Moda i umetnost  - Vanessa Beecroft
06. feb 2007. @ 21:30  |  moda i oko nje

Moda i umetnost - Vanessa Beecroft

iz rubrike Stylish, Urban Bug, feb. 2007.

Činjenica je da moda u zapadnoj civilizaciji predstavlja jedan od najuticajnijih fenomena
ljudskog društva. Koliko je ona deo naše svakodnevice pokazuju mnogi primeri. Kakav je njen uticaj na savremenu umetnost veoma dobro pokazuje primer Vanese Bikroft.
Vanesa Bikroft (Vanessa Beecroft) umetnica je italijanskog porekla. Rođena je 1969. u Đenovi gde se i obrazovala.
Shvativši da svojim slikarstvom ne može skrenuti pažnju na ono što želi da kaže, Vanesa je odlučila da krene drugim putem. Bilo je to 1993.godine. Napravila je izložbu na kojoj su njene kolege predstavljale tzv. ''žive skulpture''. Posmatrači su bili užasnuti. Pokušaj je ocenjen kao neprijateljski i ponižavajuć.
Međutim, Vanesa je bila uporna. Nakon 33 performansa u 24 grada u Evropi i Americi, ona je1998. uzdrmala njujorški umetnički svet. Nešto što bi se moglo smatrati delom performansom, a delom skulpturom, zapljusnulo je klišee Pete Avenije.  Naime, predivnih dvadeset manekenki elegantno je stajalo u rotondi Gugenhajm muzeja. Iako je Bikroft želela da sve budu bez garderobe, muzej je dopustio da nagih bude samo pet.
''Svaki odevni predmet je socijalni izraz; uniforma,'' rekla je Vanesa. '' Pošto ne shvatam tu žensku uniformu, želela sam da sve budu gole i to tako kao da su obučene.''
Zamislite sada šok koji su doživeli posetioci kada su ušli u galeriju i ugledali prostoriju punu razgolićenih manekenki. Bilo kako bilo, prizor je zaista impresivan, a njegovu lepotu nemoguće je poreći. Odlučne i samouverene, žene su stajale poput Botičelijevih Venera, potpuno komforne u svojoj golotinji. Petnaest manekenki nosilo je bikinije i odgovarajuće cipele na štiklu, a ostalih pet ništa osim cipela. Garderobu je kreirao Tom Ford iz kompanije Gucci, a šminku uradio Pat McGrath uključujući i blago šminkanje tela i napuderisanu kosu koja je imala dobar efekat prilikom pomeranja manekenki. Bikroft je manekenkama dozvolila da menjaju poze ili, čak, da sednu na pod kada se umore, ali im je zabranila da napuštaju svoja mesta i da komuniciraju međusobno ili sa publikom. One su ostale potpuno tihe i nisu ostvarile čak ni kontak pogledom ni sa kim. Petstotina ljudi pozvano je na ovu izložbu. Potpuno suprotno ''staromodnim'' hepeninzima, gde se mnogo toga pomera pred očima posmatrača, ovo je bio performans (nastup) u kojem niko nije nastupao. U isto vreme, to je bila i skulptura od ljudskih tela umesto od kamena ili bronze. Žene su nezainteresovano gledale ispred sebe. S vremena na vreme bi se proteglile, čučnule ili lagano prošetale unaokolo. Publika je stajala u tišini i posmatrala.
Nakon toga, The New Yourk Times je objavio članak koji likovni kritičar Roberta Smith počinje rečima: ''It's art; it's fashion. It's good; it's bad. It's sexist; it's not. It's Vanessa Beecroft's performance art.''
Pretvarajući ljudsko telo u muzejsko delo, Vanesa poništava fotografiju, slikarstvo, skulpturu, pa čak i video art. Ona podriva i snagu scene (bine), dovodeći u pitanje narativnu snagu jezika jednostavno je eliminišući.
Vanesa Bikroft stvara u procepu između umetnosti i života. Njen rad nije ni performans ni dokumentarac, nego nešto između. Njeni performansi uvek su snimljeni i fotografisani, ali pristup ove umetnice više je slikarski. Ona obezbeđuje okruženje u kojem je izvođačima dopušteno da kreiraju svoje sopstvene kompozicije. Ovim se stvaraju savremene verzije kompleksnih kompozicija sa ljudskim figurama koje su izazivale umetnike od renesanse do danas.
Vanesin rad i kriticizam nije vezan isključivo za žene. 2000.godine napravila je performanse sa isključivo muškim izvođačima sarađujući npr. sa američkom mornaricom u San Dijegu.
Njeni performansi (inače, uvek ih označava sopstvenim inicijalima i rednim brojem datog performansa, npr. VB52, VB53 itd.) održani su u mnogim značajnim umetničkim institucijama (Bijenale u Veneceiji, Bijenale u Sao Paolu, u galeriji Gagosian u Losanđelesu i Londonu, Kunsthalle u Beču, u muzejima savremene umetnosti u Oslu, Sidneju, Čikagu i mnogim, mnogim drugim), a fotografije se pojavljuju i u modnim magazinima (npr. Vogue Hommes). Interesantna je činjenica da učesnike u performansu uvek bira u gradu u kojem ga prikazuje.

Jedan performans održala je i na terminalu 5 JFK aerodroma u Njujorku 2004, ali su ih nadležni odatle oterali.

U oktobru 2005, prilikom otvaranja prodavnice Louis Vuitton na Champs-Elysees u Parizu, Bikroft je održala performans u kojem su manekenke sedele na policama pored tašni ove robne marke.
Vanesa Bikroft trenutno živi u Njujorku.
Da slike govore mnogo više od reči potvrdiće vam www.vanessabeecroft.com

 Tanja Beljanski




                 

FACEBOOK KOMENTARI ()
DODAJ KOMENTAR
(ime)

Moda i oko nje