Fenomen hipstera
10. jun 2010. @ 15:06  |  moda i oko nje

Fenomen hipstera

Biti različit da bi se bio isti?

Izbledeli uzani džins. Ležerna pamučna majca ili retro džemperić. Naizgled razbarušena kosa, a zapravo je svaka dlaka na svom mestu. Naočari debelih okvira, ali ne nužno sa staklima. Palestinska marama. Bendovi s najboljim recenzijama na Pitchforku u slušalicama. Šoping. Ironija, apatija i nostalgija. Pripojite sve ovo jednoj osobi i dobili ste prosečnog hipstera.

Termin „hipster“ se prvi put pojavio 40-ih godina u SAD i opisivao je pripadnike bele srednje do više klase, koji su imali afinitete prema tadašnjoj džez i bluz sceni. Nisu se zaustavljali samo na muzici – trudili su se da prisvoje stil oblačenja, način govora i uopšte kompletan imidž muzičara. Boemski život, uživanje lakih droga i često naginjanje homoseksualnosti... Tendencija da se zanemari status, poreklo i pripadanje društvenom sloju belih kragni.

Vezanost za muzičku scenu i težnja avangardi kao pokušaju bekstva iz sopstvenih okvira možda je jedino što povezuje tadašnje i današnje hipstere. Međutim, četrdesete su bile manje medijski zlokobno vreme. Tada nije bilo mogućnosti da se stvori kontrolisani globalni trend, koji se još trudi da izgleda potpuno spontano.  

Hipsteri sebe nazivaju pripadnicima alternativne, kontra-kulture i teže da vežu za sebe pojmove neponovljivosti, svakodnevne nemarnosti uz generalnu društvenu osvešćenost, unikatni stil i opšti kul. Ipak, taj pokušaj je praćen bezbrojem paradoksa. Nova garderoba koja treba da izgleda kao second hand. Pljuvanje po korporacijama uz uživanje Starbucksa. Tendencija da se deluje ležerno, uz potpunu opsednutost imidžom. Eksperimentalne forme umetnosti, bez usavršavanja osnovnih. Zabrinutost za stanje planete, no teško da svi ti plastični okviri za naočare doprinose smanjenju količine plastike na deponijama... I svi „autentični“ hipsteri širom planete su samo rekombinacija istih elemenata.

Svi se slažu u jednom: hipsteraj je podkultura koja se prezentuje kao kontra-kultura. Stvorena da bi konzumirala, pri tom pokušavajući da oda privid apsolutne kreativne autentičnosti. No, nekim čudom, od Tokija do Njujorka, od Johanezburga do Osla, svi hipsteri izgledaju suštinski isto, slušaju iste izvođače i imaju iste stavove. Biti različit da bi se bio isti? U hipster fenomenu ogleda se sila novih strategija marketinga – kroz sajtove, blogove, individualne kreatore mišljenja i viralne internet fenomene. Kada pogledamo širu sliku, sve počinje da liči na masovni marketinški eksperiment.

Ipak, ono što je daleko čudnije od same pojave je intenzitet besa i prezira onih koji besumučno napadaju „hipsterdom“. Kolumnisti, samozvani i diplomirani kulturolozi, svi pozivaju na (makar misaoni) linč hipstera. „Hipster mora umreti“. Može se čuti da je ovo prva nazovi kontra-kultura koja je revolucionarnost zamenila ravnodušnošću, da obesmišljuje druge podkulture pripajajući njihove elemente sebi, pritom im uništavajući simboliku. Optužbe sežu dotle da hipsteri imaju i perfidne rasističke tendencije – njihovu fokusiranost na beli retro hip-hop neki tumače kao želju za prisvajanjem hip-hop ritmova, ali bez „preteće“ crne populacije. Hipster je, izgleda, kultirni neprijatelj broj 1.

Ali da li fokusiranjem na licemerje hipstera prikrivamo sopstveno? Jer šta imamo na suprotnoj strani? Ko treba da izvrši simbolični linč hipsteraja? I da li trenutno postoji bilo koji globalni kulturni pokret čija bi se revolucionarnost i autentičnost mogla jemčiti? Ista mašinerija koja je stvorila hipster fenomen kastrirala je većinu globalno značajnih podkultura. Pretvorila je hip-hop pobunu u „cice, kolica i bling“, pank u ružičaste simbole anarhije na Avril Lavinj, rokabilije u šminkere koji se trude da izgledaju čvrsto, darkere u dark šoping fetišare... Nekadašnje pobunjeničke (ili bilo koje druge) filozofije sada su žive koliko i muzejski eksponati - u modernom svetu zamenjeni su odgovarajućim brendovima za kojima trčkarate ukoliko se smatrate „kontra-kulturnim“.

Niko ne poriče da su hipsteri kulturološki „ćorsokak zapadne civilizacije“. Međutim, poenta je da je taj ćorsokak daleko duža ulica – u njemu su završile i mnoge struje koje su nekada nešto značile. Kojih se rado sećamo i pokušavamo da stvorimo privid da žive i danas. Hipster je samo žrtva svog vremena, a mržnja prema hipsteru više od svega liči na poricanje činjenice da je pojedinac poražen i - da postoji isključivo u okviru tržišne mašinerije.

Izvor: b92.net

FACEBOOK KOMENTARI ()
KOMENTARI (6)
mentol @ 10. jun 2010. 16:33 #1
Muka mi je od "hipstero-urbano-stagod" nalozenih retarda...
0 0
Endre_ @ 10. jun 2010. 16:46 #2
the hipster must die! \o
0 0
ArhiteK @ 11. jun 2010. 12:18 #3
Meni u celoj prichi dve stvari ne daju mira.
1. malo mi je chudno da neku ideju ili pokret opravdavash time shto je jedini. tezhnja ka stajanju, nonshalantnosti, prepotenstnosti i neaktivnosti su negative i kada ostanu jedine na svetu.
2. mozhda je to shto je hipsterski pokret ostao poslednji upravo pokazatelj da je vreme globalnih pokreta doshlo. izashli smo iz ere revolucija, promena, obrta. sada je vreme individua, samosvesnosti, lichnog entuzijazma. imam osecaj da je hispterski pokret samo zaostatak starog oblika organizovanja ljudi u urbanim sredinama. socijalni fosil.

ali i pored toga ne mislim da ovaj pokret treba hejtovati. prirodno je da se klnci okupljaju oko necheg shto im stvara osecaj pripadnosti, ideju buducnosti. ipak, mislim da takav stav prema zhivotu mozhe zadrzhati mladog choveka samo neko vreme, odakle u jednom momentu mora iskochiti i zapocheti svoju putanju ka nechemu. ili ga odvesti u stvarnu, hronichnu apatiju.
0 0
tomash. @ 15. jun 2011. 17:19 #4
Eksperimentalne forme umetnosti, bez usavršavanja osnovnih.

dovoljno receno.
0 0
Marija (neregistrovan) @ 16. jun 2011. 00:37 #5
Ali da li fokusiranjem na licemerje hipstera prikrivamo sopstveno? Jer šta imamo na suprotnoj strani?
0 0
Magally (neregistrovan) @ 16. maj 2012. 13:10 #6
Ono što pada u oči u ovom članku je činjenica da ga je pisao neko ko ne poznaje pravopis baš najbolje. A mislim da se to nekome ko se bavi novinarstvom ne bi smjelo događati.
0 0
DODAJ KOMENTAR
(ime)

Moda i oko nje