Pakleni čopor, tom 3: Tajna Sibile
28. feb 2007. @ 20:07  |  izdanja

Pakleni čopor, tom 3: Tajna Sibile

Scenario: Filip Tiro; Crtež: Dražen Kovačević; Jezik: Francuski; Izdavač: Les Humanoïdes Associés

Grupa plaćenika carice Teodore napustila je Kartaginu i preko Tirenskog mora stigla na Apeninsko poluostrvo. Ubistvo ostrogotskog kralja Teodorika Velikog dovelo je do svadja i nasilja medju naslednicima, u čemu učestvuje i lokalno stanovništvo. U ratnom ludilu, obe strane prizvaju bogove haosa, Goti svog Hela, a Rimljani Aitu, i ubijaju u njihovo ime. "Tajna Sibile" (Imanoid Asosije), treći album serijala "Pakleni čopor", francuskog scenariste Filipa Tiroa i srpskog crtača Dražena Kovačevića, nastavlja avanture grupe plaćenika u potrazi za blagom sakrivenim pred varvarskim osvajačem. U sudaru antičkog, hrišćanskog i varvarskog sveta, grupa krsrtari imperijom i bori se sa ljudima, bogovima i demonima.

Avanture Čopora u trećem nastavku još su složenije i krvavije, dokje njihov pravi razlog potpuno zaboravljen. Scenarista, bez ikakvogcilja, osim komercijalnog, ne pokušava da sagradi strukturu na čvršćimosnovama. Njegove digresije ne vode nigde, motivacija protagonista nijezasnovana ni na čemu, a dogadjaji nemaju uzročno-poslednični značaj.Pseudo-istorijska podloga i niz ambijentalnih detalja preovladavaju naddogadjajnom linijom, bespotrebno odvlačeći pažnju. Medjutim, mnoštvo zapripovest nepotrebnih detalja, ipak pomaže scenaristi da ispuni normuod 48 zadatih tabli. Serijal "Pakleni čopor" imao je sve elementeneophodne za dobru epsku fantastiku: grupa avanturista, duga i opasnapotraga, skoro besmrtni neprijatelji, magija, invazija, izdaja...Medjutim, već u drugom nastavku priča je izgubila svaki smisao. Slabscenarista, Tiro upotrebljava bilo šta da bi ispunio epizodu–neopravdano uvodjenje likova, neobjašnjivi postupci, bespotrebneanalepse, predugačke akcione scene...

U prvom albumu serijala, grafizam Kristijana Hojgarda, uprkospreciznosti, bio je vrlo statičan, neprimeren akcionim scenama inedovoljno izražajan. U drugom nastavku, on se poboljšao u scenamaakcije, ali je dekore sveo na minimum. Promena crtača, u trećemnastavku, unela je neophodnu fluidnost u pripovedanje. Realistički, alii agresivan crtež Dražena Kovačevića, doprineo je atmosferi nasiljaovog albuma, ali nije uspeo da unese dinamiku u celinu. Njegovgrafizam, relativno precizan, ali bez virtuoznosti, nije u funkcijivizije jednog sveta, nego ostaje u funkciji estetike same slike ipotreba akcije. Geometrizacijom i simulacijom realizma, on interpretiraistorijsku istinitost i zamenjuje je efektom verovatnoće. Sugerisanjestvarnosti ne ide samo kroz optičku iluziju svetlo-tamno, nego i krozdodavanje eksplicitnih oznaka. Dekor je preteran po broju detalja, alije savršeno čitak i ekonomičan po pročišćenosti. U Kovačevićevomgrafičkom pristupu kako dekoru, tako i likovima, nema dubine, nipočetne, niti krajnje, nego se sve zasniva na površini i na izgledu.Takva simulacija realizma samo ističe scenarističku prazninu.

Početna ideja "Paklenog čopora" puno je obećavala, pogotovo štoperiod varvarskih osvajanja Rima nije ekslpoatisan u stripu. Medjutim,osim početne ideje i popularnog komercijalnog recepta – mitoligija,pseudo-istorija i avantura, scenarista nije poželeo da nadgradikonstrukciju pripovesti. Scenaristički pristup Tiroa ukazuje na jedanod najkrupnijih problema francuskog akcionog stripa. Nemajući nikakvukreativnu snagu, njegova prodaja se obezbedjuje isključivo krozidentifikaciju sa proizvodima "popularne umetnosti". Serijalizacije ifeljtonizacije, izmišljene tokom 19. veka, oslanjaju se na stereotipe,na opšta mesta i na mehaničko rešavanje haosa. Za stvaranje solidnogkomercijalnog proizvoda, današnje tržište traži i odredjenuoriginalnost, koju "Čopor" nema.

FACEBOOK KOMENTARI ()
DODAJ KOMENTAR
(ime)

Portreti i recenzije