Osmi mart - Dan žena
08. mar 2007. @ 21:29  |  moda i oko nje

Osmi mart - Dan žena

Nemojte se pitati kakve veze ova tema ima sa modom, jer je dovoljno samo da uključite mozak i razmislite na način malo kompleksniji od banalnog. Tema se tiče i muške i ženske populacije jer zaista prevazilazi okvire cveća u celofanu i isprazne rečenice: ''Srećan ti Osmi mart!'' Da bi ste u srcu osetili značaj ovog praznika, podsetiću vas na istoriju. Kada je reč o 8. martu, nije reč samo o međunarodnom prazniku žena. Reč je o običnim ženama koje su stvarale istoriju. Ako bolje pogledamo, čitava istorija pokreta za emancipaciju, osvešćivanje i ohrabrivanje žena, nije ništa drugo do priča o običnim ženama. Budemo li iskreni, priznaćemo da je čitava istorija čovečanstva ništa drugo do priča o običnim ženama koje su svojim velikim, hrabrim, pametnim, pa i lukavim idejama i potezima uticale na tokove društvene istorije. Žene su kreirale, a muškarci dejstvovali i tako se, na neki način, dopunjavali i smenjivali u sociološkoj i istorijskoj ulozi. Ovo je trajalo do industrijske revolucije. Tada su žene postale sasvim ravnopravne sa muškarcima i to u jednoj stvari – pravu na težak, bespoštedan fizički rad, koji, naravno, nije bio podjednako plaćen, niti priznat, ali je bio više nego izrabljujuć.

I onda su žene odlučile da viknu: ''Dosta!''

8. marta 1857. u Njujorku žene zaposlene u tekstilnoj industriji protestvovale su zbog neljudskih radnih uslova i niskih plata. S obzorom na to kako sada stvari stoje u toj istoj tekstilnoj industriji, ali u azijskim zemljama, neophodan je više nego protest radnika! Pročitajte ponovo tekst ''Modna industrija i eksploatacija'', ako ste slučajno zaboravili.

8. marta 1908. u Njujorku 15.000 žena marširalo je kroz grad tražeći kraće radno vreme, bolju platu, pravo glasa i zabranu dečijeg rada (nisam primetila da su se muškarci organizovali oko ovog poslednjeg problema!). Njihov slogan je bio ''Hleb i ruže''. U njemu je hleb bio simbol ekonomske sigurnosti, a ruže simbol kvalitetnijeg života. Zašto onda kupujete bilo kakav drugi cvet na ovaj dan?!

1910. Kopenhagen- Socijalistička internacionala

Nemačka socijalistkinja Klara Cetkin (Clara Zetkin) predložila je da se Međunarodnim danom žena obeleži štrajk američkih tekstilnih radnica iz 1857. Preko 100 žena iz 17 zemalja jednoglasno je prihvatilo ovaj predlog.

Sledeće godine, 1911, Međunarodni dan žena obeležen je prvi put u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj, i to 19. marta. Preko milion muškaraca i žena defilovalo je ulicama tražeći pravo žena da glasaju i budu birane, pravo na rad i zabranu diskriminacije na radnom mestu.

Poslednje nedelje u februaru 1917. Ruskinje su odlučile da ponovo štrajkuju za ''hleb i ruže''. Četiri dana kasnije ruski car je bio prisiljen na abdikaciju (povukao se sa prestola), a privremena vlada je ženama dala pravo glasa.

1975. je proglašena Međunarodnom godinom žena. Naime, Ujedinjene nacije su počele da slave 8. mart kao Međunarodni dan žena.

Od tada (u pitanju su samo 32 godine) do danas žene su značajno napredovale u uspostavljanju ravnopravnosti sa muškarcima. Povećao se broj obrazovanih žena kao i kvalitet adekvatne zdravstvene zaštite, poraslo je i plaćeno zapošljavanje žena, sve više zakona garantuje ravnopravne mogućnosti ženama i poštuje njihova ljudska prava.

Međutim, još uvek se nigde u svetu žene ne mogu pohvaliti da na svim poljima imaju ista prava i mogućnosti kao muškarci. Žene još uvek čine većinu od 1,3 milijarde siromašnih u svetu! Tri četvrtine žena iznad 25 godina u Aziji i Africi je nepismeno! U proseku žene zarađuju 30 do 40% manje od muškaraca za isti posao! Gotovo svuda u svetu su žene i dalje većina žrtava nasilja!
Ne mogu a da ne pomislim kako je cela ova priča duboko potresna, čak šta više, morbidna, s obzirom na to da smo iz mraka istorije, navodno, izašli pre više stotina godina. Pored toga, i spaljivanje veštica je odavno prestalo. Tako su nam, bar, rekli. Sada vas molim da razmislite dobro o onome što vidite oko sebe. Razmislite dobro o životu koji živite. Zar je čitava ova borba običnih ljudi za svoje dostojanstvo ništavna? Zar vas ovo sve ne podstiče da preispitate svoj način razmišljanja? Šta je sa vašim dostojanstvom? Kako to da u Srbiji u 21. veku muškarci moraju da budu mačo primitivci, a žene ništa više nego najobičnije prostitutke koje svojim načinom oblačenja, šminkom, frizurom, plastičnim noktima i tangama daju sve od sebe da postanu žene takvih muškaraca? Zar se dostojanstvo trampi za džipove?

Ili su, možda, savremeni Srbi zaboravili šta znači ta čarobna reč dostojanstvo?

Ne znam.

Tanja Beljanski

                    

FACEBOOK KOMENTARI ()
KOMENTARI (1)
hmtna (neregistrovan) @ 16. mar 2011. 21:22 #1
hnmtna
0 0
DODAJ KOMENTAR
(ime)

Moda i oko nje