Postoji li paralelan svemir koji se kreće unazad kroz vreme?
14. okt 2015. @ 09:27  |  vesti

Postoji li paralelan svemir koji se kreće unazad kroz vreme?

Vreme se, kako ga mi razumemo, nepovratno kreće iz prošlosti u budućnost. Sada je jedan međunarodni trio teorijskih fizičara sugerisao da postoji više od jedne budućnosti.

U Velikom prasku nastala su dva paralelena svemira – naš, koji se kreće unapred kroz vreme, i još jedan svemir koji se kreće unazad kroz vreme. Rezultati su objavljeni u časopisu Physical Review Letters.
1920-ih je britanski astronom Arthur Eddington skovao termin „strela vremena” (ili ponekad vremenska strela), koji objašnjava asimetričnu jednosmernost vremena. Mnogi današnji fizičari prihvataju teoriju po kojoj se vreme kreće u smeru rastuće entropije (ili nereda, slučajnosti i čak haosa) kako bi dostiglo svojevrsnu ravnotežu između svih stvari. Prema toj termodinamičkoj „streli vremena”, stvari se ubrzano raspadaju. Ako je to slučaj, tada je naš svemir morao da nastane u visoko uređenom inicijalnom stanju, s niskom entropijom, bez haosa.

Zašto bi uopšte postojao taj redak trenutak niske entropije u našoj prošlosti? Vek stara ideja koju je razvio austrijski fizičar Ludwig Boltzmann govori da je vidljiv svemir trajno, nisko entropsko stanje statističkih fluktuacija koje utiče jedino na vrlo malen deo, mnogo većeg sistema ravnoteže.


Postoji još jedno moguće objašnjenje. Julian Barbour sa Univerziteta Oxford, Tim Koslowski sa Univerziteta New Brunswick i Flavio Mercati s Instituta za teorijsku fiziku Perimeter predstavili su novu „strelu vremena”, koja nije bazirana na termodinamici, već na gravitaciji. „Vreme je misterija. Doslovno sve što znamo o zakonima fizike je isto bez obzira na smer u kojem se vreme kreće”, izjavio je Barbour.

Kako bi došli do te „gravitacijske strele vremena” koristili su jednostavnu zamenu za naš svemir – računarsku stimulaciju 1 000 čestica koje su u interakciji pod uticajem njutnovih zakona gravitacije. Otkrili su da se svaka konfiguracija čestice pretvara u stanje niske složenosti – poput haotičnog roja pčela koji se složi u uredniju strukturu sličnu Boltzmannovoj fluktuaciji niske entropije. A od te tačke, čestice su se razvijale u dve posebne, simetrične i suprotne „strele vremena”.

„Ako pogledate jednostavan model s rojem pčela u sredini (Veliki prasak) koji se razbije u sve smerove, tada se može reći da postoje dve ‘strele vremena’, koje pokazuju na suprotne krajeve od roja pčela”, nastavlja Barbour. U ovom dijagramu može se videti koliko je unikatan trenutak niske složenosti, tj. prošlosti iz koje izviru dve budućnosti.


Ova situacija s dve budućnosti prikazuje pojedinačnu haotičnu istoriju u oba smera, što znači da bi u biti postojala dva svemira, svaki s jedne strane tog centralnog stanja haosa. Obe strane mogle bi da sadrže posmatrače koji percipiraju protok vremena u suprotnim smerovima. Svako inteligentno biće u tom drugom svemiru videlo bi svoju ‘strelu vremena’ kako se odmiče od svog središnjeg stanja. Oni bi smatrali da mi sad živimo u njihovoj najdaljoj prošlosti”, zaključuje Barbour.
FACEBOOK KOMENTARI ()
DODAJ KOMENTAR
(ime)

Moda i oko nje