Intervju: Alejandro Jodorowsky
26. apr 2011. @ 13:17  |  portreti, recenzije, intervjui

Intervju: Alejandro Jodorowsky

Alejandro Jodorowsky nikako nije tipičan strip autor. Za života on je probao svašta, bio je lutkar, pisao je i režirao pozorišne komade, pravi filmove, i povrh svega toga, odlično se razume u tarot.

Rođen je u Čileu u nestabilnoj porodici za koju nikada nije bio vezan i dosta rano je razvio interesovanje za umetnost i književnost. Još kao dečak je počeo da piše poeziju i prva pesma mu je bila objavljena kad je imao svega šesnaest godina. Malo posle toga okrenuo se anarhističkoj ideologiji, što ga podstaklo na studiranje psihologije i filozofije. Ipak, na fakultetu se zadržao samo dve godine. Posle napuštanja studija zainteresovao se za pozorište, naročito za mimiku. Ubrzo se zaposlio kao klovn u cirkusu u počeo da radi u pozorištu na mestu reditelja. U isto vreme, osnovao je sopstvenu pozorišnu trupu The Teatro Mimico, ali ubrzo posle toga odlučuje da u Čileu za njega ne postoji budućnost, te odlazi u Pariz. Još kao mladom reditelju ukazala mu se prilika da radi sa nekim izuzetnim imenima među kojima je i mimičar Marcel Mercau, za kojeg je Jodorowsky napisao nekoliko tačaka, kao što su The Cage i The Mask Maker. 1962. godine Jodorowsky je postao jedan od osnivača pokreta Panic Movement. Njegovi filmovi iz tog perioda (naročito Fando y Lis, El Topo, The Holy Mountain i Santa Sangre) smatraju se za najcenjenije avangardne filmove u poslednjih nekoliko decenija.

U narednim godinama, sarađivao je, između ostalih, sa poznatim umetnikom Moebiusom na kultnoj knjizi Incal koja se smatra za jedan od najboljih stripova svih vremena. Među njegovim ostalim poznatim stripovima se nalaze The Madwoman of the Sacred Heart, Technopriests, Metabarons i još mnogi drugi. Nama je Jodorowsky kao strip autor, ipak najpoznatiji kao pisac serijala Borgia na kom je sarađivao sa čuvenim crtačem Milo Manarom i koji je kod nas objavljen u izdanju System comics-a. Treba napomenuti da njegov rad možda nije za svakoga, ali da će ljubitelji autora kao što su Grant Morrison, Joe Casey i Warren Ellis, u njegovim stripovima sigurno naći nešto za sebe.

Kao što smo i najavili u jednom od naših prethodnih tekstova, Jodorowksy će ovog juna u Beogradu biti počasni gost izložbe radova našeg proslavljenog strip umetnika Zorana Janjetova, a specijalno za ovu priliku, u celosti vam prenosimo intervju koji je Jodorowsky dao za sajt Comic Books Resources.

CBR: Vi ste vrlo zauzet čovek, ali i pored toga uspevate da radite na nekoliko projekata istovremeno. Odakle crpite tu energiju koja vas ne napušta čak ni u poznim godinama?

Alejandro Jodorowsky: Mislim da je to tako zato što sam ja umetnik, te stoga radim ono što volim. Čovek se umori ako radi ono što ne voli. Ukoliko se bavite onim što stvarno volite, nećete ostati bez energije.

Jednom ste rekli da biti umetnik znači da na nekom nivou morate raditi ono što želite.

Da. Radite ono što želite i budite ono što jeste, ne ono što drugi žele od vas. Da biste bili umetnik morate biti ono što zaista jeste i raditi ono što volite.

Da li mislite da biti zaista živ, na neki način, znaći upravo to?

Da. Ali, kada stvarate industrijsku umetnost, stvari su malo drugačije. Cilj umetnosti je da izgradi vašu dušu. Cilj industrije je novac. Ti cijevi se razlikuju. Kada niste slobodni, obavezni ste da radite ono što vam se ne sviđa i da budete ono što niste. Ako se bavite istinskom umetnošču, vi ste slobodni. Vi ne radite za specijalnu publiku, radite za sebe, kako biste spoznali sopstenu dušu.

Tokom godina ste radili sa mnogim umetnicima. Kako je sarađivati sa toliko puno različitih ljudi?

Zavisi. Strip industrija nije ista u Evropi i u SAD. U Americi jedan umetnik crta, drugi osenčava, treći boji, dok četvrti radi slova. Ovde (u Evropi), umetnik je kompletna osoba. Na jednom stripu rade samo dvojica umetnika – ja, pisac i umetnik, crtač koji je zadužen za sve.

Pored toga, svaki umetnik je manje ili više drugačiji od ostalih. U procesu pravljenja stripova je bitno da se sve odvija brzo. Ukoliko niste brzi biće vam potrebne godine kako biste završili jednu knjgu i to je katastrofa. U Evropi morate napraviti jedan strip godišnje. Kao pisac, morate pronaći način kako biste sarađivali sa crtačem. Morate proučiti njegovu psihu, šta on voli da radi i na koji način. Svakom od njih sam na početku saradnje prvo pročitao tarot. Družim se sa njima. Idem na večere sa njima. Upoznajem ih. I tako na kraju nađem način da ih ubedim da rade ono što ja želim. (smeh)

Ukoliko je osoba sa kojom radim zaista brza, kao što je to Moebius, ja ništa ne pišem. Ja njemu prepričam ono što želim i zatim odglumim, i dok ja pričam, on stvara svoje delo i na taj način mi radimo zajedno. Prilikom rada sa ostalim umetnicima, ja pišem scenarija po kojima oni rade, a svaki taj scenario se razlikuje od drugiih.

Koliko je detaljan scenario koji pišete za crtače?

Umetniku u proseku treba osam do devet meseci da završi knjigu, ali za scenario kakav ja pravim, potrebno im je samo jedan mesec. Trideset dana. Ja momentalno radim na osam različitih projekata sa osam različiti crtača. I to radim samo zato što to mogu. U svojim scenarijima ja pišem istoriju i tek onda opisujem likove, dekor i ono što likovi izgovaraju. Na neki način, taj posao je sličan pisanju filmskih scenarija.

Uzevši u obzir da ste radili na različitim poljima umetnosti, može se reći da se navikli da razmišljate o vizuelnoj dimenziji dela i pokretu u njemu na način na koji mnogi strip stvaroci nisu navikli ili bar nisu toga svesni.

Vizuelni element je kod mene mnogo bitan s obzirom da sam se ranije bavio filmom, crtanjem i slikanjem. Pisanje stripova se u mnogome razlikuje od pisanja za filmove. U filmskom svetu, gledalac sedi i slika kontinuirano teče pred njegovim očima. U stripu postoji crtež, a zatim sledeći crtež. U jednom crtežu prikazana je ruka u vazduhu koja je spremna da udari određeni objekat, a u sledećem crtežu, ta ruka je prislonjena na lice jedne osobe. Na taj način, osoba koja čita strip u svojoj svesti mora da napravi odgovarajući pokret. Pisac zapravo kazuje priču o pokretu i vremenu. I to ne o nekom neodređenom vremenu – već o jednom trenutku, pa zatim skače na sledeći trenutak i onda na trenutak posle tog. Ne znam da li vam je jasno šta želim da kažem. Meni jeste zato što razumem. Da li biste pitali drvo kako stvara jabuke? Drvo stvara jabuke, ali ono ne zna kako to radi. Tako i ja imam talenat za pisanje stripova i to radim.

Rekli se da imate malo vremena za pisanje scenarija...

Ne, ne... Nemam ja ograničenje, ja imam samo vreme koje mi je potrebno da napravim scenario. Ja to radim u periodu od trideset dana jer mi je toliko vremena potrebno. Ja pišem na takav način i to je meni notmalno. Samo jedan mesec. To je sasvim normalno. Niko me ne požuruje, i ja pišem samo jedan mesec. To je dobro za mene.

Možete li da nam objasnite zašto je to dobro za vas?

Pre nego što počnem sa radom u meni se javlja tenzija i neki mučni momenat. Tri dana sam paralizovan. Ne mogu ništa da radim. Ne znam kako da počnem. I onda iznenada, ja pronađem početak i ostalo se pojavi samo od sebe, kao voz.

I onda ste sposobni da radite brzo?

Da, i zadovoljstvo je raditi tako.

Pročitao sam da ste ranije, a možda i dalje imate tu naviku, čitali tarot svake nedelje.

Tačno. Nisam profesionalac, ja to radim besplatno. Nikome ne naplaćujem i kod mene su pozvani svi koji žele da dođu. Mogu da pročitam tarot tridesetoro ljudi u jednom popodnevu. To radim svake srede.

Zašto?

Za mene to je potrebno kako bih razvio svoju umetnost. Čitanje tarota je umetnost. Stvarajući umetnost drugima, ja njima dosta pomažem, ali pomažem i samom sebi jer na taj način moja umetnost postaje bolja. Zato to radim. Da bih razvio svoje čulo. Svoju intuiciju. To je kao vežbanje mišića. Da bi bili jaki, potrebno im je da rade sve vreme. Na taj način, u svojoj svesti ja ne starim. Ja sam i dalje mlad iznutra. Moja spoljašnjost nije, ali unutrašnjost jeste.

Jednom ste tarot opisali kao vizuelni jezik, što je svakako tačno, ali zar nije vaša karijera, temelj vašeg rada, zapravo stvaranje vašeg jedinstvenog vizuelnog jezika na neki način?

Čitanje tarota spada u vizuelni jezik, to je tačno. On nije literaran. Stvari se razumeju kroz vezu različitih crteža. Svaki crtež je poput slova ili sloga, a jedna karta čini da sledeća karta stvara rečenicu i tako, na neki način, one stvaraju vizuelni jezik.

Kada ste počeli da učite tarot?

Kada sam imao oko dvadeset godina. To znači da ga izučavam već šezdeset godina.

Sledeće pitanje ima više veze sa duhovnošću, nego sa umetnošću, s obzirom da znam da ste upućeni u tu materiju. Naime, mnoge tradicije govore o destrukciji ega, ali vi ste pisali o tome da tako nešto nije moguće.

Mislim da je to iluzija. Vi ne možete da uništite ego jer vam je on neophodan. Čak i najveći ljudi imaju velik ego. Morate ga pripitomiti kao životinju. Ne ubijajte lava. Naućite ga kako da vam se povnuje. Ego mora da se povinuje vašem unutrašnjem savršenstvu. Ukoliko on u tome ne uspe, onda sa njim nešto nije u radu, a vi zbog toga patite.

Umetnicima je ego potreban za stvaranje.

Svakoj osobi, pa čak i Obami, je potreban ego. (smeh) Bez ega, on ne bi mogao da bude predsednik. Glumac ne bi mogao da bude glumac. Učitelj ne bi mogao da bude učitelj. Ali, ego se mora pripitomiti. U tome je stvar. Mora se pripitomiti kako bi jedna osoba mogla da stvori dobar odnos sa ostalima. Pored toga, kako bi bivstvovala na ovom svetu, jedna osoba mora naučiti kako da koristi druge. Kada niste sposobni da radite, vi sebe morate upotpuniti uz pomoć drugih i tako naučiti da ne možete sve raditi sami.

Vaša knjiga The Madwoman of the Sacred Heart tek je objavljena u vrlo finoj ediciji ovde u SAD.

Ah, volim taj strip. Moebius je fantastičan umetnik. Sa njim imam odličnu saradnju. Rekao sam mu da je glavni lik filozofski nastrojen, ali da to nisam ja, ali ipak ga je nacrtao poput mene. Taj lik funkcioniše bez ikakvog pravca. Rekao sam „Ja imam petoro dece i ovo je tip koji nosi sve te probleme“. Ali, na neki način, on je deo mene. (smeh)

Moebius je zaista veliki umetnik u svetu stripa.

Da, jeste jedan od njih.


Šta vam se najviše sviđa u radu sa njim?

Kao osoba, pomalo je egoističan, ali kao umetnika ga izuzetno cenim. Rad sa njim predstavlja veliko zadovoljstvo. Ne marim mnogo za njegovu ljudsku stranu. Ja radim sa raznim autorima. Zašto bih brinuo o njegovom egu? Mislim da je on veliki crtalački genije.

Postoje i drugi pored njega. Radio sam sa Ladronnom iz Meksika koji je prosto fantastičan. Na stripu „Metabarons“ sam radio sa Juanom Gimenezom. Radio sam sa Zoranom Janjetovim. Radio sam zaista sa mnogo izuzetnih umetnika. Sa Milo Manarom sam radio na Bordžijama.

Treća knjiga o Bordžijama je skoro objavljena u Americi.

Ove godine sa četvrtom knjigom završavamo seriju.

Ja volim da otkrivam nove i mlade umetnike. Strip je za mene način života. Oni su mi pomažu da jedem, da vodim svoj život i posao. Potrebno mi je da napravim po jednu knjigu na svaka tri meseca kako bih imao dobar život. I ja to radim. Ja pravim novu knjigu na svaka tri meseca najbolje što mogu.

U ovoj umetnosti, jedini potencijalni problem je nedostatak publike. Ja svoju publiku imam i zbog toga imam novac koji mi je potreban za život. U filmu nisam slobodan. Nisam obavezan da pravim filmove. Ja pravim filmove kada osetim duboku čežnju da to uradim.U godini koja predstoji napraviću prvi film posle mnogo godina, i to iz prostog razloga što ja nisam želeo to da radim. Nisam želeo da prodam dušu Holivudu. Holivud uništava umetnika. Ja to ne želim.

Da li je film o kojem pričate The Dance of Reality?

Da, bazira se na mojoj knjizi istog naslova. Upravo je adaptiram i ove godine ćemo početi snimanje u Čileu , u gradu u kom sam rođen.

Da li biste voleli da ste imali više prilika za stvaranje filmova?

Ne mogu da kažem. Pravom umetniku je teško da napravi film, zato što filmovi sada spadaju u vrstu umetnosti koja je poprilično industrijalizovana. ukoliko niste u toj industriji, biće vam vrlo teško da se bavite filmom, jer jer to vrlo skupa umetnost. Ali danas sa novom tehnologijom svako ko ima telanta može da napravi film.

U delima kojih filmskih stvaralaca i umetnika zaista uživate?

Pa, od umetnika koje volim, mnogi od njih su već radili sa mnom: Manara, Moebius, Francois Boucq, Ladronn koji radi na novom Incal-u. Od američkih umetnika najviše volim Willa Eisnera. On je prosto fantastičan. Prince Valiant, Harolda Fostera, takođe je fantastićan. Taj strip je upravo preda mnom.Oduvek sam ga voleo. Od japanskih umetnika volim Otomoa i njegov projekat Akira. On mi je dobar prijatelj.

Za kraj, s obzirom da ste upravo to spomenuli, recite nam kako teče rad na novom Incal-u?

Fantastično. Mislim da ćete biti zadovoljni. Crtež je neverovatan. Savršen. Mislim da je čak i bolji od Moebiusovog. Možda. Ladronn je stvarno jako dobar. On poznaje ovaj svet i zaista je fantastičan.


Autor intervjua: Alex Dueban

Povezane teme: Alejandro Jodorowsky
FACEBOOK KOMENTARI ()
DODAJ KOMENTAR
(ime)

Portreti i recenzije