Recenzija: Šabute - "Veštice / Pun mesec"

Mnogo dobrih stvari prođe pored nas a da ih ni ne primetimo, bio to neki kultni film ili muzički album koji će nam se svideti sa desetogodišnjim zakašnjenjem, a neretko će nam se desiti da nas upravo ta dela bukvalno obore s nogu. Tako se pored mene pre skoro dve godine prošunjao album Besne kobile, sazdan od dva stripa koje potpisuje francuski umetnik Šabute. Zbog (na prvi pogled) neprivlačnog crteža ili ko zna kojeg razloga, oglušila sam se na hvalospeve stručnjaka i strpala ovaj album u fioku sa onima za koje mi neće biti žao ako ih ne pročitam. No, nekako je došlo do toga da ovaj album padne u moje ruke i kako me ono misteriozno i natprirodno zaista privlači, dozvolila sam crnoj mački sa naslovnice da mi ispriča šta hoće.

Ispostavilo se da u albumu ima dosta mačaka, što svakako nije slučajno jer po tradicionalnim verovanjima mačke predstavljaju drugo ruho demonima, najčešće nekrštencima i vešticama, a ponekad đavolu. Ljudi su iz straha znali da otkidaju šape mačkama, pa ako se sutradan neka baba iz sela pojavi sakata, onda se zna da je ona taj užasni demon. Šabuteova misija u „Vešticama“ leži u predstavljanju običnog čoveka u borbi protiv vlastitih demona, bili oni neki sasvim šašavi, opasni ili nerealni. I upalilo je, mogu reći. Posle samo dve priče bila sam potpuno navučena, a posle celog pročitanog albuma skinula sam ovu moju dosadnu mačketinu sa tastature i krenula da pišem. No, stručnjacima ostavljam da se bave Šabuteovim tehničkim izrazom i uticaju koji je ostavio na celokupnu francusku strip scenu, a ja ću se pozabaviti samom pričom.

Najbolja stvar vezana za ovaj album je to što će vam se, iako dodiruje ozbiljne teme, zadržati osmeh na licu kada ga pročitate. Besramnici i govnari kod njega dobiju ono što su zaslužili, bar u većini slučajeva... a oni izuzeci, priče poput „Lomače“, ostaviće vam gorak ukus u ustima. Šabute priča o ljudima kakvi ne želimo da budemo, a kakvi su svuda oko nas. On priča o besramnicima, krvopijama, oportunistima, preljubnicima, besnim i zlim ljudima, o onima pokvarenim do srži, pa tako i o onima koji su suviše ograničenog uma da bi mogli da prihvate svet oko sebe i zato ostaju učaureni u svom gorkom svetu bez imalo radosti. Međutim, ono najprivlačnije kod Šabuteovih priča jeste njihova pitkost i zaokret na samom kraju, koji im uvek pruža neki dodatan šarm.