Moebius - troglava aždaja sveta stripa
07. sep 2006. @ 04:06  |  portreti, recenzije, intervjui

Moebius - troglava aždaja sveta stripa

Autor teksta: Vladimir Ćuk

Jean Giraud, Moebius, Gir, tri su potpisa jednog istog crtača stripova. Međutim, u ovom specifičnom slučaju, ova tri potpisa predstavljaju različite poglede na strip, promene u stilu, radu, razmišljanju, pogledu na svet. Oni predstavljaju jednu strahovitu moć da se uvek pronađe nešto novo, originalno i nesvakidašnje. Ali da bi videli ko je, i šta je ovaj poznati autor stripa najbolje će biti da krenemo od samoga početaka….

Jean Giraud, rođen je 8. maja 1938 u Francuskoj. Roditelji su mu se razveli kad je imao tri godine, tako da je veći deo svoga detinjstva proveo sa babom i dedom na selu. I pored toga on nije izgubio kontakt sa roditeljima, i može se slobodno reći da su oni imali bitnog, doduše posrednog uticaja, na njegovo buduće opredeljenje. Za naučnu-fantastiku koja će postati bitan deo Giraudovog dela, još kao klinca ga je zainteresovao otac, kupoujući mu razne časopise te tematike. Sa svojih 15-16 godina, po završetku osnovne škole, Giraud upisuje primenjenu umetnost i završava samo dve godine.

Posle određenog perioda nerada, sve više i više postaje zainteresovan za strip, tako da vrlo brzo, apsolutno fasciniran ovim medijom, odlučuje da mu crtanje stripova postane životni poziv. Počinje u “Far westu” i sarađuje sa katoličkim časopisom “Hrabro srce”. Neprestalno je crtao i bio opsednut stripom. Strip je za Girauda vrlo brzo postao njegova literatura i muzej. Čitao je i bio zainteresovan za bukvalno sve: Paju Patka, Spirua, Munju, italijanske super-heroje, naučno-fantastični šund….

1955. odlazi kod majke ,koja se u međuvremenu preudala, u Meksiko. U Meksiku upoznaje nove ljude. Drugačije ljude. Otkriva marihuanu, bi-bap muziku i seks: doživljava kompletnu defloraciju i fizičku i mentalnu. Ako se Jean Giraud rodio u Francuskoj, može se bez ikakvih dvoumljenja reći da je Moebius rođen u Meksiku! Sa te strane Meksiko je bio pun pogodak i više nego dobra zamena za propuštenu treću godinu studija. Po povratku u Evropu čekalo ga je neprijatno iznenađenje u vidu služenja 27-mesecnog vojnog roka. Jedno vreme je bio stacioniran u Nemačkoj, a kasnije u Alžiru. Na svu sreću nikakvih ratova i sukoba nije bilo, tako da je ovu obavezu pregurao prilično bezbolno, koristeći svaki povoljan trenutak, da negde u nekom zabačenom kutku crta.

Po odsluženju vojne obaveze, stupa u kontakt sa Žozefom Žilenom-Žižeom, tvorcem “Jerry Springa” i jednog od osnivača poznatog belgijskog nedeljnika “Spiru”. Giraud postaje njegov učenik i Žižeova uloga u formiraju Girauda ne samo kao crtača bila je veoma bitna, što i sam Giraud potvrđuje: “Moj odnos sa Žilenom, je odnos oca i sina sve vreme dok smo radili zajedno, on je prihvatio da bude pomalo moj otac, a ja pomalo njegov sin kako su se moji roditelji razveli kad sam imao tri godine, činjenica da sam našao oca i to još među crtačima bila je za mene divno čudo!”

U međuvremenu časopis “Pilot” započinje novu seriju vesterna za koju su bili zaduženi Žan-Mišel Šarlije kao tekstopisac i Jean Giraud kao crtač. Nastaje “Tvrđava Navaho” i sa njom započinje serija avantura poručnika Mike Steve Bluberry-ja. Prva epizoda se pojavljuje 31. oktobra 1963., i skoro trenutno osvaja publiku.

Zbog svoje grafičke virtuoznosti postaje redovna lektira odraslih, ali pri tome negubi ni najmlađe čitaoce. I sama froma kadriranja u stripu bila je prilično nova, jer je Giraud kao veliki ljubitelj filma uspeo u stripu da napravi ekivalentnu formu kadriranja kao u filmu. Takođe se u Bluberyju oseća veliki uticaj velikana vestern filmova poput Forda, Pekimpoa, Leonea…

Za Girauda i Bluberry-ja sve kreće fantastično, međutim to opet nije bilo ono što je hteo. Svoje drugo lice Giraud je počeo da stvara pre svog debia u časopisu “Pilot”. Uradio je par kratkih crno-humornih stripova za underground časopis “Hara Kiri”, pod pseudonimom Moebius.

(Moebiusov krug je inace jedna specifična matematička geometrijsko-prostorna forma. Dobija se tako što treba uvrnuti papirnu traku za 180 stepeni i zalepiti krajeve. Na taj način dobijamo prostor čiji je smer nemoguće odrediti.

Tek kasnije će se pokazati koliko je ovaj pseudonim bio fantastično izabran i odgovarajući za Jeana Girauda)

Rad sa Šarlijeom uskoro počinje da biva pomalo mučan, jer mu krut i prenatrpan scenaristički pristup ne dozvoljava da se skroz razmahne. Sam Bluberry postaje tajna priprema i tehničko usavršavanje za zvezdno-astralne uzlete Moebiusa. Naporedo sa Bluberrijem počinje da radi svoje stripove, stripove u kojima ispoljava sasvim drugu dimenziju svoga talenta, ovog puta mnogo ličniju. Za razliku od većine svojih kolega, koji kada pronađu svoj stil, drže ga se čvrsto, Moebius počinje sve više da istražuje, da menja stilove i pronalazi nova rešenja. Radi razne plakate, bavi se ilustovanjem naučne-fantastike za časopisoe sa istom tematikom kao što su “Galaksi” i “Fiksion”. Između 1973. i 1974, potpisuje nekoliko radova za “Pilot” u stilu Moebiusa, od kojih jedan, “Skretanje”, anticipira revoluciju koja će se u stripu tek dogoditi, koja će ujedno i obeležiti generacije crtača. Moebius sve više i više počinje da se pomalja iz svoje začarane ljušture.

Prekid rada na Bluberry-ju u periodu između 1975 i 1979, zbog svađe sa izdavačem “Dargoom”, pružio je Giraudu priliku da se potpuno posveti istraživanju i eksperimentisanju sa drugačijim stilovima. Baš u ovom periodu dolazi stvaranja tzv. Pokreta za “odrasli” strip u Francuskoj, dolazi do oslobađanja svake cenzure, što Moebiusu koristi da zabljesne u punom sjaju. Objavljuje “Ludog kuronju” čiji je tiraž odmah razgrabljen. Zajedno sa Drijeom i Dioneom pokreće magazin za naučnu-fantastiku i strip, “Metal Hurlant”, čijih je prvih šest brojeva svojim grafičkim kvalitetom obeležilo internacionalni strip. Ovaj časopis doživljava i svoje američko izdanje “Heavy Metal”, a kasnije i nemačko, italijansko, špansko…Baš zahvaljujući Moebiusu koji je bio noseći stub, “Metal Hurlant” je postao događaj decenije u oblasti strip časopisa. “Arzak” (1976),

“Beli Košmar” (1977), Mačije oči (1978) i “Major Fatal/Hermetička garaža” (1979), su bile zvezde vodilje koje su naglavačke okrenule tadašnje poimanje stripa.

Od “Skretanje” do “Hermetičke garaže” ono što je najsjajnija karakteristika Moebiusovog dela jeste stilska neujednačenost crteža. Neujednačenost koja je proizvod polukontrolisanog sanjarenja i jednog spontanog otkrića. Otkrića iz kojih izvlačimo neverovatno poetične stvari, u kojima vidimo preobražaje sveta, stalan sukob sa stvarnošću, nastale iz jednog neposrednog, veoma otvorenog i nestalnog stanja duha.(koji je ostvaren uz malu pomoć alkohola i opojnih droga).

Arzak ili lepota tišine u stripu

Već sam “Arzak” predstavlja nesto sasvim novo, kao jedan netipičanscenario za strip, pre bi se reklo da pripada literaturi nego stripu.Međutim prelomni trenutak Giraudove karijere i života bila je“Hermetička garaža”.

Garaža je imala sve ono što sve ono što strip do tada nikad nijeposedovao. Igru referenci, filozofskih koncepata, poetskih fraza. Svakiput poništiti naraciju, izbeći očigledan smisao, da bi se pronašaoskriveni.

Početi nešto nasumice, da bi se kasnije događaji povezali sami odsebe. Tu je idejna snaga Garaže i tu je Moebius načinio revoluciju ustripu. Na ovaj period života, u kome je Moebius konačno uspeo da se“otkači” od svi šablona i počne da daje lični pečat svetskoj stripsceni, veliki uticaj je ima još jedan čovek. Aleksandar Žodorovski.Njihov susret i upoznavanje je bilo krajnje spontano. Giraud je došao ujedan biro da preda filmski plakat koji je radio.

Tamo se zadesio Žodorovski, koji ga je prepoznao i odmah upitao:”O!Giraud, znam vaše stripove. Da li biste radili na mom filmu Dina?”Naravno kao veliki ljubitelj sedme umetnosti, Giraud je to sa velikimoduševljenom prihvatio.(ovo je bio početak rada na filmu, u kome jetakođe stekao zavidnu reputaciju radeći na filmovima kao što su StarWars, Willow, Abyss, Alien, Tron, Fifth element…)

Deo svog specifičnog pogleda na film i književnost, i uopštenogovoreći na umetnost, Žodorovski je preneo na Moebiusa. Naveo ga je dačita knjige svih vrsta. Otkrivajući nov život i način mišljenja Giraudse osecao poput Hari Halera, čuvenog lika iz poznate knjige nobelovcaHermana Hesea. Kao i Hari i Giraud je počeo da se budi i otkriva novehorizonte. Osetio je potrebu za promenom, da promeni do tada njegovprilično nezdrav život. Prestao je da puši, da pije alkohol, redovno jefizički vežbao i ostavio je razne opojne droge. Počeo je da meditira,gutao je knjige iz filozofije, ezoterizma, proučavao religijskaopredeljenja iz celog sveta.

Naravno, iz ovakve nadahnute saradnje Moebiusa i Žodorovskog, moraloje i nastati, nešto nesvakidašnje i originalno. Nastao je “Inkal”.

Danas jedan od najpoznatijih strip serijala. Samom “Inkalu” se žanr,praktično ne može odrediti. Iz olovke i misli Moebiusa i Žodorovskograđa se jedan potpuno novi svet.

Svi kalupi su razbijeni, svi uzori prevaziđeni u nastajanju ovoga samosvojnog sveta satkanog od bezbroj mreža.

On poseduje elemente trilera i naučne-fantastike.To je romantragikomičnog postupka. To je priča o priči. Mešaju se Stari i NoviZavet, prepliću se likovi Hrista, Mojsija, Device Marije,… pojavljujese Jing-Jang,… priča sledi tajnu Tarot karti.

Vrenje žanrova, tema i stavova, likova, vrenje slika i filozofijaistinskih fermenata mašte pružaju čitaocu mogućnost oslobađanjauobičajenog fundamentalnog realizma pričanja priče i klišea, a sve ucilju oslobađanja za beg u san i svet mašte. Cilj Inkala nije ništadrugo do navesti čitaoca da sanja, jer po Moebiusu i Žodorovkom sanjatiznači živeti i preživeti!

Naravno kao i Garaža, Arzak, a pre njih Ludi kuronja, a pre kuronjeBluberry, i Inkal doživljava fantastičan uspeh. Ali to naravno naMoebiusa uopšte ne utiče. Tragajući opet za nečim novim, napušta Evropui odlazi u Polineziju. I ova avantura se odražava na njegov stil. Rađase novi, koji sjedinjava Jeana Girauda i Moebiusa, pod pseudonimom-GIR.Nastaju Veliki kristal, Noć zvezde…

U februaru 1984 Moebius zvanično predtstavlja svoj novi pravac krozstrip “Božanska Venecija”, na izložbi “Jean Gir-novi Moebius” uVeneciji. Slede stripovi Na zvezdi, Vrtovi edene…naravno naporedo radiBluberry-ja, završava Inkala…kasnije slede Reintegracija-integracija,Ludača svetog srca…i nastavlja sa radovima sve do dana današnjeg, uveksa nečim novim. Kao da vreme za njega ne prolazi i nikada ne stari!

Pišući o Jean Giraudu, tj. Moebiusu, tj. Giru, čitajući njegovestripove, gledajući filmove kojima je davao svoj pečat, čovek, prosto,mora da se zapita da li je moguće da se radi o istom čoveku!?Sposobnost da izvrne prostor kao rukavicu, da sažme svemir koji seurušava u taj tajanstveni Moebiusov prsten, da bi se opet na drugojstrani tog istog prstena rodila nova zvezda, predtsvlja suštinu ovogaautora. Bluberry se razlikuje od Inkala. Inkal se razlikuje od Edene. AEdena opet ne liči na Garažu. Garaža nije ni bliska sa Srebrnim letačom(strip koji je radio sa cuvenim američkim scenaristom Stann Leeom). Štaje to što ga čini tako velikim umetnikom? Po Moebiusu, biti umetnik neznači ,neophodno ostavljati neki trag. Biti umetnik znači ovladatiemocijama da bi se postigla ekstaza, da bi se u trenutku u toku radadoživelo neko uzvišeno osećanje! Postići neki uspeh ne treba čovekanaterati da stane i da se zadovolji time, zenit života ne treba da budegotov već u tridesetoj ili četrdesetoj…jer možda ceš bas u pedesetojuzleteti do nekog novog nivoa, i tako neprestalno i ušezdesetoj,sedamdesetoj,osamdesetoj…baš kao i Moebius.

Kad se sve lepo sabere i oduzme dve su stvari po kojima se ovajcrtač stripa razlikuje od mnogih drugih: hrabrost i sloboda, koje gaguraju napred i uvek u nešto novo i bez ikakvih strahova i stega. čovektreba uvek da se menja, jer samo promenama može da nagna svoju ličnostda napreduje i doživi život kao jednu avanturu.

No možda je najbolje ,ovaj tekst, završiti pismom jednog drugogumetnika posvećenog Moebiusu. Umetniku čiji je rad poznatiji odMoebiusovog. Ko je, kakav je, i šta jeJean-Moebius-Giraud-Gir-i-ko-znakojoš-sve-ne, najbolje će nam rećiveliki majstor pokretene slike Frederiko Felinni:

"Dragi moj Moebiuse,

dopada mi se sve što radiš, čak i tvoje ime. U svom “Kazanovi”,nazvao sam Moebiusom starog lekara, travara, homeopatu, pola vrača,pola čarobnjaka bio je to način da ti iskažem svoje simpatije, svojuzahvalnost, jer ti si fantastičan, ali ja nemam vremena da ti kažemkoliko i zašto.

Snimam u uobičajenom grozničavom ritmu, a možda ovoga puta i malogrozničavije nego obično, jer čas imam utisak da ovaj film nisam nizapočeo, a drugi put mi se, opet, čini kao da sam ga davno završioživim, takođe, kao da lebdim u jednom od tvojih iščašenih, bestežinskihsvetova.

Žao mi je što ti šaljem ovo na brzinu sročeno i nesuvislo pismo, timviše što bi radost i odušljevljenje kojima me tvoji crteži ispunjavajuzahtevali veću preciznost. Trebalo bi da ti kažem sve, odmah iodjedanput

Dozvoli mi bar da ti kažem da sam otkrivši to što ti radiš i ono štorade tvoji drugovi iz “Metal Hurlanta”, odmah prepoznao ona teskobnaosećanja koja nas preplavljaju pred susret sa nečim predivnim i koja sume ispunjavala samo u detinjstvu dok sam čekao da izađe novi broj“Đornalina dela Domenike” sa doživljajima Srećne Skitnice i Bima i Buma.

Kakav bi ti reditelj bio! Da li si ikada razmišljao o tome?

Ono što je najčudesnije na tvojim crtežima, posebno na crno-belim,jeste svetlost: fosforna, oksiženska, lux perpetua, solarna površina.

Jedan od mojih starih snova jeste da snimim naučno-fantastični film.Oduvek sam o tome mislio, čak i mnogo pre savremene forme SF filma. Tibi, sasvim sigurno bio idealan saradnik. Ja te, međutim, neću nikadapozvati, jer je tvoja vizionarska snaga strahovita. Šta bi, pored tebe,meni ostalo da radim?

Zbog toga, dragi Moebiuse, moja jedina preporuka je: nastavi predivno da crtaš na radost svih nas.

Buon lavoro e buona fortuna.

Frederiko Felini

FACEBOOK KOMENTARI ()
KOMENTARI (2)
Zeljko Zivanic (neregistrovan) @ 09. jan 2011. 22:18 #1
Odlican clanak ...Trazio sam ,nekakvu informaciju na temu Moebiusa i naravno koji cu sledeci strip da kupim. A naisao sam na odlicnu recenziju i sazetak svega sto me je interesovalo da pitam...Izuzetno nadahnjujuci clanak za nekoga koga interesuje strip.Hvala
0 0
Pik Nik (neregistrovan) @ 14. mar 2012. 11:14 #2
Za razliku od prepisivača Jutarnjeg lista, koji tri dana kasni s objavom Moebiusove smrti, izvanredan članak.Jako malo autora koji su se uopće približili tome da objavljuju ili crtaju na taj način mogu uopće objaviti ili postati slavni.Potreban je dugogodišnji uporni i samoprijegorni rad na sebi svojoj likovnosti i stotinama i stotinama tabli stripa.Blueberry je doživio i preko 1000 nacrtanih tabli, ali šteta i da Moebius nije poživio....
0 0
DODAJ KOMENTAR
(ime)

Portreti i recenzije