Recenzija albuma: MGMT - "MGMT"
10. okt 2013. @ 12:22  |  recenzije

Recenzija albuma: MGMT - "MGMT"

Columbia

MGMT je jedan od onih bendova koji pišu klasičnu muzičku priču o problemu nošenja sa slavom jednog megauspešnog albuma. Da stvar bude gora, oni su neočekivani komercijalni boom doživeli već sa prvencem „ Oracular Spectacular“ iz 2007. god. To neočekivano synth pop rock remek-delo dotad malog i nepoznatog američkog benda osiguralo im je kritičarske hvalospeve, singlovi „Kids“, „Time to pretend“ i „Electric feel“ nisu silazili s vrhova lestvica, a ploča je ostvarila multiplatinastu prodaju. Međutim, mnogi fanovi kao i kritika doživeli su stilski vrlo različitog nasljednika „Congratulations“ iz 2010. s upitnikom iznad glave, pitajući se je li prvi album bio svojevrsni trojanski konj koji je bendu omogućio da svoje stvarne muzičke ideje slobodno i bezrezervno servira većoj publici. Gde je Oracular bio pristupačan, neizlečivo zarazan i plesan album, Congratulations je bio ambiciozan, zbunjujuć, psihodeličan i prilično uvrnut .Iako je ploča imala svojih mana, pokazala je da MGMT ne misli da živi od stare slave i da žele da stvore muziku pod svojim uslovima, a ne po diktatu tržišta i popularnosti. Izgubili su dobar deo starih fanova, no to ih nije obeshrabrilo u nastojanjima da evoluiraju u stvaralaštvu. Album „MGMT“ u tom kontekstu nastavlja tendencije s „Congratulationsa“ koji je producirao slavni David Friedmann poznat po radu s Flaming Lipsima, Mercury Revom i mnogim drugima. Rezultat je zanimljiv, ali i dalje pomalo ne tipičan album vrlo agresivne, digitalizovane i kompresovane produkcije koja ostavlja utisak da zvučnoj slojevitosti i bogatstvu muzičkih motiva nije dala dovoljno prostora da se razvije. MGMT se poigrava s mračnijom stranom elektronike, modernim i retro psihodeličnim rockom i bez uzdržavanja i kompromisa nastavljaju da rade poprilično uvrnutu muziku.

To najavljuju i naslovom prve pesme „Alien days“ koja svoj zvuk duguje podjednako psihodeličnosti i progresivnosti Pink Floyda kao i modernijim indie rock bendovima. Pesma započinje dečijim vokalom koji nakon početnih par stihova prelazi u glas pevača Andrewa VanWyngardena. Možda kao još jedan signal metaforičkog prekida s „Kids“ erom s prvog albuma. Raznovrsnost ideja i stilova vidljiva je i uporedom dva singla s albuma. Prvi, „Your Life is a Lie“ jednostavana je i zabavna pesma sarkastičnog teksta. On kolažno nabraja samozablude života modernog čoveka i gotovo nasilno završava tek što je prešla 2-minutnu granicu. Drugi singl „Cool song no.2“ (takođe i druga stvar na albumu) mnogo je mračnija i ozbiljnija pesma koju prati veoma neobičan spot iako njen naslov sugeriše nešto potpuno drugačije. Mešavina mračnog i hipnotičkog ritma koji na trenutke koketira s hip-hop semplovima i stvara uznemirujuću klaustrofobičnu atmosferu. Mnogo ambicioznija pesma čiji kvalitet izlazi na videlo tek nakon nekoliko slušanja.



Jedna od boljih numera na albumu definitivno je „Mystery Disease“ space rock raspona zvukova i isprekidano-trzave elektronike na tragu Radioheadove Kid A/Amnesiac ere. Ona je i dokaz da kada pogodi sa svojim koktelom ideja i zvukova MGMT može da napravi slojevitu pesmu koja ispunjava već na prvo slušanje. „Plenty of Girls in the Sea“ je najbliže zaigranosti prvog albuma što ćete čuti na ovoj ploči.

MGMT-u treba skinuti kapu za hrabrost,ambicioznost i istrajnost umetničke vizije, evolucija njih kao benda svakako je više nego očigledna a na vama je da poslušate album i date svoj sud.


Povezane teme: MGMT, electronic, indie
FACEBOOK KOMENTARI ()
DODAJ KOMENTAR
(ime)

Labels