The Mars Volta - "Noctourniquet"
21. maj 2012. @ 08:46  |  recenzije

The Mars Volta - "Noctourniquet"

(Warner Bros.)

Prošlo je 12 godina otkad su At the Drive-in (ATDI) izdali genijalni album „Relationship of Command“ i tako efektivno uveli hard core muziku u novi milenijum. I dok je zakasneli refleks muzičke industrije stigao da izbaci čitavu armiju imitatora, pretendenata i naslednika, ATDI su se već uveliko razišli i podelili zaostavštinu. Ritam sekcija je pokupila čvršće i strukturisanije elemente bivšeg benda i formirala Spartu, solidan post-hardcore bend koji, avaj, nije bio ni blizu visina ATDI. Pevač Cedric Bixler i gitarista Omar Rodriguez su uradili nešto mnogo hrabrije – oživeli su davno sahranjeni progressive rock i prilagodili ga senzibilitetima savremene publike zasićene prošlodecenijskom hiperprodukcijom ničeg novog

Od objedinjujućeg koncepta (maglovite priče o pacijentu u komi koji sanja raznorazne avanture), preko prilično eksperimentalne forme, pa sve do dvanaestominutnih (da prostite) izdrkavanja, prvenac The Mars Volta „De-loused in the Comatorium“ posedovao je sve ključne elemente prog rocka, mada donekle prikrivene hard core silinom i energijom. The Mars Volta su tako zatvorili davno započeti sled događaja koji je proizveo punk kao reakciju na samozadovoljno i besmisleno preterivanje prog rocka, zatim hard core kao ekstremniji rukavac punk rocka koji je tokom godina postajao sve zreliji, osvešćeniji i komplikovaniji. Istorija se ponekad ponavlja u prilično ironičnim krugovima.


Nakon početnog šoka i problema sa klasifikacijom, The Mars Volta su postali ljubimci kritike i ustoličili se kao kraljevi savremenog prog rocka, dok je konceptualni album ponovo postao trendi stvar. Teško ćete pronaći respektabilan rock bend koji nije poklekao pred šarmom dobrog starog „koncepta“ – od The Killers (vidi „Sam’s Town“), preko Green Day (vidi „American Idiot“), pa do Fucked Up (vidi „David Comes To Life“). The Mars Volta su u prilično redovnim intervalima nastavili da izdaju album za albumom, sa svakim novim izdanjem sve više gubeći čvrstu strukturu i sve više se prepuštajući freestyle džemovanju. Sve to nas dovodi do „Noctourniquet“, njihovog šestog studijskog albuma.

Svaki novi album The Mars Volta propraćen je gotovo automatskim hvalospevima kritike, što i „Noctourniquet“ dokazuje. Ukratko, ovaj bend je postao zlatni standard kreativne hrabrosti, umetničkog integriteta i svega drugog što kritika voli da razbacuje kao univerzalno merilo kvaliteta. „Noctourniquet“ uspešno „otkačinje“ sve stavke na ovoj zamišljenoj listi, ali pati od nekih suštinskih problema: ne donosi ništa novo i poprilično je neslušljiv.
Pomalo je nezgodno optužiti za ponavljanje muzičare koji su poslednjih deceniju i kusur godina značajno pomerili granice muzike, ali „Noctourniquet“ dobrano zaudara na manirizam. Jednostavno, The Mars Volta su postali predvidivi u svojoj nepredvidivosti i pomalo umorni u neprestanom guranju granica koje su sami postavili.


Problem verovatno ne leži u ovom albumu koliko u samoj prirodi benda. Svaki muzički eksperiment neizbežno će kad-tad iscrpeti svoje mogućnosti i svako dalje insistiranje na nastavljanju u istom pravcu vodi ka formulaičnosti. Na „Noctourniquet“ ima mnogo takvih primera (poslušajte samo „Aiges“ i vidite da li vas podseća na „Inertiatic ESP“ sa prvog albuma), i na ovom albumu se nekako najočiglednije vidi da su The Mars Volta verovatno iscrpeli svoj rok trajanja. Ili, da prestanem da pokušavam da racionalizujem ono što osećam, „Noctourniquet“ jednostavno ne poseduje ni delić onog uzbuđenja otkrivanja koje je pratilo prva dva albuma ovog benda. Kao što sam već rekao, to je prirodan i logičan sled događaja za koji ne možemo preterano da „krivimo“ Bixlera i Rodrigueza, dvojicu istinski kreativnih muzičara koji su možda izvršili najveći uticaj na rock muziku mladog novog milenijuma i uspeli da nam otkriju nove i zanimljive puteve kojima bi muzika mogla da se kreće u budućnosti. Sve da više nikad ne ponove taj podvig, već su učinili i više nego dovoljno. Možda bi bilo dobro da im to neko i kaže...

Nebojša Ćato


FACEBOOK KOMENTARI ()
DODAJ KOMENTAR
(ime)

Labels