolasku u Belgiju prijavila sam se na Kraljevsku akademiju lepih umetnosti u Antverpenu i položila prijemni ispit. Bio je to neopisiv doživljaj, koji, na žalost, nisam imala sa kim da podelim. Moj san se ispunio. 

Da bi ste se iz prosečnog kupca ili, bolje rečeno, žrtve potrošački koncipiranog društva, razvili u dobrog poznavaoca sveta oko sebe (makar kada je u pitanju moda), morate početi sa učenjem osnovnih stvari. Za to nema ničeg boljeg nego što je Azbuka mode.

U njoj ćete pronaći osnovne stvari koje bi svi trebalo da znate, bilo da vas moda interesuje ili ne. Jednostavno, postoje elementi opšte kulture koji su apsolutni broj 1 na listi unapređenja sopstvene ličnosti.
Krećemo od slova A.

- anatomija = nauka koja se bavi proučavanjem sastava i sklopa tela živih bića

- anoreksija (lat. bez želje), zajedno sa bolimijom ( namerno povraćanje nakon prekomernog jela), jedan je od "najmodernijih" poremećaja u ishrani.

Kult lepote koji se, u savremenom konceptu, zasniva na mršavosti - uzima svoj danak, jer mlade devojke širom sveta ugrožavaju sopstveno zdravlje da bi bile vitke. Amerikanci prednjače u istraživanjima o tom poremećaju. Njihov Institut za preventivnu medicinu procenjuje da 1% Amerikanki pati od tzv. anoreksične nervoze, pa je pokušao da ustanovi i kakav je njihov psihološki profil. One su, uglavnom, pred pubertetom ili su već ušle u taj period, odrastaju u veoma uspešnim porodicama i prosto se opsesivno bave izgledom svog tela. Zajedničko im je i to sto su perfekcionisti i što pate od teške depresije, dok su njihovi roditelji uvek zauzeti i uglavnom nezainteresovani za porodicu. Ukoliko suviše oslabe, srce i drugi organi bivaju ozbiljno oštećeni, a u zrelijim godinama najčesce obolevaju od osteoporoze.

Bilo da ste gurman ili ne, pravila ponašanja za stolom svakako bi trebalo da znate.
Evolucija ljudskog bića ne odnosi se isključivo na uspravljeniji hod čoveka i njegovu manju dlakavost u odnosu na majmuna, nego i na artikulaciju animalnih poriva pojedinca i zajednice uopšte.

Sigurno je da je pitanje pravilnog i ukusnog oblačenja mnogo vidljivije od svih drugih manifestacija lepog ponašanja; ono je podvrgnuto i praktičnim i estetskim merilima.
Uskladiti svoje oblačenje sa duhom vremena, a pri tome ne izgubiti sopstvenu ličnost (ovo važi za one koji je imaju), najveća je veština u načinu odevanja. Odevanje je naša prva vizit-karta prema ostalim ljudima. Ono je naša naslovna stranica, neka vrsta ambalaže koja daje prvi utisak (možda često i pogrešan) o sadržaju.
Kriterijum po kojem danas biramo svoju garderobu nije više tako strog kao nekad. Koliko god ovo predstavljalo olakšavajuću okolnost, ipak može biti i mač sa dve oštrice ukoliko ne znamo osnovne stvari.

Modni kreator Marko Galović poreklom je iz Novog Sada. Već deset godina živi i radi u Belgiji. Diplomirao je na Kraljevskoj akademiji lepih umetnosti u Antverpenu, na odseku za modni dizajn. Još kao student istakao se talentom za osmišljavanje scenskih nastupa. Dobitnik je mnogih nagrada. Neke od njih su I GUARDI SPA (Italija) – prva nagrada za dizajn cipela, COCCODRILLO (Belgija) - takođe prva nagrada za dizajn cipela, Kulturni centar Knokke Heist – prva nagrada za dizajn večernje haljine itd. Neposredno po završetku studija formira svoju robnu marku i kolekcije prikazuje na Fashion Week-u u Parizu i Tokiju. Njegova garderoba prodaje se u buticima u Japanu ( Tokyo, Hiroshima i Nagoya ), Parizu i Antverpenu. Galović je u više navrata radio i stajlinge za modne časopise. Naročito je interesantan stajling slavne belgijske glumice Debore Ostrege. Zanimljivo je i to da je Galović kreirao sportsku opremu fudbalskom klubu SV Zulte Warigem, osvajaču belgijskog kupa. Sezona je počela, a novine su opremu proglasile najlepšom u zemlji!
Za EXIT 06 kreirao je kostime igračicama na Dance Areni. O svom poslu, muzici i modi govori u intervjuu koji je dao za Urban Bug.

Moda u zapadnoj civilizaciji predstavlja jedan od najuticajnijih fenomena ljudskog društva.
Kada je reč o modi, ne mora značiti da govorimo isključivo o garderobi. Postroje, na primer, i mode među akademski obrazovanim ljudima i intelektualcima uopšte. One se odnose na to koje se teme in, a koje out – koji su pristupi sexy, a koji nisu. Izvanrednu studiju o modi napisao je savremeni norveški filozof Laš Fr. H. Svensen. Knjiga se zove Filozofija mode i toplo vam je preporučujem.
Ono o čemu ću ovde govoriti je moda u oblasti odevanja.
Neki ljudi tvrde da ih moda ne zanima, čime sebe deklarišu kao podržavaoce anti-mode. Neću se mnogo osvrtati na ovu temu. Napomenuću samo da ukoliko se nikada ne gledate u ogledalo (u šta duboko sumnjam), velika je verovatnoća da imate psihološki problem kao, doduše, i oni koji pred ogledalom gube svo vreme ovoga sveta!
S obzirom na to da naša zemlja u poređenju sa drugima (koje toliko volimo-ne volimo) izgleda kao veliko smetlište u svim oblastima njenog funkcionisanja, vreme je da stanemo, razmislimo o tome i počnemo all over again, dakle iz početka.

U novootvorenoj rubrici Moda dobićete sve potrebne informacije vezane za tu oblast. O istoriji mode, pravilima ponašanja i oblačenja, o ljudima koji su u modi ostavili neizbrisiv trag (modnim kreatorima, fotografima, režiserima, glumcima, pevačima, manekenima, vladarima koji su postavljali osnove trenda svoga vremena...), o savremenom odevanju i savetima kroz intervjue sa ljudima iz sveta mode, pisaće vam Tanja Beljanski.

Od manekena, preko učitelja pravilnog hoda, asistenta modnih fotografa, a zatim i fotografa, asistenta modnih kreatora, pa do modnog producenta i PR-a, Tanja je sada direktor/vlasnik produkcijske firme STICH d.o.o. iz Novog Sada, glavni i odgovorni urednik časopisa Ugled (ugledmagazine.com) i urednik rubrike Stylish u Urban Bug-u.
Njeno 15-ogodišnje iskustvo u ovoj oblasti inspirisalo nas je da savet i lekcije potražimo baš od nje.
Kao što i sama kaže: ”Vreme je da postavimo stvari na svoje mesto!”