Izložba Alekse Gajića u Francuskom institutu u Beogradu
13. mar 2012. @ 10:28  |  vesti

Izložba Alekse Gajića u Francuskom institutu u Beogradu

Francuski institut, Beograd; 19.03. - 16. 04.

Francuski institut u Beogradu održaće izložbu Alekse Gajića pod nazivom “Epski heroji i grad budućnosti”.

Otvaranje je zakazano za ponedeljak, 19. mart u 19h. Izložba će trajati do 16. aprila i sastoji se od originalnih tabli serijala "Bič božiji", "Drakko" i "Technotise", kao i od reprodukcija prikaza Aleksinih futuristickih "intervencija" na već postojećim građevinama u Beogradu (SANU, Železnički muzej, Skupština itd.).

Za april je predviđeno predavanje i promocija novih albuma, a to su prvi tom serijala "Drakko" i humoristički strip "Scrapbook". Datum tog događaja će biti naknadno ustanovljen.




Iz Kataloga izložbe:

EPSKI HEROJI I GRAD BUDUĆNOSTI

Potrebno je mnogo zidova, megabajta memorije i zavidan prostor na polici da bi se obuhvatilo brzonarastajuće stvaralaštvo Alekse Gajića. Stoga nije lak zadatak predstaviti neupućenima taj opus i njegovog autora, mada je olakšavajuća okolnost to što je ovaj objektivno, a sudeći i po vrcavom duhu verovatno i zauvek mladi umetnik ostvario impozantan nivo javne prepoznatljivosti u Srbiji. U Francuskoj, zemlji koja je i podigla strip do nivoa umetnosti – devete po redu, priznate i ravnopravne sa ostalima, Gajić ne mora da kroz svoje nastupe istovremeno tumači i promoviše i sam medij kao ovde, jer tamo pripada jednom uređenom sistemu u kojem je povrh svega i prava zvezda.

No, da se vratimo na temu, koju od Gajićevih brojnih linija karijere istaći kao prvu i najvažniju? Da li je to saradnja sa scenaristkinjom Valérie Mangin na šestotomnom hit serijalu “Bič božji”, ali i najnovijem i tek započetom “Drakko”-u? Crtajući epiku kakva može da parira jednoj Sagi o Metabaronima Hodorovskog, Gajić je razvio prepoznatljiv i užasno komplikovan stil koji će se teško kopirati. A šta tek reći za kolekciju kratkih stripova “U šrafovima”, njegov pandan najnaderalnijim Moebius-ovoim radovima? Ta stvaralačka žica koja je u posednje vreme iznedrila “Skrep buk”, kameni i pljosnati strip, ingeniozne kreacije za koje ne vredi objašnjavati šta su, već se moraju videti, razoružava iščašenim humorom podržanim bljeskovima ilustratorskih bravura čak i one koji se mršte na alternativni strip. Ipak, možda je najbolje vratiti se na sam početak, na “Technotise”, strip sa kojim je Gajić diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 1998. godine. Upravo će ovaj iznenađujuće zreo rad deceniju i kusur kasnije, zahvaljujući nezamislivoj upornosti Gajića i malene grupe neumornih animatora biti pretočen u nešto sasvim nesvakidašnje - prvi srpski dugometraži animirani film: “Edit i ja”, koji bi prateći prethodne analogije mogao biti naš “Akira”. Nadovežite na to obiman ilustratorski portfolio u kojem se ističe saradnja sa Politikinim Zabavnikom, i to čak od 1996. godine i sad već otprilike imate ideju o kakvom stvaraocu govorimo.

Hvaliti Gajićevo crtačko umeće je skoro pa nepotrebno. Svako ko bude okrenuo sledeću stranicu ovog kataloga ili navratio na izložbu u Francuskom institutu će to nesumnjivo potvrditi. Ono što predstavlja kvalitet više, pored vrsnog poznavanja brojnih tehnika i umešnog baratanja motivima među kojima se ističu zavodljive ženske i imponirajuće muške figure, inventivna tehnologija i vratolomna akcija je sveprožimajući vizionarski element. Čak i kad nije kompletan autor, on ide korak dalje u stvaranju novih svetova, usto ne zaboravljajući na one stare. U svemu tome je grad, bio on u dalekom svemiru ili na Zemlji poseban izazov koji Gajić naizgled sa lakoćom savlađuje. A nalik Enki Bilalu, uvek će se među futurističkim građevinama naći mesta za detalje koji asociraju na prošlost i stvaraju osećaj kontinuiteta, utemeljavajući ova mesta u stvarnosti, usto dovodeći i do većeg izražaja njihovu fantastičnost. U obimnom materijalu koji je obuhvaćen projektom „Technotise“ to je Beograd, i lako možemo zamisliti jednog okruglo stogodišnjeg Aleksu Gajića kako se muva po njemu te 2074-te godine, u jednoj (uglavnom) svetloj budućnosti u kojoj je zadržano sve staro a lepo, nadograđeno tako da ovaj grad konačno može da ponese titulu metropolisa.

Kuda će ga kreativni impulsi voditi dalje je pravo pitanje, a možda se odgovor krije u njegovoj opservaciji da sve češće voli da crta samog sebe. Da li je onda vreme za jedan ozbiljan autobiografski strip, srpski „Maus“ ili „Persepolis“?


Pavle Zelić, diplomirani farmaceut, pisac i strip scenarista

FACEBOOK KOMENTARI ()
DODAJ KOMENTAR
(ime)

Portreti i recenzije