Strip

Zlatko Milenković, urednik Strip vesti, jednog od naših najažurnijih sajtova posvećenih stripu, objavio je krajem prošle godine svoje prvo samostalno autorsko izdanje.

Darkwoodova izdanja Bili Holidej i Bar kod Džoa izazvala su veliko interesovanje kod ovdašnjih poznavalaca devete umetnosti, što, u osnovi, nije ni malo čudno, budući da se radi o projektima na kojima su zajedno radili kultni argetinski autori Carlos Sampayo i José Antonio Muñoz.

Alan Mur, ekscentrični genije i autor čuvenih grafičkih novela V for Vendetta i Watchmen odbija da radi velike filmove koji donose još veću zaradu. Prošle godine, napravio je niskobudžetni film u svom rodnom gradu, Northemptonu.

Alana Mura možete videti kako tumara ulicama Northemptona noseći u ruci štap izvajan u obliku opasne zmije i četku za kosu. Pedesetdevetogodišnji pisac polako se kreće, a kaže da četku nosi sa sobom zato što je berberina poslednji put posetio kada je bio tinejdžer. Već decenijama Mur sam održava svoju grivu i veliku bradu kakvu imaju čarobnjaci, i to agresivnim češljanjem.

Deca iz obližnjeg šoping centra ga ponekad zadirkuju nazivajući ga Bogom ili Isusom. „Ja to prihvatam sa zadovoljstvom, s obzirom da je Isus umro u 33. godini, deca očigledno misle da sam ja mnogo mlađi muškarac“, rekao je Mur. Ali, fanovima njegovog rada, ovakvo oslovljavanje čini se sasvim opravdano. Mur je jedan on najpoštovanijih i uticajnijih pisaca u Velikoj Britaniji. Takođe, jedan od najkonfuznijih, budući da je pomalo pervezan i teško dokučiv.

Posle velikog uspeha koji je prošle godine doživeo film The Avengers (Osvetnici), počelo je sve više da se priča o spin-off TV seriji S.H.I.E.L.D. koja na male ekrane treba da stigne sledeće godine, a koju, takođe, potpisuje Joss Whedon, reditelj pomenutog filma.

U zajedničkom projektu izdavačkih kuća Jesenski i Turk i Heliks, pred čitaocima je "Cvjećarnica u kući cveća" - nesvakidašnja studija, prva knjiga o kultnom stripu "Alan Ford" i kulturološkom značenju njegove popularnosti u bivšoj SFRJ.

Neizostavno štivo generacija koje su odrastale sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, Alan Ford je sa svojim junacima i farsičnim zapletima umeo da nasmeje do suza, ali je zahvaljujući originalnom i prepoznatljivom likovnom izražaju i dijalozima uvek bio mnogo više od "običnog" stripa. Lazar Džamić je u "Cvjećarnici u kući cveća" pokušao da odgovori na nekoliko važnih pitanja.

U Novom Sadu, u četrtak, 27. decembra, otvorena je izložba učesnika projekta "Škola stripa" koja će do 10. januara biti otvorena za sve posetioce Muzeja Vojvodine.

Dečji kulturni centar Beograd raspisao je konkurs za najbolje ilustrovani strip kaiš (kratka forma stripa). Pravo učešća imaju autori uzrasta od 7 do19 godina. Prema propozicijama, rad može biti delo jednog ili više autora. Kandidat može poslati ili doneti lično do tri rada u originalu ili dobroj kopiji, (A3 ili A4 format). Autor ima slobodu izbora teme i tehnike. Obavezna forma je: strip kaiš.

Stripovi su postali idealan izvor materijala za pravljenje blokbaster filmova, tako da nas ni ne čudi relativno nagli zaokret Holivuda prema našem strip kutku koji je, u poslednjih par godina, zaista uzeo maha. Ali, kao što se to često dešava, neki zaista odlični stripovi nisu doživeli svoje adaptacije, budući da je, pre ili kasnije, došlo do zastoja u produkciji. S druge strane, neki od njih jesu adaptirani za veliko platno, ali ne na način koji bi zadovoljio odane fanove. Zato vam, ovaj put, predstavljamo šest otkazanih projekata koje nikada nećemo preboleti.

Strip heroj koji je u poslednje vreme uspeo da privuče pažnju javnosti, taman pošto se fama oko Mračnog Viteza malo stišala, svakako je Green Arrow. Budući da se na američkoj mreži CW ove jeseni pojavila televizijska serija inspirisana upravo ovim likom, to nas nimalo ne čudi. Ono što nas je u neku ruku iznenadilo je kvalitet ove serije (ili bar nekoliko početnih epizoda iste), s obzirom da se na kanalu CW uglavnom vrte ispolirane serijice bez ikakvog intelektualnog značaja. „Arrow“ je tako uspeo da se nađe negde na pola puta između sage o Mračnom Vitezu i "90210", ako je to ikako moguće. Zapravo, po strukturi i senzibilitetu najbliža joj je serija „Smallville“, s kojom, bar u korenu svega, ima dosta prisne veze.

Green Arrow (u našem prevodu Zelena strela) se na strip sceni prvi put pojavio 1941. godine, što znači da ga je dug put doveo do televizijske adaptacije. Ime koje stoji iza ovog heroja je Oliver Jonas Queen, za prijatelje Olie i sa njim nas je, u nekoliko navrata, upoznao izdavač DC Comics. Godinama on se borio protiv zla u rodnom gradu uz pomoć svojih prijatelja, odanih, ali i problematičnih pomoćnika, pa tako i kao član Lige Pravde (Justice League). Sada, posle sedamdeset godina borbe protiv kriminala i velikog uspona na pop kulturnoj lestvici, stručnjaci za američke (super)herojske serijale su se potrudili da naprave retrospektivu ovog stripa. U nastavku možete pročitati sve o tome.

Pre nekoliko dana u Zagrebu je održana svečana promocija kalendara „Wonder Women“ koji je urađen na temu stvaralaštva žena na polju stripa na Balkanu. Kalendar je objavila Tvrtka Markoja, koja posljednjih godina kroz art kalendare promoviše mlade hrvatske umetnike i umetnice, prepoznala je i izdvojila kao vredno upravo stvaralaštvo žena na polju stripa.

Irena Jukič Pranjić, strp autorka koja je u velikoj meri zaslužna za pokretanje jednog ovakvog projeta, izjavila je sledeće: